LAW ON TRADEMARKS 1
Amended and consolidated version
I. GENERAL PROVISIONS
Article 1
This Law shall govern the manner of acquisition and the protection of rights with respect
to signs used in trade of goods and/or services.
A trademark shall be the right that protects a sign used in the course of trade to
distinguish goods and/or services of one natural or legal person from identical or similar goods
and/or services of another natural or legal person.
For the purposes of this Law, a trademark shall also be a trademark which has been
granted international registration for the territory of the Republic of Serbia, based on the Madrid
Agreement Concerning the International Registration of Trademarks (hereinafter referred to as:
the Madrid Agreement), and/or the Protocol to the Madrid Agreement Concerning the
International Registration of Trademarks (hereinafter referred to as: the Madrid Protocol.)
The provisions of this Law shall also apply to trademarks under paragraph 3 of this
Article if certain issues are not regulated by the Madrid Arrangement and/or the Madrid Protocol.
Article 2
A trademark may be individual, collective, or warranty trademark.
A collective trademark shall mean a trademark of a legal person representing a certain
type of association of manufactures and/or providers of services, which may be used by persons
who are members of such association, under the conditions prescribed by this Law.
The user of a collective trademark shall be entitled to use such trademark only in the
manner laid down in the general act on collective trademarks.
A warranty trademark shall mean a trademark that is used by several companies under
supervision of the trademark holder, as a warranty of quality, geographic origin, manner of
manufacturing or other common characteristics of the goods and/or services provided by such
companies.
The holder of the warranty trademark shall allow any company to use the warranty
trademark for goods and/or services which have common characteristics prescribed by general act
on the warranty trademark.
Article 3
Seals, stamps and hallmarks (official signs for marking precious metals, measurements
and the like) shall not be deemed trademarks for the purposes of this Law.
II. SUBJECT - MATTER AND CONDITIONS FOR PROTECTION
Article 4
Any sign capable of being represented graphically, may be protected by the trademark,
provided that such signs are capable of distinguishing in the course of trade the goods or services
of one natural or legal person from the goods and/or services of another natural or legal person.
1 Amended on January 30, 2013 (Official Gazette of the Republic of Serbia No 104/09 and 10/2013)
entered into force on February 7, 2013.
A sign may be comprised, inter alia, of the following: words, slogans, letters,
numbers, images, drawings, combinations of colors, three-dimensional shapes,
combinations of such signs, as well as of graphically presentable musical notes.
Article 5
A trademark shall not be used to protect a sign that:
1) which cannot constitute a trademark within the meaning of article 4 of this Law 2) which is contrary to public policy or to accepted principles of morality;
3) which has a general appearance that does not enable goods and/or services to be
distinguished in the course of trade;
4) which consists exclusively of the shape which results from the nature of the goods
themselves, or the shape of goods which is necessary to obtain a technical result, or the shape
which gives substantial value to the goods;
5) which consist exclusively of signs or indications which may serve, in trade, to
designate the kind, quality, quantity, intended purpose, value, geographical origin, or the time of
production of the goods or of rendering of the service, or other characteristics of the goods or
services
6) which has become customary in the current language or in the bona fide and
established practices of the trade
7) which is likely, due to its representation or content, to deceive the public, for instance as to the nature, quality or geographical origin of the goods or services;
8) contains official signs or hallmarks of quality control or warranty, or imitations
thereof;
9) is identical with a protected trademark for identical goods and/or services;
10) is identical to an earlier protected trademark of another person for a similar type of
goods and/or services, or which is similar to an earlier protected trademark of another person for
an identical or similar type of goods and/or services, if such identicalness and/or similarity are
likely to cause confusion in the relevant part of the public, including the likelihood of association
of that trademark with the earlier protected trademark;
11) is identical or similar to a sign of another person for identical or similar goods and/or
services, which is well-known in Serbia within the meaning of Article 6bis of the Paris
Convention for the Protection of Industrial Property (hereinafter: "well-known trademark");
12) regardless of the goods and/or services concerned, is a reproduction, imitation,
translation or transliteration of a registered trademark of another person, or the essential segment
thereof, which is known without any doubt to those participating in the commerce in as a
trademark of widespread reputation (hereinafter; "famous trademark") used by other persons for
marking their goods and/or services, if the use of such a trademark would result in an unfair
benefit from the reputation acquired by the famous trademark or in harm to its distinctive
character and/or reputation;
13) by its appearance or content, infringes copyright or industrial property rights;
14) comprises of state or other public coat of arms, flag or other emblem, name or
abbreviation of the name of a country or of an international organization, or imitations thereof,
unless the competent authority of the country or organization concerned has given its
authorization for such use;
15) represents or imitates a national or religious symbol.
A sign referred to in items 3, 5 and 6 of paragraph 1 of this Article may be protected as a
trademark if the applicant for trademark registration proves that the serious use of such sign has
rendered the sign capable of being distinguished in the trade in goods and/or services concerned.
A protected trademark under paragraph 1 items 9), 10) and 12) of this Article shall be
understood to mean a trademark for the territory of the Republic of Serbia, while a protected
trademark under paragraph 1 items 9) and 10) of this Article shall be understood to mean a
trademark which is the subject of a trademark application for the territory of the Republic of
Serbia, provided the trademark applied for on the basis of that application is granted.
Where cases under paragraph 1 item 10), 11), 12) and 13) of this Article are concerned, a sign may be granted trademark protection based on an explicit written approval by
the holder of the earlier registered trademark.
In establishing whether the sign under paragraph 1 item 11) of this Article is a well-
known trademark and/or whether the trademark under paragraph 1 item 12) of this Article is a
famous trademark, the familiarity of the relevant part of the public with the trademark shall be
taken into account, including their familiarity with the trademark as a consequence of
promotional activities in respect of the trademark. The relevant part of the public shall be
understood to mean the actual and the potential users of the goods and/or services designated by
the trademark, as well as the persons involved in the process of distribution of the respective
goods and/or services.
The likeness or name of a person shall be protected as a trademark only with such
person’s consent.
The likeness or name of a deceased person shall be protected as a trademark only with
consent of parents, spouse and children of the deceased person.
The likeness or name of a historical person or other deceased famous person shall be
protected as a trademark only with the authorization of the competent authority and the consent of
such person’s relatives up to the third degree of kinship.
Article 6
Foreign natural and legal persons in Serbia shall enjoy the same rights with respect to the
trademark protection as domestic natural and legal persons if such rights derive from international
agreements or from the principle of reciprocity. The person claiming reciprocity shall have to
prove its existence.
III. PROTECTION PROCEDURE
Common Provisions
Article 7
Legal protection of trademarks used in trade of goods and/or services shall be acquired by
means of an administrative proceedings conducted by the administrative authority responsible for
intellectual property matters (hereinafter referred to as "competent authority").
An appeal may be filed with the Government against the decisions rendered by the
competent authority under paragraph 1 of this Article, within a term of 15 days from the receipt
of the decision.
Administrative proceedings may be instituted against the decision on the appeal rendered
by the Government within a term of 30 days from the date of the receipt of the Government’s
decision.
Article 8
The competent authority shall maintain the Register of Applications for Trademark
Registration (hereinafter referred to as "the Register of Applications") and the Register of
Trademarks.
The Register of Applications shall include, in particular: the application number and the
application filing date; data about the applicant; a representation of the sign and a designation of
the goods and services the sign refers to; data about any changes referring to the trademark
application (assignment, license, pledge, franchise, etc.)
The Register of Trademarks shall include, in particular: the trademark registration
number and the date of entering of the trademark in the Register of Trademarks; data about the
trademark holder; a representation of the protected trademark and a designation of the goods and
services the trademark refers to; data about any changes referring to the registered trademark
(assignment, license, pledge, franchise, etc.)
The content of registers referred to in paragraph 1 of this Article shall be prescribed by
special regulation.
Article 9.
The Registers referred to in article 8 of this Law shall be open to the public and any
interested person may have access to them.
Any interested person, upon the oral request, may inspect the files of registered
trademarks, in the presence of an official.
Upon the written request of an interested person and subject to payment of the prescribed
fee, the competent authority shall make available the copies of the documents and the
corresponding attestations and certificates with respect to facts contained in the official records
kept by the authority.
Article 10
In proceedings before the competent authority, a foreign natural or legal person who has
no seat or residence in the Republic of Serbia must be represented by a representative listed in the
Register of Representatives kept by the competent authority or domestic attorney.
Natural and legal persons who meet the requirements set by the Law regulating patent
protection shall be entered into the Register of Representatives maintained by the competent
authority.
Article 11
A representative who conducts activities in representing persons in exercising their rights
under this Law shall be a Faculty of Law graduate.
Initiation of the Proceedings for Trademark Registration
Article 12
The procedure for the trademark registration shall be initiated by filing an application for
trademark registration (hereinafter referred to as "the application").
The essential elements of the application shall be:
1) the request for the trademark registration;
2) the sign for which protection is requested;
3) the list of goods and/or services to which the sign relates.
An application may contain a request for registration of a single trademark relating to one
or more types of goods and/or services.
The request for the trademark registration shall include in particular: the particulars of the
applicant; a statement to the effect that the trademark is an individual trademark, collective
trademark or warranty trademark; a representation of the sign; indication of classes of in which
the goods and/or services are classified according to the Nice Agreement Concerning the
International Classification of Goods And Services for the Purposes of the Registration of Marks
(hereinafter: International Classification of goods and services); the signature and the stamp of
the applicant.
If the sign referred to in paragraph 2. point 2) of this Article includes a figurative
element, the depiction of such element shall be clear, made on a good quality paper and suitable
for reproduction.
The goods and/or services referred to in paragraph 2, point 3) of this Article shall be
marked and classified in accordance with the classes of the International Classification of goods
and services.
The content of the request for the trademark registration registers referred to in paragraph
2, item 1) of this Article, as well as the content of any annexes that may be submitted with the
application, shall be prescribed by the special regulation.
Application for Registration of a Collective and Warranty Trademarks
Article 13
An application for registration of a collective trademark shall, in addition to the elements
referred to in Article 12 of this Law, be accompanied with the general act on collective
trademark, whereas the application for the registration of a warranty trademark shall be
accompanied with the general act on warranty trademark.
The general act on collective trademark shall contain: the particulars of the applicant or
its representative; the provisions relating to the appearance of the trademark and to the goods
and/or services to which it relates; the provisions identifying the holders of the right to use the
collective trademark and setting out the conditions for such use; the provisions on the rights and
obligations of users of the collective trademark in the event of infringement of the trademark and
the provisions setting out measures and consequences in case of violation of the provisions of the
general act.
The general act on warranty trademark shall contain, besides the provisions referred to in
paragraph 2 of this Article, provisions on common characteristics of goods and/or services
guaranteed by the warranty trademark and provisions on the supervision of use of the warranty
trademark by its holder.
The applicant, and/or the holder of the collective trademark and/or the warranty
trademark shall submit to the competent authority any change of the provisions of the general act
on collective trademark or warranty trademark.
Any person may examine the general act on collective trademark and/or the warranty
trademark.
Article 14
In the administrative proceedings before the competent authority, fees and costs of
proceedings shall be paid in accordance with special regulation on administrative fees and costs
of proceedings, as well as the fees for the provision of information services.
Register of Applications
Article 15
The data on the essential elements of the application referred to in Articles 12 and 13 of
this Law, and other prescribed data, shall be entered into the Register of Applications.
Filing Date of an Application
Article 16
In order for the filing date of an application to be recognized, the application submitted to
the competent authority on such date shall contain:
1) Indication that the trademark registration is requested;
2) First name and the last name, or the company name and the address of the applicant;
3) Sign for which protection is requested;
4) List of goods and/or services to which the sign relates.
Upon the receipt of the application the competent authority shall examine whether the
conditions referred to in paragraph 1 of this Article have been met.
The note of a filing number, date and the time of the receipt shall be made by the
competent authority on an application submitted, which contains elements referred to in
paragraph 1 of this Article, and the certificate to that effect shall be issued to the applicant.
Where the application does not contain elements referred to in paragraph 1 of this Article,
the competent authority shall request the applicant to correct the deficiencies because of which it
has not been possible to enter the application into the appropriate register within a period of 30
days.
If the applicant does not correct deficiencies within the period referred to in paragraph 4
of this Article, the competent authority shall, by an individual decision, reject the application.
The decision under paragraph 5 of this Article may be appealed.
If the applicant corrects deficiencies within the period referred to in paragraph 4 of this
Article, the competent authority shall, by an individual decision, recognize the date when the
motion correcting deficiencies was received as the filing date of the application.
The application for which the filing date has been recognized shall be entered in the
appropriate register of applications.
Priority Right
Article 17
As of the filing date the applicant shall enjoy a priority right over all other persons who
have subsequently filed an application for the same trademark or for a similar trademark
concerning the same or similar product and/or service.
UNION PRIORITY RIGHT
Article 18
Any legal or natural person who has filed an orderly trademark application effective in
any country member of the Paris Union or the World Trade Organization shall be granted a right
of priority in the Republic of Serbia as of the filing date of the original application, provided that
an application for the same trademark is filed in the Republic of Serbia within six months from
the effective date of the application in the concerned country. The filing date of the original
application, the number of the application and the country where it has been filed shall be
specified arising from the application for trademark registration.
An orderly application referred to in paragraph 1 of this Article shall be deemed to be any
application that meets all the necessary requirements prescribed by the law of any Paris Union or
World Trade Organization member-country in which the application was filed or by an
international agreement signed between these countries, regardless of the subsequent legal effect
of such application.
Any legal or natural person referred to in paragraph 1 of this Article shall submit to the
competent authority a copy of the application duly certified by a competent authority of the Paris
Union, the World Trade Organization member-country or the international organization to which
the application has been filed, within three months from the filing date of the application in the
Republic of Serbia.
Article 18А.
PRIORITY CERTIFICATE
On the reqeuest of the domestic or foreign natural or legal person which has filed the
trademark application, the competent authority shall issue a priority certificate.
The request for issuing a priority certificate shall include in particular: data about the
applicant, a representation of thesign ; a list of the goods and/or services; proof of payment of the
fee for the certificate.
The priority certificate shall include, in particular: data about the applicant; the
application number; data about the application filing date; a representation of the sign and a list of
the goods and/services.
The Government shall prescribe the particulars of the request under paragraph 2 of this
Article and the content of the priority certificate under paragraph 3 of this Article.
EXHIBITION PRIORITY RIGHT
Article 19
An applicant who, within three months preceding filing of the application, has used a
sign, to mark a product and/or service in an exhibition or a fair of international character in the
Republic of Serbia or in any other member-country of the Paris Union or the World Trade
Organization, may request in his application to be granted the priority right as from the date of the
first use of such sign.
The applicant referred to in paragraph 1 of this Article shall submit the application
accompanied by an attestation by the competent body of the member-country of the Paris Union
or the World Trade Organization, certifying that an exhibition and/or a fair was of an
international character and also providing information on the nature of an exhibition or a fair, the
place where it was held, opening and closing dates and the date of the first use of the sign for
which protection is requested.
The attestation certifying that an exhibition or a fair held in the Republic of Serbia was of
an officially recognized international character shall be issued by the Chamber of Commerce of
the Republic of Serbia.
Article 20
Recognition of the priority right referred to in Article 19 shall not extend the time limits
referred to in Article 18 of this Law.
Article 21
No substantial changes may subsequently be made to the application regarding the
representation of the sign, nor may the list of goods and/or services be amended.
For the purposes of paragraph 1 of this Article, a substantial change of the sign shall be
understood to mean any change altering the distinctive character of the sign .
The precision of the wording of the list of goods and/or services shall not be deemed
amending the list.
Article 22
Applications shall be examined in the order determined by the dates of their filing.
In derogation from the provision of paragraph 1 of this Article, applications may be
reviewed in a fast-track procedure:
1) in the event of judicial proceedings or if inspection surveillance or customs procedures
have been initiated upon the request of the court or the competent market inspection authority
and/or the customs authority:
2) if an application for the international trademark registration has been filed, and it is
subject to the Madrid Agreement:
3) if a fast-track procedure has to be applied pursuant to other regulations.
In the case under paragraph 2 item 3) of this Article, a request shall be filed for
examining the application in a fast-track procedure.
Formal Examination of the Application
Article 23
An application shall be deemed orderly if it contains essential elements referred to in
Articles 12 and 13 of this Law, proof of payment of the filing fee and any other prescribed data.
Where the application was found not to be orderly, the competent authority shall notify
the applicant in writing and request the application to be regularized within a time limit
determined by the competent authority, asserting the reasons for such request.
Upon the justified request of the applicant, the competent authority may extend the time
limit referred to in paragraph 2 of this Article for a period deemed appropriate, against the
payment of the prescribed fee.
Where the applicant fails to regularize the application or does not pay the regularization
fee within the prescribed time limit, the competent authority shall decide to reject the application.
The decision under paragraph 4 of this Article may be appealed.
In the case referred to in paragraph 4 of this Article, the applicant may file a motion and
request for the restoration in the previous condition, within three months as of the date he vas
served the decision rejecting the application.
Withdrawal of the Application
Article 24
An applicant may withdraw the application as a whole or in respect of certain of the goods
and/or services, at any time during the proceeding.
If a certain right in favour of a third party has been recorded in the Register, the applicant may
not withdraw the application without a written approval by the person in whose name such right
has been registered.
In the event the applicant withdraws the application as a whole, the competent authority shall
render a special decision staying the proceeding.
An appeal may be filed against the decision under paragraph 3 of this Article.
In the case referred to in paragraph 3 of this Article, the validity of the application shall cease
as of the date immediately following the date of filing the statement of withdrawal with the
competent authority.
Division of the Application
Article 25
The application for the registration of a trademark specifying a list of products and/or
services (hereinafter: initial application) may, at the request of the applicant, be separated into
two or more applications, before the trademark is entered into the Register of Trademarks, by
dividing the list of products and/or services. The application for division of application shall
contain all prescribed data.
A separated application shall retain the filing date of the initial application and its right of
priority.
A special decision shall be issued on a division of an application specifying the number
or numbers of the new application(s), the sign from the initial application as well as the goods
and/or services that will remain in the initial application and/or the goods and/or services that will
be included in separate application(s).
Separated applications shall be entered into the Register of Applications.
Provisions of paragraphs 1 to 4 shall not apply to application for registration of a
collective and/or warranty trademark.
The request under paragraph 1 of this Article shall contain, in particular: the number and
the filing date of the basic application the division of which is sought; data about the applicant; a
representation of the sign; a designation of the class numbers under the International
Classification of Goods and Services remaining in the basic application and the class numbers
under the International Classification of Goods and Services which are being divided.
The Government shall prescribe the particulars of the requests under paragraph 1 of this
Article, and it shall determine the annexes to be filed with the trademark application, and shall
prescribe their content.
Examination of Conditions for the Grant of Trademark
Article 26
If an application is regular within the meaning of Article 23 of this Law, the competent
authority shall examine for conformity with the conditions for the grant of trademark prescribed
by Articles 4 and 5 of this Law.
The conditions for the grant of trademark shall be fulfilled at the moment of the entering
of the trademark in the Register of Trademarks.
Acting pursuant to paragraph 1 of this Article, the competent authority may take into
account the written opinion of any party concerned in which it explains the reasons under Articles
4 and 5 of this Law due to which the trademark applied for is ineligible for registration.
The person referred to in paragraph 3 of this Article shall not be considered to be a party
to the proceedings.
Article 27
If the competent authority establishes that an application is not eligible for the grant of
trademark, it shall notify the applicant in writing of the reasons due to which the trademark
cannot be granted, and it shall invite the applicant to submit its observations about such reasons
within a time limit of up to 30 days.
If a sign contains an element not eligible for trademark protection pursuant to Article 5
paragraph 1 item 3), 5) and 6) of this Law, and if incorporation of such element in the sign is
liable to cause suspicion about the scope of protection provided by the trademark, the competent
authority may request the applicant to submit a written statement within a specified time limit,
disclaiming any exclusive rights in respect of such element.
If the sign incorporates an element which is unclear or ambiguous, the competent
authority shall request the applicant to submit a description of the sign within a set time limit,
clarifying the element.
Upon a reasoned request by the applicant, and upon payment of the fee prescribed, the
competent authority may extend the time limit referred to in paragraph 1 of this Article by a
period of time the competent authority deems appropriate.
The competent authority shall refuse a trademark application as a whole or in respect of
certain of the good and/or services, if the applicant fails to proceed in accordance with the request
by the competent authority under paragraph 1, 2 and 3 of this Article, or if the applicant has
proceeded but the competent authority still deems the trademark not entirely grantable or not
grantable for certain of the goods and/or services.
Article 28
In examining whether the requirements for registering a collective trademark and
warranty trademark have been met, the competent authority shall especially examine whether the
general act on a collective trademark and/or warranty trademark is in contravention of the public
policy or to accepted principles of morality.
If the general act on a collective trademark and/or guarantee trademark is found to be in
contravention of the morality or public order, the provisions of Article 27 of this Law shall apply
mutatis mutandis.
Paragraphs 1 and 2 of this Article shall apply to all alterations of the general act on a
collective trademark and/or a warranty trademark.
Article 29
If the application meets requirements for the registration of a trademark, the competent
authority shall request the applicant to pay a fee for the first ten years of protection and the costs
of publication of the trademark and to furnish the evidence of payment.
The application shall be deemed withdrawn if the applicant does not furnish the evidence
of payment referred to in paragraph 1 of this Article within the specified time limit.
In the cases referred to in paragraph 2 of this Article, the competent authority shall render
a decision staying the proceedings.
An appeal may be filed against the decision under paragraph 3 of this Article.
In the case referred to in paragraph 2 of this Article, the applicant may file a request for
restoration to the previous conditions against the payment of prescribed fee within three months
as of the date he vas served the decision on termination of the proceedings.
Entry in the Trademark Register
Article 30
When the applicant submits the evidence of payment referred to in the Article 29
paragraph 1 of this Law, the competent authority shall enter the recognized right together with the
prescribed data in the Trademark Register and issue a trademark registration certificate to the
holder of the right.
The trademark registration certificate shall be considered to be a decision in an
administrative procedure.
A trademark registration certificate shall contain, in particular: the trademark registration
number and the date of entering of the trademark in the Register of Trademarks; data about the
trademark holder; a representation of the protected trademark; a list of the goods and/or services
the trademark refers to; the date of lapse of the trademark.
The Government shall prescribe the particulars of the content of the trademark
registration certificate referred to in paragraph 1 of this Article.
Publication of the Recognized Right
Article 31
Recognized right referred to in Article 30 of this Law shall be published in the official
publication of the competent authority.
The official gazette of the competent authority shall publish the following data, and in
particular: the trademark registration number, the date of registration of the trademark in the
Register of Trademarks; data about the trademark holder; the date of lapse of the trademark; a
representation of the trademark; a list of the goods and/or services the trademark refers to.
The Government shall prescribe the particulars of the content of the trademark certificate
referred to in paragraph 2 of this Article, which shall be published in the official gazette of the
competent authority.
IV. INTERNATIONAL REGISTRATION OF TRADEMARKS
Article 32
A trademark holder and/or applicant may file an application for the international trademark
registration in accordance with the Madrid Agreement and/or the Madrid Protocol.
The application for the international trademark registration under paragraph 1 of this Article
shall be filed with the competent authority.
The application for the international trademark registration shall be subject to the payment of a
prescribed fee.
Article 33
The procedure for the international registration of a trademark shall be initiated by filing an
application for the international registration of the trademark.
The application for the international registration of a trademark shall be filed with the
following attached to it:
1) a representation of the sign;
2) a list of the goods and services in the French language, properly drawn up and classified;
3) a power of attorney if the request is filed via a representative;
4) proof of payment of the application fee;
The application under paragraph 1 of this Article shall contain in particular: data about the
applicant; the application number and/or the registration number of the trademark which
constitutes grounds for the international registration; data about the priority right claimed; a
representation of the sign, a list of the goods and/or services the sign refers to in the French
language; a designation of the countries in respect of which protection is applied for.
The Government shall prescribe the particulars of the application in paragraph 1 o this Article,
and shall determine the annexes to be filed with the application, as well as prescribe their
contents.
Article 34
The application for the international registration of a trademark shall be deemed regular if it
contains the data under Article 33 of this Law and the other data specified.
If the application for the international registration of a trademark is not regular, the competent
authority shall address the applicant in writing stating the reasons for the request and inviting him
to remedy the deficiencies within the time limit set by the authority.
Upon a reasoned request by the applicant and upon payment of the prescribed fee, the
competent authority shall extend the time limit under paragraph 2 of this Article by a period of
time the authority deems fit.
If the applicant fails to proceed as requested within the specified time limit, the competent
authority shall render a decision rejecting the application.
An appeal may be filed against the decision under paragraph 4.
Article 35
If the application for the international registration of a trademark is regular within the meaning
of Article 34 of this Law, the competent authority shall render a decision inviting the applicant to
pay the fee for the international registration of the trademark within the time limit specified by the
authority, and to submit proof of payment.
Upon submission of the proof of payment by the applicant, the competent authority shall
forward the application for the international registration of the trademark to the World Intellectual
Property Organization.
If the applicant fails to submit the proof of payment referred to in paragraph 1 of this Article
within the set time limit, the application shall be deemed withdrawn.
In the case under paragraph 3 of this Article, the competent authority shall render a decision
staying the procedure, which may be appealed.
Article 36
Any changes to the application and/or registration of a trademark constituting grounds for the
international registration of the trademark shall be notified to the World Intellectual Property
Organization by the competent authority, if such changes also impact the international
registration of that trademark.
Territorial Extension of an International Trademark
Article 37
The holder of an international trademark may file a request with the competent authority for
the territorial extension of the international trademark.
The request for the territorial extension of an international trademark may refer to all the
goods and services in respect of which the trademark has been registered or to a certain part
thereof.
The request under paragraph 1 of this Article shall contain in particular: data about the
applicant, the number of the international trademark, a designation of the countries of extension.
The Government shall prescribe the particulars of the request under paragraph 1 of this
Article, and shall determine the annexes to be filed with the request, as well as prescribe their
contents.
V. CONTENT, ACQUISITION AND THE SCOPE OF RIGHTS
Article 38
A trademark holder has the exclusive right to use a sign protected by a trademark for
designating the goods and/or services the trademark refers to.
A trademark holder is entitled to prohibit other persons from illicitly using:
1) a trademark identical to an earlier protected mark of the trademark holder for goods and/or
services which are identical to the goods and /or services the trademark is registered for;
2) a trademark identical to an earlier protected trademark of the trademark holder for a similar
kind of goods and/or services, or a trademark which is similar to the trademark holder’s earlier
protected trademark for identical or similar kind of goods and /or services, if there is a likelihood
of confusion among the relevant segment of the public due to such identicalness and/or similarity,
including the likelihood of association of that trademark with the trademark holder’s earlier
protected trademark.
For the purposes of paragraph 2 of this Article, the trademark holder shall also be entitled to
prohibit the following:
1) affixing the protected trademark to the goods, the packaging for the goods or labeling
instruments (labels, stickers, bottle stoppers, and the like);
2) offering of goods, their placement into circulation or storage for such purposes, or supply of
services under the protected trademark;
3) import or export of the goods under the protected trademark;
4) using the protected trademark in business documentation or in advertisements.
The rights under paragraph 1, 2, and 3 of this Article shall also belong to the applicant from
the date of filing the application, as well as to the proprietor of the trademark who is known in the
Republic of Serbia within the meaning of article 6bis of the Paris Convention for the Protection of
Industrial Property.
Reproduction of the Protected Trademark in a Dictionary
Article 39
If the reproduction of a protected trademark in a dictionary, encyclopedia or similar
publication creates an impression that the trademark is a generic term for goods or services for
which that trademark has been protected, the holder of the trademark may request from the
publisher that in the following edition, at the latest, the reproduction of the trademark is
accompanied with a indication clarifying that it is the protected trademark (the symbol "®").
Provision of paragraph 1 of this Article shall also apply when the work is published in an
electronic form.
Exhaustion of Rights
Article 40
A trademark does not entitle its holder to prohibit its use in connection with goods
marked with such trademark and placed in circulation in the territory of the Republic of Serbia by
the holder of the trademark or other person authorized by the holder.
Provision of paragraph 1 of this Article shall not apply if the holder of the trademark has
a legitimate interest to oppose further placement in circulation of goods marked with such
trademark, especially if a defect or other fundamental change of condition of the goods has
occurred after their placement into circulation for the first time.
Limitations of Rights
Article 41
The holder of a trademark shall not to bar other persons from placing into circulation
their goods and/or services marked with the same or similar trademark if that trademark
represents their company name or a designation acquired in good faith before the recognized
priority date of trademark.
The holder of a trademark shall not to bar others from using, in accordance with good
business practices, of:
1) its name or address;
2) the indication of the type, quality, quantity, purpose, value, geographical origin, date
of production or other characteristics of the goods and/or services;
3) the registered trademark, in cases where its use is necessary to indicate the purpose of
the goods or services, in particular where the spare parts or equipment are concerned.
Article 42
If the object of protection of a collective trademark or warranty trademark is a trademark
that implies a specific geographical area where the goods and/or services originated from, the
user of a collective trademark or warranty trademark shall not bar others from using such mark in
accordance with good business practices or bar its use to users of identical or similar registered
trademark of origin for the same or similar types of goods and/or services.
Article 43
The holder of a trademark shall not bar other persons from using the same or similar sign
for marking goods and/or services of a different type, except in the case of a well-known
trademark.
The holder of a registered famous trademark may prevent all third parties not having his
consent from from using the same or similar sign for marking goods and/or service, which are not
similar to those for which the trademark has been registered if such use of that sign without due
cause takes unfair advantage of, or is detrimental to, the distinctive character or the repute of the
trademark.
Article 44
The right to a trademark shall be acquired by the entry into the Register of Trademarks
and shall be effective as of the filing date of the application.
Article 45
The duration of a trademark shall be ten years counting from the date of filing the
application, and its validity may be renewed for an indefinite number of times upon filing a
request and payment of the prescribed fee.
The request for the renewal of the validity of a trademark under paragraph 1 of this
Article shall include in particular: an indication specifying the trademark registration number and
the date of lapse of the trademark; data about the trademark holder; data about the payment of the
fee for the renewal of the validity of the trademark.
Article 46
The holder of a trademark must use the trademark.
Division of a Trademark
Article 47
A trademark registered for several goods and/or services (hereinafter referred to as:
"initial registration"') may be divided at any time, at the request of the holder of trademark, into
two or more registrations by separating the list of products and/or services. The request for
trademark division shall contain all prescribed data.
A separated trademark shall retain all the rights contained in the initial registration.
A special decision shall be issued on a division of a trademark, specifying the number or
numbers of the new trademark(s), the trademark from the initial registration as well as the list of
goods and/or services which remain in the initial registration and the goods and/or services that
belong to separate trademark(s).
Separated trademark(s) shall be entered into the Register of Trademarks.
Provisions of paragraphs 1 to 4 of this Article shall not apply to collective and warranty
trademarks.
The request under paragraph 1 of this Article shall contain, in particular: the trademark
registration number; data about the trademark holder; a representation of the trademark; a
designation of the class numbers under the International Classification of Goods and Services
remaining in the basic registration, and the class numbers under the International Classification of
Goods and Services to which the divisional trademark and/or trademarks refer.
The Government shall prescribe the particulars of the application under paragraph 1 of
this Article, and shall specify the annexes to be filed with the request, and prescribe their
contents.
VI. CHANGES IN THE APPLICATION AND/OR TRADEMARK REGISTRATION
Change of Name and Address of the Right Holder
Article 48
Upon the request of a trademark holder and/or applicant, the competent authority may render a
decision on entering in the appropriate register of the competent authority of a change of the
name and address of the trademark holder and /or applicant.
On the basis of a single request under paragraph 1 of this Article the record of the change of
name and address of the trademark holder may be requested in respect of several trademarks
and/or several applications, provided the registration numbers and/or application numbers have
been designated in the request.
If the request for recording the change of name and address of the right holder does not
include the prescribed data, the competent authority shall invite the applicant in writing to remedy
the deficiencies within the time limit specified by the competent authority.
Upon receiving a reasoned request from the applicant for recording a change of name and
address, and upon payment of the prescribed fee, the competent authority shall extend the time
limit under paragraph 3 of this Article by a period of time the authority deems appropriate.
If the applicant fails to proceed as requested within the set time limit, the competent authority
shall pass a decision rejecting the request.
An appeal may be filed against the decision under paragraph 5 of this Article.
The request for registering the change referred to in paragraph 1 of this Article shall include,
in particular: the trademark registration number and/or the application number; data about the
trademark holder and/or the applicant; a designation of the kind of change;
The Government shall prescribe the particulars of the request for recording the change under
paragraph 1 of this Article, and shall determine the annexes to be filed with the request, and their
contents.
Restriction of the List of Goods and/or Services
Article 49
Upon the request of a trademark holder, the competent authority may render a decision on
recording a restriction of the list of goods and/or services in the appropriate register.
If the request for the restriction of the list of goods and/or services does not contain the
prescribed data, the competent authority shall invite the applicant in writing to remedy the
deficiencies within the time limit set by the competent authority.
Upon receiving a reasoned request by the applicant for restricting the list of goods and/or
services, and upon payment of the prescribed fee, the competent authority shall extend the time
limit under paragraph 2 of this Article by a period of time the competent authority deems
appropriate.
If the applicant fails to proceed as requested within the set time limit, the competent authority
shall pass a decision rejecting the application.
An appeal may be filed against the decision under paragraph 4 of this Article.
The request for registering the change referred to in paragraph 1 of this Article shall include in
particular: the trademark registration number and/or the application number; data about the
trademark holder and/or the applicant; an indication specifying the kind of change;
The Government shall prescribe the particulars of the request for recording the change
under paragraph 1 of this Article, and shall determine the annexes to be filed with the request and
their contents.
Assignment of Rights
Article 50
A trademark and/or rights arising from the application may be assigned to ogher person in
respect of some or all the goods or services for which it is registered or applied for.
The assignment of a trademark and/or rights arising from the application may be the
consequence of an assignment agreement, a change of status of the trademark holder and/or the
applicant, or a court or administrative decision.
The assignment of rights under paragraph 2 of this Article shall be recorded in the appropriate
register of the competent authority upon the request of the trademark holder and/or applicant or
assignee.
The registration of the assignment referred to paragraph 2 of this Article in the appropriate
register of the competent authority, shall produce legal effect in relation to third parties.
The registration of the assignment referred to in paragraph 1 of this Article in the appropriate
register of the competent authority shall be subject to a special decision.
Collective trademarks and warranty trademarks may not be the subject of assignment.
Assignment Agreement
Article 51
The assignment agreement under paragraph 1 of this Article shall be drawn up in writing and
it shall contain: the date of signing the agreement, name and surname or business name, domicile
or residence and/or seat of the contractual parties, the trademark registration number and/or the
number of the trademark application and the amount of fee, if stipulated.
Registration of the assignment of a trademark and/or the rights arising from the application
shall not be granted if such assignment is liable to cause confusion in trade in respect of the type,
quality or geographical origin of the goods and/or services for which the trademark has been
registered and/or in respect of which the trademark application has been filed, unless the assignee
disclaims protection for the goods and/or services in respect of which there is a likelihood of
confusion.
Registration of the assignment of a trademark and/or the rights arising from the application
which refers only to certain goods and/or services shall not be approved where the goods and/or
the services being assigned are essentially similar to the goods and/or services in respect of which
the trademark remains registered for the benefit of the assignor.
Any issue not regulated by this Law shall be subject to regulations regulating obligations
The License
Article 52
A trademark holder and/or applicant may, on the basis of a license agreement, grant license for
the right to use the trademark or for the rights arising from the application in respect of all or
some of the goods and/or services.
The license agreement, under paragraph 1 of this Article, shall be done in writing and shall
contain: the date of the signing, name and surname or company title, domicile or residence, or
business seat of the contractual parties, the trademark registration number and/or the number of
the trademark application, the term of validity of the license and the scope of the license.
The license agreement, under paragraph 1 of this Article, shall be recorded in the appropriate
register with the competent authority at the request of the trademark holder or the applicant or
assignee.
The registration of the license agreement, under paragraph 1 of this Article, in the appropriate
register of the competent authority shall produce effect in relation to the third parties.
The registration of the license agreement, under paragraph 1 of this Article, in the appropriate
register of the competent authority shall be subject to a special decision.
Collective trademarks and warranty trademarks can not be the subjects of license agreements.
Any issue not regulated by this Law shall be subject to regulations regulating obligations.
Pledge
Article 53
A trademark and/or the right from the application may be the subject of a pledge, on the basis
of a pledge agreement, court decision or a decision by the competent administrative body, etc. in
respect of some or all of the goods or services.
The pledge agreement, under paragraph 1 of this Article, shall be drawn up in writing and
shall contain: the date of signing, name and surname or company title, domicile or residence,
and/or the seat of the contractual parties, as well as the pledgee, if it is not the same person, the
trademark registration number and/or the number of the trademark application and data about the
claim secured by the right of pledge.
The pledge, under paragraph 1 of this Article, shall be recorded in the appropriate register of
the competent authority upon the request of the trademark holder and/or applicant or pledger..
The registration of the pledge, under paragraph 1 of this Article, in the appropriate register of
the competent authority shall be subject to a special decision.
The pledge shall acquire the security interest upon registration in the appropriate register of
the competent authority.
Collective trademarks and warranty trademarks can not be the subject of pledge.
Any issue not regulated by this Law shall be subject to regulations regulating non-possessory
pledge, obligations, and proprietary right.
The following data shall be entered in the register of the competent authority, in particular:
data about the pledgor and debtor, when they are not the same person, as well as data about the
pledgee; the trademark registration number and/or the number of the trademark application; data
about the claim secured by right of pledge including a designation of the basic and the maximum
amounts.
All changes of the data under paragraph 8 of this Article shall be recorded in the register of the
competent authority.
The Government shall prescribe the type of data under paragraph 8 of this Article to be
entered in the register of the competent authority.
Registration Procedure for Assignment, License and Pledge
Article 54
The procedure for the registration of an assignment, license and pledge shall be initiated on
the basis of a written request.
The request under paragraph 1 of this Article shall be filed with the following:
1) proof of legal title for the registration requested;
2) power of attorney if the procedure for the registration of the assignment, license or pledge
is initiated through an agent;
3) proof of payment of the fee for the decision passed on the basis of the request for the
registration of the assignment, license or pledge.
Registration of the assignment of several trademarks and/or applications may be demanded on
the basis of a single request referred to in paragraph 1 of this Article, provided that the earlier
right holder and the new right holder are the same in respect of every trademark and/or
application and that the registration numbers and/or application numbers are designated in the
request.
Registration of a license and/or a pledge in respect of several trademarks and/or applications
may be requested on the basis of a single request, referred to in paragraph 1 of this Article,
provided that the right holder and the licensee and/or pledgee are the same in respect of each
trademark and/or application, and that the registration numbers and/or application numbers are
designated in the request.
The request under paragraph 1 of this Article shall include in particular: the trademark
registration number and/or the application number; data about the trademark holder and/or
applicant; a designation specifying that registration is sought for the assignment of the trademark
and/or the rights arising from the application, and/or a designation of the rights the registration of
which is sought.
The Government shall prescribe the particulars of the request, under paragraph 1 of this
Article, and shall determine the annexes to be filed with the request, and their contents.
Article 55
A request for the registration of an assignment, license and/or pledge shall comply with the
formal requirements if it contains the data referred to in Article 54 of this Law.
If the request for the registration of the assignment, license and pledge is not complied with
the formal requirements, the competent authority shall invite the applicant in writing to remedy
the deficiencies within the time limit set by the competent authority.
Upon a reasoned request by an applicant for the registration of the assignment, license and/or
pledge, and upon payment of the prescribed fee, the competent authority shall extend the time
limit referred to in paragraph 2 of this Article by the period of time the competent authority
deems appropriate.
If the applicant fails to proceed as requested within the set time limit, the competent authority
shall pass a decision rejecting the request.
An appeal may be filed against the decision under paragraph 4 of this Article.
Article 56
If the request for the registration of an assignment, license and/or pledge is complied with the
formal requirements, within the meaning of Article 55 of this Law, the competent authority shall
examine if the legal title, the application is based on, is harmonized with the statutorily prescribed
conditions for the registration of an assignment, license or pledge.
If the legal title constituting grounds for the request for the registration of an assignment,
license and pledge does not comply with the statutorily prescribed conditions or if the data arising
from the application do not match the data in the registers, the competent authority shall notify
the applicant in writing about the reasons why the registration cannot be granted and shall invite
the applicant to submit his observations regarding the reasons, within the time limit set by the
competent authority.
Upon a reasoned request by an applicant for the registration of an assignment, license and/or
pledge, and upon payment of the prescribed fee, the competent authority shall extend the time
limit under paragraph 2 of this Article by the period of time the competent authority deems
appropriate.
The competent authority shall issue a decision refusing a request for the registration of an
assignment, license and/or pledge, if the applicant fails to submit his observations, within the set
time limit, regarding the reasons why the registration cannot be granted, or if the applicant
submits his/her observations but the competent authority still considers that registration cannot be
granted.
VII. TERMINATION OF RIGHTS
Article 57
The trademark shall be terminated upon expiry of the ten-year period for which the fee
has been paid, unless its validity has been extended.
The trademark may be terminated prior to expiry of the period referred to in paragraph 1
of this Article:
1) if the holder of a trademark relinquishes his trademark right — on the day following
the day on which the competent authority receives the statement of relinquishment;
2) as a result of a court decision or a decision by the competent authority, in cases set out
in this Law — on the day specified in the concerned decision;
3) if the legal person that is the holder of the trademark ceased to exist or if the natural
person who is the holder of the trademark has died — on the day of the cessation or the day of
death respectively, except where the trademark has been transferred to the successors in rights of
such persons.
Collective trademark and warranty trademark shall also be terminated if the competent
authority, while inspecting changes of the general act on the collective trademark determines that
the requirements prescribed by the Article 28, paragraph 1 of this Law have not been met,
whereas a special decision shall be issued to that effect.
In the cases under paragraph 2 items 1) and 3) and paragraph 3 of this Article, the
competent authority shall render a special decision.
Article 58
If a certain right has been entered into the Trademark Register on behalf of a third party
(license, pledge or other right), the holder of the trademark may not relinquish his trademark
rights without the written consent of the person on whose behalf such right has been entered.
If the holder of the trademark does not pay the prescribed fee within the prescribed time
limits and if a license, pledge or other right has been entered in the Trademark Register on behalf
of a third party, the competent authority shall notify such third party that the fee has not been paid
and that he may maintain the validity of the trademark by payment of such fee within a period of
six months as of the day he was served such notification.
VIII. DECLARATION OF INVALIDITY OF A TRADEMARK
Article 59
The trademark registration may be declared invalid in whole or for some goods and/or
services comprised, if it is determined that, at the time of issuance of the decision, the
requirements for trademark registration prescribed by this Law have not been met.
The collective trademark registration or a warranty trademark registration may be
declared invalid if it is determined that the general act on collective trademark or warranty
trademark, and/or the changes thereof, did not meet requirements prescribed by the Article 28,
paragraph 1 of this Law.
Article 60
The trademark registration may be declared invalid at any time during the term of
protection, either at the request of an interested party or at the request of the State Prosecutor.
The request for declaration of invalidity of a trademark registration in accordance with
Article 5, paragraph 1, items 9, 10, 11, 12. and 13 of this Law, may be submitted only by the
holder of the former right or person authorized by him, unless he knew, for the period of five
years preceding the submission of the request for nullification, of the use of a latter trademark
whose holder acted in good faith, and has not objected it.
The trademark registration may not be declared invalid in accordance with Article 5
paragraph 1, items 9 and 10 of this Law if the earlier trademark had not been used in Serbia for
the purposes of marking goods or services comprised, for a period of five years preceding the
submission of the request for annulment, unless the applicant for the registration of the later
trademark had not acted in good faith. In the proceedings upon request for annulment of
trademark, holder of the earlier registered trademark or his successors in rights must present
evidence that the registered trademark has been used.
The request for declaration of invalidity of trademark registration shall be accompanied
with the appropriate evidence.
Article 61
The procedure for declaring a trademark invalid shall be initiated on the basis of a written
request for a declaration of invalidity of the trademark.
The request under paragraph 1 of this Article shall include in particular: data about the
applicant; data about the trademark holder; the registration number of the trademark the
invalidation of which is sought; the reasons for which invalidation is sought; an indication
specifying whether invalidation is sought for the trademark as a whole or only with regard to
certain of the goods and/or services.
The Government shall prescribe the particulars of the request under paragraph 1 of this
Article, and shall determine the annexes to be filed with the request, and their contents.
Article 62
The request for a declaration of invalidity of a trademark shall be regular if it includes the data
referred to in Article 61 of this Law.
If the request for a declaration of invalidity of the trademark is not regular, the competent
authority shall invite the applicant in writing to remedy the defects within the time limit set by the
competent authority, stating the reasons therefore.
Upon a reasoned request by the applicant, and upon his/her payment of the prescribed fee, the
competent authority shall extend the time limit under paragraph 2 of this Article by the period of
time the competent authority deems appropriate.
If the applicant fails to proceed in accordance with the invitation within the set time limit, the
competent authority shall pass a decision on rejecting the request.
An appeal may be filed against the decision under paragraph 4 of this Article.
Article 63
The competent authority shall forward the regular request to the trademark holder and invite
him/her to submit his/her reply within 30 days from the date of receipt of the invitation.
After the completion of the procedure based on the request for a declaration of invalidity of
the trademark, the competent authority shall pass a decision pronouncing the invalidity of the
trademark as a whole or in respect of only certain goods and/or services, or a decision rejecting
the request.
IX. SPECIAL CASES OF TRADEMARK TERMINATION
Article 64
At the request of an interested party, the competent authority may issue a decision on
revocation of a trademark if the holder of the trademark or a person authorized by him fail,
without a justified reason, to seriously use trademark on the domestic market for marking of
goods and/or services comprised, for an uninterrupted period of five years as of the day on which
the trademark was entered in the Trademark Register or from the day of its last use. During the
proceedings for termination of a trademark due to its non-use, the trademark holder or a person
authorized by him must prove that the trademark has been used.
Use of the trademark, within the meaning of paragraph 1 of this Article and Article 60,
paragraph 3 of this Law shall also mean the use of the sign protected by the trademark in a form
which differ in elements that do not alter the distinctive character of the trademark, as well as the
use of the protected trademark on goods or packaging of goods intended exclusively for export.
Justified reasons for not using a registered trademark referred to in paragraph 1 of this Article
shall be understood to mean circumstances occurring independently of the trademark holder’s
will that are an obstacle to the use of the trademark, such as a decision of a state authority, an
import prohibition or any other prohibition affecting goods and/or services protected by the
trademark.
Advertising the registered trademark without possibility of supplying the goods and/or using
the services comprised shall not be considered as the use of the trademark.
Payment of taxes for extending the validity of the trademark or conclusion of contracts on
transfer of rights, license, pledge, franchises or similar, shall not be considered as the trademark
use.
The competent authority shall not issue a decision on revocation of a trademark due to its
non-use, if the use of the trademark had begun or was continued after the expiry of the five-year
period of non-use of the registered trademark and before submission of a request for revocation of
trademark due to its non-use except if the commencement or continuation of use of the registered
trademark occurred after the holder of the right had become aware that a request for the
revocation of his trademark will be submitted and if the use had begun or was continued within a
period of three months before the submission of a request for the termination of a trademark.
Article 65
In the case referred to in Article 64 of this Law, trademark shall be terminated upon expiry of
a 5-year period from the date of the last use of trademark, or upon expiry of a 5-year period from
the date of trademark entry in the Register of Trademarks, if the trademark had not been used.
Article 66
The competent authority may, at the request of an interested party, issue a decision on
revocation of a trademark also in the following cases:
1) if the sign protected by a trademark, due to actions or omissions by the holder of trademark
or his successor in rights, has become a generic term for the goods and/or services for which it
was registered;
2) if the sign protected by a trademark, due to the manner of use by its holder or his successor
in rights, has become capable of causing confusion in commerce about the geographical origin,
type, quality or other characteristics of the goods and/or services;
3) if the sign protected by a trademark has become contrary to public policy or to accepted
principles of morality.
The right to use a collective trademark and a warranty trademark may also be terminated if
the collective trademark or the warranty trademark are being used contrary to a general act on
collective trademark or warranty trademark.
In the cases referred to in paragraphs 1 and 2 of this Article, the trademark shall be terminated
on the day following the day when decision on its termination becomes final and enforceable.
Article 67
The procedure for the revocation of a trademark for reasons specified in Art. 64 and 66 of this
Law shall be initiated on the basis of a written request.
The request under paragraph 1 of this Article shall include, in particular: data about the
applicant; data about the holder of the trademark the revocation of which is sought; the
registration number of the trademark the revocation of which is sought; the reasons for requesting
the revocation of the trademark; an indication specifying whether revocation of the trademark as a
whole is sought or only in respect of certain of the goods and/or services.
The Government shall prescribe the particulars of the request under paragraph 1 of this
Article, and shall determine the annexes to be submitted with the request, and their contents.
Article 68
The request for the revocation of a trademark shall be regular if it includes the prescribed data
referred to in article 67 of this Law.
If the request for the revocation of the trademark is not regular, the competent authority shall
invite the applicant in writing to remedy the deficiencies within the time limit set by the
competent authority.
Upon a reasoned request of the applicant of the request for the revocation of the trademark,
and upon his/her payment of the prescribed tax, the competent authority shall extend the deadline
under paragraph 2 of this Article by a period of time the competent authority deems appropriate.
If the applicant fails to proceed as requested within the set time limit, the competent authority
shall pass a decision rejecting the request.
An appeal may be filed against the decision under paragraph 4 of this Article.
Article 69
The competent authority shall submit a regular request to the trademark holder and invite it to
submit a reply within 30 days from the date of receipt of the invitation.
After the completion of the procedure based on the request for the revocation of the
trademark, the competent authority shall render a decision on the revocation of the trademark as a
whole or only in respect of certain of the goods and/or services, or a decision rejecting the
request.
Article 70
A declaration of invalidity of a trademark shall not produce any effect on court rulings relating
to establishing infringement of rights, which were legally binding at the moment of the adoption
of the above decision, nor on assignment and/or licensing agreements that have been entered into
if, and to the extent that, such agreements have been executed, provided the plaintiff and/or the
trademark holder have acted in good faith.
In the procedure for a declaration of invalidity of a trademark and in special cases of
revocation of a trademark, the competent authority may schedule a hearing.
X. CIVIL LAW PROTECTION
Article 71
DELETED
Infringement of right
Article 72
Any unauthorized use of a registered trademark or the sign applied for registration by any
economic operator within the meaning of Article 38 and Article 43 paragraph 2 of this Law shall
constitute an infringement of right.
The imitation of a trademark or the sign applied for registration shall also constitute an
infringement referred to in paragraph 1 of this Article.
Addition to the protected trademark of the words 'type', 'manner', 'according to the procedure'
or a like, shall also constitute an infringement referred to in paragraph 1 of this Article.
Right to Bring an Infringement Action
Article 73
An infringement action may be filed by a trademark holder, by an applicant, by the holder of
an license, any user of the collective trademark, with the consent of the collective trademark
holder and any user of the warranty trademark, with the consent of the warranty trademark
holder.
Holder of a license can file an infringement action for the infringement of right if it has not
been prescribed otherwise by a license contract.
An action for infringements of trademark may be filed provided that trademark was used
within the meaning of Article 64 of this Law.
Infringement Action
Article 73a
In the event of infringement of right, the action may be filed and the plaintiff may request the
following:
1) determination of infringement;
2) termination of the infringement;
3) confiscation, exclusion from the channels of commerce, destruction or alteration of the
infringing objects without any compensation
4) confiscation, exclusion from the channels of commerce, destruction or alteration of the
tools and equipment used to manufacture the infringing objects, without any compensation if
necessary for the protection of rights;
5) reimbursement of damages caused by the infringement of rights and justifiable legal costs
and expenses;
6) publication of the court decision at the expense of the defendant;
7) supplying of information about third parties participating in the infringement of rights.
Any infringer shall be liable for the damages in accordance with general rules of
compensation of damages.
If the infringement has was committed intentionally or by gross negligence, the plaintiff may
instead of the compensation referred to paragraph 1, item 5 of this Article claim up to the triple
amount of license remuneration he would usually receive for the use of trademark.
In considering the claims referred to in paragraph 1, items 3 and 4of this Article, the court
shall take into account the takes into account the proportionality between the seriousness of the
infringement and the requested measures and the interests of the third parties.
Court Procedure
Article 74
An infringement action may be filed within a period of three years as from the day on which
the plaintiff became aware of the infringement and the infringer, but not later than five years from
the day of the first infringement.
Court procedure following the infringement action from paragraph 1 of this article is urgent.
Court procedure for the infringement of right arising from the application court will suspend
until the final decision of the competent body regarding the application.
If before the competent body or the Court, procedure has been initiated from the articles 59,
64, 66, 80 and 81 of this Law, the court which acts following the infringement action from article
73 and 73a of this Law has the obligation to suspend the procedure until the final decision of the
competent body or the final decision of the court.
The court procedure shall be subject to general rules of the civil-law procedure.
Provisional measure
Article 75
At the proposal of a person that makes it probable that his right has been infringed or is about
to be infringed, the court may order a provisional measure for seizure or removal from the
circulation of infringing products, the equipment for production of those products, and/or an
injunction prohibiting the continuation of activities already commenced which could result in an
infringement.
The court must order a provisional measure referred to in paragraph 1 of this Article if it
determines the identity of signs within the meaning of Article 38, paragraph 2, item 1) of this
Law.
Where there is a risk of irreparable harm to the right holder, the court may order a provisional
measure without defendant having been heard.
In the case referred to paragraph 3 of this Article, the court shall issue the decision on the
provisional measure within the term of 10 days as from the day of filing of the proposal.
The opposition against the decision that the Court passed to impose temporary decision from
paragraph 1 of this Article does not postpone the execution of the decision.
Securing of evidence
Article 76
At the proposal of the person who makes it probable the infringement of right or that it may
be infringed, the court may order the securing of evidence.
The Court may order the securing of evidence without the previous information or hearing of
the person from whom the evidence is being secured if there is a risk of irreparable harm to the
right holder or where there is a demonstrable risk of evidence being destroyed or that later it
would be impossible to obtain them.
The preservation of evidence within the terms of paragraph 1 implies an inspection of
premises, vehicles, books and documents, as well as the seizure of objects, hearing of witnesses
and expert witnesses.
The person from whom the evidence is being collected shall be served a decision to secure an
evidence at the time of the collection of evidence, and to the absent person, as soon as it becomes
possible.
INITIATING PROCEDURE FOR THE DETRMINATION OF THE TEMPORARY
MEASYRE, OR THE SECURING OF EVIDENCE
Article 77
The provisional measures under Art. 75 of this Law and the securing of evidence under Art.
76 of this Law may be requested even before even before the commencement of proceedings on
the merits of the case, provided the infringement action is brought within a term of 30 days from
the date of rendering the decision imposing provisional measure and/or the decision ordaining the
securing of evidence.
In the case when the infringement action has not been filed in the time limit from paragraph 1
of his Article, the Court shall, at the proposal of a person against whom provisional measure or
securing of evidence has been ordered, revoke the decision on the provisional measure or the
securing of evidence, terminate the procedure and remove the acts implemented.
In the case from paragraph 2 of this article, the person against whom the provisional measure
or the securing of evidence has been ordered has the right to a compensation of damage inflicted
by a temporary measure or the securing of evidence.
Precautionary Measures
Article 78
At the request of the person against whom the infringement action has been brought or
proceeding for provisional measures or secure of evidence have been initiated, the court may
order appropriate cash deposit amount to ensure compensation in the case of ungrounded request,
to be borne by the plaintiff or the person who has requested the provisional measures.
Obligation to Provide Information
Article 79
A court may order a person responsible for an infringement of right to provide information
about any third parties who have participated in the infringement of right and about their
distribution channels.
The supply of information from paragraph 1 of this Article, the Court may order to another
person:
1) with whom goods have been found that are present in the channels of commerce,
infringing the trademark or the right from the application;
2) who provides services in the channels of commerce infringing the trademark or the
right from the application;
3) for whom it has been established to give services on a commercial basis used in the
activities infringing the trademark or the right from the application;
4) who has been mentioned from the part of the person from items 1), 2) or 3) of this
paragraph as the person included in the production or distribution of goods or offering
services infringing the trademark or the right from the application.
The information from paragraph 1 of this article are particularly the information :
1) on the producers, distributors, supplier and other persons that were previously included in
the production or distribution of goods and offering of services , as well as salesmen for
whom the goods were intended;
2) data on the amounts of goods and services as produced, delivered or ordered as well as
prices realized for such goods or services.
.Person referred to in paragraph 1 of this Article who does not fulfill the obligation of
providing information shall be held liable for any damages arising therefrom.
Legal Suit for the Challenge of a Trademark
Article 80
If an application was filed in contravention to the principle of a good faith or if a trademark
was registered on the basis of such an application or on the basis of an application being a breach
of a legal or contractual obligation, any person whose legal interest has been violated therefrom
may request the court to declare such person as an applicant, or the right holder.
Article 81
Any natural or legal person who, in commercial activity, uses sign for marking of goods
and/or service for which other person has filed an application for trademark registration or has
registered it on its name for marking of the same or similar goods and/or services, may request
the court to declare such person as an applicant or the right holder, provided such person proves
that the concerned sign was well-known for marking of its goods and/or services, within the
meaning of Article 6bis of the Paris Convention for Protection of Industrial Property before the
defendant has filed his application.
If the defendant proves that he has used the same or similar sign in commercial activity for
marking of the same or similar goods and/or services for the same period of time as plaintiff or
longer, the court shall reject the claim referred to in paragraph 1 of this Article.
The action referred to in paragraph 1 of this Article may not be filed if 5 years have expired
from the day the trademark was entered into the Register of Trademarks.
Article 82
If the court grants the claim referred to in Article 80, or in Article 81. of this Law, the
competent authority shall, after receipt of the court decision or at the request of the plaintiff, enter
the plaintiff in the appropriate register as the applicant or as the trademark holder.
Article 83
Any rights that any third party may have acquired from the former applicant or the trademark
holder referred to in Articles 80 and 81 of this Law shall be terminated as of the day of entry of
the new applicant and/or holder of trademark in the appropriate register.
Article 83 a
Revision
Revision is allowed against the valid decisions passed in the second degree in the legal suits
referring to the protection and use of trademark or the rights from the application.
XI. PENAL PROVISIONS
Article 84
A company or another legal person who has infringed a trademark and/or the right arising from the
application in the manner referred to in Art. 72 of this Law shall be sanctioned on grounds of corporate
offence with a fine of between RSD 100,000 and 3,000,000.
The responsible person in a company or another legal person shall be sanctioned for the acts under
paragraph 1 of this Article on grounds of corporate offence with a fine of between RSD 50,000 and
200,000.
The infringing objects in the corporate offence and the objects used for the perpetration of the
corporate offence under Para 1 of this Article shall be forfeited, while the infringing objects in the
corporate offence shall also be destroyed.
The judgment ordaining a sanction against the perpetrator on grounds of the corporate offence under
Para 1 of this Article shall be published.
Article 85
An entrepreneur who has infringed a trademark or the right arising from an application in the
manner referred to in Article 72 of this Law shall be sanctioned on grounds of misdemeanour
with a fine of between between RSD 50,000 and 500,000.
A natural person shall be sanctioned for the acts under Para 1 of this Article with a fine of
between RSD 10,000 and 50,000.
The infringing objects in the misdemeanour and the objects used for the perpetration of the
misdemeanour under Para 1 of this Article shall be forfeited, while the infringing objects in the
misdemeanour shall also be destroyed.
Article 86
A legal person who acts as representative in the exercising of the rights under this Law
(Articles 10 and 11) without having a power of attorney shall be sanctioned on grounds of
misdemeanour with a fine of between RSD 100,000 and 1,000,000.
The responsible person in a legal person shall be sanctioned for the acts under paragraph 1 of
this Article on grounds of misdemeanour with a fine of between RSD 10,000 and 50,000.
A natural person who acts as representative in the exercising of the rights under this Law
(Articles 10 and 11) without having a power of attorney shall be sanctioned on grounds of
misdemeanour with a fine of between RSD 10,000 and 50,000.
XII. TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS
Article 87
The Register of Applications and the Register of Trademarks specified by the Law on
Trademarks („Official Gazette of the S&M”, No. 61/04 and 7/05-correction), shall continue to be
maintained pursuant to this Law.
The Register of Representatives established by the Law on Patents („Official Gazette of
S&M”, No. 32/04 and 35/04 and „Official Gazette of the RS”, No. 115/06 and 99/11), shall continue to be maintained pursuant to the Law based on which it has been established and
pursuant to the present Law.
The trademarks valid on the date of this Law taking effect shall remain in effect and they shall
be subject to the provisions of this Law.
The provision of Article 11 of this Law shall not apply to persons registered in the Register of
Representatives before January 1, 2005.
The provisions of this Law shall also apply to trademark applications submitted by the date of
this Law taking effect in respect of which administrative proceedings have not been finalized, as
well as to other proceedings instituted in respect of trademarks that remain pending on the date of
this Law taking effect.
Article 88
The pledges registered by the date of this Law taking effect in the Register of Possessory Lien
in Respect of Movable Property and Rights (hereinafter referred to as: the Pledge Register) with
the Agency for Business Registers shall remain in effect and shall be registered in the relevant
register with the competent authority.
The Agency for Business Registers shall, within 30 days from the date of this Law taking
effect, forward to the competent authority the data and documentation based on which a
trademark pledge has been registered in the Pledge Register.
Article 89
Bylaws for the enforcement of this Law shall be adopted within four months from the date of
this Law taking effect.
Until the adoption of the bylaws provided for by this Law, the provisions of the regulations
adopted on the basis of the Law on Trademarks („Official Gazette of S&M”, No. 61/04 and 7/05-
correction) shall apply except for the provisions contrary to this Law.
Article 90
On the date of this Law taking effect, the validity of the following shall cease:
1) The Law on Trademarks („Official Gazette of S&M” No. 61/04 and 7/05-correction);
2) Provisions of Articles 36 and 41 of the Law on Special Powers for Enhancing the
Efficiency of Intellectual Property Rights Protection („Official Gazette of the RS”, No. 46/06).
Article 91
This Law shall enter into force on the eighth day from the date of its publication in the “Official
Gazette of the Republic of Serbia”.
Закон о жиговима
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 104/2009 и 10/2013 (чл. 32. није у пречишћеном тексту).
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уређују се начин стицања и заштита права на знак у промету робе, односно услуга.
Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.
Жигом у смислу овог закона, сматра се и жиг који је међународно регистрован за територију Републике Србије, на основу Мадридског аранжмана о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски аранжман), односно Протокола уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски протокол).
Одредбе овог закона примењују се и на жигове из става 3. овог члана ако поједина питања нису уређена Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.
Члан 2.
Жиг може бити индивидуални, колективни или жиг гаранције.
Колективни жиг је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача, односно давалаца услуга, који имају право да користе субјекти који су чланови тог удружења, под условима прописаним овим законом.
Корисник колективног жига има право да користи тај жиг само на начин предвиђен општим актом о колективном жигу.
Жиг гаранције је жиг који користи више привредних друштава под надзором носиоца жига, а који служи као гаранција квалитета, географског порекла, начина производње или других заједничких обележја робе или услуга тих привредних друштава.
Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком привредном друштву за робе или услуге, које имају заједничке карактеристике прописане општим актом о жигу гаранције.
Члан 3.
Жигом у смислу овог закона, не сматрају се печат, штамбиљ и службени знак за обележавање драгоцених метала.
II. ПРЕДМЕТ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ
Члан 4.
Жигом се штити знак који се може графички представити под условом да је подобан за разликовање у промету робе, односно услуга једног физичког или правног лица од робе, односно услуга другог физичког или правног лица.
Знак се може састојати од речи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа, распореда боја, тродимензионалних облика, комбинација тих знакова, као и од музичких фраза приказаних нотним писмом и сл.
Члан 5.
Жигом се не може заштитити знак:
1) који не испуњава услов из члана 4. овог закона;
2) који је противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима;
3) који по свом укупном изгледу није подобан за разликовање робе, односно услуга у промету;
4) који се састоји искључиво од тродимензионалног облика одређеног природом робе или облика робе који је неопходан за добијање одређеног техничког резултата или од облика који битно утиче на вредност робе;
5) који се састоји искључиво од ознака или података који у промету могу служити за означавање врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње робе или пружања услуга, или других карактеристика робе, односно услуга;
6) који је у свакодневном говору или у добрим трговинским обичајима постао уобичајен за означавање одређене врсте робе, односно услуга;
7) који својим изгледом или садржајем може да доведе у заблуду учеснике у промету у погледу нпр. врсте, квалитета или географског порекла робе или других својстава робе, односно услуга;
8) који садржи званичне знакове или пунцеве за контролу или гаранцију квалитета или их подражава, осим по писаном одобрењу надлежног органа;
9) који је истоветан раније заштићеном знаку за исту врсту робе, односно услуга;
10) који је истоветан раније заштићеном знаку другог лица за сличну врсту робе, односно услуга, или сличан раније заштићеном знаку другог лица за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга, ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са раније заштићеним знаком;
11) који је истоветан или сличан, за исту или сличну врсту робе, односно услуга знаку другог лица који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине (у даљем тексту: општепознати знак);
12) који, без обзира на робу, односно услуге на које се односи, представља репродукцију, имитацију, превод или транслитерацију заштићеног знака другог лица или његовог битног дела, који је код учесника у промету у Републици Србији несумњиво познат као знак високе репутације (у даљем тексту: чувени жиг), ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији;
13) који својим изгледом или садржајем повређује ауторска права или друга права индустријске својине;
14) који садржи државни или други јавни грб, заставу или симбол, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање, осим по одобрењу надлежног органа односне земље или организације;
15) који представља или подражава национални или религијски симбол.
Знак из става 1. тач. 3), 5) и 6) овог члана може се заштитити жигом ако подносилац пријаве докаже да је озбиљним коришћењем знак постао подобан за разликовање у промету робе, односно услуга на које се односи.
Заштићеним знаком из става 1. тач. 9), 10) и 12) овог члана сматра се знак који је заштићен жигом за територију Републике Србије, а заштићеним знаком из става 1. тач. 9) и 10) овог члана сматра се и знак који је предмет пријаве за признање жига за територију Републике Србије, под условом да жиг по тој пријави буде признат.
У случају из става 1. тач. 10)-13) овог члана знак се може заштитити жигом уз изричиту писану сагласност носиоца ранијег права.
Код утврђивања да ли је знак из става 1. тачка 11) овог члана општепознати знак, односно да ли је знак из става 1. тачка 12) овог члана чувени жиг, узима се у обзир упознатост релевантног дела јавности са знаком, укључујући и познавање до кога је дошло путем промоције знака. Релевантним делом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници робе, односно услуга, које се обележавају тим знаком, као и лица укључена у дистрибутерске токове те робе, односно услуга.
Знак који садржи лик или лично име лица може се заштитити само по писаној сагласности тог лица.
Знак који садржи лик или лично име умрлог лица може се заштитити само по пристанку родитеља, супружника и деце умрлог.
Знак који садржи лик или лично име историјске или друге умрле знамените личности може се заштитити уз дозволу надлежног органа и писане сагласности супружника и сродника до трећег степена сродства.
Члан 6.
Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у Републици Србији уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица ако то произилази из међународних уговора, или из начела узајамности. Постојање узајамности доказује лице које се на узајамност позива.
III. ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ
Заједничке одредбе
Члан 7.
Правна заштита жигова остварује се у управном поступку који води орган државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: надлежни орган).
Против одлука надлежног органа из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема одлуке.
Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.
Члан 8.
Надлежни орган води Регистар пријава за признање жига (у даљем тексту: Регистар пријава) и Регистар жигова.
Регистар пријава садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).
Регистар жигова садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на жиг (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).
Влада ближе прописује садржину регистара из става 1. овог члана.
Члан 9.
Регистри из члана 8. овог закона су јавне књиге и заинтересована лица могу да их добију на увид.
Списе признатих жигова, странке и трећа лица могу да разгледају на писмени или усмени захтев, у присуству службеног лица.
На писмени захтев заинтересованих лица и уз плаћање прописане таксе, надлежни орган издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.
Члан 10.
Страно физичко или правно лице, које нема пребивалиште, односно седиште на територији Републике Србије у поступку пред надлежним органом мора заступати заступник уписан у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.
У Регистар заступника који води надлежни орган уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене законом којим се уређују патенти.
Члан 11.
Лице које обавља послове заступања у остваривању права из овог закона мора имати завршен правни факултет.
Покретање поступка за признање жига
Члан 12.
Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига (у даљем тексту: пријава).
Битни делови пријаве су:
1) захтев за признање жига;
2) знак који се жели заштитити жигом;
3) списак робе, односно услуга на које се знак односи.
Пријава садржи захтев за признање само једног жига који се односи на једну или више врста робе, односно услуга.
Захтев из става 2. тачка 1) овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; назначење да ли је у питању индивидуални, колективни или жиг гаранције; изглед знака; назначење класа у које је сврстана роба, односно услуге, према Ничанском аранжману о међународној класификацији робе и услуга ради регистровања жигова (у даљем тексту: Међународна класификација робе и услуга); потпис и печат подносиоца пријаве.
Ако знак из става 2. тачка 2) овог члана садржи фигуративни елемент, његов изглед мора бити јасан, урађен на квалитетном папиру и погодан за репродуковање.
Робе, односно услуге из става 2. тачка 3) овог члана морају бити означене и сврстане према класама из Међународне класификације роба и услуга.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. тачка 1) овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.
Пријава за признање колективног жига и жига гаранције
Члан 13.
Поред делова пријаве из члана 12. овог закона уз пријаву за признање колективног жига прилаже се општи акт о колективном жигу, а уз пријаву за признање жига гаранције општи акт о жигу гаранције.
Општи акт о колективном жигу садржи: податке о подносиоцу пријаве, односно лицу овлашћеном да га представља; одредбе о изгледу знака и роби, односно услугама на које се знак односи; одредбе о томе ко има право на коришћење колективног жига и под којим условима; одредбе о правима и обавезама корисника колективног жига у случају повреде жига и одредбе о мерама и последицама у случају непридржавања одредаба општег акта.
Општи акт о жигу гаранције, поред података и одредаба из става 2. овог члана, садржи и одредбе о заједничким карактеристикама робе, односно услуга које се гарантују жигом гаранције и одредбе о надзору коришћења жига гаранције од стране његовог носиоца права.
Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига, односно жига гаранције, дужан је да надлежном органу достави сваку измену општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције.
Свако може прегледати општи акт о колективном жигу, односно о жигу гаранције.
Члан 14.
У управном поступку пред надлежним органом плаћају се таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга.
Регистар пријава
Члан 15.
У Регистар пријава уписују се подаци о деловима пријаве из члана 12. и подаци из члана 13. овог закона као и други прописани подаци.
Датум подношења пријаве
Члан 16.
За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднета надлежном органу на тај датум садржи:
1) назначење да се тражи признање жига;
2) име и презиме, односно пословно име и адресу подносиоца пријаве;
3) знак који се жели заштитити;
4) списак роба, односно услуга на које се знак односи.
По пријему пријаве надлежни орган испитује да ли пријава садржи делове из става 1. овог члана.
На пријаву поднету надлежном органу, која садржи делове из става 1. овог члана уписује се број пријаве и дан и час њеног пријема у надлежном органу и о томе се подносиоцу пријаве издаје потврда.
Ако пријава не садржи делове из става 1. овог члана надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана отклони недостатке због којих пријава није могла бити уписана у Регистар пријава.
Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана не отклони недостатке, надлежни орган закључком одбацује пријаву.
Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.
Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана отклони недостатке, надлежни орган закључком признаје као датум подношења пријаве онај датум кад је подносилац пријаве доставио поднесак којим отклања уочене недостатке.
Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар пријава.
Право првенства
Члан 17.
Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обележава иста или слична роба, односно услуге, доцније поднела пријаву.
Конвенцијско право првенства
Члан 18.
Правном или физичком лицу које је поднело уредну пријаву жига са дејством у некој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, признаће се у Републици Србији конвенцијско право првенства од датума подношења те пријаве ако у Републици Србији за исти знак и за исте робе, односно услуге поднесе пријаву у року од шест месеци од дана подношења пријаве у односној земљи. У захтеву за признање жига назначава се датум подношења, број пријаве и земља за коју је пријава поднета.
Уредном пријавом из става 1. овог члана сматра се свака пријава која испуњава услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације за коју је пријава поднета, или према прописима међународне организације настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.
Правно или физичко лице из става 1. овог члана дужно је да у року од три месеца од дана подношења пријаве у Републици Србији, достави надлежном органу препис пријаве из става 1. овог члана оверен од стране надлежног органа земље чланице Париске уније, Светске трговинске организације, односно међународне организације, којој је та пријава поднета.
Уверење о праву првенства
Члан 18а
На захтев домаћег или страног физичког или правног лица које је код надлежног органа поднело уредну пријаву за признање жига, надлежни орган издаје уверење о праву првенства.
Захтев за издавање уверења о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве, изглед знака; списак робе, односно услуга; доказ о уплати таксе за уверење.
Уверење о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; број пријаве; податке о датуму подношења пријаве; изглед знака и списак робе, односно услуга.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана и садржину уверења о праву првенства из става 3. овог члана.
Сајамско право првенства
Члан 19.
Подносилац пријаве који је у року од три месеца пре подношења пријаве употребио одређени знак за обележавање робе, односно услуга на изложби или сајму међународног карактера у Републици Србији или у другој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, може у пријави тражити признање права првенства од дана прве употребе тог знака.
Подносилац пријаве из става 1. овог члана уз пријаву доставља потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера, уз назначење података о врсти изложбе, односно сајма, месту одржавања, датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и датуму прве употребе знака чија се заштита тражи.
Уверење да је изложби, односно сајму одржаном у Републици Србији званично признат међународни карактер издаје Привредна комора Србије.
Члан 20.
Признањем права првенства из члана 19. овог закона не продужавају се рокови из члана 18. овог закона.
Члан 21.
У пријави се не може накнадно битно изменити изглед знака нити допунити списак робе, односно услуга.
Битном изменом знака у смислу става 1. овог члана сматра се свака измена која мења дистинктивни карактер знака.
Не сматра се допуном списка робе, односно услуга његово прецизирање.
Члан 22.
Пријаве се испитују по редоследу одређеном датумом њиховог подношења.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана пријава се може решавати по хитном поступку:
1) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа тржишне инспекције, односно царинског органа;
2) ако је поднет захтев за међународно регистровање жига, уколико се на њега примењује Мадридски аранжман;
3) ако је сагласно другим прописима неопходно извршити хитну регистрацију.
У случају из става 2. тачка 3) овог члана подноси се захтев за испитивање пријаве по хитном поступку.
Испитивање уредности пријаве
Члан 23.
Пријава је уредна ако садржи делове из члана 12. овог закона и податке из члана 13. овог закона као и друге прописане податке и доказ о уплати прописане таксе за пријаву.
Ако утврди да пријава није уредна надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који надлежни орган одреди.
На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.
Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу за њено уређивање, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.
Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.
У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац пријаве може поднети предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о одбацивању.
Одустанак од пријаве
Члан 24.
Подносилац пријаве може у току целог поступка одустати од пријаве у целини или само за неке робе, односно услуге.
Ако је у Регистру пријава уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац пријаве не може одустати од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.
У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у целини, надлежни орган ће донети посебан закључак о обустави поступка.
Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.
У случају из става 3. овог члана, пријава престаје да важи наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одустанку.
Раздвајање пријаве
Члан 25.
Пријава за признање жига у којој је наведено више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна пријава) може се по захтеву подносиоца пријаве до уписа жига у Регистар жигова, раздвојити на две или више пријава тако што ће се раздвојити списак робе, односно услуга.
Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и њено право првенства.
О раздвајању пријаве доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне пријаве, број, односно бројеви нових пријава, знак из првобитне пријаве, као и роба, односно услуге које остају у првобитној пријави и роба, односно услуге које су у издвојеној или издвојеним пријавама.
Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар пријава.
На пријаву за признање колективног жига, односно жига гаранције неће се примењивати одредбе ст. 1. до 4. овог члана.
Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: број и датум подношења првобитне пријаве чије се раздвајање тражи; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној пријави и бројева класа Међународне класификације роба и услуга које се раздвајају.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана и одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.
Испитивање услова за признање жига
Члан 26.
Ако је пријава уредна у смислу члана 23. овог закона надлежни орган испитује да ли су испуњени услови за признање жига прописани чл. 4. и 5. овог закона.
Услови за признање жига морају да буду испуњени у тренутку уписа жига у Регистар жигова.
Поступајући у смислу става 1. овог члана надлежни орган може да узме у обзир писмено мишљење сваког заинтересованог лица у коме се образлажу разлози из чл. 4. и 5. овог закона због којих пријављени знак не испуњава услове за заштиту жигом.
Лице из става 3. овог члана неће се сматрати странком у поступку.
Члан 27.
Ако утврди да пријава не испуњава услове за признање жига, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих се жиг не може признати и позваће га да се у року од 30 дана изјасни о тим разлозима.
Ако знак садржи елемент који не испуњава услове за заштиту жигом у смислу члана 5. став 1. тач. 3), 5) и 6) овог закона и ако би укључивање тог елемента у знак могло изазвати сумњу у вези са обимом заштите жига, надлежни орган може да тражи од подносиоца пријаве да у остављеном року поднесе писмену изјаву да не тражи било каква искључива права на том елементу.
Ако знак садржи елемент који је нејасан или двосмислен, надлежни орган ће тражити од подносиоца пријаве да у остављеном року достави опис знака у коме ће тај елемент бити појашњен.
На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним.
Надлежни орган ће решењем одбити пријаву за признање жига у целости или за поједине робе, односно услуге, ако подносилац пријаве не поступи по захтеву надлежног органа из ст. 1, 2. и 3. овог члана или поступи али надлежни орган и даље сматра да се жиг не може признати у целости или за поједине робе, односно услуге.
Члан 28.
Приликом испитивања услова за признање колективног жига и жига гаранције надлежни орган ће посебно испитати да ли је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у складу са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима.
Ако је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у супротности са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима, сходно ће се применити одредбе члана 27. овог закона.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на све измене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције.
Члан 29.
Ако пријава испуњава услове за признање жига, надлежни орган закључком позива подносиоца пријаве да плати прописану таксу за првих 10 година заштите и трошкове објаве жига и да достави доказе о извршеним уплатама.
Ако подносилац пријаве у остављеном року не достави доказе о извршеним уплатама из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од пријаве.
У случају из става 2. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка.
Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.
У случају из става 2. овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање прописане таксе, да поднесе предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о обустави поступка.
Упис у Регистар жигова
Члан 30.
Кад подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из члана 29. став 1. овог закона надлежни орган признато право с прописаним подацима уписује у Регистар жигова, а носиоцу права издаје исправу о жигу.
Исправа о жигу има карактер решења у управном поступку.
Исправа о жигу садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед заштићеног знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи; датум до ког жиг важи.
Влада ближе прописује садржину исправе о жигу из става 1. овог члана.
Објављивање признатог права
Члан 31.
Признато право из члана 30. овог закона објављује се у службеном гласилу надлежног органа.
У службеном гласилу надлежног органа објављују се нарочито следећи подаци: регистарски број жига; датум уписа жига у Регистар жигова; подаци о носиоцу жига; датум до ког жиг важи; изглед знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи.
Влада ближе прописује податке из става 2. овог члана који се објављују у службеном гласилу надлежног органа.
IV. МЕЂУНАРОДНО РЕГИСТРОВАЊЕ ЖИГА
Члан 32.
Носилац жига, односно подносилац пријаве може поднети захтев за међународно регистровање жига у складу са Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.
Захтев за међународно регистровање жига из става 1. овог члана подноси се надлежном органу.
За захтев за међународно регистровање жига плаћа се прописана такса.
Члан 33.
Поступак за међународно регистровање жига покреће се подношењем захтева за међународно регистровање жига.
Уз захтев за међународно регистровање жига подноси се и:
1) изглед знака;
2) уредно састављен и класификован списак робе, односно услуга на француском језику;
3) пуномоћје, ако се захтев подноси преко пуномоћника;
4) доказ о уплати таксе за захтев.
Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; број пријаве, односно регистарски број жига који служи као основ за међународно регистровање; податак о затраженом праву првенства; изглед знака, списак робе, односно услуга на које се знак односи на француском језику; назначење земаља у којима се тражи заштита.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.
Члан 34.
Захтев за међународно регистровање жига је уредан ако садржи податке из члана 33. овог закона и друге прописане податке.
Ако захтев за међународно регистровање жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.
На образложени захтев подносиоца захтева, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.
Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.
Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.
Члан 35.
Ако је захтев за међународно регистровање жига уредан у смислу члана 34. овог закона надлежни орган закључком позива подносиоца захтева да у року који надлежни орган одреди, плати таксу за међународно регистровање жига и да достави доказ о извршеној уплати.
Кад подносилац захтева достави доказ о извршеној уплати надлежни орган ће доставити Светској организацији за заштиту интелектуалне својине пријаву за међународно регистровање жига.
Ако подносилац захтева у остављеном року не достави доказ о извршеној уплати из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од захтева.
У случају из става 3. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка против кога се може изјавити жалба.
Члан 36.
О променама у пријави, односно регистрацији жига који је био основ за међународно регистровање тог жига, надлежни орган обавештава Светску организацију за интелектуалну својину, ако се те промене односе и на међународну регистрацију тог жига.
Територијално проширење међународно регистрованог жига
Члан 37.
Носилац међународно регистрованог жига, може преко надлежног органа поднети захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига.
Захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига може да се односи на све робе и услуге за које је знак регистрован или на један њихов део.
Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева, број међународног жига, назначење земаља на које се проширење односи.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.
V. САДРЖИНА, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА
Члан 38.
Носилац жига има искључиво право да знак заштићен жигом користи за обележавање робе, односно услуга на које се тај знак односи.
Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:
1) знак који који је истоветан са његовим раније заштићеним знаком у односу на робе, односно услуге које су истоветне роби, односно услугама за које је тај жиг регистрован;
2) знак који је истоветан његовом раније заштићеном знаку за сличну врсту робе, односно услуга или сличан његовом раније заштићеном знаку за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са његовим раније заштићеним знаком.
У смислу става 2. овог члана носилац жига има право да забрани и следеће:
1) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обележавање робе (етикете, налепнице, затварачи за флаше и сл.);
2) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе, или обављање услуга под заштићеним знаком;
3) увоз или извоз робе под заштићеним знаком;
4) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами.
Права из ст. 1, 2. и 3. овог члана има и подносилац пријаве од датума подношења пријаве, као и власник знака који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине.
Репродукција заштићеног знака у речнику
Члан 39.
Ако репродукција заштићеног знака у речнику, енциклопедији или сличном делу ствара утисак да је знак генерична ознака робе или услуга за које је тај знак заштићен, носилац жига може да захтева од издавача дела да најкасније у следећем издању репродукција знака буде праћена назнаком да је реч о заштићеном знаку (ознака ®).
Одредба става 1. овог члана примењује се и на дело објављено у електронској форми.
Исцрпљење права
Члан 40.
Носилац жига нема право да забрани коришћење жигом заштићеног знака у вези са робом која је њиме обележена, а коју је у Републици Србији ставио у промет носилац жига или лице које је он овластио.
Одредба става 1. овог члана неће се применити у случају постојања оправданог разлога носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промене стања робе после њеног првог стављања у промет.
Ограничење права
Члан 41.
Носилац жига не може да забрани другом лицу да под истим или сличним знаком ставља у промет своју робу, односно услуге, ако тај знак представља његово пословно име или назив који је на савестан начин стечен пре признатог датума првенства жига.
Носилац жига не може да забрани другом лицу да у складу са добрим пословним обичајима користи у привредном промету:
1) своје име или адресу;
2) назначење врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње или другог својства робе, односно услуга;
3) жигом заштићени знак, кад је његово коришћење неопходно ради назначења намене робе, односно услуге, посебно кад је реч о резервним деловима или прибору.
Члан 42.
Ако је предмет заштите колективног жига, односно жига гаранције знак који указује на одређени географски локалитет са кога потиче роба, односно услуга означена њиме, корисник колективног жига, односно жига гаранције не може забранити другоме да тај знак користи у складу са добрим пословним обичајима, нити може забранити његово коришћење овлашћеном кориснику исте или сличне регистроване ознаке географског порекла за исту или сличну врсту робе, односно услуга.
Члан 43.
Носилац жига не може забранити другом лицу да исти или сличан знак користи за обележавање робе, односно услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг.
Носилац чувеног жига из члана 5. став 1. тачка 12) овог закона има право да другим лицима забрани да без његове писане сагласности користе у промету исти или сличан знак за обележавање робе, односно услуга које нису сличне онима за које је жиг регистрован, ако би се неовлашћеним коришћењем таквог знака нелојално остваривала корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији.
Члан 44.
Жиг се стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве.
Члан 45.
Жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се његово важење, уз подношење захтева и плаћање одговарајуће прописане таксе, може продужавати неограничен број пута.
Захтев за продужење важења жига из става 1. овог члана садржи нарочито: назначење регистарског броја жига и датум до ког жиг важи; податке о носиоцу жига; податак о плаћеној такси за продужење важења жига.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.
Члан 46.
Носилац жига дужан је да жиг користи.
Раздвајање жига
Члан 47.
Жиг који је регистрован за више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна регистрација), може се на захтев носиоца жига, у свако доба раздвојити на две или више регистрација тако што ће се раздвојити списак роба, односно услуга.
Издвојени жиг задржава сва права из првобитне регистрације.
О раздвајању жига доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне регистрације, број, односно бројеви нових жигова, знак из првобитне регистрације, као и робе, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и робе, односно услуге које су у издвојеном, или издвојеним жиговима.
Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар жигова, а носиоцу права издаје се исправа о жигу.
На колективни жиг, односно жиг гаранције не примењују се одредбе ст. 1. до 4. овог члана.
Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига; податке о носиоцу жига; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној регистрацији и бројева класа Међународне класификације роба и услуга на које се односи издвојени жиг, односно издвојени жигови.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.
VI. ПРОМЕНЕ У ПРИЈАВИ, ОДНОСНО РЕГИСТРАЦИЈИ ЖИГА
Промена имена и адресе носиоца права
Члан 48.
Надлежни орган, на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа промене имена и адресе носиоца жига, односно подносиоца пријаве.
Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис промене имена и адресе носиоца права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.
Ако захтев за упис промене имена и адресе носиоца права не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.
На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене имена и адресе, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 3. овог члана за време које сматра примереним.
Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.
Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.
Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.
Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.
Ограничење списка робе, односно услуга
Члан 49.
Надлежни орган, на захтев носиоца жига може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа ограничења списка робе, односно услуга.
Ако захтев за ограничење списка робе, односно услуга не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.
На образложени захтев подносиоца захтева за ограничења списка робе, односно услуга, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.
Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.
Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.
Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.
Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.
Пренос права
Члан 50.
Жиг односно право из пријаве може бити пренет на друго лице или на друга лица за све или само за неке робе, односно услуге.
Пренос жига, односно права из пријаве може бити последица уговора о преносу права, статусне промене носиоца жига, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке.
Пренос права из става 2. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.
Упис преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, производи правно дејство према трећим лицима.
О упису преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.
Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет преноса права.
Уговор о преносу права
Члан 51.
Уговор о преносу права саставља се у писаној форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и висину накнаде, ако је уговорена.
Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве, ако би такав пренос могао да створи забуну у промету у погледу врсте, квалитета или географског порекла робе, односно услуга за које је жиг регистрован односно за које је поднета пријава за признање жига, изузев уколико се стицалац права одрекне заштите за оне робе, односно услуге у односу на које могућност забуне постоји.
Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве који се односи само за неку робу, односно услугу, у случају када су робе, односно услуге који се преносе битно слични робама, односно услугама који су обухваћени жигом, односно пријавом за признање жига преносиоца.
На сва питања која се односе на уговор о преносу права, а која нису регулисана овим законом, примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.
Лиценца
Члан 52.
Носилац жига, односно подносилац пријаве може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за све или само за неке робе, односно услуге.
Уговор о лиценци из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига, време трајања лиценце и обим лиценце.
Уговор о лиценци из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.
Упис уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа производи правно дејство према трећим лицима.
О упису уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.
Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци.
На сва питања која се односе на уступање права коришћења жига, односно права из пријаве, а која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.
Залога
Члан 53.
Жиг, односно право из пријаве може бити предмет залоге и то на основу уговора о залози, одлуке суда и другог државног органа и сл. и то за све или само за неке робе или услуге.
Уговор о залози из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом.
Залога из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног огана на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или заложног повериоца.
О упису залоге из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.
Поверилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар надлежног органа.
Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет залоге.
На сва питања која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређује бездржавинска залога, облигациони и својинскоправни односи.
У регистар надлежног органа уписују се нарочито следећи подаци: подаци о залогодавцу и дужнику, када то нису иста лица, као и подаци о заложном повериоцу; регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига; подаци о потраживању које се обезбеђује заложним правом уз назначење основног и максималног износа.
У регистар надлежног органа уписују се и све промене података из става 8. овог члана.
Влада ближе прописује врсту података из става 8. овог члана који се уписују у регистар надлежног органа.
Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге
Члан 54.
Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге, покреће се писаним захтевом.
Уз захтев из става 1. овог члана подноси се и:
1) доказ о правном основу уписа који се тражи;
2) пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце, или залоге покреће преко пуномоћника;
3) доказ о уплати таксе за решење по захтеву за упис преноса права, лиценце или залоге.
Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис преноса права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком жигу, односно пријави и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.
Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис лиценце, односно залоге, који се односе на више жигова, односно више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце, односно залоге исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.
Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење да се тражи упис преноса жига, односно права из пријаве, односно назначење права чији се упис тражи.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.
Члан 55.
Захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге је уредан ако садржи податке из члана 54. овог закона.
Ако захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.
На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.
Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.
Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.
Члан 56.
Ако је захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге уредан у смислу члана 55. овог закона, надлежни орган испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове за упис преноса права, лиценце или залоге.
Ако правни основ на коме се заснива захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге не испуњава услове прописане законом, или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца захтева о разлозима због којих се упис не може извршити и позваће га да се у року који надлежни орган одреди изјасни о тим разлозима.
На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.
Надлежни орган ће решењем одбити захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити, или се изјасни, а надлежни орган и даље сматра да се упис не може одобрити.
VII. ПРЕСТАНАК ПРАВА
Члан 57.
Жиг престаје истеком рока од 10 година за који је плаћена прописана такса, ако се његово важење не продужи.
Жиг престаје и пре истека рока из става 1. овог члана:
1) ако се носилац жига одрекне свог права - наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одрицању;
2) на основу судске одлуке, односно одлуке надлежног органа, у случајевима предвиђеним овим законом - даном одређеним том одлуком;
3) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац права - даном престанка, односно смрти, осим ако је жиг прешао на правне следбенике тог лица.
Колективни жиг и жиг гаранције престају да важе и ако надлежни орган приликом испитивања измена општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, утврди да нису испуњени услови предвиђени чланом 28. став 1. овог закона.
У случајевима из става 2. тач. 1) и 3) и става 3. овог члана, надлежни орган ће донети посебно решење.
Члан 58.
Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица носилац жига се не може одрећи жига без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.
Ако носилац жига у одређеном року не плати прописану таксу, а у Регистру жигова је уписано право у корист трећег лица, надлежни орган ће то лице обавестити да није плаћена прописана такса и да је може платити у року од шест месеци од почетка године у којој започиње наредни период заштите.
VIII. ОГЛАШАВАЊЕ ЖИГА НИШТАВИМ
Члан 59.
Жиг се може огласити ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, ако се утврди да у време његовог регистровања нису били испуњени услови за признање жига.
Колективни жиг и жиг гаранције могу се огласити ништавим и ако се утврди да општи акт о колективном жигу и општи акт о жигу гаранције, односно њихове измене, нису испуњавале, односно не испуњавају услове из члана 28. став 1. овог закона.
Члан 60.
Жиг се може огласити ништавим за све време трајања заштите, и то на предлог заинтересованог лица или на предлог јавног тужиоца.
Предлог за оглашавање ништавим жига на основу члана 5. став 1. тач. 9), 10), 11), 12) и 13) овог закона може поднети само носилац ранијег права или лице које он овласти, осим ако је током пет узастопних година пре подношења предлога знао за коришћење каснијег жига чији је носилац био савестан и није се томе противио.
Жиг се не може огласити ништавим на основу члана 5. став 1. тач. 9) и 10) овог закона ако ранији жиг без оправданог разлога није коришћен у Републици Србији за обележавање робе, односно услуга на које се односи у периоду од пет година пре подношења предлога за оглашавање ништавим, изузев ако је подносилац пријаве каснијег жига био несавестан. У поступку по предлогу за оглашавање жига ништавим, носилац ранијег жига или његов правни следбеник дужан је да докаже да је жиг коришћен.
Уз предлог за оглашавање ништавим жига подносе се одговарајући докази.
Члан 61.
Поступак за оглашавање жига ништавим, покреће се писаним предлогом за оглашавање ништавим жига.
Предлог из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу предлога; податке о носиоцу жига; регистарски број жига чије се оглашавање ништавим тражи; разлоге због којих се тражи оглашавање жига ништавим; назначење да ли се тражи оглашавање ништавим жига у целини или само за неку робу, односно услуге.
Влада ближе прописује садржину предлога из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз предлог и прописује њихову садржину.
Члан 62.
Предлог за оглашавање жига ништавим је уредан ако садржи податке из члана 61. овог закона.
Ако предлог за оглашавање жига ништавим није уредан, надлежни орган ће писаним путем уз навођење разлога позвати подносиоца предлога да га уреди у року од 30 дана.
На образложени захтев подносиоца предлога, уз плаћање прописане таксе надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.
Ако подносилац предлога у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању предлога.
Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.
Члан 63.
Надлежни орган ће уредан предлог доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.
После спроведеног поступка по предлогу за оглашавање жига ништавим, надлежни орган ће донети решење о оглашавању жига ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, или решење о одбијању предлога.
IX. ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРЕСТАНКА ЖИГА
Члан 64.
Надлежни орган може, на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига у целини или само за неке робе, односно услуге, ако носилац жига или лице које је он овластио, без оправданог разлога није озбиљно користило на домаћем тржишту жиг за обележавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском периоду од пет година, рачунајући од дана регистровања жига, односно од дана кад је жиг последњи пут коришћен. У поступку по захтеву за престанак жига због некоришћења жига, носилац жига или лице које је он овластио дужно је да докаже да је жиг користило.
Коришћењем жига, у смислу става 1. овог члана и члана 60. став 3. овог закона сматра се и коришћење знака заштићеног жигом у облику који се разликује у елементима који не мењају дистинктивни карактер знака, као и коришћење заштићеног знака на роби или паковању робе намењеним искључиво извозу.
Оправданим разлогом за некоришћење жига из става 1. овог члана сматраће се околност која је настала независно од воље носиоца жига, а која представља сметњу за коришћење жига, као што је одлука државног органа, забрана увоза или друга забрана која се односи на робе или услуге за које је призната заштита жигом.
Коришћењем жига не сматра се рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.
Коришћењем жига не сматра се плаћање таксе за продужење важења жига, као ни закључивање уговора о преносу права, лиценци и залози.
Неће се донети решење о престанку жига због некоришћења ако је коришћење жига започело или је настављено после истека непрекидног временског периода од пет година у коме жиг није коришћен, а пре подношења захтева за престанак жига због некоришћења, осим ако је до започињања или настављања коришћења жига дошло пошто је носилац права сазнао да ће бити поднет захтев за престанак његовог жига и ако је коришћење започето или настављено у периоду од три месеца пре подношења захтева за престанак жига.
Члан 65.
У случају из члана 64. овог закона жиг престаје да важи истеком периода од пет година од дана када је жиг последњи пут коришћен, односно истеком периода од пет година од дана регистровања жига ако жиг није коришћен.
Члан 66.
Надлежни орган може на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге и у следећим случајевима:
1) ако је знак заштићен жигом, због чињења или нечињења носиоца жига или његовог правног следбеника постао генеричан назив робе, односно услуге за коју је регистрован;
2) ако знак заштићен жигом, због начина на који га носилац жига или његов правни следбеник користи, може у промету да изазове забуну о географском пореклу, врсти, квалитету или другим својствима робе, односно услуге;
3) ако је знак заштићен жигом постао противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима.
Право на коришћење колективног жига и жига гаранције може престати и ако се колективни жиг и жиг гаранције употребљавају противно општем акту о колективном жигу, односно о жигу гаранције.
У случају из ст. 1. и 2. овог члана жиг престаје да важи наредног дана од дана правноснажности решења о престанку жига.
Члан 67.
Поступак за престанак жига из разлога предвиђених у чл. 64. и 66. овог закона покреће се писаним захтевом.
Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; податке о носиоцу жига чији се престанак тражи; регистарски број жига чији се престанак тражи; разлоге због којих се престанак жига тражи; назначење да ли се тражи престанак жига у целини или само за неку робу, односно услуге.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.
Члан 68.
Захтев за престанак жига је уредан ако садржи податке из члана 67. овог закона.
Ако захтев за престанак жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.
На образложени захтев подносиоца захтева за престанак жига, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.
Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.
Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.
Члан 69.
Надлежни орган ће уредан захтев доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.
После спроведеног поступка по захтеву за престанак жига, надлежни орган ће донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге или решење о одбијању захтева.
Члан 70.
Оглашавање жига ништавим и престанак жига немају дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце, ако су и у мери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац жига био савестан.
У поступцима оглашавања жига ништавим и посебним случајевима престанка жига, надлежни орган може заказати усмену расправу.
X. ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА
- назив брисан -
Члан 71.
- брисан -
Повреда права
Члан 72.
Повредом права сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака од стране било ког учесника у промету, у смислу члана 38. и члана 43. став 2. овог закона.
Повредом из става 1. овог члана сматра се и подражавање заштићеног, односно пријављеног знака.
Повредом из става 1. овог члана сматра се и додавање знаку речи "тип", "начин", "по поступку" и сл.
Право на тужбу
Члан 73.
Тужбу због повреде права може поднети носилац жига, подносилац пријаве, стицалац лиценце, корисник колективног жига уз сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције.
Стицалац лиценце може поднети тужбу због повреде права уколико другачије није предвиђено уговором о лиценци.
Тужба због повреде жига може се поднети под условом да је жиг коришћен у смислу члана 64. овог закона.
Тужба због повреде права
Члан 73а
У случају повреде права, тужилац може тужбом да захтева:
1) утврђење повреде права;
2) престанак повреде права;
3) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, предмета којима је извршена повреда права;
4) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;
5) накнаду штете настале повредом права и оправданих трошкова поступка;
6) објављивање пресуде о трошку туженог;
7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди права.
Лице које повреди право одговара за штету по општим прописима о накнади штете.
Ако је повреда учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може од туженог, уместо накнаде штете из става 1. тачка 5) овог члана захтевати накнаду до троструког износа уобичајене лиценцне накнаде коју би примио за коришћење права.
При разматрању тужбених захтева из става 1. тач. 3) и 4) овог члана, суд узима у обзир сразмеру између озбиљности повреде права и тражених мера, као и интересе трећих лица.
Поступак по тужби
Члан 74.
Тужба због повреде права може се поднети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најдоцније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.
Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.
Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне одлуке надлежног органа по пријави.
Ако је пред надлежним органом, односно судом покренут поступак из чл. 59, 64, 66, 80. и 81. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 73. и 73а овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке надлежног органа, односно правоснажне одлуке суда.
На поступак по тужби из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак .
Привремена мера
Члан 75.
На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, средстава за производњу тих предмета, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда.
У случају истоветности у смислу члана 38. став 2. тачка 1) овог закона суд обавезно одређује привремену меру из става 1. овог члана.
Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, суд може да одреди привремену меру без претходног саслушања противне странке.
У случају из става 3. овог члана суд ће одлуку о одређивању привремене мере да донесе у року од 10 дана од дана подношења предлога.
Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.
Обезбеђење доказа
Члан 76.
На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено, или да ће бити повређено, суд може одредити обезбеђење доказа.
Суд може одредити обезбеђење доказа и без претходног обавештавања или саслушања лица од кога се докази прикупљају, ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, или ако предлагач учини вероватним да ће докази бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити.
Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се преглед просторија, возила, књига, докумената, као и заплена предмета, испитивање сведока и вештака.
Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању обезбеђења доказа уручује се у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу, чим то постане могуће.
Покретање поступка за одређивање привремене мере, односно обезбеђење доказа
Члан 77.
Привремене мере из члана 75. овог закона и обезбеђење доказа из члана 76. овог закона могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде права, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.
У случају када тужба није поднета у року из става 1. овог члана, суд ће на предлог лица против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, укинути решење којим је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, обуставити поступак и укинути спроведене радње.
У случају из става 2. овог члана, лице против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, има право на накнаду штете која му је нанесена привременом мером, односно обезбеђењем доказа.
Средство обезбеђења
Члан 78.
На захтев лица против кога је покренут поступак због повреде права или поступак за одређивање привремене мере, односно за обезбеђење доказа суд може да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбеђења у случају неоснованости захтева, на терет подносиоца захтева.
Обавеза пружања информација
Члан 79.
Суд може наредити лицу које је извршило повреду права да пружи информације о трећим лицима која су учествовала у повреди права и о њиховим дистрибутивним каналима.
Достављање информација из става 1. овог члана суд може наложити и другом лицу:
1) код кога је пронађена роба која се налази у промету, а којом се повређује право;
2) које пружа услуге у промету, а којима се повређује право;
3) за које је утврђено да на комерцијалној основи пружа услуге које се користе у активностима којима се повређује право;
4) које је од стране лица из тач. 1), 2) или 3) овог става наведено као лице укључено у производњу или дистрибуцију роба или пружање услуга којима се повређује право.
Под информацијама из става 1. овог члана сматрају се нарочито:
1) подаци о произвођачима, дистрибутерима, добављачима и другим лицима која су претходно била укључена у производњу или дистрибуцију робе или пружање услуга, као и о продавцима којима је роба намењена;
2) подаци о количинама произведене, испоручене или наручене робе или услуга, као и ценама оствареним за такву робу или услуге.
Лице из става 1. овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.
Тужба за оспоравање жига
Члан 80.
Ако је пријава поднета противно начелу савесности и поштења или је знак регистрован на основу такве пријаве, односно на основу пријаве којом је повређена законска или уговорна обавеза, лице чији је правни интерес тиме повређен може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца права.
Члан 81.
Физичко или правно лице које у промету користи знак за обележавање робе, односно услуга, а за који је друго лице поднело пријаву или га регистровало на своје име за обележавање исте или сличне робе, односно услуга може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца жига ако докаже да је тај знак био општепознат у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине, за обележавање његове робе, односно услуга пре него што је тужени поднео пријаву, или регистровао жиг.
Ако тужени докаже да је исти или сличан знак користио у промету за обележавање исте или сличне робе, односно услуга исто колико и тужилац или дуже од њега суд ће одбити тужбени захтев из става 1. овог члана.
Тужба из става 1. овог члана не може се поднети по истеку рока од пет година од дана уписа жига у Регистар жигова.
Члан 82.
Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтев из члана 80, односно члана 81. овог закона по правноснажности пресуде суд ће пресуду доставити надлежном органу, који ће у одговарајући регистар уписати тужиоца као подносиоца пријаве, односно као носиоца жига.
Члан 83.
Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца жига из чл. 80. и 81. овог закона престаје даном уписа новог подносиоца пријаве, односно носиоца жига у одговарајући регистар надлежног органа.
Ревизија
Члан 83а
Ревизија је дозвољена против правноснажних пресуда донетих у другом степену у споровима који се односе на заштиту и употребу жига или права из пријаве.
XI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 84.
Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво, или друго правно лице које на начин из члана 72. овог закона повреди жиг, односно право из пријаве.
За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.
Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.
Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.
Члан 85.
Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара предузетник, ако повреди жиг или право из пријаве на начин из члана 72. овог закона.
За радње из става 1. овог члана казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.
Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.
Члан 86.
Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).
За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу.
Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара физичко лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).
XII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 87.
Регистар пријава и Регистар жигова установљен Законом о жиговима ("Службени лист СЦГ", бр. 61/04 и 7/05 - исправка), настављају да се воде у складу са овим законом.
Регистар заступника установљен Законом о патентима ("Службени лист СЦГ", бр. 32/04 и 35/04 и "Службени гласник РС", број 115/06), наставља да се води у складу са законом којим је установљен и овим законом.
Жигови који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.
Одредба члана 11. овог закона не примењује се на лица која су до 1. јануара 2005. године уписана у Регистар заступника.
Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признање жига поднете до дана ступања на снагу овог закона по којима управни поступак није окончан, као и на друге започете поступке у вези са жиговима који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.
Члан 88.
Залоге које су до дана ступања на снагу овог закона уписане у Регистар заложног права на покретним стварима и правима (у даљем тексту: Регистар залоге) код Агенције за привредне регистре остају на снази и биће уписане у одговарајући регистар надлежног органа.
Агенција за привредне регистре, дужна је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежном органу достави податке и документацију на основу којих је извршен упис залоге на жиговима у Регистар залоге.
Члан 89.
Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.
До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о жиговима ("Службени лист СЦГ", бр. 61/04 и 7/05 - исправка), изузев одредаба које су у супротности са овим законом.
Члан 90.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:
1) Закон о жиговима ("Службени лист СЦГ", бр. 61/04 и 7/05 - исправка);
2) Одредбе чл. 36. и 41. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине ("Службени гласник РС", број 46/06).
Члан 91.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".