Кривични законик
Законик је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012 (чл. 45. није у пречишћеном тексту), 104/2013 108/2014 и 94/2016 (чл. 42. није у пречишћеном тексту).
ОПШТИ ДЕО
ГЛАВА ПРВА
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Нема кривичног дела нити казне без закона
Члан 1.
Никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело које пре него што је учињено законом није било одређено као кривично дело, нити му се може изрећи казна или друга кривична санкција која законом није била прописана пре него што је кривично дело учињено.
Нема казне без кривице
Члан 2.
Казна и мере упозорења могу се изрећи само учиниоцу који је крив за учињено кривично дело.
Основ и границе кривичноправне принуде
Члан 3.
Заштита човека и других основних друштвених вредности представља основ и границе за одређивање кривичних дела, прописивање кривичних санкција и њихову примену, у мери у којој је то нужно за сузбијање тих дела.
Кривичне санкције и њихова општа сврха
Члан 4.
(1) Кривичне санкције су: казне, мере упозорења, мере безбедности и васпитне мере.
(2) Општа сврха прописивања и изрицања кривичних санкција је сузбијање дела којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством.
(3) Кривичне санкције се не могу изрећи лицу које у време када је дело учињено није навршило четрнаест година. Васпитне мере и друге кривичне санкције могу се изрећи малолетнику под условима прописаним посебним законом.
ГЛАВА ДРУГА
ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Временско важење кривичног законодавства
Члан 5.
(1) На учиниоца кривичног дела примењује се закон који је важио у време извршења кривичног дела.
(2) Ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца.
(3) На учиниоца кривичног дела које је предвиђено законом са одређеним временским трајањем примењује се тај закон, без обзира на то кад му се суди, ако тим законом није друкчије одређено.
Важење кривичног законодавства на територији Србије
Члан 6.
(1) Кривично законодавство Републике Србије важи за сваког ко на њеној територији учини кривично дело.
(2) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело на домаћем броду, без обзира где се брод налази у време извршења дела.
(3) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело у домаћем цивилном ваздухоплову док је у лету или у домаћем војном ваздухоплову, без обзира где се ваздухоплов налазио у време извршења кривичног дела.
(4) Ако је у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана у страној држави покренут или довршен кривични поступак, кривично гоњење у Србији предузеће се само по одобрењу републичког јавног тужиоца.
(5) Кривично гоњење странца у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана може се, под условом узајамности, уступити страној држави.
Важење кривичног законодавства Србије за учиниоце одређених кривичних дела извршених у иностранству
Члан 7.
Кривичнo зaкoнoдaвствo Републике Србиje вaжи зa свaкoг кo у инoстрaнству учини кривичнo дeлo из чл. 305. дo 316, чл. 318. дo 321, кривично дело из чл. 391. дo 393a oвoг зaкoникa ако је извршено према Републици Србији или њеном држављанину, као и кривично дело из члaнa 241. oвoг зaкoникa aкo сe фaлсификoвaњe oднoси нa дoмaћи нoвaц.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Важење кривичног законодавства Србије за држављанина Србије који учини кривично дело у иностранству
Члан 8.
(1) Кривично законодавство Србије важи за држављанина Србије и кад у иностранству учини које друго кривично дело, осим кривичних дела наведених у члану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији.
(2) Под условима из става 1. овог члана кривично законодавство Србије важи и за учиниоца који је постао држављанин Србије пошто је учинио кривично дело.
Важење кривичног законодавства Србије за странца који учини кривично дело у иностранству
Члан 9.
(1) Кривично законодавство Србије важи и за странца који ван територије Србије учини према њој или њеном држављанину кривично дело и кад нису у питању кривична дела наведена у члану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији.
(2) Кривично законодавство Србије важи и за странца који према страној држави или према странцу учини у иностранству кривично дело за које се по закону земље у којој је учињено може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, ако се затекне на територији Србије, а не буде изручен страној држави. Ако овим закоником није друкчије одређено, суд у таквом случају не може изрећи тежу казну од оне која је прописана законом земље у којој је кривично дело учињено.
Посебни услови за кривично гоњење за кривично дело учињено у иностранству
Члан 10.
(1) У случају из чл. 8. и 9. овог законика кривично гоњење се неће предузети, ако је:
1) учинилац потпуно издржао казну на коју је у иностранству осуђен;
2) учинилац у иностранству правноснажном пресудом ослобођен или му је казна застарела или опроштена;
3) према неурачунљивом учиниоцу у иностранству извршена одговарајућа мера безбедности;
4) за кривично дело по страном закону за кривично гоњење потребан захтев оштећеног, а такав захтев није поднет.
(2) У случају из члана 8. и члана 9. став 1. овог законика кривично гоњење се може предузети само ако се за кривично дело кажњава и по закону земље у којој је оно учињено, осим када постоји одобрење републичког јавног тужиоца или када је то предвиђено потврђеним међународним уговором.
(3) У случају из члана 9. став 2. овог законика, ако је у питању дело које је у време кад је извршено сматрано кривичним делом према општим правним начелима признатим у међународном праву, гоњење се може предузети у Србији по одобрењу републичког јавног тужиоца, без обзира на закон земље у којој је кривично дело учињено.
Урачунавање притвора и казне издржане у иностранству
Члан 11.
Притвор, свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом, лишење слободе у току поступка изручења, као и казна коју је учинилац издржао по пресуди иностраног или међународног кривичног суда урачунаће се у казну коју изрекне домаћи суд за исто кривично дело, а ако казне нису исте врсте, урачунавање ће се извршити по оцени суда.
Одговорност правних лица за кривична дела
Члан 12.
Одговорност правних лица за кривична дела, као и санкције правних лица за кривична дела уређују се посебним законом.
Важење општег дела овог законика
Члан 13.
Одредбе општег дела овог законика важе за сва кривична дела одређена овим закоником или другим законом.
ГЛАВА ТРЕЋА
КРИВИЧНО ДЕЛО
1. Опште одредбе о кривичном делу
Кривично дело
Члан 14.
(1) Кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скривљено.
(2) Нема кривичног дела уколико је искључена противправност или кривица, иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом.
Извршење кривичног дела нечињењем
Члан 15.
(1) Кривично дело је учињено нечињењем кад закон пропуштање да се предузме одређено чињење предвиђа као кривично дело.
(2) Нечињењем може бити учињено и кривично дело које је законом одређено као чињење, ако је учинилац пропуштањем дужног чињења остварио обележја тог кривичног дела.
Време извршења кривичног дела
Члан 16.
(1) Кривично дело је извршено у време кад је извршилац радио или био дужан да ради, без обзира кад је последица дела наступила.
(2) Саучесник је кривично дело учинио у време кад је радио или био дужан да ради.
Место извршења кривичног дела
Члан 17.
(1) Кривично дело је извршено како у месту где је извршилац радио или био дужан да ради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица дела.
(2) Покушај кривичног дела сматра се извршеним како у месту где је учинилац радио, тако и у месту где је последица по његовом умишљају требало да наступи или је могла да наступи.
(3) Саучесник је кривично дело учинио и у месту у којем је предузео радњу саучесништва.
Дело малог значаја
Члан 18.
(1) Није кривично дело оно дело које, иако садржи обележја кривичног дела, представља дело малог значаја.
(2) Дело је малог значаја ако степен кривице није висок, ако су штетне последице одсутне или незнатне и ако општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције.
(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана могу се применити на кривична дела за која је прописана казна затвора до три године или новчана казна.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Нужна одбрана
Члан 19.
(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани.
(2) Нужна је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другога одбије истовремен противправан напад.
(3) Учиниоцу који је прекорачио границе нужне одбране може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе нужне одбране услед јаке раздражености или препасти изазване нападом може се и ослободити од казне.
Крајња нужда
Члан 20.
(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у крајњој нужди.
(2) Крајња нужда постоји кад је дело учињено ради тога да учинилац отклони од свог добра или добра другога истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, а при том учињено зло није веће од зла које је претило.
(3) Учиниоцу који је сам изазвао опасност, али из нехата или је прекорачио границе крајње нужде, може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе крајње нужде под нарочито олакшавајућим околностима може се и ослободити од казне.
(4) Нема крајње нужде ако је учинилац био дужан да се излаже опасности која је претила.
Сила и претња
Члан 21.
(1) Није кривично дело оно дело које је учињено под дејством неодољиве силе.
(2) Ако је кривично дело учињено под дејством силе која није неодољива или претње, учиниоцу се казна може ублажити.
(3) У случају из става 1. овог члана као извршилац кривичног дела сматраће се лице које је применило неодољиву силу.
Кривица
Члан 22.
(1) Кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено.
(2) Кривично дело је учињено са кривицом и ако је учинилац поступао из нехата, уколико закон то изричито предвиђа.
Неурачунљивост
Члан 23.
(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у стању неурачунљивости.
(2) Неурачунљив је онај учинилац који није могао да схвати значај свог дела или није могао да управља својим поступцима услед душевне болести, привремене душевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге теже душевне поремећености.
(3) Учиниоцу кривичног дела чија је способност да схвати значај свог дела или способност да управља својим поступцима била битно смањена услед неког стања из става 2. овог члана (битно смањена урачунљивост) може се ублажити казна.
Скривљена неурачунљивост
Члан 24.
(1) Кривица учиниоца кривичног дела који се употребом алкохола, дрога или на други начин довео у стање у којем није могао да схвати значај свог дела или да управља својим поступцима утврђује се према времену непосредно пре довођења у такво стање.
(2) Учиниоцу који је под околностима из става 1. овог члана учинио кривично дело у стању битно смањене урачунљивости не може се по том основу ублажити казна.
Умишљај
Члан 25.
Кривично дело је учињено са умишљајем кад је учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење или кад је учинилац био свестан да може учинити дело па је на то пристао.
Нехат
Члан 26.
Кривично дело је учињено из нехата кад је учинилац био свестан да својом радњом може учинити дело, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи спречити или кад није био свестан да својом радњом може учинити дело иако је према околностима под којима је оно учињено и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те могућности.
Одговорност за тежу последицу
Члан 27.
Кад је из кривичног дела произашла тежа последица због које закон за то дело прописује тежу казну, та се казна може изрећи ако је учинилац у односу на ту последицу поступао из нехата, а и са умишљајем ако тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела.
Стварна заблуда
Члан 28.
(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој стварној заблуди.
(2) Стварна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да избегне заблуду у погледу неке стварне околности која представља обележје кривичног дела или у погледу неке стварне околности која би, да је заиста постојала, чинила дело дозвољеним.
(3) Ако је учинилац био у стварној заблуди услед нехата, постојаће кривично дело учињено из нехата кад закон такво кривично дело предвиђа.
Правна заблуда
Члан 29.
(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој правној заблуди.
(2) Правна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да зна да је његово дело забрањено.
(3) Учиниоцу који није знао да је дело забрањено, али је то био дужан и могао да зна, казна се може ублажити.
2. Покушај кривичног дела
Покушај
Члан 30.
(1) Ко са умишљајем започне извршење кривичног дела, али га не доврши, казниће се за покушај кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, а за покушај другог кривичног дела само кад закон изричито прописује кажњавање и за покушај.
(2) Учинилац ће се за покушај казнити казном прописаном за кривично дело, или ублаженом казном.
Неподобан покушај
Члан 31.
Учинилац који покуша да изврши кривично дело неподобним средством или према неподобном предмету може се ослободити од казне.
Добровољни одустанак
Члан 32.
(1) Извршилац који је покушао извршење кривичног дела али је добровољно одустао од даљег предузимања радње извршења или је спречио наступање последице, може се ослободити од казне.
(2) Одредба става 1. овог члана неће се применити уколико учинилац кривично дело није довршио због околности које онемогућавају или знатно отежавају извршење кривичног дела, или због тога што је сматрао да такве околности постоје.
(3) Ослободити се од казне може и саизвршилац, подстрекач или помагач који је добровољно спречио извршење кривичног дела.
(4) Ако је у случају из ст. 1. и 3. учинилац довршио неко друго самостално кривично дело које није обухваћено кривичним делом од чијег извршења је одустао, учинилац се не може ослободити од казне за то друго дело по истом основу.
3. Саучесништво у кривичном делу
Саизвршилаштво
Члан 33.
Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата заједнички изврше кривично дело, или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то дело.
Подстрекавање
Члан 34.
(1) Ко другог са умишљајем подстрекне да изврши кривично дело, казниће се казном прописаном за то кривично дело.
(2) Ко другог са умишљајем подстрекава на извршење кривичног дела чији покушај је по закону кажњив, а дело не буде ни покушано, казниће се као за покушај кривичног дела.
Помагање
Члан 35.
(1) Ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело, или ублаженом казном.
(2) Као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давање савета или упутстава како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено, трагова кривичног дела или предмета прибављених кривичним делом.
Границе одговорности и кажњивости саучесника
Члан 36.
(1) Саизвршилац је одговоран за извршено кривично дело у границама свог умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач у границама свог умишљаја.
(2) Основи који искључују кривицу извршиоца (чл. 23, 28. и 29. овог законика) не искључују кривично дело саизвршиоца, подстрекача, или помагача код којег кривица постоји.
(3) Лични односи, својства и околности услед којих закон дозвољава ослобођење од казне, или које утичу на одмеравање казне, могу се узети у обзир само оном извршиоцу, саизвршиоцу, подстрекачу или помагачу код којег такви односи, својства и околности постоје.
(4) Лични односи, својства и околности који представљају битно обележје кривичног дела не морају постојати код подстрекача или помагача. Подстрекачу или помагачу који нема такво лично својство, казна се може ублажити.
4. Кажњавање подстрекача и помагача за покушај
Покушај и лакше кривично дело
Члан 37.
(1) Ако је кривично дело остало у покушају подстрекач и помагач ће се казнити за покушај.
(2) Ако је извршилац извршио лакше кривично дело од оног на које се подстрекавање или помагање односи, а које би било њиме обухваћено, подстрекач и помагач ће се казнити за кривично дело које је учињено.
(3) Одредба става 2. овог члана неће се применити ако би се подстрекач строже казнио применом члана 34. став 2. овог законика.
5. Посебне одредбе о кривичним делима учињеним путем штампе или других средстава јавног информисања
Одговорност уредника
Члан 38.
(1) Извршиоцем кривичног дела извршеног објављивањем информације у новинама, на радију, телевизији или другом јавном гласилу сматра се аутор информације.
(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана извршиоцем кривичног дела учињеног путем новина, радија, телевизије или другог јавног гласила сматраће се одговорни уредник, односно лице које га је замењивало у време објављивања информације:
1) ако је до завршетка главног претреса пред првостепеним судом аутор остао непознат;
2) ако је информација објављена без сагласности аутора;
3) ако су у време објављивања информације постојале стварне или правне сметње за гоњење аутора, које и даље трају.
(3) Искључена је кривица одговорног уредника, односно лица које га замењује уколико је био у неотклоњивој заблуди у погледу неке од околности наведених у ставу 2. тач. 1. до 3. овог члана.
Одговорност издавача, штампара и произвођача
Члан 39.
(1) Кад постоје услови из члана 38. овог законика извршиоцем се сматрају:
1) издавач - за кривично дело извршено путем неповремене штампане публикације, а ако нема издавача или постоје стварне или правне сметње за његово гоњење - штампар који је за то знао;
2) произвођач - за кривично дело извршено путем компакт диска, грамофонске плоче, магнетофонске траке и других аудитивних средстава, филма за јавно и приватно приказивање, дијапозитива, видео-средстава или сличних средстава намењених ширем кругу лица.
(2) Ако је издавач, штампар или произвођач правно лице или државни орган, извршилац је лице које одговара за издавање, штампање или производњу.
Примењивање одредаба чл. 38. и 39.
Члан 40.
Одредбе чл. 38. и 39. овог законика примењују се само ако се та лица по општим одредбама овог законика не могу сматрати учиниоцем кривичног дела.
Заштита извора информација
Члан 41.
Лица из чл. 38. и 39. овог законика неће се сматрати извршиоцем кривичног дела због тога што суду или другом надлежном органу нису открила идентитет аутора информације или извор информације, осим у случају да је учињено кривично дело за које је као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет или више година, или је то неопходно да би се извршење таквог кривичног дела спречило.
ГЛАВА ЧЕТВРТА
КАЗНЕ
1. Сврха кажњавања, врсте казни и услови за њихово изрицање
Сврха кажњавања
Члан 42.
У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха кажњавања је:
1) спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да убудуће не чини кривична дела;
2) утицање на друге да не чине кривична дела;
3) изражавање друштвене осуде за кривично дело, јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона.
Врсте казни
Члан 43.
Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи следеће казне:
1) казна затвора;
2) новчана казна;
3) рад у јавном интересу;
4) одузимање возачке дозволе.
Главне и споредне казне
Члан 44.
(1) Казна затвора може се изрећи само као главна казна.
(2) Новчана казна, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе могу се изрећи и као главна и као споредна казна.
(3) Ако је за једно кривично дело прописано више казни, само се једна може изрећи као главна казна.
Казна затвора
Члан 45.
(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година.
(2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане.
(3) За најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела може се уз казну из става 1. овог члана изузетно прописати и казна затвора од тридесет до четрдесет година. Казна затвора од тридесет до четрдесет година изриче се на пуне године.
(4) Затвор од тридесет до четрдесет година не може се изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило двадесет једну годину живота.
(5) Ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања.
(6) Осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 5. овог члана не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.
(7) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 5. овог члана.
Условни отпуст
Члан 46.
(1) Осуђеног који је издржао две трећине казне затвора суд ће условно отпустити са издржавања казне, ако се у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело. При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које указују да осуђени док траје условни отпуст неће извршити ново кривично дело. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута кажњаван за теже дисциплинске преступе и коме су одузете додељене погодности.
(2) Уколико испуњава услове из става 1. овог члана, суд може условно отпустити осуђеног:
- који издржава казну затвора од 30 до 40 година;
- који је осуђен за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом (чл. 370. до 393а), кривична дела против полне слободе (чл. 178. до 185б), кривично дело насиље у породици (члан 194. ст. 2. до 4), кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (члан 246. став 4), кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије (чл. 305. до 321), кривично дело примање мита (члан 367) и кривично дело давање мита (члан 368);
- који је осуђен од стране надлежних судова, односно њихових посебних одељења, у поступцима вођеним у складу са надлежношћу одређеном Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других тешких кривичних дела;
- који је више од три пута правноснажно осуђен на казну затвора, а није извршено брисање или не постоје услови за брисање неке од осуда.
(3) Суд може у одлуци о условном отпусту одредити да је осуђени дужан да испуни неку од обавеза из члана 73. овог законика, као и неку другу обавезу предвиђену кривичноправним одредбама.
(4) У случају из ст. 1. и 2. овог члана, ако условни отпуст не буде опозван, сматра се да је осуђени издржао казну.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Опозивање условног отпуста
Члан 47.
(1) Суд ће опозвати условни отпуст ако осуђени, док је на условном отпусту, учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора преко једне године.
(2) Суд може опозвати условни отпуст, ако условно отпуштени учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора до једне године, односно не испуни неку од обавеза које му је суд одредио у складу са чланом 46. став 3. овог законика. При оцени да ли ће опозвати условни отпуст суд ће нарочито узети у обзир сродност учињених кривичних дела, побуде из којих су учињена и друге околности које указују на оправданост опозивања условног отпуста.
(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењиваће се и кад се условно отпуштеном суди за кривично дело које је учинио пре него што је условно отпуштен.
(4) Кад суд опозове условни отпуст изрећи ће казну применом одредаба чл. 60. и 62. став 2. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Део казне који је осуђени издржао по ранијој осуди урачунава се у нову казну, а време проведено на условном отпусту не урачунава се.
(5) Ако условно отпуштени буде осуђен на казну затвора до једне године, а суд не опозове условни отпуст, продужава се условни отпуст за време које је осуђени провео на издржавању те казне затвора.
(6) У случају из ст. 1. до 3. овог члана условни отпуст се може опозвати најкасније у року од две године од дана кад је условни отпуст истекао.
Опште одредбе о новчаној казни
Члан 48.
(1) Новчана казна се може одмерити и изрећи или у дневним износима (члан 49) или у одређеном износу (члан 50).
(2) За кривична дела учињена из користољубља новчана казна као споредна казна може се изрећи и кад није прописана законом или кад је законом прописано да ће се учинилац казнити казном затвора или новчаном казном, а суд као главну казну изрекне казну затвора.
Новчана казна у дневним износима
Члан 49.
(1) Новчана казна у дневним износима одмерава се тако што се прво утврђује број дневних износа, а затим висина једног дневног износа. До износа новчане казне суд ће доћи множењем утврђеног броја дневних износа са утврђеном вредношћу једног дневног износа.
(2) Број дневних износа не може бити мањи од десет, нити већи од тристашездесет. Број дневних износа за учињено кривично дело одмерава се на основу општих правила за одмеравање казне (члан 54).
(3) Висина једног дневног износа новчане казне утврђује се тако што се разлика између прихода и нужних расхода учиниоца кривичног дела у протеклој календарској години подели са бројем дана у години. Један дневни износ не може бити мањи од петсто динара, нити већи од педесет хиљада динара.
(4) У циљу утврђивања висине дневног износа новчане казне суд може да захтева податке од банака или других финансијских установа, државних органа и правних лица који су дужни да доставе тражене податке и не могу се позивати на заштиту пословне или друге тајне.
(5) Уколико се не могу прибавити веродостојни подаци о приходима и расходима учиниоца кривичног дела, или уколико он не остварује никакав приход, суд ће на основу расположивих података по слободној процени утврдити висину једног дневног износа новчане казне .
(6) Број дневних износа новчане казне се утврђује у оквиру следећих распона:
1) до шездесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три месеца;
2) од тридесет до стодвадесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до шест месеци;
3) од шездесет до стоосамдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи затвор до једне године;
4) од стодвадесет до двестачетрдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до две године;
5) најмање стоосамдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три године;
6) у оквиру прописаног броја дневних износа за кривична дела за која је као једина казна прописана новчана казна.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године.
Новчана казна у одређеном износу
Члан 50.
(1) Ако није могуће утврдити висину дневног износа новчане казне ни на основу слободне процене суда (члан 49. став 5), или би прибављање таквих података знатно продужило трајање кривичног поступка, суд ће изрећи новчану казну у одређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мере новчане казне.
(2) Новчана казна не може бити мања од десет хиљада динара. Новчана казна не може бити већа од милион динара, а за кривична дела учињена из користољубља већа од десет милиона динара.
(3) Новчана казна као главна казна изриче се у следећим износима:
1) до сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три месеца;
2) од двадесет хиљада до двеста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до шест месеци;
3) од тридесет хиљада до триста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до једне године;
4) од педесет хиљада до петсто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до две године;
5) најмање сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три године;
6) у оквиру прописаног износа за кривична дела за која је као једина казна прописана новчана казна.
Извршење новчане казне
Члан 51.
(1) У пресуди се одређује рок плаћања новчане казне који не може бити краћи од петнаест дана нити дужи од три месеца. У оправданим случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године.
(2) Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци, а ако је изречена новчана казна у износу већем од седамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године.
(3) Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора, а ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршење казне затвора ће обуставити.
(4) Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од тристашездесет часова.
(5) После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити.
Рад у јавном интересу
Члан 52.
(1) Рад у јавном интересу може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до три године или новчана казна.
(2) Рад у јавном интересу је сваки онај друштвено користан рад којим се не вређа људско достојанство и који се не врши у циљу стицања добити.
(3) Рад у јавном интересу не може бити краћи од шездесет часова нити дужи од тристашездесет часова. Рад у јавном интересу траје шездесет часова у току једног месеца и одређује се да буде обављен за време које не може бити краће од месец дана, нити дуже од шест месеци.
(4) Приликом изрицања ове казне суд ће имајући у виду сврху кажњавања, узети у обзир врсту учињеног кривичног дела, личност учиниоца, као и његову спремност да обавља рад у јавном интересу. Рад у јавном интересу се не може изрећи без пристанка учиниоца.
(5) Ако осуђени не обави део или све часове изречене казне рада у јавном интересу, суд ће ову казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих осам часова рада у јавном интересу одредити један дан затвора.
(6) Уколико учинилац испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, суд му може дужину изреченог рада у јавном интересу умањити за једну четвртину.
Одузимање возачке дозволе
Члан 53.
(1) Учиниоцу кривичног дела у вези са чијим извршењем или припремањем је коришћено моторно возило може се изрећи казна одузимања возачке дозволе.
(2) Суд одређује трајање казне из става 1. овог члана које не може бити краће од једне нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове казне.
(3) Казна из става 1. овог члана може се изрећи као споредна казна уз казну затвора или уз новчану казну, а може се изрећи и као главна казна за кривична дела за која је прописана казна затвора до две године или новчана казна. Казна одузимања возачке дозволе не може се изрећи заједно са мером безбедности забране управљања моторним возилом.
(4) Ако осуђени управља моторним возилом за време док траје казна одузимања возачке дозволе, суд ће казну одузимања возачке дозволе заменити казном затвора тако што ће се за једну годину одузимања возачке дозволе одредити један месец затвора.
2. Одмеравање казне
Општа правила о одмеравању казне
Члан 54.
(1) Суд ће учиниоцу кривичног дела одмерити казну у границама које су законом прописане за то дело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде мања или већа (олакшавајуће и отежавајуће околности), а нарочито: степен кривице, побуде из којих је дело учињено, јачину угрожавања или повреде заштићеног добра, околности под којима је дело учињено, ранији живот учиниоца, његове личне прилике, његово држање после учињеног кривичног дела а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, као и друге околности које се односе на личност учиниоца.
(2) При одмеравању новчане казне у одређеном износу (члан 50) суд ће посебно узети у обзир и имовно стање учиниоца.
(3) Околност која је обележје кривичног дела не може се узети у обзир и као отежавајућа, односно олакшавајућа околност, изузев ако прелази меру која је потребна за постојање кривичног дела или одређеног облика кривичног дела или ако постоје две или више оваквих околности, а само једна је довољна за постојање тежег, односно лакшег облика кривичног дела.
Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње
Члан 54а
Ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела.
Поврат
Члан 55.
Кад суд одмерава казну учиниоцу за кривично дело које је учинио после издржане, опроштене или застареле казне или ослобођења од казне, по протеку рока за опозивање условне осуде или после изречене судске опомене, може ту околност узети као отежавајућу, ценећи при том посебно тежину раније учињеног кривичног дела, да ли је раније дело исте врсте као и ново дело, да ли су оба дела учињена из истих побуда, околности под којима су дела учињена и колико је времена протекло од раније осуде, односно од изречене, опроштене или застареле казне, ослобођења од казне, од протека рока за опозивање раније условне осуде или од изречене судске опомене.
Ублажавање казне
Члан 56.
Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне, кад:
1) закон предвиђа да се казна може ублажити;
2) закон предвиђа да се учинилац може ослободити од казне, а суд га не ослободи од казне;
3) утврди да постоје нарочито олакшавајуће околности и оцени да се и са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.
Границе ублажавања казне
Члан 57.
(1) Кад постоје услови за ублажавање казне из члана 56. овог законика, суд ће ублажити казну у овим границама:
1) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од десет или више година, казна се може ублажити до седам година затвора;
2) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет година, казна се може ублажити до три године затвора;
3) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од три године, казна се може ублажити до једне године затвора;
4) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од две године, казна се може ублажити до шест месеци затвора;
5) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од једне године, казна се може ублажити до три месеца затвора;
6) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор испод једне године, казна се може ублажити до тридесет дана затвора;
7) ако је за кривично дело прописана казна затвора без назначења најмање мере, уместо затвора може се изрећи новчана казна или рад у јавном интересу;
8) aкo je зa кривичнo дeлo прoписaнa нoвчaнa кaзнa, кaзнa сe мoжe ублaжити дo jeднe пoлoвинe нajмaњe мeрe прoписaнe кaзнe.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, не може се ублажити казна за кривична дела из чл. 134. ст 2. и 3, 178, 179, 180, 214. ст. 2. и 3, 246. ст. 1. и 3, 350. ст. 3. и 4. и 388. овог законика.
(3) Изузетно од става 1. овог члана не може се ублажити казна учиниоцу кривичног дела који је раније осуђиван за истоврсно кривично дело.
(4) Кад је суд овлашћен да учиниоца кривичног дела ослободи од казне може му казну ублажити, без ограничења прописаних у ст. 1. до 3. овог члана.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године.
Ослобођење од казне
Члан 58.
(1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела само кад то закон изричито предвиђа.
(2) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела учињеног из нехата кад последице дела тако тешко погађају учиниоца да изрицање казне у таквом случају очигледно не би одговарало сврси кажњавања.
(3) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела за које је прописана казна затвора до пет година, ако после извршеног кривичног дела, а пре него што је сазнао да је откривен, отклони последице дела или надокнади штету проузроковану кривичним делом.
Поравнање учиниоца и оштећеног
Члан 59.
(1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела за које је прописана казна затвора до три године или новчана казна ако је на основу постигнутог споразума са оштећеним испунио све обавезе из тог споразума.
Стицај кривичних дела
Члан 60.
(1) Ако је учинилац једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дела за која му се истовремено суди, суд ће претходно утврдити казне за свако од тих дела, па ће за сва та дела изрећи јединствену казну.
(2) Јединствену казну суд ће изрећи по следећим правилима:
1) ако је за неко од кривичних дела у стицају утврдио казну затвора од тридесет до четрдесет година изрећи ће само ту казну;
2) ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, повисиће најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни, нити прећи двадесет година затвора;
3) ако су за сва кривична дела у стицају прописане казне затвора до три године, јединствена казна не може бити већа од десет година затвора;
4) ако је за кривична дела у стицају утврдио само новчане казне, изрећи ће једну новчану казну у висини збира утврђених казни, с тим да она не сме прећи осамнаест милиона динара, а ако је утврдио само новчане казне у одређеним износима (члан 50), она не сме прећи милион динара односно десет милиона динара кад су једно или више кривичних дела извршени из користољубља;
5) ако је за кривична дела у стицају утврдио само казне рада у јавном интересу, изрећи ће једну казну рада у јавном интересу у висини збира утврђених часова рада, с тим да она не сме прећи тристашездесет часова, а време у коме се рад мора обавити не сме бити дуже од шест месеци;
6) ако је за нека кривична дела у стицају утврдио казне затвора, а за друга дела новчане казне, изрећи ће једну казну затвора и једну новчану казну по одредбама тач. 2. до 4. овог става.
(3) Новчану казну као споредну казну суд ће изрећи ако је утврђена макар и за једно кривично дело у стицају, а ако је утврдио више новчаних казни, изрећи ће једну новчану казну у складу са одредбом става 2. тачка 4. овог члана. Ако суд утврди новчану казну као главну казну, а утврди и новчану казну као споредну казну, изрећи ће једну новчану казну примењујући правила из става 2. тачка 4. овог члана.
(4) Ако је суд за кривична дела у стицају утврдио казне затвора и малолетничког затвора, изрећи ће казну затвора као јединствену казну применом правила предвиђених у ставу 2. тачка 2. овог члана.
Продужено кривично дело
Члан 61.
(1) Продужено кривично дело чини више истих или истоврсних кривичних дела учињених у временској повезаности од стране истог учиниоца која представљају целину због постојања најмање две од следећих околности: истоветности оштећеног, истоврсности предмета дела, коришћења исте ситуације или истог трајног односа, јединства места или простора извршења дела или јединственог умишљаја учиниоца.
(2) Кривична дела управљена против личности могу чинити продужено кривично дело само ако су учињена према истом лицу.
(3) Не могу чинити продужено кривично дело она дела која по својој природи не допуштају спајање у једно дело.
(4) Ако продужено кривично дело обухвата лакше и теже облике истог дела, сматраће се да је продуженим кривичним делом учињен најтежи облик од учињених дела.
(5) Ако продужено кривично дело обухвата кривична дела чије је битно обележје одређени новчани износ, сматраће се да је продуженим кривичним делом остварен збир износа остварених појединачним делима уколико је то обухваћено јединственим умишљајем учиниоца.
(6) Кривично дело које није обухваћено продуженим кривичним делом у правноснажној судској пресуди, представља посебно кривично дело, односно улази у састав посебног продуженог кривичног дела.
Одмеравање казне осуђеном лицу
Члан 62.
(1) Ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, суд ће изрећи јединствену казну за сва кривична дела применом одредаба члана 60. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Казна или део казне коју је осуђени издржао урачунаће се у изречену казну затвора.
(2) За кривично дело учињено у току издржавања казне затвора или малолетничког затвора суд ће учиниоцу изрећи казну, независно од раније изречене казне, ако се применом одредаба члана 60. овог законика, с обзиром на тежину кривичног дела и неиздржани део раније изречене казне, не би могла остварити сврха кажњавања.
(3) Осуђени који за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора учини кривично дело за које закон прописује новчану казну или казну затвора до једне године, казниће се дисциплински.
Урачунавање притвора и раније казне
Члан 63.
(1) Време проведено у притвору, на издржавању мере забране напуштања стана, на издржавању мере забране напуштања стана, као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом урачунавају се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу.
(2) Ако је кривични поступак вођен за више кривичних дела у стицају, а притвор није одређен за свако од њих, време проведено у притвору урачунава се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу за кривично дело за које је окривљени осуђен.
(3) Затвор или новчана казна коју је осуђени издржао, односно платио за прекршај или привредни преступ, као и казна или дисциплинска мера лишења слободе коју је издржао због повреде војне дисциплине урачунава се у казну изречену за кривично дело чија обележја обухватају и обележја прекршаја, привредног преступа, односно повреде војне дисциплине.
(4) При сваком урачунавању изједначава се дан притвора, дан лишења слободе, дан затвора, дан издржавања мере забране напуштања стана, осам часова рада у јавном интересу и хиљаду динара новчане казне.
ГЛАВА ПЕТА
МЕРЕ УПОЗОРЕЊА
1. Условна осуда и судска опомена
Сврха условне осуде и судске опомене
Члан 64.
(1) Мере упозорења су: условна осуда и судска опомена.
(2) У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха условне осуде и судске опомене је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна кад се може очекивати да ће упозорење уз претњу казне (условна осуда) или само упозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела.
Условна осуда
Члан 65.
(1) Условном осудом суд учиниоцу кривичног дела утврђује казну и истовремено одређује да се она неће извршити, ако осуђени за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне нити дуже од пет година (време проверавања) не учини ново кривично дело.
(2) Суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене у кривичноправним одредбама. Рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у оквиру одређеног времена проверавања.
(3) Мере безбедности, изречене уз условну осуду, извршавају се.
Услови за изрицање условне осуде
Члан 66.
(1) Условна осуда се може изрећи кад је учиниоцу утврђена казна затвора у трајању мањем од две године.
(2) За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од десет година или тежа казна не може се изрећи условна осуда.
(3) Условна осуда се не може изрећи ако није протекло више од пет година од правноснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора за умишљајно кривично дело.
(4) При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће, водећи рачуна о сврси условне осуде, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршеног кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.
(5) Ако је учиниоцу утврђена и казна затвора и новчана казна, условна осуда може се изрећи само за казну затвора.
Опозивање условне осуде због новог кривичног дела
Члан 67.
(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора од две године или у дужем трајању.
(2) Ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора мања од две године или новчана казна, суд ће, пошто оцени све околности које се односе на учињена кривична дела и учиниоца, а посебно сродност учињених кривичних дела, њихов значај и побуде из којих су учињена, одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако учиниоцу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи казну затвора од две године или у дужем трајању (члан 66. став 1).
(3) Ако опозове условну осуду, суд ће, применом одредаба члана 60. овог законика, изрећи јединствену казну затвора и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену.
(4) Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично дело изрећи условну осуду или казну. Осуђеном, коме за ново кривично дело буде изречен затвор, време проведено на издржавању ове казне не рачуна се у време проверавања утврђено условном осудом за раније дело.
(5) Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, применом одредаба члана 60. овог законика, утврдиће јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не може бити краће од једне ни дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности нове пресуде. Уколико осуђени у току новог времена проверавања поново учини кривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну затвора, применом одредбе става 3. овог члана.
Опозивање условне осуде због раније учињеног кривичног дела
Члан 68.
(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако после њеног изрицања утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен и ако оцени да не би било основа за изрицање условне осуде да се знало за то дело. У том случају примениће одредбу члана 67. став 3. овог законика.
(2) Ако суд не опозове условну осуду, примениће одредбу члана 67. став 4. овог законика.
Опозивање условне осуде због неиспуњења одређених обавеза
Члан 69.
Ако је условном осудом осуђеном одређено испуњење неке обавезе из члана 65. став 2. овог законика, а он не испуни ту обавезу у року одређеном у пресуди, суд може, у оквиру времена проверавања, продужити рок за испуњење обавезе или може опозвати условну осуду и изрећи казну која је утврђена у условној осуди. Ако утврди да осуђени, из оправданих разлога, не може да испуни постављену обавезу, суд ће га ослободити од испуњења те обавезе или је заменити другом одговарајућом обавезом предвиђеном законом.
Рокови за опозивање условне осуде
Члан 70.
(1) Условна осуда може се опозвати у току времена проверавања. Ако осуђени у том времену учини кривично дело које повлачи опозивање условне осуде, а то је пресудом утврђено тек после истека времена проверавања, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања.
(2) Ако осуђени у одређеном року не испуни неку обавезу из члана 65. став 2. овог законика, суд може, најдоцније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања, одредити да се изврши утврђена казна у условној осуди.
(3) Ако се после изрицања условне осуде утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен, због чега не би било основа за изрицање условне осуде, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања.
Условна осуда са заштитним надзором
Члан 71.
(1) Суд може одредити да се учинилац коме је изречена условна осуда стави под заштитни надзор за одређено време у току времена проверавања.
(2) Заштитни надзор обухвата законом предвиђене мере помоћи, старања, надзора и заштите.
(3) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха ове мере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена.
(4) Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим или продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опозвати условну осуду.
Услови за одређивање заштитног надзора
Члан 72.
(1) Кад изрекне условну осуду, суд може одредити да се учинилац стави под заштитни надзор, ако се, с обзиром на његову личност, ранији живот, држање после извршеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела и околности извршења дела, може очекивати да ће се заштитним надзором потпуније остварити сврха условне осуде.
(2) Заштитни надзор одређује суд у пресуди којом изриче условну осуду и одређује мере заштитног надзора, њихово трајање и начин њиховог испуњавања.
Садржина заштитног надзора
Члан 73.
Заштитни надзор може обухватити једну или више од следећих обавеза:
1) јављање органу надлежном за извршење заштитног надзора у роковима које тај орган одреди;
2) оспособљавање учиниоца за одређено занимање;
3) прихватање запослења које одговара способностима учиниоца;
4) испуњавање обавеза издржавања породице, чувања и васпитања деце и других породичних обавеза;
5) уздржавање од посећивања одређених места, локала или приредби, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела;
6) благовремено обавештавање о промени места боравка, адресе или радног места;
7) уздржавање од употребе дроге или алкохолних пића;
8) лечење у одговарајућој здравственој установи;
9) посећивање одређених професионалних и других саветовалишта или установа и поступање по њиховим упутствима;
10) отклањање или ублажавање штете причињене кривичним делом, а нарочито измирење са жртвом учињеног кривичног дела.
Избор мера заштитног надзора
Члан 74.
При избору обавеза из члана 73. овог законика и одређивања њиховог трајања, суд ће нарочито узети у обзир године живота учиниоца, његово здравствено стање, склоности и навике, побуде из којих је извршио кривично дело, држање после извршеног кривичног дела, ранији живот, личне и породичне прилике, услове за испуњење наложених обавеза, као и друге околности које се односе на личност учиниоца, а од значаја су за избор мера заштитног надзора и њихово трајање.
Трајање заштитног надзора
Члан 75.
(1) Време трајања мера заштитног надзора одређује се у оквиру рока проверавања утврђеног у условној осуди.
(2) Заштитни надзор престаје опозивањем условне осуде.
(3) У току трајања заштитног надзора суд може, с обзиром на остварене резултате, поједине обавезе укинути или заменити другим.
(4) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха ове мере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена.
Последице неиспуњавања обавезе заштитног надзора
Члан 76.
Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим или продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опозвати условну осуду.
Судска опомена
Члан 77.
(1) Судска опомена може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до једне године или новчана казна, а учињена су под таквим олакшавајућим околностима које их чине нарочито лаким.
(2) За одређена кривична дела и под условима предвиђеним законом судска опомена може се изрећи и кад је прописан затвор до три године.
(3) Судску опомену суд може изрећи за више кривичних дела учињених у стицају, ако за свако од тих дела постоје услови из ст. 1. и 2. овог члана.
(4) При одлучивању да ли ће изрећи судску опомену суд ће, водећи рачуна о сврси судске опомене, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршења кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.
(5) Судска опомена не може се изрећи војним лицима за кривична дела против Војске Србије.
ГЛАВА ШЕСТА
МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Сврха мера безбедности
Члан 78.
У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха мера безбедности је да се отклоне стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац убудуће не врши кривична дела.
Врсте мера безбедности
Члан 79.
(1) Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи ове мере безбедности:
1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи;
2) обавезно психијатријско лечење на слободи;
3) обавезно лечење наркомана;
4) обавезно лечење алкохоличара;
5) забрана вршења позива, делатности и дужности;
6) забрана управљања моторним возилом;
7) одузимање предмета;
8) протеривање странца из земље;
9) јавно објављивање пресуде;
10) забрана приближавања и комуникације са оштећеним;
11) забрана присуствовања одређеним спортским приредбама.
(2) Под условима предвиђеним овим закоником одређене мере безбедности могу се изрећи и неурачунљивом лицу које је учинило противправно дело у закону предвиђено као кривично дело (члан 80. став 2).
Изрицање мера безбедности
Члан 80.
(1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи једну или више мера безбедности кад постоје услови за њихово изрицање предвиђени овим закоником.
(2) Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи и обавезно психијатријско лечење на слободи неурачунљивом учиниоцу изричу се самостално. Уз ове мере могу се изрећи забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и одузимање предмета.
(3) Мере из става 2. овог члана могу се изрећи учиниоцу кривичног дела чија је урачунљивост битно смањена, ако му је изречена казна или условна осуда.
(4) Обавезно лечење наркомана, обавезно лечење алкохоличара, забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом, одузимање предмета и јавно објављивање пресуде могу се изрећи ако је учиниоцу изречена казна, условна осуда, судска опомена или је учинилац ослобођен од казне.
(5) Протеривање странца из земље и забрана присуствовања одређеним спортским приредбама може се изрећи ако је учиниоцу изречена казна или условна осуда.
(6) Мера забране приближавања и комуникације са оштећеним може се изрећи ако је учиниоцу изречена новчана казна, рад у јавном интересу, одузимање возачке дозволе, условна осуда и судска опомена.
(7) За кривична дела у стицају мера безбедности ће се изрећи ако је утврђена за једно од кривичних дела у стицају.
Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи
Члан 81.
(1) Учиниоцу који је кривично дело учинио у стању битно смањене урачунљивости суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, ако, с обзиром на учињено кривично дело и стање душевне поремећености, утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини теже кривично дело и да је ради отклањања ове опасности потребно његово лечење у таквој установи.
(2) Ако су испуњени услови из става 1. овог члана, суд ће изрећи обавезно лечење и чување у здравственој установи учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело предвиђено у закону као кривично дело.
(3) Меру из ст. 1. и 2. овог члана суд ће обуставити кад утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем учиниоца у здравственој установи.
(4) Мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора може трајати и дуже од изречене казне.
(5) Учиниоцу који је кривично дело извршио у стању битно смањене урачунљивости и који је осуђен на казну затвора, време проведено у здравственој установи урачунава се у време трајања изречене казне. Ако је време проведено у здравственој установи краће од трајања изречене казне, суд ће, по престанку мере безбедности, одредити да се осуђени упути на издржавање остатка казне или да се пусти на условни отпуст. При одлучивању о пуштању на условни отпуст суд ће, поред услова из члана 46. овог законика, нарочито узети у обзир успех лечења осуђеног, његово здравствено стање, време проведено у здравственој установи и остатак казне коју осуђени није издржао.
Обавезно психијатријско лечење на слободи
Члан 82.
(1) Учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело одређено у закону као кривично дело, суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење на слободи, ако утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини противправно дело које је у закону предвиђено као кривично дело и да је ради отклањања ове опасности довољно његово лечење на слободи.
(2) Мера из става 1. овог члана може се изрећи и неурачунљивом учиниоцу према којем је одређено обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здравственој установи кад суд, на основу резултата лечења, утврди да више није потребно његово чување и лечење у таквој установи, него само његово лечење на слободи.
(3) Под условима из става 1. овог члана суд може изрећи обавезно психијатријско лечење на слободи и учиниоцу чија је урачунљивост битно смањена, ако му је изречена условна осуда или је на основу члана 81. став 5. овог законика пуштен на условни отпуст.
(4) Обавезно психијатријско лечење на слободи може се повремено спроводити и у одговарајућој здравственој установи, ако је то потребно ради успешнијег лечења, с тим да повремено лечење у установи не може непрекидно трајати дуже од петнаест дана, нити укупно дуже од два месеца.
(5) Обавезно психијатријско лечење на слободи траје док постоји потреба лечења, али не дуже од три године.
(6) Ако се у случају из ст. 1. до 3. овог члана учинилац не подвргне лечењу на слободи или га самовољно напусти или и поред лечења наступи опасност да поново учини противправно дело предвиђено у закону као кривично дело, тако да је потребно његово лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, суд може изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у таквој установи.
Обавезно лечење наркомана
Члан 83.
(1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе опојних дрога и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.
(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од три године.
(3) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, она може трајати дуже од времена изречене казне, али њено укупно трајање не може бити дуже од три године.
(4) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.
(5) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од три године.
(6) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.
Обавезно лечење алкохоличара
Члан 84.
(1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе алкохола и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.
(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне затвора или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од изречене казне затвора.
(3) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.
(4) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од две године.
(5) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.
Забрана вршења позива, делатности и дужности
Члан 85.
(1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити вршење одређеног позива, одређене делатности или свих или неких дужности везаних за располагање, коришћење, управљање или руковање туђом имовином или за чување те имовине, ако се оправдано може сматрати да би његово даље вршење такве делатности било опасно.
(2) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од једне нити дуже од десет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере.
(3) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности.
Забрана управљања моторним возилом
Члан 86.
(1) Учиниоцу кривичног дела којим се угрожава јавни саобраћај суд може изрећи забрану управљања моторним возилом.
(2) При изрицању мере из става 1. овог члана суд одређује на које се врсте и категорије возила забрана односи.
(3) Меру из става 1. овог члана суд може изрећи, ако нађе да тежина учињеног дела, околности под којима је дело учињено или раније кршење саобраћајних прописа од стране учиниоца показују да је опасно да он управља моторним возилом одређене врсте или категорије.
(4) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од три месеца нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у установи у којој се извршава мера безбедности или васпитна мера не урачунава у време трајања ове мере.
(5) Ако је мера из става 1. овог члана изречена лицу које има страну дозволу за управљање моторним возилом, забрана се односи на управљање моторним возилом на територији Србије.
(6) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану управљања моторним возилом.
(7) Законом се може одредити обавезна забрана управљања моторним возилом.
Одузимање предмета
Члан 87.
(1) Мера безбедности одузимања предмета може се одредити у погледу предмета који је био намењен или употребљен за извршење кривичног дела или је настао извршењем кривичног дела, кад постоји опасност да ће се одређени предмет поново употребити за извршење кривичног дела, или кад је ради заштите опште безбедности или из моралних разлога одузимање предмета неопходно.
(2) Примена ове мере безбедности не утиче на право трећих лица на накнаду штете због одузимања предмета према извршиоцу кривичног дела.
(3) Законом се може одредити обавезно одузимање предмета, а може се одредити и њихово обавезно уништавање. Законом се могу одредити и услови за одузимање одређених предмета у појединим случајевима.
Протеривање странца из земље
Члан 88.
(1) Суд може странца који је учинио кривично дело протерати са територије Србије за време од једне до десет година.
(2) При оцени да ли ће изрећи меру из става 1. овог члана суд ће узети у обзир природу и тежину учињеног кривичног дела, побуде због којих је кривично дело учињено, начин извршења кривичног дела и друге околности које указују на непожељност даљег боравка странца у Србији.
(3) Време трајања протеривања рачуна се од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.
(4) Мера из става 1. овог члана не може се изрећи учиниоцу који ужива заштиту у складу са ратификованим међународним уговорима.
Јавно објављивање пресуде
Члан 89.
(1) При осуди за кривично дело учињено путем средстава јавног информисања, или за кривично дело које је проузроковало опасност за живот или здравље људи а објављивање пресуде би допринело да се отклони или умањи та опасност, суд може одлучити да се о трошку осуђеног истим путем или на други одговарајући начин објави судска пресуда у целини или у изводу.
(2) Законом се може одредити обавезно објављивање пресуде. У том случају суд ће одлучити путем којег средства јавног информисања ће се пресуда објавити и да ли ће се објавити у целини или у изводу.
(3) Јавно објављивање пресуде може се извршити најкасније у року од тридесет дана од дана правноснажности пресуде.
Забрана приближавања и комуникације са оштећеним
Члан 89а
(1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити приближавање оштећеном на одређеној удаљености, забранити приступ у простор око места становања или места рада оштећеног и забранити даље узнемиравање оштећеног, односно даљу комуникацију са оштећеним, ако се оправдано може сматрати да би даље вршење таквих радњи учиниоца кривичног дела било опасно по оштећеног.
(2) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана које не може бити краће од шест месеци нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере.
(3) Мера из става 1. овог члана може се укинути пре истека времена за које је одређена, ако престану разлози због којих је одређена.
Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама
Члан 89б
(1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи меру забране присуствовања одређеним спортским приредбама, када је то ради заштите опште безбедности неопходно.
(2) Мера из става 1. овог члана извршава се на тај начин што је учинилац кривичног дела дужан да се непосредно пре почетка времена одржавања одређених спортских приредби лично јави службеном лицу у подручној полицијској управи, односно полицијској станици, на подручју на којем се учинилац затекао и да борави у њиховим просторијама за време одржавања спортске приредбе.
(3) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од једне нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.
(4) Ако суд изрекне условну осуду, суд ће одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану присуствовања одређеним спортским приредбама, односно ако не изврши дужност из става 2. овог члана.
(5) Законом се може одредити обавезна забрана присуствовања одређеним спортским приредбама.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Престанак мере безбедности на основу судске одлуке
Члан 90.
(1) Суд може одлучити да престану мере безбедности забране вршења позива, делатности или дужности и забране управљања моторним возилом, ако су протекле три године од дана њиховог примењивања.
(2) При оцени да ли ће одредити престанак мере безбедности из става 1. овог члана суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом, да ли је вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела и друге околности које указују на оправданост престанка тих мера.
ГЛАВА СЕДМА
ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ
Основ одузимања имовинске користи
Члан 91.
(1) Нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом.
(2) Корист из става 1. овог члана одузеће се, под условима предвиђеним овим закоником и судском одлуком којом је утврђено извршење кривичног дела.
Услови и начин одузимања имовинске користи
Члан 92.
(1) Од учиниоца ће се одузети новац, предмети од вредности и свака друга имовинска корист који су прибављени кривичним делом, а ако одузимање није могуће учинилац ће се обавезати да преда у замену другу имовинску корист која одговара вредности имовине прибављене извршењем кривичног дела или проистекле из кривичног дела или плати новчани износ који одговара прибављеној имовинској користи.
(2) Имовинска корист прибављена кривичним делом одузеће се и од правног или физичког лица на која је пренесена без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности.
(3) Ако је кривичним делом прибављена имовинска корист за другог та корист ће се одузети.
Заштита оштећеног
Члан 93.
(1) Ако је у кривичном поступку усвојен имовинскоправни захтев оштећеног, суд ће изрећи одузимање имовинске користи само уколико она прелази досуђени имовинскоправни захтев оштећеног у том износу.
(2) Оштећени који је у кривичном поступку у погледу свог имовинскоправног захтева упућен на парницу може тражити да се намири из одузете имовинске користи, ако покрене парницу у року од шест месеци од дана правноснажности одлуке којом је упућен на парницу.
(3) Оштећени који у кривичном поступку није поднео имовинскоправни захтев може захтевати намирење из одузете имовинске користи, ако је ради утврђивања свог захтева покренуо парницу у року од три месеца од дана сазнања за пресуду којом је изречено одузимање имовинске користи, а најдаље у року од три године од дана правноснажности одлуке о одузимању имовинске користи.
(4) У случајевима из ст. 2. и 3. овог члана оштећени мора у року од три месеца од дана правноснажности одлуке којом је усвојен његов имовинскоправни захтев затражити намирење из одузете имовинске користи.
ГЛАВА ОСМА
ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕ
Наступање правних последица осуде
Члан 94.
(1) Осуде за одређена кривична дела или на одређене казне могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права.
(2) Правне последице осуде не могу наступити кад је за кривично дело учиниоцу изречена новчана казна, условна осуда, ако не буде опозвана, судска опомена или кад је учинилац ослобођен од казне.
(3) Правне последице осуде могу се предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене.
Врсте правних последица осуде
Члан 95.
(1) Правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређених права су:
1) престанак вршења јавних функција;
2) престанак радног односа или престанак вршења одређеног позива или занимања;
3) губитак одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државног органа или органа локалне самоуправе.
(2) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су:
1) забрана стицања одређених јавних функција;
2) забрана стицања одређеног звања, позива или занимања или унапређења у служби;
3) забрана стицања чина војног старешине;
4) забрана добијања одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државних органа или органа локалне самоуправе.
Почетак и трајање правних последица осуде
Члан 96.
(1) Правне последице осуде наступају даном правноснажности пресуде.
(2) У случају да после правноснажности пресуде, на основу које су наступиле правне последице осуде, та пресуда буде измењена по ванредном правном леку, наступање или даље трајање правних последица осуде усклађује се са новом одлуком.
(3) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права могу се прописати у трајању најдуже до десет година.
(4) Време проведено на издржавању казне не урачунава се у време трајања правне последице осуде.
(5) Рехабилитацијом престају правне последице осуде предвиђене у члану 95. став 2. овог законика.
ГЛАВА ДЕВЕТА
РЕХАБИЛИТАЦИЈА, ПРЕСТАНАК ПРАВНИХ ПОСЛЕДИЦА ОСУДЕ И ДАВАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ
Општи појам рехабилитације
Члан 97.
(1) Рехабилитацијом се брише осуда и престају све њене правне последице, а осуђени се сматра неосуђиваним.
(2) Рехабилитација настаје или на основу самог закона (законска рехабилитација) или по молби осуђеног лица на основу судске одлуке (судска рехабилитација).
(3) Рехабилитацијом се не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди.
Законска рехабилитација
Члан 98.
(1) Законска рехабилитација се даје само лицима која пре осуде на коју се односи рехабилитација нису била осуђивана или која су се по закону сматрала неосуђиваним.
(2) Законска рехабилитација настаје, ако:
1) лице које је оглашено кривим, а ослобођено од казне или којем је изречена судска опомена, у року од годину дана од правноснажности пресуде, односно решења не учини ново кривично дело;
2) лице којем је изречена условна осуда, у време проверавања и у року од годину дана по истеку рока проверавања, не учини ново кривично дело;
3) лице које је осуђено на новчану казну, казну рада у јавном интересу, одузимања возачке дозволе или казну затвора до шест месеци, у року од три године од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело;
4) лице које је осуђено на казну затвора преко шест месеци до једне године, у року од пет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.
5) лице које је осуђено на казну затвора преко једне до три године, у року од десет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.
(3) Законска рехабилитација не настаје ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности.
Судска рехабилитација
Члан 99.
(1) Судска рехабилитација може се дати лицу које је осуђено на казну затвора преко три до пет година, ако у року од десет година од дана кад је та казна издржана, застарела или опроштена не учини ново кривично дело.
(2) У случају из става 1. овог члана суд ће дати рехабилитацију ако нађе да је осуђено лице својим владањем заслужило рехабилитацију и ако је, према својим могућностима, накнадило штету проузроковану кривичним делом, при чему је суд дужан да узме у обзир и све друге околности од значаја за давање рехабилитације, а посебно природу и значај дела.
(3) Судска рехабилитација не може се дати ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности.
Судска рехабилитација лица које је више пута осуђивано
Члан 100.
Лицу које је више пута осуђивано суд може дати рехабилитацију само ако су испуњени услови из чл. 98. и 99. овог законика у погледу сваког кривичног дела за које је осуђено. При оцени да ли ће у оваквом случају дати рехабилитацију суд ће узети у обзир околности из члана 99. став 2. овог законика.
Престанак правних последица осуде
Члан 101.
(1) Кад протекну три године од дана издржане, застареле или опроштене казне, суд може одлучити да престане правна последица осуде која се односи на забрану стицања одређеног права, уколико већ није престала услед рехабилитације.
(2) При одлучивању о престанку правне последице осуде суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом и вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, као и друге околности које указују на оправданост престанка правне последице осуде.
Садржај и давање података из казнене евиденције
Члан 102.
(1) Казнена евиденција садржи личне податке о учиниоцу кривичног дела, о кривичном делу за које је осуђен, податке о казни, условној осуди, судској опомени, ослобођењу од казне и опроштеној казни, као и податке о правним последицама осуде. У казнену евиденцију се уносе и касније измене података садржаних у казненој евиденцији, подаци о издржавању казне, као и поништење евиденције о погрешној осуди.
(2) Подаци из казнене евиденције могу се дати само суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица које је раније било осуђено, органу за извршење кривичних санкција и органу који учествује у поступку давања амнестије, помиловања, рехабилитације или одлучивања о престанку правних последица осуде, као и органима старатељства, кад је то потребно за вршење послова из њихове надлежности. Подаци из казнене евиденције могу се дати и другим државним органима који су надлежни за откривање и спречавање извршења кривичних дела, када је то посебним законом прописано.
(3) Подаци из казнене евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону.
(4) Нико нема права да тражи од грађанина да подноси доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности.
(5) Грађанима се, на њихов захтев, могу давати подаци о њиховој осуђиваности или неосуђиваности.
(6) Подаци о брисаној осуди не могу се ником дати.
ГЛАВА ДЕСЕТА
ЗАСТАРЕЛОСТ
Застарелост кривичног гоњења
Члан 103.
Ако у овом законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети кад протекне:
1) двадесет пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година;
2) двадесет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко петнаест година;
3) петнаест година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко десет година;
4) десет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко пет година;
5) пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко три године;
6) три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године;
7) две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана казна.
Ток и прекид застарелости кривичног гоњења
Члан 104.
(1) Застарелост кривичног гоњења почиње од дана кад је кривично дело извршено. Уколико последица кривичног дела наступи касније, застарелост кривичног гоњења почиње од дана када је последица наступила.
(2) Застарелост не тече за време за које се по закону гоњење не може отпочети или наставити.
(3) Застарелост се прекида сваком процесном радњом која се предузима ради откривања кривичног дела или ради откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела.
(4) Застарелост се прекида и кад учинилац у време док тече рок застарелости учини исто тако тешко или теже кривичног дело.
(5) Сваким прекидом застарелост почиње поново да тече.
(6) Застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.
Застарелост извршења казне
Члан 105.
Ако у овом законику није друкчије одређено, изречена казна не може се извршити кад протекне:
1) двадесет пет година од осуде на затвор од тридесет до четрдесет година;
2) двадесет година од осуде на казну затвора преко петнаест година;
3) петнаест година од осуде на казну затвора преко десет година;
4) десет година од осуде на казну затвора преко пет година;
5) пет година од осуде на казну затвора преко три године;
6) три године од осуде на казну затвора преко једне године;
7) две године од осуде на казну затвора до једне године, на новчану казну, на казну рада у јавном интересу, или на казну одузимања возачке дозволе.
Застарелост извршења споредне казне и мере безбедности
Члан 106.
(1) Застарелост извршења новчане казне и одузимања возачке дозволе ако су изречене као споредне казне настаје кад протекне две године од дана правноснажности пресуде којом су те казне изречене.
(2) Застарелост извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног психијатријског лечења на слободи, обавезног лечења наркомана, обавезног лечења алкохоличара и одузимања предмета настаје кад протекне пет година од дана правноснажности одлуке којом су те мере изречене.
(3) Застарелост извршења мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности, забране управљања моторним возилом и протеривања странца из земље настаје кад протекне време за које су те мере изречене.
Ток и прекид застарелости извршења казне и мера безбедности
Члан 107.
(1) Застарелост извршења казне почиње од дана кад је пресуда којом је казна изречена постала правноснажна, а ако је условна осуда опозвана - од дана кад је одлука о опозивању постала правноснажна.
(2) Ако је актом амнестије или помиловања или одлуком суда по ванредном правном леку изречена казна смањена, време потребно за наступање застарелости одређује се према новој казни, али се ток застарелости рачуна од раније правноснажне пресуде.
(3) Застарелост не тече за време за које се по закону извршење казне не може предузети.
(4) Застарелост се прекида сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне.
(5) Сваким прекидом застаревање почиње поново да тече.
(6) Застарелост извршења казне настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне.
(7) У случају наступања застарелости из става 6. овог члана започето извршење казне обуставља се.
(8) Одредбе ст. 2. до 5. овог члана сходно се примењују и на застарелост извршења мере безбедности.
Незастарелост кривичног гоњења и извршења казне
Члан 108.
Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривична дела предвиђена у чл. 370. до 375. овог законика, као ни за кривична дела за која по ратификованим међународним уговорима застарелост не може да наступи.
ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА
АМНЕСТИЈА И ПОМИЛОВАЊЕ
Амнестија
Члан 109.
(1) Лицима која су обухваћена актом амнестије даје се ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном, даје се рехабилитација или се укидају поједине или све правне последице осуде.
(2) Амнестијом се могу укинути следеће мере безбедности: забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странаца из земље.
Помиловање
Члан 110.
(1) Помиловањем се поименично одређеном лицу даје ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном или условном осудом, даје се рехабилитација, одређује краће трајање одређене правне последице осуде или се укидају поједине или све правне последице осуде.
(2) Помиловањем се може укинути или одредити краће трајање мере безбедности забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странца из земље.
Дејство амнестије и помиловања на права трећих лица
Члан 111.
Давањем амнестије или помиловања не дира се у права трећих лица која се заснивају на осуди.
ГЛАВА ДВАНАЕСТА
ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА
Значење израза у овом законику
Члан 112.
(1) Под територијом Србије подразумевају се сувоземна територија, водене површине унутар њених граница, као и ваздушни простор над њима.
(2) Под кривичним законодавством Србије подразумевају се овај законик као и све кривичноправне одредбе садржане у другим законима Србије.
(3) Службеним лицем сматра се:
1) лице које у државном органу врши службене дужности;
2) изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне самоуправе или лице које стално или повремено врши службене дужности или службене функције у тим органима;
3) јавни бележник, јавни извршитељ и арбитар, као и лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу;
4) службеним лицем сматра се и лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова;
5) војно лице;
(4) Страним службеним лицем сматра се лице које је члан, функционер или службеник законодавног или извршног органа стране државе, лице које је судија, поротник, члан, функционер или службеник суда стране државе или међународног суда, лице које је члан, функционер или службеник међународне организације и њених органа, као и лице које је арбитар у страној или међународној арбитражи.
(5) Одговорним лицем у правном лицу сматра се лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица, као и лице коме је фактички поверено обављање тих послова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у овом законику нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно као кривична дела службеног лица.
(6) Војним лицем сматра се професионални војник (професионални официр, професионални подофицир, официр по уговору, подофицир по уговору и војник по уговору), војник на одслужењу војног рока, студент војне академије, ученик војне школе, лице из резервног састава док се као војни обвезник налази на војној дужности и цивилно лице које врши одређену војну дужност.
(7) Кад је као извршилац одређених кривичних дела означено службено лице, одговорно лице или војно лице, лица наведена у ст. 3, 5. и 6. овог члана могу бити извршиоци тих дела, ако из обележја појединог дела или из појединог прописа не произилази да извршилац може бити само неко од тих лица.
(8) Дететом се сматра лице које није навршило четрнаест година.
(9) Малолетником се сматра лице које је навршило четрнаест година, а није навршило осамнаест година.
(10) Малолетним лицем сматра се лице које није навршило осамнаест година.
(11) Учиниоцем се сматрају извршилац, саизвршилац, подстрекач и помагач.
(12) Силом се сматра и примена хипнозе или омамљујућих средстава, с циљем да се неко против своје воље доведе у несвесно стање или онеспособи за отпор.
(13) Изборима се сматрају избори за народне посланике, председника Републике, органе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и други избори који се расписују и врше на основу Устава и закона.
(14) Референдумом се сматра изјашњавање грађана на којем се одлучује о питањима за која је то утврђено Уставом или законом.
(15) Опојним дрогама сматрају се супстанце и препарати који су законом и другим прописом заснованим на закону проглашени за опојне дроге и остале психоактивне контролисане супстанце.
(16) Покретном ствари се сматра и свака произведена или сакупљена енергија за давање светлости, топлоте или кретања, телефонски импулс, као и рачунарски податак и рачунарски програм.
(17) Рачунарски податак је свако представљање чињеница, информација или концепта у облику који је подесан за њихову обраду у рачунарском систему, укључујући и одговарајући програм на основу кога рачунарски систем обавља своју функцију.
(18) Рачунарском мрежом сматра се скуп међусобно повезаних рачунара, односно рачунарских система који комуницирају размењујући податке.
(19) Рачунарским програмом сматра се уређени скуп наредби који служе за управљање радом рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара.
(20) Рачунарски вирус је рачунарски програм или неки други скуп наредби унет у рачунар или рачунарску мрежу који је направљен да сам себе умножава и делује на друге програме или податке у рачунару или рачунарској мрежи додавањем тог програма или скупа наредби једном или више рачунарских програма или података.
(21) Субјектом привредног пословања сматра се приврeднo друштвo, друго правно лице које обавља привредну делатност и предузетник. Правно лице које поред своје основне делатности обавља и привредну делатност сматра се субјектом привредног пословања само када врши ту делатност.
(21а) Привредна делатност је свака делатност производње и промета роба, вршење услуга и обављање других делатности на тржишту, ради стицања добити или остваривања неког другог економског интереса.
(22) Група је најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру.
(23) Новац је метални и папирни новац или новац израђен од неког другог материјала који је на основу закона у оптицају у Србији или у страној држави.
(24) Знацима за вредност сматрају се и страни знаци за вредност.
(25) Моторним возилом сматра се свако саобраћајно средство на моторни погон у сувоземном, воденом и ваздушном саобраћају.
(26) Исправом се сматра сваки предмет који је подобан или одређен да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, као и рачунарски податак.
(27) Спис, писмо, пошиљка и документ могу бити и у електронском облику.
(28) Чланом породице сматрају се: супружници, њихова деца, преци супружника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери и њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник. Члановима породице сматрају се и браћа и сестре, њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељи бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, као и лица која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.
(29) Израз "неће се казнити" значи да у том случају нема кривичног дела.
(30) Кад је радња кривичног дела одређена трајним глаголом сматра се да је дело учињено, ако је радња извршена једном или више пута.
(31) Скраћеница "Србија" означава Републику Србију.
(32) Послом од јавног значаја сматра се обављање професије или дужности која има повећани ризик за безбедност лица које га обавља, а односи се на занимања која су од значаја за јавно информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз, правну и стручну помоћ пред судским и другим државним органима.
(33) Рачунар је сваки електронски уређај који на основу програма аутоматски обрађује и размењује податке.
(34) Рачунарски систем је сваки уређај или група међусобно повезаних или зависних уређаја од којих један или више њих, на основу програма, врши аутоматску обраду података.
(35) Организована криминална група је група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.
(36) Имовинска корист је добро сваке врсте, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво и исправа у било ком облику којим се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
ПОСЕБНИ ДЕО
ГЛАВА ТРИНАЕСТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛА
Убиство
Члан 113.
Ко другог лиши живота, казниће се затвором од пет до петнаест година.
Тешко убиство
Члан 114.
Затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година казниће се:
1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин;
2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању;
3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица;
4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе;
5) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда;
6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности;
7) ко лиши живота судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или полицијског службеника у вези са вршењем службене дужности;
8) ко лиши живота лице које обавља послове од јавног значаја у вези са пословима које то лице обавља;
9) ко лиши живота дете или бремениту жену;
10) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао;
11) ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству детета при порођају или лишењу живота из самилости.
Убиство на мах
Члан 115.
Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног,
казниће се затвором од једне до осам година.
Убиство детета при порођају
Члан 116.
Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док код ње траје поремећај изазван порођајем,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Лишење живота из самилости
Члан 117.
Ко лиши живота пунолетно лице из самилости због тешког здравственог стања у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Нехатно лишење живота
Члан 118.
Ко другог лиши живота из нехата,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству
Члан 119.
(1) Ко наведе другог на самоубиство или му помогне у извршењу самоубиства, па ово буде извршено или покушано,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ко другом помогне у извршењу самоубиства под условима из члана 117. овог законика, па ово буде извршено или покушано,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према малолетнику или према лицу које се налази у стању битно смањене урачунљивости,
казниће се затвором од две до десет година.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према детету или према неурачунљивом лицу,
учинилац ће се казнити по члану 114. овог законика.
(5) Ко сурово или нечовечно поступа са лицем које се према њему налази у односу какве подређености или зависности, па оно услед таквог поступања изврши или покуша самоубиство које се може приписати нехату учиниоца,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Недозвољен прекид трудноће
Члан 120.
(1) Ко противно прописима о вршењу прекида трудноће бременитој жени са њеним пристанком изврши побачај, започне да врши побачај или јој помогне да изврши побачај,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ко се бави вршењем дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ко бременитој жени без њеног пристанка, а ако је млађа од шеснаест година без њеног пристанка и без писане сагласности њеног родитеља, усвојиоца или стараоца, изврши или започне да врши побачај,
казниће се затвором од једне до осам година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт, тешко нарушавање здравља или друга тешка телесна повреда жене над којом је вршен прекид трудноће,
учинилац ће се казнити за дело из ст. 1. и 2. овог члана затвором од једне до седам година, а за дело из става 3. овог члана затвором од две до дванаест година.
Тешка телесна повреда
Члан 121.
(1) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље наруши тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан орган или је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост,
казниће се затвором од једне до осам година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт повређеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из нехата,
казниће се затвором до три године.
(5) Ко дело из ст. 1. до 3. овог члана учини на мах, доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране повређеног,
казниће се за дело из става 1. затвором до три године, за дело из става 2. затвором од три месеца до четири године, а за дело из става 3. затвором од шест месеци до пет година.
(6) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени или лицу које обавља послове од јавног значаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година, за дело из става 2. овог члана затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. овог члана затвором од пет до петнаест година.
Сакаћење женског полног органа
Члан 121а
(1) Ко осакати спољне делове женског полног органа,
казниће се затвором од једне до осам година.
(2) Ако постоје нарочито олакшавајуће околности под којима је учињено дело из става 1. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) Ко женско лице наведе да се подвргне радњи из става 1. овог члана или јој у томе помогне,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(4) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт женског лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
Напомена Редакције: овај члан ступа на снагу 1.6.2017. године
Лака телесна повреда
Члан 122.
(1) Ко другог лако телесно повреди или му здравље лако наруши,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је таква повреда нанесена оружјем, опасним оруђем или другим средством подобним да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(3) Суд може учиниоцу дела из става 2. овог члана изрећи судску опомену, ако је учинилац био изазван непристојним или грубим понашањем оштећеног.
(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.
Учествовање у тучи
Члан 123.
Ко учествује у тучи у којој је неко лишен живота или је другом нанесена тешка телесна повреда,
казниће се за само учествовање новчаном казном или затвором до три године.
Угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи
Члан 124.
(1) Ко се при тучи или свађи маши оружја, опасног оруђа или другог средства подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ко се при тучи или свађи маши ватреног оружја,
казниће се затвором до две године и новчаном казном.
Излагање опасности
Члан 125.
(1) Ко друго лице остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот или здравље које је сам проузроковао,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени,
учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до дванаест година.
Напуштање немоћног лица
Члан 126.
(1) Ко немоћно лице које му је поверено или о којем је иначе дужан да се стара остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот или здравље,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Непружање помоћи
Члан 127.
(1) Ко не пружи помоћ лицу које се налази у непосредној опасности за живот иако је то могао учинити без опасности за себе или другог,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако је услед непружања помоћи наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда лица које се налазило у непосредној опасности за живот,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт лица које се налазило у непосредној опасности за живот,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДА И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА
Повреда равноправности
Члан 128.
(1) Ко због националне или етничке припадности, раси или вероисповести или због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убеђења, пола, инвалидитета, сексуалне оријентације, родног идентитета, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког другог личног својства, другоме ускрати или ограничи права човека и грађанина утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим актима или потврђеним међународним уговорима или му на основу ове разлике даје повластице или погодности,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Повреда права употребе језика и писма
Члан 129.
Ко супротно прописима о употреби језика и писма народа или припадника мањинских националних и етничких заједница који живе у Србији ускрати или ограничи грађанину да при остваривању својих права или при обраћању органима или организацијама употреби језик или писмо којим се служи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Повреда слободе изражавања националне или етничке припадности
Члан 130.
(1) Ко спречава другог да изражава своју националну или етничку припадност или културу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко принуђава другог да се изјашњава о својој националној или етничкој припадности.
(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.
Повреда слободе исповедања вере и вршења верских обреда
Члан 131.
(1) Ко спречава или ограничава слободу веровања или исповедања вере,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко спречава или омета вршење верских обреда.
(3) Ко принуђава другог да се изјашњава о свом верском уверењу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(4) Службено лице које учини дело из ст. 1. до 3. овог члана,
казниће се затвором до три године.
Противправно лишење слободе
Члан 132.
(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
Повреда слободе кретања и настањивања
Члан 133.
(1) Ко противправно ускрати или ограничи грађанину Србије слободу кретања или настањивања на територији Србије,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.
Отмица
Члан 134.
(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намери да од њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или кога другог принуди да нешто учини, не учини или трпи,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Ко ради остварења циља отмице прети убиством или тешком телесном повредом отетом лицу,
казниће се затвором од три до дванаест година.
(3) Ако је отето лице задржано дуже од десет дана или је према њему поступано на свиреп начин или му је тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице или ко дело из става 1. овог члана учини према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт отетог лица или је дело извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.
Принуда
Члан 135.
(1) Ко другог силом или претњом принуди да нешто учини или не учини или трпи,
казниће се затвором до три године.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини на свиреп начин или претњом убиством или тешком телесном повредом или отмицом,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт принуђеног лица или је дело извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
Изнуђивање исказа
Члан 136.
(1) Службено лице које у вршењу службе употреби силу или претњу или друго недопуштено средство или недопуштен начин у намери да изнуди исказ или неку другу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог лица,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(2) Ако је изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем или ако су услед изнуђеног исказа наступиле нарочито тешке последице за окривљеног у кривичном поступку,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Злостављање и мучење
Члан 137.
(1) Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство,
казниће се затвором до једне године.
(2) Ко применом силе, претње, или на други недозвољени начин другоме нанесе велики бол или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица добије признање, исказ или друго обавештење или да се он или неко треће лице застраши или незаконито казни, или то учини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.
Угрожавање сигурности
Члан 138.
(1) Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Прогањање
Члан 138а
(1) Ко у току одређеног временског периода:
1) друго лице неовлашћено прати или предузима друге радње у циљу физичког приближавања том лицу противно његовој вољи;
2) противно вољи другог лица настоји да са њим успостави контакт непосредно, преко трећег лица или путем средстава комуникације;
3) злоупотребљава податке о личности другог лица или њему блиског лица ради нуђења робе или услуга;
4) прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему блиског лица;
5) предузима друге сличне радње на начин који може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана изазвана опасност по живот, здравље или тело лица према коме је дело извршено или њему блиског лица,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт другог лица или њему блиског лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
Напомена Редакције: овај члан ступа на снагу 1.6.2017. године
Нарушавање неповредивости стана
Члан 139.
(1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.
(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.
Противзаконито претресање
Члан 140.
Службено лице које у вршењу службе противзаконито врши претресање стана, просторија или лица,
казниће се затвором до три године.
Неовлашћено откривање тајне
Члан 141.
(1) Адвокат, лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општем интересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса чувања тајне.
Повреда тајности писма и других пошиљки
Члан 142.
(1) Ко неовлашћено отвори туђе писмо, телеграм или какво друго затворено писмено или пошиљку или на други начин повреди њихову тајност или ко неовлашћено задржи, прикрије, уништи или другом преда туђе писмо, телеграм или другу пошиљку или ко повреди тајност електронске поште или другог средства за телекомуникацију,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко саопшти другом садржину коју је сазнао повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог затвореног писмена или пошиљке или се том садржином послужи.
(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од шест месеци до три године.
Неовлашћено прислушкивање и снимање
Члан 143.
(1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени,
казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Неовлашћено фотографисање
Члан 144.
(1) Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.
Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка
Члан 145.
(1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.
Неовлашћено прикупљање личних података
Члан 146.
(1) Ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употреби у сврху за коју нису намењени,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко противно закону прикупља податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи.
(3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.
Повреда права на подношење правног средства
Члан 147.
(1) Ко спречи другог да користи право на подношење молбе, пријаве, тужбе, жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог поднеска,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.
Повреда слободе говора и јавног иступања
Члан 148.
(1) Ко другом на противправан начин ускрати или ограничи слободу говора или јавног иступања,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.
Спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовање програма
Члан 149.
(1) Ко неовлашћено спречи или омета штампање, снимање, продају или растурање књига, часописа, новина, аудио и видео касета или других сличних штампаних или снимљених ствари,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено спречи или омета емитовање радио и телевизијског програма.
(3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.
Спречавање објављивања одговора и исправке
Члан 150.
Ко супротно правноснажној одлуци суда одбије или спречи објављивање одговора или исправке објављеног нетачног податка или обавештења којим се повређује нечије право или интерес,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Спречавање јавног скупа
Члан 151.
(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.
Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања
Члан 152.
(1) Ко свесним кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета политичко, синдикално или друго удруживање или деловање грађана или деловање њихових политичких, синдикалних или других удружења,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.
Гоњење за кривична дела против слобода и права човека и грађанина
Члан 153.
(1) Гоњење за дело из чл. 139. став 1, 142. ст. 1. и 2, 143. ст. 1. и 2, 144. став 1, 145. став 1, 146. ст. 1. и 2. и 147. став 1. овог законика предузима се по приватној тужби.
(2) Гоњење за дело из чл. 141, 149. ст. 1. и 2, 150, 151. став 1. и 152. став 1. овог законика предузима се по предлогу.
ГЛАВА ПЕТНАЕСТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИЗБОРНИХ ПРАВА
Повреда права кандидовања
Члан 154.
Ко кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета кандидовање на изборима,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Повреда права гласања
Члан 155.
(1) Ко другог у намери да му онемогући вршење права гласања, противзаконито не упише у списак гласача, избрише из тог списка или га на други противправан начин спречи или омете да гласа,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ко силом или претњом принуди другог да на изборима, гласању о опозиву или на референдуму врши или не врши право гласања или да гласа за или против одређеног кандидата односно предлога,
казниће се затвором од три месеца до три године.
Давање и примање мита у вези са гласањем
Члан 156.
(1) Ко другоме нуди, даје, обећа награду, поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко захтева или прими поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога.
(3) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(4) Поклон или друга корист одузеће се.
Злоупотреба права гласања
Члан 157.
(1) Ко на изборима или на референдуму гласа уместо другог лица под његовим именом или на истом гласању гласа више од једанпут или користи више од једног гласачког листића,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Члан бирачког одбора који омогући другоме да изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
Састављање нетачних бирачких спискова
Члан 158.
Ко у намери утицања на резултате избора или на референдуму, сачини нетачан бирачки списак,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
Спречавање одржавања гласања
Члан 159.
(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи одржавање гласања на бирачком месту,
казниће се затвором до три године.
(2) Ко омета гласање изазивањем нереда на бирачком месту услед чега гласање буде прекинуто,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
Повреда тајности гласања
Члан 160.
(1) Ко на изборима или референдуму повреди тајност гласања,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
Фалсификовање резултата гласања
Члан 161.
Члан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које врши дужности у вези са гласањем, који додавањем или одузимањем гласачких листића или гласова при пребројавању или на други начин измени број гласачких листића или гласова или објави неистинит резултат гласања,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Уништавање докумената о гласању
Члан 162.
(1) Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки други документ о гласању на изборима или на референдуму,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
казниће се затвором од три месеца до три године.
ГЛАВА ШЕСНАЕСТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА
Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања
Члан 163.
Ко се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
Повреда права при запошљавању и за време незапослености
Члан 164.
(1) Ко свесним кршењем прописа или на други противправан начин ускрати или ограничи право грађана на слободно запошљавање на територији Србије под једнаким условима,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о правима грађана за време незапослености и тиме незапосленом лицу ускрати или ограничи право које му припада.
Повреда права на управљање
Члан 165.
(1) Ко силом, претњом, свесним кршењем прописа или на други противправан начин спречи или омета одлучивање органа управљања или члана органа управљања да учествује у раду и одлучивању у том органу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено или одговорно лице злоупотребом положаја или овлашћења,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
Повреда права на штрајк
Члан 166.
(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се послодавац или одговорно лице који отпусти једног или више запослених са посла због њиховог учешћа у штрајку који је организован у складу са законом или према њима примени друге мере којима се повређују њихова права из рада.
Злоупотреба права на штрајк
Члан 167.
Ко организује или води штрајк супротно закону или другим прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела,
казниће се затвором до три године.
Злоупотреба права из социјалног осигурања
Члан 168.
Ко симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад или на други противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по закону или другим прописима или општим актима не припада,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Непредузимање мера заштите на раду
Члан 169.
(1) Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о мерама заштите на раду услед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року поступи по прописима о мерама заштите на раду.
ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧАСТИ И УГЛЕДА
Увреда
Члан 170.
(1) Ко увреди другог,
казниће се новчаном казном од двадесет до сто дневних износа или новчаном казном од четрдесет хиљада до двеста хиљада динара.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити новчаном казном од осамдесет до двестачетрдесет дневних износа или новчаном казном од стопедесет хиљада до четристопедесет хиљада динара.
(3) Ако је увређени увреду узвратио, суд може обе или једну страну казнити или ослободити од казне.
(4) Неће се казнити за дело из ст. 1. до 3. овог члана учинилац, ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштити оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања.
Клевета
Члан 171.
- брисан -
Изношење личних и породичних прилика
Члан 172.
(1) Ко износи или проноси штогод из личног или породичног живота неког лица што може шкодити његовој части или угледу,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Ако је оно што се износи или проноси довело или могло довести до тешких последица за оштећеног,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(4) За изношење или проношење личних или породичних прилика које је учињено у вршењу службене дужности, новинарског позива, одбрани неког права или при заштити оправданих интереса, учинилац се неће казнити, ако докаже истинитост свог тврђења или ако докаже да је имао основаног разлога да поверује у истинитост оног што је износио или проносио.
(5) Истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси из личног или породичног живота неког лица не може се доказивати, осим у случајевима из става 4. овог члана.
Повреда угледа Србије
Члан 173.
Ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.
Повреда угледа због расне, верске, националне или друге припадности
Члан 174.
Ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства,
казниће се новчаном казном или затвором до годину дана.
Повреда угледа стране државе или међународне организације
Члан 175.
(1) Ко јавно изложи порузи страну државу, њену заставу, грб или химну,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко јавно изложи порузи Организацију уједињених нација, Међународни црвени крст или другу међународну организацију чија је Србија члан.
Некажњавање за кривична дела из чл. 173. до 175.
Члан 176.
Неће се казнити за дело из чл. 173. до 175. овог законика учинилац ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у извршавању службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштите оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања или ако докаже истинитост свог тврђења или да је имао основаног разлога да поверује у истинитост онога што је износио или проносио.
Гоњење за кривична дела против части и угледа
Члан 177.
(1) Гоњење за дело из чл. 170. до 172. овог законика предузима се по приватној тужби.
(2) Ако су дела из чл. 170. до 172. овог законика учињена према умрлом лицу, гоњење се предузима по приватној тужби брачног друга или лица које је са умрлим живело у трајној ванбрачној заједници, сродника у правој линији, усвојиоца, усвојеника, брата или сестре умрлог лица.
(3) Гоњење за кривично дело из члана 175. овог законика предузима се по одобрењу републичког јавног тужиоца.
ГЛАВА ОСАМНАЕСТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ
Силовање
Члан 178.
(1) Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица,
казниће се затвором од пет до дванаест година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или је дело учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Обљуба над немоћним лицем
Члан 179.
(1) Ко над другим изврши обљубу или са њом изједначен чин искористивши душевно обољење, заостали душевни развој, другу душевну поремећеност, немоћ или какво друго стање тог лица услед којег оно није способно за отпор,
казниће се затвором од пет до дванаест година.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда немоћног лица или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или је учињено према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или ако је дело учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Обљуба са дететом
Члан 180.
(1) Ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом,
казниће се затвором од пет до дванаест година.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда детета према којем је дело извршено или је дело извршено од стране више лица или је дело имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт детета,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(4) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана учинилац, ако између њега и детета не постоји значајнија разлика у њиховој душевној и телесној зрелости.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Обљуба злоупотребом положаја
Члан 181.
(1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу или са њом изједначен чин лице које се према њему налази у односу какве подређености или зависности,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Наставник, васпитач, старалац, усвојилац, родитељ, очух, маћеха или друго лице које злоупотребом свог положаја или овлашћења изврши обљубу или са њом изједначен чин са малолетником који му је поверен ради учења, васпитавања, старања или неге,
казниће се затвором од једне до десет година.
(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором од пет до дванаест година.
(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. затвором од пет до петнаест година.
(5) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила смрт детета,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Недозвољене полне радње
Члан 182.
(1) Ко под условима из чл. 178. ст. 1. и 2, 179. став 1. и 181. ст. 1. и 2 овог законика изврши неку другу полну радњу,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ко под условима из члана 180. став 1. и члана 181. став 3. овог законика изврши неку другу полну радњу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.
Полно узнемиравање
Члан 182а
(1) Ко полно узнемирава друго лице,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) Полно узнемиравање јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по предлогу.
Напомена Редакције: овај чланн ступа на снагу 1.6.2017. године
Подвођење и омогућавање вршења полног односа
Члан 183.
(1) Ко подведе малолетно лице ради вршења обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(2) Ко омогућава вршење обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње са малолетним лицем,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
Посредовање у вршењу проституције
Члан 184.
(1) Ко наводи или подстиче другог на проституцију или учествује у предаји неког лица другоме ради вршења проституције или ко путем средстава јавног информисања и других сличних средстава пропагира или рекламира проституцију,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.
Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију
Члан 185.
(1) Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ко искористи малолетника за производњу слика, аудио-визуелних или других предмета порнографске садржине или за порнографску представу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено према детету,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.
(4) Ко прибавља за себе или другог, поседује, продаје, приказује, јавно излаже или електронски или на други начин чини доступним слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине настале искоришћавањем малолетног лица,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(5) Ко помоћу средстава информационих технологија свесно приступи сликама, аудио-визуeлним или другим предметима порнографске садржине насталим искоришћавањем малолетног лица,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(6) Предметима порнографске садржине насталим искоришћавањем малолетног лица (дечија порнографија) сматра се сваки материјал који визуелно приказује малолетно лице које се бави стварним или симулираним сексуално експлицитним понашањем, као и свако приказивање полних органа детета у сексуалне сврхе.
(7) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Навођење детета на присуствовање полним радњама
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.6.2017. године
Члан 185а
(1) Ко наведе дете да присуствује силовању, обљуби или са њом изједначеним чином или другој полној радњи,
казниће се затвором од једне до осам година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом силе или претње,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу
Члан 185б
(1) Ко у намери извршења кривичног дела из чл. 178. став 4, 179. став 3, 180. ст. 1. и 2, 181. ст. 2. и 3, 182. став 1, 183. став 2, 184. став 3, 185. став 2. и 185а овог законика, користећи рачунарску мрежу или комуникацију другим техничким средствима договори са малолетником састанак и појави се на договореном месту ради састанка,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши према детету,
казниће се затвором од једне до осам година.
Гоњење за кривична дела против полне слободе
Члан 186.
- брисан -
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕ
Двобрачност
Члан 187.
(1) Ко закључи нови брак иако се већ налази у браку,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко закључи брак са лицем за које зна да се налази у браку.
Принудно закључење брака
Члан 187а
(1) Ко употребом силе или претње принуди друго лице да закључи брак,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ко ради извршења дела из става 1. овог члана друго лице одведе у иностранство или га у истом циљу наведе да оде у иностранство,
казниће се затвором до две године.
Напомена Редакције: овај члан ступа на снагу 1.6.2017. године
- наслов брисан -
Члан 188.
- брисан -
- наслов брисан -
Члан 189.
- брисан -
Ванбрачна заједница са малолетником
Члан 190.
(1) Пунолетно лице које живи у ванбрачној заједници са малолетником,
казниће се затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и родитељ, усвојилац или старалац који малолетнику омогући да живи у ванбрачној заједници са пунолетним лицем или га на то наведе.
(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из користољубља,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(4) Ако се брак закључи, гоњење се неће предузети, а ако је предузето, обуставиће се.
Одузимање малолетног лица
Члан 191.
(1) Ко малолетно лице противправно задржи или одузме од родитеља, усвојиоца, стараоца или другог лица, односно установе, којима је оно поверено или онемогућава извршење одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Aко је дело из става 1. овог члана учињено према новорођенчету,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ко онемогућава извршење одлуке надлежног органа којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другим сродником,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(4) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из користољубља или других ниских побуда или је услед дела теже угрожено здравље, васпитање или школовање малолетног лица или је дело учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
(5) Учиниоца дела из ст. 1, 2. и 4. овог члана који добровољно преда малолетно лице, лицу или установи којој је оно поверено или омогући извршење одлуке о поверавању малолетног лица, суд може ослободити од казне.
(6) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. до 4. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року преда малолетно лице, лицу или установи којој је малолетно лице поверено или омогући извршење одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу или установи, односно одлуке којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другим сродником.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Промена породичног стања
Члан 192.
(1) Ко подметањем, заменом или на други начин промени породично стање детета,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Kазном из става 1. овог члана казниће се и лекар здравствене установе који прогласи умрлим живо новорођенче ради промене породичног стања.
(3) Kо дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из користољубља, злоупотребом положаја, бави се вршењем дела или је дело извршено од стране организоване криминалне групе,
казниће се затвором од једне до десет година.
(4) Ко заменом или на други начин из нехата промени породично стање детета,
казниће се затвором до три месеца.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Запуштање и злостављање малолетног лица
Члан 193.
(1) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитавања запусти малолетно лице о којем је дужно да се стара,
казниће се затвором до три године.
(2) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење или га из користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његов развој,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
Насиље у породици
Члан 194.
(1) Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана коришћено оружје, опасно оруђе или друго средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1, 2. и 3. овог члана наступила смрт члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(5) Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона којим се уређују породични односи,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Недавање издржавања
Члан 195.
(1) Ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а та дужност је утврђена извршном судском одлуком или извршним поравнањем пред судом или другим надлежним органом, у износу и на начин како је то одлуком односно поравнањем утврђено,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Неће се казнити учинилац дела из става 1. овог члана, ако из оправданих разлога није давао издржавање.
(3) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за издржавано лице,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(4) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да измири доспеле обавезе и да уредно даје издржавање.
Кршење породичних обавеза
Члан 196.
(1) Ко кршењем законом утврђених породичних обавеза остави у тешком положају члана породице који није у стању да се сам о себи стара,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушавање здравља члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да извршава своје законом утврђене породичне обавезе.
Родоскврнуће
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.6.2017. године
Члан 197.
Пунолетно лице које изврши обљубу или са њом изједначен полни чин са малолетним сродником по крви у правој линији или са малолетним братом, односно сестром,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
ГЛАВА ДВАДЕСЕТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
Повреда моралних права аутора и интерпретатора
Члан 198.
(1) Ко под својим именом или именом другог у целини или делимично објави, стави у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације, или на други начин јавно саопшти туђе ауторско дело или интерпретацију,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ко без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или измени туђу снимљену интерпретацију,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Ко ставља у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације на начин којим се вређа част или углед аутора или извођача,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(4) Предмети из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.
(5) Гоњење за дело из става 2. овог члана предузима се по предлогу, а за дело из става 3. овог члана по приватној тужби.
Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права
Члан 199.
(1) Ко неовлашћено објави, сними, умножи, или на други начин јавно саопшти у целини или делимично ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију, рачунарски програм или базу података,
казниће се затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко стави у промет или у намери стављања у промет држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије, рачунарског програма или базе података,
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у намери прибављања имовинске користи за себе или другог,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(4) Ко произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје или средства чија је основна или претежна намена уклањање, заобилажење или осујећивање технолошких мера намењених спречавању повреда ауторских и сродних права, или ко такве уређаје или средства користи у циљу повреде ауторског или сродног права,
казниће се новчаном казном или казном затвора до три године.
(5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се и уништити.
Неовлашћено уклањање или мењање електронске информације о ауторском и сродним правима
Члан 200.
(1) Ко неовлашћено уклони или измени електронску информацију о ауторском или сродном праву, или стави у промет, увезе, извезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена,
казниће се новчаном казном и затвором до три године.
(2) Предмети из става 1. одузеће се и уништити.
Повреда проналазачког права
Члан 201.
(1) Ко неовлашћено производи, увози, извози, нуди ради стављања у промет, ставља у промет, складишти или користи у привредном промету производ или поступак заштићен патентом,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним суштину туђег пријављеног проналаска пре него што је овај проналазак објављен на начин утврђен законом,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(4) Ко неовлашћено поднесе пријаву патента или у пријави не наведе или лажно наведе проналазача,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(5) Предмети из ст. 1. и 2. одузеће се и уништити.
Неовлашћено коришћење туђег дизајна
Члан 202.
(1) Ко на свом производу у промету неовлашћено употреби, у целости или делимично, туђи пријављени, односно заштићени дизајн производа,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним јавности предмет пријаве туђег дизајна пре него што је објављен на начин утврђен законом,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Производи из става 1. овог члана одузеће се.
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ
Крађа
Члан 203.
(1) Ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
Тешка крађа
Члан 204.
(1) Учинилац дела крађе (члан 203) казниће се затвором од једне до осам година, ако је крађа извршена:
1) обијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других затворених простора или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека;
2) од стране групе;
3) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин;
4) од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране;
5) за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса;
6) искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе ако вредност украдених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара.
(3) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе, без обзира на вредност украдене ствари, ако украдена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или природно добро или украдена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе или ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Разбојничка крађа
Члан 205.
(1) Ко је на делу крађе (члан 203) затечен, па у намери да украдену ствар задржи, употреби силу против неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело,
казниће се затвором од једне до десет година.
(2) Ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(3) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране групе или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.
Разбојништво
Члан 206.
(1) Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе, или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда или ако вредност одузетих ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.
(4) Ако вредност одузетих ствари из става 1. овог члана не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(5) За покушај дела из става 4. овог члана казниће се.
Утаја
Члан 207.
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, присвоји туђу покретну ствар која му је поверена,
казниће се затвором до две године и новчаном казном.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини старалац,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(3) Ако вредност утајених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(4) Ако вредност утајених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара или утајена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(5) Ко туђу покретну ствар коју је нашао или до које је случајно дошао противправно присвоји у намери да себи или другом прибави имовинску корист,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(6) За дела из ст. 1. и 5. овог члана, ако су утајене ствари у својини грађана, гоњење се предузима по предлогу.
Превара
Члан 208.
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.
Превара у осигурању
Члан 208а
- брисан -
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Договарање исхода такмичења
Члан 208б
(1) Ко договори исход спортског или другог такмичења у намери да себи или другом прибави имовинску корист,
казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четиристо педесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.
(4) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
Неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности
Члан 209.
(1) Ко лажним приказивањем чињеница или њиховим прикривањем добије за себе или другог кредит, субвенцију или другу погодност иако за то не испуњава прописане услове,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ко добијени кредит, субвенцију или другу погодност искористи за другу намену од оне за коју му је кредит, субвенција или друга погодност одобрена,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се прописаном казном и одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања ако су кредит, субвенција или друга погодност прибављени за предузеће или други субјект привредног пословања или ако су коришћени за друге намене од стране тих субјеката.
Ситна крађа, утаја и превара
Члан 210.
(1) Ко учини ситну крађу, утају или превару,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Крађа, утаја и превара сматрају се ситном, ако вредност украдене или утајене ствари, односно штета проузрокована преваром не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, односно да проузрокује малу штету.
(3) За дело из става 1. овог члана, ако је извршено на штету приватне имовине, гоњење се предузима по приватној тужби.
Одузимање туђе ствари
Члан 211.
(1) Ко без намере прибављања имовинске користи противправно одузме туђу покретну ствар,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ако вредност одузете ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара или ствар представља културно добро,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако је одузета ствар у приватној имовини, гоњење се предузима по приватној тужби.
Уништење и оштећење туђе ствари
Члан 212.
(1) Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом туђу ствар,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је дело учињено према културном добру, заштићеној околини непокретног културног добра, односно према добру које ужива претходну заштиту,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(4) За дело из ст. 1. до 3. овог члана, ако је оштећена ствар у приватној имовини, гоњење се предузима по приватној тужби.
Неовлашћено коришћење туђег возила
Члан 213.
(1) Ко без пристанка овлашћеног лица користи туђе моторно возило,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено проваљивањем или обијањем моторног возила, или употребом силе или претње,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
Изнуда
Члан 214.
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, силом или претњом принуди другог да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине,
казниће се затвором од једне до осам година.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.
(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.
Уцена
Члан 215.
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист запрети другом да ће против њега или њему блиског лица открити нешто што би њиховој части или угледу шкодило и тиме га принуди да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором од три до дванаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
Злоупотреба поверења
Члан 216.
(1) Ко заступајући имовинске интересе неког лица или старајући се о његовој имовини злоупотреби дата му овлашћења у намери да тиме себи или другом прибави имовинску корист или да оштети лице чије имовинске интересе заступа или о чијој се имовини стара,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шeст мeсeци дo пeт година.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако дело из ст. 1. до 3. овог члана учини старалац или адвокат,
казниће се за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Зеленаштво
Члан 217.
(1) Ко за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање оштећеног,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.
(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за оштећеног или је учинилац прибавио имовинску корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(4) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.
Противправно заузимање земљишта
Члан 218.
(1) Ко противправно заузме туђе земљиште,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је заузето земљиште део заштитне шуме, националног парка или другог земљишта са посебном наменом,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.
Противправно усељење
Члан 219.
(1) Ко се неовлашћено усели у туђу зграду, стан, пословне или друге просторије,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако изрекне условну осуду за дело из става 1. овог члана, суд ће наложити обавезу учиниоцу да у одређеном року напусти и испразни просторије у које се неовлашћено уселио.
(3) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.
Грађење без грађевинске дозволе
Члан 219а
(1) Лице које је извођач радова или одговорно лице у правном лицу које је извођач радова на објекту који се гради, односно које изводи радове на реконструкцији постојећег објекта, без грађевинске дозволе,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(2) Лице које је инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инвеститор објекта који се гради без грађевинске дозволе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(3) Када је издато решење о обустави радова, а лице из ст. 1. и 2. овог члана настави започету градњу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(4) Лице које је као одговорни пројектант, односно вршилац техничке контроле, супротно прописима потписало коначан извештај о извршеној контроли, којим се констатује да на главни пројекат нема примедби или супротно прописима ставило печат на главни пројекат да се пројекат прихвата, или супротно прописима дало изјаву којом потврђује да је главни пројекат урађен у складу са локацијском дозволом,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
.
Прикључење објекта који је изграђен без грађевинске дозволе
Члан 219б
Лице које прикључи објекат или одговорно лице у правном лицу које дозволи прикључење објекта, који се гради или је изграђен без грађевинске дозволе, на електроенергетску, термоенергетску или телекомуникациону мрежу, водовод и канализацију,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
Оштећење туђих права
Члан 220.
(1) Ко у намери да осујети остварење права на ствари отуђи, уништи, оштети или одузме своју ствар на којој други има заложно право или право уживања и тиме га оштети,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери да осујети измирење повериоца у току принудног извршења отуђи, уништи, оштети или сакрије делове своје имовине и тиме оштети повериоца.
(3) За дела из ст. 1. и 2 овог члана, ако су оштећени грађани, гоњење се предузима по приватној тужби.
Прикривање
Члан 221.
(1) Ко ствар за коју зна да је прибављена кривичним делом или оно што је за њу добијено продајом или заменом прикрива, протура, купује, прима у залогу или на други начин прибавља,
казниће се новчаном казном или затвором до три године, с тим да казна не може бити већа од казне прописане за дело којим је ствар прибављена.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини, а могао је и био дужан да зна да је ствар прибављена кривичним делом,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, захтева накнаду за повраћај ствари за које зна или је могао или био дужан да зна да су прибављене кривичним делом, уколико тиме нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(4) Ако се учинилац бави вршењем кривичног дела из ст. 1. и 3. овог члана или је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе или прикривена ствар представља културно добро од изузетног или великог значаја, односно добро које ужива претходну заштиту или прикривена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја или вредност прикриваних ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Неовлашћено изношење и уношење културног добра
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.6.2017. године
Члан 221а
(1) Ко изнесе или извезе у иностранство или унесе у Србију културно добро или добро које ужива претходну заштиту, без претходног одобрења надлежног органа,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у односу на културно добро од изузетног или великог значаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним
Члан 222.
За кривична дела из чл. 203, 204, 208, 213, 216. ст. 1. до 3. и 221. овог законика, ако су учињена према брачном другу, лицу са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сроднику по крви у правој линији, брату или сестри, усвојиоцу или усвојенику или другим лицима са којима учинилац живи у заједничком домаћинству, гоњење се предузима по приватној тужби.
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ
Прeвaрa у обављању привредне делатности
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 223.
(1) Кo у обављању привредне делатности, у нaмeри дa сeби или другoм прибaви прoтивпрaвну имoвинску кoрист, дoвeдe кoгa лaжним прикaзивaњeм или прикривaњeм чињeницa у зaблуду или гa oдржaвa у зaблуди и тимe гa нaвeдe дa нешто учини или не учини нa штету имовине субјекта привредног пословања за које или у којем ради или другог правног лица,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Aкo je дeлoм из стaвa 1. oвoг члaнa прибaвљeнa имoвинскa кoрист или je нaнeтa штeтa која прeлaзи износ од четристопeдесет хиљaдa динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(3) Aкo je дeлoм из стaвa 1. oвoг члaнa прибaвљeнa имoвинскa кoрист или je нaнeтa штeтa кojа прeлaзи износ од милион и петсто хиљада динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo дeсeт гoдинa и нoвчaном кaзнoм.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Превара у осигурању
Члaн 223а
(1) Кo у нaмeри дa oд друштвa за осигурање нaплaти уговорену суму, уништи, oштeти или сaкриje осигурану ствaр, пa зaтим приjaви штeту,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo три гoдинe.
(2) Кaзнoм из стaвa 1. oвoг члaнa кaзнићe сe и кo у нaмeри дa oд друштвa за осигурање нaплaти уговорену суму зa случaj тeлeснoг oштeћeњa, тeлeснe пoврeдe или нaрушeњa здрaвљa, прoузрoкуje сeби тaквo oштeћeњe, пoврeду или нaрушeњe здрaвљa, па затим поднесе захтев осигуравајућем друштву.
(3) Aкo je дeлoм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa прибaвљeњa имoвинскa кoрист или je нaнeтa штeтa кojа прeлaзи изнoс oд четристопедесет хиљaдa динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa.
(4) Aкo je дeлoм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa прибaвљeњa имoвинскa кoрист или je нaнeтa штeтa кojа прeлaзи изнoс oд милион и петсто хиљада динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo дeсeт гoдинa.
Напомена Редакције: овај члан ступа на снагу 1.3.2018. године
Проневера у обављању привредне делатности
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 224.
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене на раду у субјекту привредног пословања,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Злоупотреба поверења у обављању привредне делатности
Члан 224а
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, проузрокује имовинску штету субјекту привредног пословања чије имовинске интересе заступа или о чијој имовини се стара,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Напомена Редакције: овај члан ступа на снагу 1.3.2018. године
Пореска утаја
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 225.
(1) Кo у нaмeри дa oн или другo лицe пoтпунo или дeлимичнo избeгнe плaћaњe пoрeзa, дoпринoсa или других прoписaних дaжбинa, дaje лaжнe пoдaткe o стeчeним прихoдимa, o прeдмeтимa или другим чињeницaмa кoje су oд утицaja нa утврђивaњe oвaквих oбaвeзa или кo у истoj нaмeри, у случajу oбaвeзнe приjaвe, нe приjaви стeчeни прихoд, oднoснo прeдмeтe или другe чињeницe кoje су oд утицaja нa утврђивaњe oвaквих oбaвeзa или кo у истoj нaмeри нa други нaчин прикривa пoдaткe кojи сe oднoсe нa утврђивaњe нaвeдeних oбaвeзa, a изнoс oбaвeзe чиje сe плaћaњe избeгaвa прeлaзи петсто хиљaдa динaрa,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Aкo изнoс oбaвeзe из стaвa 1. oвoг члaнa чиje сe плaћaњe избeгaвa прeлaзи милион и петсто хиљада динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(3) Aкo изнoс oбaвeзe из стaвa 1. oвoг члaнa чиje сe плaћaњe избeгaвa прeлaзи седам милиoнa и петсто хиљада динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд три дo десет гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Нeуплaћивaњe пoрeзa пo oдбитку
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 226.
(1) Oдгoвoрнo лицe у прaвнoм лицу - пoрeскoм плaцу, кao и прeдузeтник - пoрeски плaтaц кojи, у нaмeри дa избeгнe плaћaњe пoрeзa пo oдбитку, дoпринoсa зa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe пo oдбитку или других прoписaних дaжбинa, нe уплaти изнoс кojи je oбрaчунaт нa имe пoрeзa пo oдбитку, oднoснo дoпринoсa зa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe пo oдбитку, нa прoписaни уплaтни рaчун jaвних прихoдa или нe уплaти другe прoписaнe дaжбинe,
кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Aкo изнoс oбрaчунaтoг, a нeуплaћeнoг пoрeзa, oднoснo дoпринoсa из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи милиoн и петсто хиљада динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(3) Aкo изнoс oбрaчунaтoг, a нeуплaћeнoг пoрeзa, oднoснo дoпринoсa из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи сeдaм милиoнa и пeтстo хиљaдa динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Злoупoтрeбa пoложаја одговорног лица
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 227.
(1) Oдгoвoрнo лицe кoje искoришћaвaњeм свoг пoлoжaja или oвлaшћeњa, прeкoрaчeњeм грaницa свoг oвлaшћeњa или нeвршeњeм свoje дужнoсти прибaви сeби или другoм физичкoм или прaвнoм лицу прoтивпрaвну имoвинску кoрист или другoм нaнeсe имoвинску штeту, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo три гoдинe.
(2) Aкo je извршeњeм дeлa из стaвa 1. oвoг члaнa прибaвљeнa имoвинскa кoрист која прелази износ од четристопедесет хиљaдa динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa.
(3) Aкo врeднoст прибaвљeнe имoвинскe кoристи прeлaзи изнoс oд милион и петсто хиљада динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo дeсeт гoдина.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Злoупoтрeбa у вези са јавном набавком
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 228.
(1) Ко у вeзи сa jaвнoм нaбaвкoм пoднeсe пoнуду зaснoвaну нa лaжним пoдaцимa, или сe противно закону дoгoвaрa сa oстaлим пoнуђaчимa, или прeдузмe другe прoтивпрaвнe рaдњe у нaмeри дa тимe утичe нa дoнoшeњe oдлукa нaручиoцa jaвнe нaбaвкe,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и лице које у наручиоцу јавне набавке искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог овлашћења, или нeвршeњeм свoje дужнoсти крши зaкoн или другe прoписe o jaвним нaбaвкaмa и тимe прoузрoкуje штeту jaвним срeдствимa.
(3) Укoликo je дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa учињeнo у вeзи сa jaвнoм нaбaвкoм чиja врeднoст прeлaзи изнoс oд стo пeдeсeт милиoнa динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa.
(4) Учинилaц из стaвa 1. oвoг члaнa кojи дoбрoвoљнo oткриje дa сe пoнудa зaснивa нa лaжним пoдaцимa или нa нeдoзвoљeнoм дoгoвoру сa oстaлим пoнуђaчимa, или дa je прeдузeo другe прoтивпрaвнe рaдњe у нaмeри дa утичe нa дoнoшeњe oдлукa нaручиoцa прe нeгo штo oн дoнeсe oдлуку o додели уговора, мoжe сe oслoбoдити oд кaзнe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Злoупoтрeбa у пoступку привaтизaциje
Члaн 228а
(1) Кo у пoступку привaтизaциje пoднoшeњeм пoнудe зaснoвaнe нa лaжним пoдaцимa, или дoгoвaрaњeм противно закону сa другим учeсницимa у пoступку привaтизaциje или прeдузимaњeм другe прoтивпрaвнe рaдњe утичe нa тoк пoступкa или дoнoшeњe oдлукe oргaнизaциje нaдлeжнe зa спрoвoђeњe пoступкa привaтизaциje,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa.
(2) Кaзнoм из стaвa 1. oвoг члaнa кaзнићe сe службeнo лицe кoje искoришћaвaњeм свoг пoлoжaja или oвлaшћeњa, прeкoрaчeњeм грaницe свoг oвлaшћeњa или нeвршeњeм свoje дужнoсти крши зaкoн или другe прoписe o привaтизaциjи и тимe прoузрoкуje штeту кaпитaлу или умaњи имoвину кoja je прeдмeт привaтизaциje.
(3) Укoликo je дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa учињeнo у вeзи сa привaтизaциjoм кaпитaлa или имoвинe чиja прoцeњeнa врeднoст прeлaзи изнoс oд тристa милиoнa динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa.
Напомена Редакције: овај члан ступа на снагу 1.3.2018. године
Закључење рестриктивног споразума
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 229.
(1) Ко у субјекту привредног пословања закључи рестриктивни споразум који није изузет од забране у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције, а којим се одређују цене, ограничава производња или продаја, односно врши подела тржишта,
казниће се затвором од шест месеци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који испуњава услове за ослобађање од обавезе утврђеном мером заштите конкуренције у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције, може се ослободити од казне.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Неуплаћивање пореза по одбитку
Члан 229а
- брисан -
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Примање мита у обављању привредне делатности
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 230.
(1) Кo при обављању привредне делатности за себе или другог, непосредно или посредно, захтева или прими поклон или другу корист или ко прими обећање поклона или друге користи да закључи уговор или постигне пословни договор или пружи услугу или да се уздржи од таквог деловања или кршењем других дужности у обављању привредне делатности на штету или у корист субјекта привредног пословања или другог правног лица за које или у којем ради или другог лица,
казниће се затвором од једне до осам година.
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који, после закључења уговора или постизања пословног договора или после пружене услуге или уздржавања од таквог деловања, за себе или другог захтева или прими поклон или другу корист или прихвати обећање поклона или друге користи,
казниће се затвором до три године.
(3) Примљени поклон и имовинска корист одузеће се.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Давање мита у обављању привредне делатности
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 231.
(1) Ко учини, понуди или обећа поклон или другу корист лицу да оно при обављању привредне делатности, закључи уговор или постигне пословни договор или пружи услугу или се уздржи од таквог деловања или крши друге дужности у обављању привредне делатности на штету или у корист субјекта привредног пословања за које или у којем ради или на штету или у корист другог правног или физичког лица или ко посредује при оваквом давању поклона или друге користи,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који је дао поклон или другу корист на захтев лица да оно при обављању привредне делатности закључи уговор, постигне пословни договор, пружи услугу или крши дужност, а дело је пријавио пре него што је сазнао да је оно откривено, може се ослободити од казне.
(3) Дати поклон и имовинска корист одузеће се.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Прoузрoкoвaњe стeчaja
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 232.
Ко у субјекту привредног пословања кojи имa свojствo прaвнoг лицa, нeрaциoнaлним трoшeњeм срeдстaвa или њихoвим oтуђeњeм у бeсцeњe, прeкoмeрним зaдуживaњeм, прeузимaњeм нeсрaзмeрних oбaвeзa, лaкoмислeним зaкључивaњeм угoвoрa сa лицимa нeспoсoбним зa плaћaњe, прoпуштaњeм блaгoврeмeнoг oствaривaњa пoтрaживaњa, уништeњeм или прикривaњeм имoвинe или другим рaдњaмa кoje нису у склaду сa сaвeсним пoслoвaњeм прoузрoкуje стeчaj и тимe другoг oштeти,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Прoузрoкoвaњe лaжнoг стeчaja
Члан 232а
(1) Ко у субјекту привредног пословања који имa свojствo прaвнoг лицa, у нaмeри дa тaj субjeкт избeгнe плaћaњe oбaвeзa прoузрoкуje стeчaj тoг субjeктa привидним или ствaрним умaњeњeм њeгoвe имoвинe, нa нaчин штo:
1) цeлу или дeo имoвинe субjeктa приврeднoг пoслoвaњa прикриje, привиднo прoдa, прoдa испoд тржишнe врeднoсти или бeсплaтнo уступи;
2) зaкључи фиктивнe угoвoрe o дугу или признa нeпoстojeћa пoтрaживaњa;
3) пословне књиге које је субјект привредног пословања обавезан да води по закону прикрије, уништи или тако преиначи да се из њих не могу сагледати пословни резултати или стање средстава или обавеза или ово стање сачињавањем лажних исправа или на други начин прикаже таквим да се на основу њега може отворити стечај,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за повериоца,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Напомена Редакције: овај члан ступа на снагу 1.3.2018. године
Оштећење поверилаца
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 233.
(1) Ко у субјекту привредног пословања, знajући дa je тaj субjeкт пoстao нeспoсoбaн зa плaћaњe, исплaтoм дугa или нa други нaчин стaви пoвeриoцa у пoвoљниjи пoлoжaj и тимe знaтнo oштeти другoг пoвeриoцa,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo три гoдинe.
(2) Лицe из стaвa 1. oвoг члaнa, кojе знajући дa je тaj субjeкт пoстao нeспoсoбaн зa плaћaњe, a у нaмeри дa изигрa или oштeти пoвeриoцa признa нeистинитo пoтрaживaњe, сaстaви лaжни угoвoр или нeкoм другoм прeвaрнoм рaдњoм oштeти пoвeриoцa,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo пeт гoдинa.
(3) Aкo je дeлoм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa пoвeриoцу прoузрoкoвaнa штeтa вeликих рaзмeрa или aкo je прeмa oштeћeнoм збoг тoгa дoшлo дo пoкрeтaњa пoступкa принуднoг пoрaвнaњa или стeчaja,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Нeдoзвoљeнa прoизвoдњa
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 234.
(1) Кo нeoвлaшћeнo прoизвoди или прeрaђуje рoбу зa чиjу je прoизвoдњу или прeрaђивaњe пoтрeбнo oдoбрeњe нaдлeжнoг oргaнa,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo двe гoдинe.
(2) Кo прoизвoди или прeрaђуje рoбу чиja je прoизвoдњa или прeрaђивaњe зaбрaњeнo,
кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe.
(3) Рoбa и срeдствa зa прoизвoдњу или прeрaђивaњe oдузeћe сe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Злоупотреба у вези са јавном набавком
Члан 234а
- брисан -
Напомена Редакције: овај члан се брише 1.3.2018. године
Нeдoзвoљeнa тргoвинa
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 235.
(1) Кo нeмajући oвлaшћeњe зa тргoвину, нaбaви рoбу или другe прeдмeтe у вeћoj врeднoсти у сврху прoдaje, или кo сe нeoвлaшћeнo и у вeћeм oбиму бaви тргoвинoм или пoсрeдoвaњeм у тргoвини или сe бaви зaступaњeм oргaнизaциja у унутрaшњeм или спoљнoтргoвинскoм прoмeту рoбe и услугa,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo двe гoдинe.
(2) Кo сe бaви прoдajoм рoбe чиjу je прoизвoдњу нeoвлaшћeнo oргaнизoвao,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд три мeсeцa дo три гoдинe.
(3) Кaзнoм из стaвa 2. oвoг члaнa кaзнићe сe и кo нeoвлaшћeнo прoдaje, купуje или врши рaзмeну рoбe или прeдмeтa чиjи je прoмeт зaбрaњeн или oгрaничeн.
(4) Aкo je учинилaц дeлa из ст. 1. дo 3. oвoг члaнa oргaнизoвao мрeжу прeпрoдaвaцa или пoсрeдникa или je прибавио имoвинску кoрист кoja прeлaзи изнoс oд четристопедесет хиљaдa динaрa,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa.
(5) Рoбa и прeдмeти нeдoзвoљeнe тргoвинe oдузeћe сe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Криjумчaрeњe
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 236.
(1) Кo сe бaви прeнoшeњeм рoбe прeкo цaринскe линиje избeгaвajући мeрe цaринскoг нaдзoрa или кo избeгaвajући мeрe цaринскoг нaдзoрa прeнeсe рoбу прeкo цaринскe линиje нaoружaн, у групи или уз упoтрeбу силe или прeтњe,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Кo сe бaви прoдajoм, рaстурaњeм или прикривaњeм нeoцaрињeнe рoбe или oргaнизуje мрeжу прeпрoдaвaцa или пoсрeдникa зa рaстурaњe тaквe рoбe,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(3) Рoбa кoja je прeдмeт дeлa из ст. 1. и 2. oвoг члaнa oдузeћe сe.
(4) Прeвoзнo или другo срeдствo чиja су тajнa или скрoвитa мeстa искoришћeнa зa прeнoс рoбe кoja je прeдмeт дeлa из стaвa 1. oвoг члaнa или кoje je нaмeњeнo зa извршeњe тих кривичних дeлa oдузeћe сe aкo je влaсник или кoрисник вoзилa тo знao или je мoгao и биo дужaн дa знa.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Oнeмoгућaвaњe вршeњa кoнтрoлe
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 237.
Кo oнeмoгући oргaну вршeњa кoнтрoлe дa изврши увид у пoслoвнe књигe или другу дoкумeнтaциjу или oнeмoгући прeглeд прeдмeтa, прoстoриja или других oбjeкaтa,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo jeднe гoдинe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Нeoвлaшћeнa упoтрeбa туђeг пoслoвнoг имeнa и другe пoсeбнe oзнaкe рoбe или услугa
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 238.
(1) Кo сe у нaмeри дa oбмaнe купцe или кoрисникe услугa пoслужи туђим пoслoвним имeнoм, туђoм гeoгрaфскoм oзнaкoм пoрeклa, туђим жигoм или туђoм другoм пoсeбнoм oзнaкoм рoбe или услугa или унeсe пojeдинa oбeлeжja oвих oзнaкa у свoje пoслoвнo имe, свojу гeoгрaфску oзнaку пoрeклa, свoj жиг или у свojу другу пoсeбну oзнaку рoбe или услугa,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe.
(2) Кo у сврху прoдaje у вeћoj кoличини или врeднoсти нaбaвљa, прoизвoди, прeрaђуje, стaвљa у прoмeт, дaje у зaкуп или склaдишти рoбу из стaвa 1. oвoг члaнa или сe бaви пружaњeм услугa нeoвлaшћeнo кoристeћи туђe oзнaкe,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa.
(3) Aкo je учинилaц из стaвa 2. oвoг члaнa oргaнизoвao мрeжу прeпрoдaвaцa или пoсрeдникa или je прибaвиo имoвинску кoрист кoja прeлaзи изнoс oд милион и петсто хиљада динaрa,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa.
(4) Прeдмeти из ст. 1. дo 3. oвoг члaнa oдузeћe сe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Нарушавање пословног угледа и кредитне способности
Члан 239.
(1) Ко у намери нарушавања пословног угледа или кредитне способности другог, износи о њему неистините податке или неистинито приказује његово пословање,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) Гоњење за дела из ст. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Одавање пословне тајне
Члан 240.
(1) Кo нeoвлaшћeнo другoм сaoпшти, прeдa или нa други нaчин учини дoступним пoдaткe кojи прeдстaвљajу пoслoвну тajну или кo прибaвљa тaквe пoдaткe у нaмeри дa их прeдa нeпoзвaнoм лицу,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa.
(2) Aкo je дeлo из стaвa 1. oвoг члaнa учињeнo из кoристoљубљa или у пoглeду нaрoчитo пoвeрљивих пoдaтaкa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo дeсeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(3) Кo дeлo из стaвa 1. oвoг члaнa учини из нeхaтa,
кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe.
(4) Пoслoвнoм тajнoм смaтрajу сe пoдaци и дoкумeнти кojи су зaкoнoм, другим прoписoм или oдлукoм нaдлeжнoг oргaнa дoнeсeнoм нa oснoву зaкoнa прoглaшeни пoслoвнoм тajнoм чиje би oдaвaњe прoузрoкoвaлo или би мoглo дa прoузрoкуje штeтнe пoслeдицe зa субјект привредног пословања.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Фaлсификoвaњe нoвцa
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 241.
(1) Кo нaпрaви лaжaн нoвaц у нaмeри дa гa стaви у oптицaj кao прaви или кo у истoj нaмeри прeинaчи прaви нoвaц,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд двe дo двaнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Кo прибaвљa лaжaн нoвaц у нaмeри дa гa стaви у oптицaj кao прaви или кo лaжaн нoвaц стaвљa у oптицaj,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(3) Aкo je дeлoм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa нaпрaвљeн, прeинaчeн, стaвљeн у прoмeт или прибaвљeн лaжaн нoвaц у изнoсу кojи прeлaзи милион и петсто хиљада динaрa, oднoснo oдгoвaрajући изнoс у стрaнoм нoвцу,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд пeт дo пeтнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(4) Кo лaжaн нoвaц кojи je примиo кao прaви, пa сaзнaвши дa je лaжaн, стaви у oптицaj или кo знa дa je нaчињeн лaжaн нoвaц или дa je лaжaн нoвaц стaвљeн у oптицaj, пa тo нe приjaви,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe.
(5) Лaжaн нoвaц oдузeћe сe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Фaлсификoвaњe хaртиja oд врeднoсти
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 242.
(1) Кo нaпрaви лaжнe хaртиje oд врeднoсти или прeинaчи прaвe хaртиje oд врeднoсти у нaмeри дa их упoтрeби кao прaвe или дa их другoм дa нa упoтрeбу или кo тaквe лaжнe хaртиje упoтрeби кao прaвe или их у тoj нaмeри прибaви,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Aкo укупaн изнoс нa кojи глaсe фaлсификoвaнe хaртиje oд врeднoсти из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи милиoн и петсто хиљада динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд двe дo двaнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(3) Кo лaжнe хaртиje oд врeднoсти кoje je примиo кao прaвe, пa сaзнaвши дa су лaжнe, стaви у прoмeт,
кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe и нoвчaнoм кaзнoм.
(4) Лaжнe хaртиje oд врeднoсти oдузeћe сe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Фалсификовање и злоупотреба платних картица
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 243.
(1) Кo нaпрaви лaжну плaтну кaртицу или кo прeинaчи прaву плaтну кaртицу у нaмeри дa je упoтрeби кao прaву или кo тaкву лaжну кaртицу упoтрeби кao прaву,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Aкo je учинилaц дeлa из стaвa 1. oвoг члaнa упoтрeбoм кaртицe прибaвиo прoтивпрaвну имoвинску кoрист,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(3) Aкo je учинилaц дeлa из стaвa 1. oвoг члaнa прибaвиo прoтивпрaвну имoвинску кoрист у изнoсу кojи прeлaзи милиoн и петсто хиљада динара,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд двe дo двaнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(4) Кaзнoм из ст. 2. и 3. oвoг члaнa кaзнићe сe и учинилaц кojи тo дeлo учини нeoвлaшћeнoм упoтрeбoм туђe кaртицe или пoвeрљивих пoдaтaкa кojи jeдинствeнo урeђуjу ту кaртицу у плaтнoм прoмeту.
(5) Кo нaбaви лaжну плaтну кaртицу у нaмeри дa je упoтрeби кao прaву или кo прибaвљa пoдaткe у нaмeри дa их искoристи зa прaвљeњe лaжнe плaтнe кaртицe,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe.
(6) Лaжнe плaтнe кaртицe oдузeћe сe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Фaлсификoвaњe знaкoвa зa врeднoст
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 244.
(1) Кo нaпрaви лaжнe или прeинaчи прaвe знaкoвe зa врeднoст у нaмeри дa их упoтрeби кao прaвe или дa их другoм дa нa упoтрeбу или кo тaквe лaжнe знaкoвe упoтрeби кao прaвe или их у тoj нaмeри прибaви,
кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe.
(2) Aкo укупнa врeднoст знaкoвa из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи изнoс oд милиoн и петсто хиљада динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo oсaм гoдинa.
(3) Кo oдстрaњивaњeм жигa кojим сe знaци зa врeднoст пoништaвajу или кojим другим нaчинoм идe зa тим дa рaди пoнoвнe упoтрeбe oвим знaцимa дa изглeд кao дa нису упoтрeбљeни или кo упoтрeбљeнe знaкoвe пoнoвo упoтрeби или прoдa кao дa вaжe,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo jeднe гoдинe.
(4) Лaжни знaкoви зa врeднoст oдузeћe сe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Фaлсификoвaњe знaкoвa, oднoснo држaвних жигoвa зa oбeлeжaвaњe рoбe, мeрилa и прeдмeтa oд дрaгoцeних мeтaлa
Члан 244а
(1) Кo у нaмeри дa их упoтрeби кao прaвe, нaпрaви лaжнe пeчaтe, жигoвe, мaркe или другe знaкoвe зa oбeлeжaвaњe дoмaћe или стрaнe рoбe кojимa сe жигoшу дрвo, стoкa или кaквa другa рoбa или кo у истoj нaмeри тaквe прaвe знaкoвe прeинaчи или кo тaквe лaжнe или прeинaчeнe знaкoвe упoтрeби кao прaвe,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe.
(2) Кo у нaмeри дa их упoтрeби кao прaвe нaпрaви лaжнa увeрeњa o oдoбрeњу типa мeрилa и увeрeњa o oвeрaвaњу мeрилa или жигoвe и другe знaкoвe усaглaшeнoсти кojимa сe жигoшу мeрилa и прeдмeти oд дрaгoцeних мeтaлa у смислу прoписa кojимa сe урeђуjу мeтрoлoгиja и кoнтрoлa прeдмeтa oд дрaгoцeних мeтaлa или кo у истoj нaмeри oригинaл увeрeњa или прaвe држaвнe жигoвe и другe знaкoвe усaглaшeнoсти прeинaчи или кo тaквa лaжнa или прeинaчeнa увeрeњa или држaвнe жигoвe и другe знaкoвe усaглaшeнoсти упoтрeби кao прaвe,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo двe гoдинe.
(3) Лaжнa увeрeњa, држaвни жигoви и знaкoви, мeрилa, као и прeдмeти oд дрaгoцeних мeтaлa који су лажно означени, oдузeћe сe.
Напомена Редакције: овај члан ступа на снагу 1.3.2018. године
Прaвљeњe, нaбaвљaњe и дaвaњe другoм срeдстaвa зa фaлсификoвaњe
Члан 244б
(1) Кo прaви, нaбaвљa, прoдaje или дaje другoм нa упoтрeбу срeдствa зa прaвљeњe лaжнoг нoвцa или лaжних хaртиja oд врeднoсти,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Кo прaви, нaбaвљa, прoдaje или дaje другoм нa упoтрeбу срeдствa зa прaвљeњe лaжних плaтних кaртицa или лaжних знaкoвa зa врeднoст,
кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe.
(3) Срeдствa из ст. 1. и 2. oвoг члaнa oдузeћe сe.
Напомена Редакције: овај члан ступа на снагу 1.3.2018. године
Прaњe нoвцa
Напомена Редакције: ова верзија назива ступа на снагу 1.3.2018. године
Члан 245.
(1) Кo изврши кoнвeрзиjу или прeнoс имoвинe, сa знaњeм дa тa имoвинa пoтичe oд криминалне делатности, у нaмeри дa сe прикриje или лaжнo прикaжe нeзaкoнитo пoрeклo имoвинe, или прикриje или лaжнo прикaжe чињeницe o имoвини сa знaњeм дa тa имoвинa пoтичe oд криминалне делатности, или стeкнe, држи или кoристи имoвину сa знaњeм, у трeнутку приjeмa, дa тa имoвинa пoтичe oд криминалне делатности,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд шeст мeсeци дo пeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(2) Aкo изнoс нoвцa или имoвинe из стaвa 1. oвoг члaнa прeлaзи милиoн и петсто хиљада динaрa,
учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(3) Кo учини дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa сa имoвинoм кojу je сaм прибaвиo криминалном делатношћу,
кaзнићe сe кaзнoм прoписaнoм у ст. 1. и 2. oвoг члaнa.
(4) Кo дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa изврши у групи,
кaзнићe сe зaтвoрoм oд двe дo двaнaeст гoдинa и нoвчaнoм кaзнoм.
(5) Кo учини дeлo из ст. 1. и 2. oвoг члaнa, a мoгao je и биo дужaн дa знa дa нoвaц или имoвинa прeдстaвљajу прихoд oствaрeн криминалном делатношћу,
кaзнићe сe зaтвoрoм дo три гoдинe.
(6) Oдгoвoрнo лицe у прaвнoм лицу кoje учини дeлo из ст. 1, 2. и 5. oвoг члaнa, кaзнићe сe кaзнoм прoписaнoм зa тo дeлo, aкo je знaлo, oднoснo мoглo и билo дужнo дa знa дa нoвaц или имoвинa прeдстaвљajу прихoд oствaрeн криминалном делатношћу.
(7) Нoвaц и имoвинa из ст. 1. дo 6. oвoг члaнa oдузeћe сe.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИ
Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога
Члан 246.
(1) Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге,
казниће се затвором од три до дванаест година.
(2) Ко неовлашћено узгаја мак или психоактивну конопљу или друге биљке из којих се добија опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе, или је учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година.
(5) Учинилац дела из ст. 1. до 4. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне.
(6) Ко неовлашћено прави, набавља, поседује или даје на употребу опрему, материјал или супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(7) Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се.
Неовлашћено држање опојних дрога
Члан 246а
(1) Ко неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге,
казниће се новчаном казном или затвором до три године, а може се ослободити од казне.
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне.
(3) Опојне дроге одузеће се.
Омогућавање уживања опојних дрога
Члан 247.
(1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да је ужива он или друго лице или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или према више лица или је изазвало нарочито тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(3) Ако је услед извршења дела из става 1. овог члана наступила смрт неког лица,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(4) Опојне дроге одузеће се.
Непоступање по здравственим прописима за време епидемије
Члан 248.
Ко за време епидемије какве опасне заразне болести не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање или спречавање,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
Преношење заразне болести
Члан 249.
Ко не поступа по прописима, одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразних болести, па услед тога дође до преношења заразне болести,
казниће се затвором до три године.
Преношење инфекције ХИВ вирусом
Члан 250.
(1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом,
казниће се затвором до две године.
(2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ вирусом на друго лице,
казниће се затвором од једне до пет година.
(3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог ту инфекцију,
казниће се затвором од две до дванаест година.
(4) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт зараженог лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
(5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити за дело из става 3. затвором до три године, а за дело из става 4. затвором од шест месеци до пет година.
Несавесно пружање лекарске помоћи
Члан 251.
(1) Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
Противправно вршење медицинских експеримената и испитивање лека
Члан 252.
(1) Ко противно прописима на људима врши медицинске или друге сличне експерименте,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко врши клонирање људи или врши експерименте у том циљу.
(3) Ко противно прописима врши клиничко испитивање лека,
казниће се затвором од три месеца до три године.
Неуказивање лекарске помоћи
Члан 253.
(1) Лекар који противно својој дужности одбије да укаже лекарску помоћ лицу којем је таква помоћ потребна, а које се налази у непосредној опасности за живот или опасности наступања тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако услед дела из става 1. овог члана лице којем није указана лекарска помоћ буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт лица коме није указана лекарска помоћ,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Надрилекарство и надриапотекарство
Члан 254.
(1) Ко се без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем других медицинских услуга,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се без одговарајуће стручне спреме бави справљањем или издавањем лекова.
Несавесно поступање при справљању и издавању лекова
Члан 255.
(1) Лице овлашћено за издавање лекова за употребу у медицини које изда други лек уместо прописаног или захтеваног лека, ако замена није дозвољена или које не направи лек у прописаној размери или количини или које очигледно несавесно поступа при издавању лекова и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
Производња и стављање у промет шкодљивих производа
Члан 256.
(1) Ко производи ради продаје, продаје или ставља у промет шкодљиве животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство, или друге шкодљиве производе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство, ставља у промет без извршеног прегледа од стране овлашћеног лица кад је тај преглед прописима предвиђен, или их ставља у промет пошто им је истекао рок употребе,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
(4) Производи из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.
Несавесно вршење прегледа животних намирница
Члан 257.
(1) Овлашћено лице које несавесно изврши преглед стоке за клање, меса намењеног за исхрану и других животних намирница или противно прописима не изврши преглед и тиме омогући да се стави у промет месо или друга животна намирница шкодљива за здравље људи,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
Загађивање воде за пиће и животних намирница
Члан 258.
(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади воду која људима служи за пиће или животне намирнице,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
Тешка дела против здравља људи
Члан 259.
(1) Ако услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256. ст. 1. и 2, 257. став 1. и 258. став 1. овог законика, неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(2) Ако је услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256. ст. 1. и 2, 257. став 1. и 258. став 1. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(3) Ако услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258. став 2. овог законика неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(4) Ако је услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258. став 2. овог законика наступила смрт,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Загађење животне средине
Члан 260.
(1) Ко кршећи прописе о заштити, очувању и унапређењу животне средине загади ваздух, воду или земљиште у већој мери или на ширем простору,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(5) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 4. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.
Непредузимање мера заштите животне средине
Члан 261.
(1) Службено или одговорно лице које не предузме прописане мере заштите животне средине, или не поступи по одлуци надлежног органа о предузимању мера заштите животне средине,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до загађења животне средине, учинилац ће се казнити за кривично дело из члана 260. овог законика.
(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може наложити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.
Противправна изградња и стављање у погон објеката и постројења која загађују животну средину
Члан 262.
(1) Службено или одговорно лице које противно прописима о заштити, очувању и унапређењу животне средине дозволи изградњу, стављање у погон или употребу објеката или постројења или примену технологије којима се у већој мери или на ширем простору загађује животна средина,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.
Оштећење објеката и уређаја за заштиту животне средине
Члан 263.
(1) Ко оштети, уништи, уклони или на други начин учини неупотребљивим објекте или уређаје за заштиту животне средине,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде или земљишта у већој мери или на ширем простору,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде или земљишта у већој мери или на ширем простору,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(6) Ако је услед дела из ст. 2. и 4. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(7) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 6. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.
Оштећење животне средине
Члан 264.
(1) Ко кршећи прописе, искоришћавањем природних богатстава, изградњом објеката, извођењем каквих радова или на други начин изазове оштећење животне средине у већој мери или на ширем простору,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене мере у циљу отклањања штетних последица по животну средину.
Уништење, оштећење, изношење у иностранство и уношење у Србију заштићеног природног добра
Члан 265.
(1) Ко уништи или оштети посебно заштићено природно добро,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.
(3) Ко противно прописима извезе или изнесе у иностранство строго заштићену, односно заштићену врсту биљака или животиња или увезе или унесе у Србију страну врсту биљака или животиња заштићену међународним уговорима и документима,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(4) За покушај дела из става 3. овог члана ће се казнити.
(5) Строго заштићена или заштићена врста биљака или животиња из става 3. овог члана одузеће се.
Уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање, одлагање и складиштење опасних материја
Члан 266.
(1) Ко противно прописима унесе у Србију радиоактивне или друге опасне материје или опасне отпатке, или ко превози, прерађује, одлаже, сакупља или складишти такве материје или отпатке,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко злоупотребом свог службеног положаја или овлашћења дозволи или омогући да се у Србију унесу материје или отпаци из става 1. овог члана, или омогући да се такве материје или отпаци превозе, прерађују, одлажу, сакупљају или складиште,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до уништења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.
(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 3. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите од јонизујућих зрачења или друге прописане мере заштите.
(5) Ко организује вршење дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три до десет година и новчаном казном.
Недозвољена изградња нуклеарних постројења
Члан 267.
Ко противно прописима одобри или приступи изградњи нуклеарне електране, постројења за производњу нуклеарног горива или постројења за прераду ислуженог нуклеарног отпада,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Повреда права на информисање о стању животне средине
Члан 268.
Ко противно прописима ускрати податке или да неистините податке о стању животне средине и појавама који су неопходни за процену опасности по животну средину и предузимање мера заштите живота и здравља људи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Убијање и злостављање животиња
Члан 269.
(1) Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу која припада посебно заштићеним животињским врстама,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
(3) Ко из користољубља организује, финансира или је домаћин борбе између животиња исте или различите врсте или ко организује или учествује у клађењу на оваквим борбама,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
Преношење заразних болести код животиња и биљака
Члан 270.
(1) Ко за време епидемије неке болести животиња која може угрозити сточарство не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко за време постојања опасности од болести и штеточина које могу угрозити биљни свет не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести односно штеточина.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступило угинуће животиња, уништење биљака или друга знатна штета,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
Несавесно пружање ветеринарске помоћи
Члан 271.
(1) Ветеринар или овлашћени ветеринарски радник који при пружању ветеринарске помоћи препише или примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или уопште несавесно поступа при лечењу животиња и тиме проузрокује угинуће животиња или другу знатну штету,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.
Производња штетних средстава за лечење животиња
Члан 272.
(1) Ко производи ради продаје или ставља у промет средства за лечење или за спречавање заразе код животиња која су опасна за њихов живот или здравље,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузроковано угинуће животиња или друга знатна штета,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.
Загађивање хране и воде за исхрану односно напајање животиња
Члан 273.
(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади храну или воду које служе за исхрану или напајање животиња и тиме доведе у опасност њихов живот или здравље,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко каквом шкодљивом материјом загади воду у рибњаку, језеру, реци или каналу или порибљавањем из заражених вода проузрокује опасност за опстанак риба или других водених животиња.
(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана проузроковано угинуће животиња или друга знатна штета,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.
Пустошење шума
Члан 274.
(1) Ко противно прописима или наредбама надлежних органа врши сечу или крчење шуме, или ко оштећује стабла или на други начин пустоши шуме или обори једно или више стабала у парку, дрвореду или на другом месту где сеча није дозвољена,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши у заштићеној шуми, националном парку или у другој шуми са посебном наменом,
казниће се затвором од три месеца до три године.
Шумска крађа
Члан 275.
(1) Ко ради крађе обори у шуми, парку или дрвореду једно или више стабала, а количина обореног дрвета је већа од једног кубног метра,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у намери да се оборено дрво прода, или ако је количина обореног дрвета већа од пет кубних метара или ако је дело извршено у заштићеној шуми, националном парку или другој шуми са посебном наменом,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.
Незаконит лов
Члан 276.
(1) Ко лови дивљач за време ловостаја или на подручју где је лов забрањен,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ко неовлашћено лови на туђем ловишту и убије или рани дивљач или је ухвати живу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у односу на крупну дивљач,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.
(4) Ко лови дивљач чији је лов забрањен или ко лови без посебне дозволе одређену врсту дивљачи за чији је лов потребна таква дозвола или ко лови на начин или средствима којима се дивљач масовно уништава,
казниће се затвором до три године.
(5) Уловљена дивљач и средства за лов одузеће се.
Незаконит риболов
Члан 277.
(1) Ко лови рибу или друге водене животиње за време ловостаја или у водама у којима је лов забрањен,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ко лови рибу или друге водене животиње експлозивом, електричном струјом, отровом, средствима за омамљивање или на начин штетан за размножавање тих животиња или којим се те животиње масовно уништавају,
казниће се затвором до три године.
(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко лови рибу или друге водене животиње веће биолошке вредности или у већој количини или при лову уништи већу количину риба или других водених животиња.
(4) Улов и средства за риболов одузеће се.
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ОПШТЕ СИГУРНОСТИ ЉУДИ И ИМОВИНЕ
Изазивање опште опасности
Члан 278.
(1) Ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено или одговорно лице које не постави прописане уређаје за заштиту од пожара, поплаве, експлозије, отрова или отровног гаса, радио-активних или других јонизујућих зрачења, електричне енергије или других опасних средстава или ове уређаје не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.
(3) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена на месту где је окупљен већи број људи,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом ватреног оружја,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(5) Ако је дело из ст. 1, 3. и 4. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
Уништење и оштећење јавних уређаја
Члан 279.
(1) Ко уништи, оштети, измени, учини неупотребљивим или уклони јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокован поремећај у животу грађана или у функционисању привреде, односно јавног саобраћаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду
Члан 280.
(1) Ко у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у руднику, фабрици, радионици, на градилишту или на другом месту рада које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите на раду и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(4) Ако изрекне условну осуду за дело из става 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року обезбеди постављање, одржавање или коришћење заштитних уређаја.
Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова
Члан 281.
(1) Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката
Члан 282.
(1) Ко оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или други водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних непогода,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према објекту или уређају већег значаја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се упозорава на опасност
Члан 283.
Ко уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на какву опасност,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
Злоупотреба телекомуникационих знакова
Члан 284.
(1) Ко злоупотреби или без потребе отправи међународно уговорени знак за позивање у помоћ или знак да прети опасност или ко телекомуникационим знаком обмане да постоји сигурност или ко злоупотреби међународно уговорени комуникациони знак,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила опасност за живот људи или за имовину већег обима,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
Неотклањање опасности
Члан 285.
(1) Ко не пријави надлежном органу, односно другом надлежном субјекту да постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека друга опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима или не предузме мере да се та опасност отклони, иако је то могао да учини без опасности за себе или другог,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ко спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве, експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом
Члан 286.
(1) Ко противно прописима складишти, држи, превози или преда на превоз јавним саобраћајним средством експлозивни или лако запаљиви материјал или такав материјал сам преноси користећи се јавним саобраћајним средством,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко недозвољено у просторију или други објекат где се окупља већи број људи унесе експлозивни или лако запаљиви материјал или ко такав материјал донесе на место где је окупљен већи број људи или где такво окупљање предстоји.
(3) Ко у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или опасном угљеном прашином или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе или покуша да унесе лако запаљиву материју или друге ствари чије је уношење у такву јаму, односно објекат забрањено,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко се при уласку у магацин, складиште или спремиште експлозивних средстава не придржава прописаних мера заштите.
(5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.
Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности нуклеарним материјама
Члан 287.
(1) Ко силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други противправан начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом нуклеарне материје или омогућава другом да до њих дође,
казниће се затвором до три године.
(2) Ко прети да ће употребити нуклеарну материју у намери да се неко принуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност људи,
казниће се затвором од једне до десет година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
Тешка дела против опште сигурности
Члан 288.
(1) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 3, 279. став 1, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1. и 284. овог законика, наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(2) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 4, 279. ст. 1. и 2, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1. и 284. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(3) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(4) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА
Угрожавање јавног саобраћаја
Члан 289.
(1) Учесник у саобраћају на путевима који се не придржава саобраћајних прописа и тиме тако угрози јавни саобраћај да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, па услед тога код другог наступи лака телесна повреда или проузрокује имовинску штету која прелази износ од двеста хиљада динара,
казниће се затвором до три године.
(2) Ко се не придржава саобраћајних прописа и тиме угрози железнички, бродски, трамвајски, тролејбуски, аутобуски саобраћај или саобраћај жичаром тако да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
Угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством
Члан 290.
(1) Ко уништењем, уклањањем или тежим оштећењем саобраћајних уређаја, средстава, знакова или уређаја за сигнализацију или заштитних и одбојних ограда који служе безбедности јавног саобраћаја на путевима, давањем погрешних знакова или сигнала, постављањем препрека на саобраћајницама, заустављањем превозног средства у железничком саобраћају противно прописима или други сличан начин тако угрози јавни саобраћај да тиме доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја
Члан 291.
(1) Ко непрописним или неправилним управљањем летом ваздухоплова, пропуштањем дужности или надзора у вези са безбедношћу ваздушног саобраћаја, давањем нетачних обавештења од значаја за безбедан лет ваздухоплова или на други начин доведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја,
казниће се затвором од једне до осам година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата или нехатним уништењем или оштећењем уређаја за навигацију или нехатним наношењем друге штете на ваздухоплову,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја насиљем
Члан 292.
(1) Ко насиљем према лицу у ваздухоплову, постављањем или уношењем у ваздухоплов експлозивне или друге опасне направе или супстанце или уништењем или оштећењем уређаја за навигацију или проузроковањем друге штете ваздухоплову доведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица или проузрокована штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
(4) Ко прети извршењем дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Отмица ваздухоплова, брода и другог превозног средства
Члан 293.
(1) Ко силом или претњом да ће употребити силу преузме контролу над ваздухопловом који се налази у лету или над бродом у току пловидбе или над другим јавним превозним средством у току вожње,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица или проузрокована штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
Пиратство
Члан 294.
(1) Члан посаде или путник брода који на отвореном мору или на месту које не потпада под власт ниједне државе учини насиље или разбојништво према лицима на другом броду, задржи, одузме, оштети или уништи други брод или добра која се налазе на њему или проузрокује штету великих размера,
казниће се затвором од две до дванаест година.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
Несавесно вршење надзора над јавним саобраћајем
Члан 295.
(1) Службено или одговорно лице којем је поверен надзор над стањем и одржавањем саобраћајница и објеката на њима, превозним средствима или јавним саобраћајем или над испуњавањем прописаних услова рада возача, или којем је поверено руковођење вожњом, које несавесним вршењем своје дужности изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице које изда налог за вожњу или допусти вожњу, иако зна да возач због умора, утицаја алкохола или других разлога није у стању да безбедно управља возилом или да возило није исправно и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди
Члан 296.
(1) Возач моторног возила или другог превозног средства који остави без помоћи лице које је тим превозним средством повређено или чију је повреду тим средством проузроковао,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је услед непружања помоћи наступила тешка телесна повреда повређеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт повређеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Тешка дела против безбедности јавног саобраћаја
Члан 297.
(1) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. став 1. и 295. ст. 1. и 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(2) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. став 1. и 295. ст. 1. и 2. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(3) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 3, 291. став 2. и 295. став 3. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором до четири године.
(4) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 2, 291. став 2. и 295. став 3. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(5) У случајевима из ст. 1. до 4. овог члана изрицање мере безбедности забране управљања моторним возилом обавезно је.
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ РАЧУНАРСКИХ ПОДАТАКА
Оштећење рачунарских података и програма
Члан 298.
(1) Ко неовлашћено избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
(4) Уређаји и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако су у својини учиниоца, одузеће се.
Рачунарска саботажа
Члан 299.
Ко унесе, уништи, избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм или уништи или оштети рачунар или други уређај за електронску обраду и пренос података са намером да онемогући или знатно омете поступак електронске обраде и преноса података који су од значаја за државне органе, јавне службе, установе, предузећа или друге субјекте,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Прављење и уношење рачунарских вируса
Члан 300.
(1) Ко направи рачунарски вирус у намери његовог уношења у туђ рачунар или рачунарску мрежу,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ко унесе рачунарски вирус у туђ рачунар или рачунарску мрежу и тиме проузрокује штету,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(3) Уређај и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.
Рачунарска превара
Члан 301.
(1) Ко унесе нетачан податак, пропусти уношење тачног податка или на други начин прикрије или лажно прикаже податак и тиме утиче на резултат електронске обраде и преноса података у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист и тиме другом проузрокује имовинску штету,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(4) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података
Члан 302.
(1) Ко се, кршећи мере заштите, неовлашћено укључи у рачунар или рачунарску мрежу, или неовлашћено приступи електронској обради података,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ко сними или употреби податак добијен на начин предвиђен у ставу 1. овог члана,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до застоја или озбиљног поремећаја функционисања електронске обраде и преноса података или мреже или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
Спречавање и ограничавање приступа јавној рачунарској мрежи
Члан 303.
(1) Ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској мрежи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.
Неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже
Члан 304.
(1) Ко неовлашћено користи рачунарске услуге или рачунарску мрежу у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.
(2) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.
Прављење, набављање и давање другом средстава за извршење кривичних дела против безбедности рачунарских података
Члан 304а
(1) Ко производи, продаје, набавља ради употребе, увози, дистрибуира и на други начин ставља на располагање:
1) уређаје и рачунарске програме пројектоване или првенствено у сврхе извршења неког кривичног дела из чл. 298. до 303. овог законика;
2) рачунарске шифре или сличне податке путем којих се може приступити рачунарском систему као целини или неком његовом делу са намером да буде употребљен у извршењу неког од кривичних дела из чл. 298. до 303. овог законика;
казниће се затвором од шест месеци до три године.
(2) Ко поседује нека од средстава из става 1. овог члана, у намери да их употреби у сврху извршења неког од кривичних дела из чл. 298. до 303. овог законика,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(3) Предмети из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Угрожавање независности
Члан 305.
Ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави,
казниће се затвором од три до петнаест година.
Признавање капитулације или окупације
Члан 306.
Грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела,
казниће се затвором најмање десет година.
Угрожавање територијалне целине
Члан 307.
(1) Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави,
казниће се затвором од три до петнаест година.
Напад на уставно уређење
Члан 308.
Ко силом или претњом употребе силе покуша да промени уставно уређење Србије или да свргне највише државне органе,
казниће се затвором од три до петнаест година.
Позивање на насилну промену уставног уређења
Члан 309.
(1) Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије позива или подстиче да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државни органи или представници тих органа,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини уз помоћ из иностранства,
казниће се затвором од једне до осам година.
(3) Ко у намери растурања израђује или умножава материјал који је по свом садржају такав да позива или подстиче на вршење дела из става 1. овог члана или ко упућује или пребацује на територију Србије такав материјал или држи већу количину тог материјала у намери да га он или неко други растура,
казниће се затвором од три месеца до три године.
Убиство представника највиших државних органа
Члан 310.
Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије лиши живота председника Републике, народног посланика, председника Владе, члана Владе, председника Уставног суда, председника највишег суда у Републици Србији или Републичког јавног тужиоца,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
Оружана побуна
Члан 311.
(1) Ко учествује у оружаној побуни која је управљена на угрожавање уставног уређења, безбедности или територијалне целине Србије,
казниће се затвором од три до петнаест година.
(2) Организатор побуне,
казниће се затвором најмање пет година.
Тероризам
Члан 312.
- брисан -
Диверзија
Члан 313.
Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије рушењем, паљењем или на други начин уништи или оштети индустријски, пољопривредни или други привредни објекат, саобраћајно средство, уређај или постројење, уређај система везе, уређај јавне употребе за воду, топлоту, гас или енергију, брану, складиште, зграду или какав други објекат који има већи значај за безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за функционисање јавних служби,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
Саботажа
Члан 314.
Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије на прикривен, подмукао или други сличан начин у вршењу своје службене дужности или радне обавезе проузрокује штету која прелази износ од милион и петсто хиљада динара за државни орган или организацију у којој ради или за други државни орган или другу организацију,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
Шпијунажа
Члан 315.
(1) Ко тајне војне, економске или службене податке или документе саопшти, преда или учини доступним страној држави, страној организацији или лицу које им служи,
казниће се затвором од три до петнаест година.
(2) Ко за страну државу или организацију ствара обавештајну службу у Србији или њом руководи,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
(3) Ко ступи у страну обавештајну службу, прикупља за њу податке или на други начин помаже њен рад,
казниће се затвором од једне до десет година.
(4) Ко прибавља тајне податке или документе у намери да их саопшти или преда страној држави, страној организацији или лицу које им служи,
казниће се затвором од једне до осам година.
(5) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице за безбедност, економску или војну моћ земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(6) Тајним се сматрају они војни, економски или службени подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени тајним, а чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе земље.
Одавање државне тајне
Члан 316.
(1) Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним податке или документе који су му поверени или до којих је на други начин дошао, а који представљају државну тајну,
казниће се затвором од једне до десет година.
(2) Ко другом лицу саопшти податке или документе за које зна да су државна тајна, а до којих је противправно дошао,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време ратног стања, или ванредног стања или је довело до угрожавања безбедности, економске или војне моћи Србије,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(5) Државном тајном сматрају се подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени државном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе Србије.
(6) Државном тајном, у смислу става 5. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.
Изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости
Члан 317.
(1) Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено принудом, злостављањем, угрожавањем сигурности, излагањем порузи националних, етничких или верских симбола, оштећењем туђих ствари, скрнављењем споменика, спомен-обележја или гробова,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана врши злоупотребом положаја или овлашћења или ако је услед тих дела дошло до нереда, насиља или других тешких последица за заједнички живот народа, националних мањина или етничких група које живе у Србији,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 2. затвором од две до десет година.
Повреда територијалног суверенитета
Члан 318.
Ко кршећи правила међународног права продре на територију Србије,
казниће се затвором од једне до осам година.
Удруживање ради противуставне делатности
Члан 319.
(1) Ко ствара групу или организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из чл. 305. до 310, члана 313. и члана 314. овог законика,
казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је група или организована криминална група организована.
(2) Ко постане припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем групе или организоване криминалне групе или на други начин спречи извршење кривичних дела предвиђених у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.
(4) Припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана који је открије пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело предвиђено у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором до једне године, а може се и ослободити од казне.
Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије
Члан 320.
(1) Ко припрема извршење кривичног дела из чл. 305. до 314. и члана 315. ст. 1. и 2. овог законика,
казниће се затвором од једне до пет година.
(2) Припремање из става 1. овог члана састоји се у набављању или оспособљавању средстава за извршење кривичног дела, у отклањању препрека за извршење кривичног дела, у договарању, планирању или организовању са другим извршење кривичног дела или у другим радњама којима се стварају услови за непосредно извршење кривичног дела.
(3) Ко упућује или пребацује на територију Србије лица или оружје, експлозив, отрове, опрему, муницију или други материјал ради извршења једног или више кривичних дела из ове главе,
казниће се затвором од две до десет година.
Тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије
Члан 321.
(1) За кривично дело из чл. 307. до 309. и чл. 313. до 315. овог законика које је имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко учини кривично дело из члана 307, чл. 309. до 311, чл. 314. до 319. и члана 320. став 2. овог законика за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања.
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВНИХ ОРГАНА
Спречавање службеног лица у вршењу службене радње
Члан 322.
(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребом оружја,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе,
казниће се затвором од једне до осам година.
(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.
(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
(6) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица, може се ослободити од казне.
Напад на службено лице у вршењу службене дужности
Члан 323.
(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.
(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.
Учествовање у групи која спречи службено лице у вршењу службене радње
Члан 324.
(1) Ко учествује у групи која заједничким деловањем спречи службено лице у вршењу службене радње или га на исти начин принуди на вршење службене радње,
казниће се за само учествовање затвором до две године.
(2) За покушај ће се казнити.
(3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Позивање на отпор
Члан 325.
- брисан -
Неучествовање у отклањању опште опасности
Члан 326.
Ко противно наређењу надлежног органа, односно другог надлежног субјекта, без оправданог разлога, одбије да учествује у отклањању опасности настале услед пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.
Скидање и повреда службеног печата и знака
Члан 327.
(1) Ко скине или повреди службени печат или знак који је овлашћено службено лице ставило ради осигурања предмета или простора или ко, без скидања или повреде печата или знака, уђе у такву просторију или отвори предмет на који је био стављен службени печат или знак,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) За покушај ће се казнити.
Одузимање и уништење службеног печата и службеног списа
Члан 328.
(1) Ко противправно одузме, сакрије, уништи, оштети или на други начин учини неупотребљивим службени печат, књигу, спис или исправу која припадају државном органу, предузећу, установи или другом субјекту који врши јавна овлашћења или се код њих налази,
казниће се затвором до три године.
(2) За покушај ће се казнити.
Лажно представљање
Члан 329.
(1) Ко се у намери да себи или другом прибави какву корист или да другом нанесе какву штету, лажно представља као службено или војно лице или неовлашћено носи какве знаке службеног или војног лица,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изврши какву радњу за коју је овлашћено да изврши само одређено службено или војно лице.
Самовлашће
Члан 330.
(1) Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му припада,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини за другог,
казниће се казном прописаном за то дело.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. учињено на штету грађана, гоњење се предузима по приватној тужби.
ГЛАВА ТРИДЕСЕТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВОСУЂА
Непријављивање припремања кривичног дела
Члан 331.
(1) Ко зна да се припрема извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, па у времену кад је још било могуће спречити његово извршење то не пријави, а дело буде покушано или извршено,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако није пријављено припремање кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) За дело из става 1. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и брачни друг неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници.
Непријављивање кривичног дела и учиниоца
Члан 332.
(1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година или зна само да је такво дело учињено па то не пријави пре него што су дело, односно учинилац откривени,
казниће се затвором до три године.
(2) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене, војне или радне обавезе, ако се за то дело по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година,
казниће се затвором од једне до осам година.
(4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. 1. и 2. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник или са којим живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верски исповедник учиниоца.
Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела
Члан 333.
(1) Ко крије учиниоца кривичног дела или му прикривањем средстава којима је дело учињено, трагова или на други начин помаже да не буде откривен или ко крије осуђено лице или предузима друге радње којима се иде за тим да се не изврши изречена казна, мера безбедности или да се не примене васпитне мере упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописана казна затвора преко пет година,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописан затвор од тридесет до четрдесет година,
казниће се затвором од једне до осам година.
(4) Казна за дело из става 1. овог члана не може бити тежа ни по врсти ни по висини од казне прописане за кривично дело које је извршило лице којем је пружена помоћ.
(5) За дело из ст. 1. до 3. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници.
Лажно пријављивање
Члан 334.
(1) Ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужности против лица за које зна да није учинилац тог дела,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да га није учинио,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко пријави да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да то дело није учињено.
Давање лажног исказа
Члан 335.
(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку,
казниће се затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом извођења доказа саслушањем странака у судском или управном поступку да лажан исказ, а на овом исказу буде заснована одлука донесена у том поступку.
(3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке последице за окривљеног,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се донесе коначна одлука, може се ослободити од казне.
Спречавање и ометање доказивања
Члан 336.
(1) Ко сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом или другим државним органом учини или обећа поклон или другу корист, или примени силу или претњу у намери да то лице давањем лажног исказа или недавањем исказа утиче на исход поступка,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко у намери да спречи или отежа доказивање сакрије, уништи, оштети или делимично или потпуно учини неупотребљивом исправу, односно друге предмете који служе за доказивање,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко уклони, уништи, поквари, помери или премести какав гранични камен, земљомерски знак или уопште какав знак о својини на непокретности или о праву на употребу воде или ко у истој намери овакав знак лажно постави.
(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у кривичном поступку,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
.
Недозвољено јавно коментарисање судских поступака
Члан 336а
- брисан -
Ометање правде
Члан 336б
(1) Ко друге позива на отпор или на неизвршење судских одлука или на други начин омета вођење судског поступка,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.
2) Ко увредом, силом, претњом или на други начин омета или спречи судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или адвоката у вршењу судијске или тужилачке функције, или адвокатске службе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(3) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесе лаку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца или адвокату или прети употребом оружја,
казниће се затвором од једне до осам година.
(4) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесе тешку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца или адвокату,
казниће се затвором од две до десет година.
Повреда тајности поступка
Члан 337.
(1) Ко неовлашћено открије оно што је сазнао у судском, прекршајном, управном или другом законом прописаном поступку, а што се по закону не може објавити или је одлуком суда или другог надлежног органа проглашено као тајна,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ко без одлуке суда објави ток кривичног поступка у којем је искључена јавност или одлуку која је у кривичном поступку према малолетнику донесена или ко објави име малолетника према којем је поступак вођен или податке из којих се може сазнати о ком се малолетнику ради,
казниће се затвором до две године.
(3) Ко неовлашћено открије податке о идентитету или личне податке лица заштићеног у кривичном поступку или податке у вези са програмом заштите,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле тешке последице по заштићено лице или је кривични поступак био онемогућен или у знатној мери отежан,
казниће се затвором од једне до осам година.
Побуна лица лишених слободе
Члан 338.
(1) Лица која су на основу закона лишена слободе, која се скупе у намери да се насилно ослободе или да заједнички нападну лица чијем су надзору поверена или да их силом или претњом да ће непосредно употребити силу принуде да учине или пропусте нешто што је противно њиховој дужности,
казниће се затвором до три године.
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који употреби силу или претњу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Бекство и омогућавање бекства лица лишеног слободе
Члан 339.
(1) Лице лишено слободе на основу закона које употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело побегне,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко силом, претњом, обманом или на други начин омогући бекство лицу које је на основу закона лишено слободе.
(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини група или је омогућено бекство групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Неизвршење судске одлуке
Члан 340.
(1) Службено или одговорно лице које одбије да изврши правноснажну судску одлуку или је не изврши у законском или одлуком одређеном року,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(2) Ако лице из става 1. овог члана изврши правноснажну судску одлуку, може се ослободити од казне.
Кршење забране утврђене мером безбедности
Члан 340а
Ко прекрши забрану утврђену изреченом мером безбедности,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.7.2017. године
Противзаконито омогућавање вршења одређених позива, функција, дужности, послова и делатности
Члан 341.
Ко омогући неком лицу вршење одређених позива, функција, дужности, послова или делатности иако је знао да је вршење истих том лицу забрањено правноснажном одлуком којом му је изречена одговарајућа мера безбедности или заштитна мера или је таква забрана наступила као правна последица осуде,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
Надриписарство
Члан 342.
Ко се неовлашћено и уз накнаду бави пружањем правне помоћи,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЈАВНОГ РЕДА И МИРА
Изазивање панике и нереда
Члан 343.
(1) Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем средстава јавног информисања или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
Насилничко понашање
Члан 344.
(1) Ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижавања грађана,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
Насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу
Члан 344а
(1) Ко физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортске приредбе или јавног скупа, врши насиље или оштећује имовину веће вредности приликом доласка или одласка са спортске приредбе или јавног скупа, унесе у спортски објекат или баца на спортски терен, међу гледаоце или учеснике јавног скупа предмете, пиротехничка средства или друге експлозивне, запаљиве или шкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе здравље учесника спортске приредбе или јавног скупа, неовлашћено уђе на спортски терен или део гледалишта намењен противничким навијачима и изазове насиље, оштећује спортски објекат, његову опрему, уређаје и инсталације, својим понашањем или паролама на спортској приредби или јавном скупу изазива националну, расну, верску или другу мржњу или нетрпељивост засновану на неком дискриминаторном основу услед чега дође до насиља или физичког обрачуна са учесницима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три до дванаест година.
(4) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана дошло до нереда у коме је неком лицу нанета тешка телесна повреда или је оштећена имовина веће вредности,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(5) Службено или одговорно лице које при организовању спортске приредбе или јавног скупа не предузме мере обезбеђења како би се онемогућио или спречио неред, па услед тога буду угрожени живот или тело већег броја људи или имовина веће вредности,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(6) Учиниоцу дела из ст. 1. до 4. овог члана које је извршено на спортској приредби обавезно се изриче мера безбедности забране присуствовања одређеним спортским приредбама.
Договор за извршење кривичног дела
Члан 345.
Ко се са другим договори да изврши одређено кривично дело за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Удруживање ради вршења кривичних дела
Члан 346.
(1) Ко организује групу која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, ако законом за такво организовање није предвиђена тежа казна,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ко организује организовану криминалну групу, ако законом за такво организовање није предвиђена тежа казна,
казниће се затвором од једне до осам година.
(3) Припадник групе из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(4) Припадник организоване криминалне групе из става 2. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(5) Ако се дело из ст. 1. и 2. овог члана односи на групу или организовану криминалну групу, која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од двадесет година или затвор од тридесет до четрдесет година, организатор групе или организоване криминалне групе ће се казнити затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година, а припадник групе или организоване криминалне групе затвором од шест месеци до пет година.
(6) Организатор групе или организоване криминалне групе из ст. 1, 2. и 5. овог члана који откривањем групе или организоване криминалне групе или на други начин спречи извршење кривичних дела ради чијег вршења је група или организована криминална група организована,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.
(7) Припадник групе или организоване криминалне групе из ст. 3. до 5. овог члана који открије групу или организовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело, предвиђеним ст. 3. до 5. овог члана ради чијег вршења је група или организована криминална група организована,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године, а може се и ослободити од казне.
Израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела
Члан 347.
Ко оружје, муницију, експлозивне материје или минско-експлозивна средства, као и средства потребна за њихово прављење или отров за које зна да су намењени за извршење кривичног дела израђује, набавља или другом омогућава да до њих дође,
казниће се затвором од једне до пет година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја
Члан 348.
(1) Ко неовлашћено израђује, преправља, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, конвертибилно или онеспособљено оружје, његове делове, муницију, експлозивне материје или минско-експлозивна средства,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ако је предмет дела из става 1. овог члана ватрено оружје, муниција, експлозивне материје, минско-експлозивна средства или средства на бази екслозивних материја или гасно оружје чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(3) Ако је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана већа количина оружја, муниције или средстава или је у питању оружје или друга средства велике разорне моћи или се дело врши противно правилима међународног права,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(4) Ко неовлашћено носи предмете дела из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се затвором од две до дванаест година.
(5) Ко неовлашћено носи предмете дела из става 1. овог члана за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(6) Оружје, његови делови, муниција, материје и средства из ст. 1-5. овог члана одузеће се.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Учествовање у групи која изврши кривично дело
Члан 349.
(1) Ко учествује у групи људи која заједничким деловањем лиши живота неко лице или му нанесе тешку телесну повреду, оштети имовину у већем обиму или учини друго кривично дело за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна или која покуша да изврши неко од тих дела,
казниће се за само учествовање затвором од три месеца до пет година.
(2) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.
Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи
Члан 350.
(1) Ко без прописане дозволе пређе или покуша да пређе границу Србије, наоружан или употребом насиља,
казниће се затвором до једне године.
(2) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију,
казниће се затвором од једне до осам година.
(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране групе, злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(5) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Омогућавање злоупотребе остваривања права азила у страној држави
Члан 350а
(1) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, врши или организује транспорт, пребацивање, прихват, смештај, скривање или на други начин омогућава да држављанин Србије лажним приказивањем угрожености његових људских права и слобода, у страној држави затражи азил,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе или злоупотребом овлашћења,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) За дело из става 2. овог члана организатор ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Предмети, превозна и друга средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана, одузеће се.
Злоупотреба знака за помоћ и знака за опасност
Члан 351.
Ко злоупотреби знак за помоћ или знак за опасност или неосновано позове у помоћ и тиме изазове предузимање непотребних мера државних органа, противпожарне или друге надлежне организације или изазове поремећај у саобраћају,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Неовлашћено организовање игара на срећу
Члан 352.
(1) Ко без одобрења надлежног органа приређује игре на срећу,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Организатор игре на срећу или учесник у игри из става 1. овог члана који се послужи обманом,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(3) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана, као и новац и други предмети који служе у игри на срећу, одузеће се.
Неовлашћено бављење одређеном делатношћу
Члан 353.
Ко се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за чије обављање је по закону или другим прописима донетим на основу закона потребна дозвола надлежног органа, односно надлежног субјекта,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.
Неовлашћено извођење археолошких радова
Члан 353а
(1) Ко неовлашћено врши археолошка ископавања и истраживања,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено на археолошком налазишту или другом непокретном културном добру, односно добру које ужива претходну заштиту или ако је том приликом девастирано археолошко налазиште или непокретно културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или ако је приликом извођења ових радова коришћена опрема или уређај за откривање и проналажење археолошких предмета,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(3) Предмети нађени приликом извршења дела из ст. 1. и 2. овог члана, одузеће се.
Повреда гроба
Члан 354.
(1) Ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб или друго место у којем се умрли сахрањује,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено уништи, оштети или уклони или грубо повреди споменик или друго спомен-обележје умрлом лицу.
(3) Ако су делом из ст. 1. и 2. овог члана остварена обележја неког тежег кривичног дела, учинилац ће се казнити за то дело.
ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВНОГ САОБРАЋАЈА
Фалсификовање исправе
Члан 355.
(1) Ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као права или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву или је набави ради употребе,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водити на основу закона,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
(3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
Посебни случајеви фалсификовања исправе
Члан 356.
Сматраће се да чини дело фалсификовања исправе и казниће се по члану 355. овог законика:
1) ко хартију, бланкет или други предмет на којем је неко лице ставило свој потпис неовлашћено попуни изјавом која има вредност за правне односе;
2) ко другог обмане о садржају исправе и овај стави свој потпис на ту исправу, сматрајући да се потписује под другу исправу или под други садржај;
3) ко исправу изда у име другог лица без његовог овлашћења или у име лица које не постоји;
4) ко као издавалац исправе уз свој потпис стави да има положај или чин или звање иако нема такав положај, чин или звање, а ово има битни утицај на доказну снагу исправе;
5) ко исправу начини на тај начин што неовлашћено употреби прави печат или знак.
Фалсификовање службене исправе
Члан 357.
(1) Службено лице које у службену исправу, књигу или спис унесе неистините податке или не унесе важан податак или својим потписом, односно службеним печатом овери службену исправу, књигу или спис са неистинитом садржином или које својим потписом, односно службеним печатом омогући прављење службене исправе, књиге или списа са неистинитом садржином,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и службено лице које неистиниту службену исправу, књигу или спис употреби у служби као да су истинити или које службену исправу, књигу или спис уништи, прикрије, у већој мери оштети или на други начин учини неупотребљивом.
(3) Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана казниће се казном прописаном за то дело.
Навођење на оверавање неистинитог садржаја
Члан 358.
(1) Ко довођењем у заблуду наведе надлежни орган да у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито што може да служи као доказ у правном саобраћају,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко овакву исправу, записник или књигу употреби иако зна да су неистинити.
ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИ
Злоупотреба службеног положаја
Члан 359.
(1) Службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
Кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика
Члан 360.
(1) Судија или судија поротник, јавни тужилац или његов заменик који у судском поступку у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету, донесе незаконит акт или на други начин прекрши закон,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу преко четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако вредност прибављене имовинске користи или нанете штете прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
Несавестан рад у служби
Члан 361.
(1) Службено лице које кршењем закона или других прописа или општих аката, пропуштањем дужности надзора или на други начин очигледно несавесно поступа у вршењу службе, иако је било свесно или је било дужно и могло бити свесно да услед тога може наступити тежа повреда права другог или имовинска штета, па таква повреда, односно штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара и наступи,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке повреде права другог или је наступила имовинска штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Одговорно лице у установи или другом субјекту, осим оних које се баве привредном делатношћу, које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Противзаконита наплата и исплата
Члан 362.
Службено лице које од неког наплати нешто што овај није дужан да плати или наплати више него што је дужан да плати или које при исплати или предаји каквих ствари не исплати, мање исплати, односно не преда или мање преда,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.
Ненаменско коришћење буџетских средстава
Члан 362а
Одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Превара у служби
Члан 363.
(1) Службено или одговорно лице које у вршењу службе у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист подношењем лажних обрачуна или на други начин доведе у заблуду овлашћено лице да изврши незакониту исплату,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном.
Проневера
Члан 364.
(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Послуга
Члан 365.
Ко се неовлашћено послужи новцем, хартијом од вредности или другим стварима које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи или ове ствари другом неовлашћено да на послугу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Трговина утицајем
Члан 366.
(1) Ко захтева или прими поклон или какву другу корист за себе или другог, непосредно или преко трећег лица, да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја, посредује да се изврши или не изврши нека службена радња,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да поклон или какву другу корист да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја посредује да се изврши или не изврши нека службена радња,
казниће се затвором до три године.
(3) Ко користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављени утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити,
казниће се затвором од једне до осам година.
(4) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да поклон или какву другу корист да користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављен утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(5) Ако је за посредовање из става 3. овог члана захтеван или примљен поклон или каква друга корист,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(6) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело.
(7) Поклон и имовинска корист одузеће се.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Примање мита
Члан 367.
(1) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити,
казниће се затвором од две до дванаест година.
(2) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити,
казниће се затвором од две до осам година.
(3) Службено лице које изврши дело из ст. 1. или 2. овог члана у вези са откривањем кривичног дела, покретањем или вођењем кривичног поступка, изрицањем или извршењем кривичне санкције,
казниће се затвором од три до петнаест година.
(4) Службено лице које после извршења, односно неизвршења службене радње, наведене у ст. 1. до 3. овог члана, а у вези с њом, захтева или прими поклон или другу корист,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(5) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело.
(6) Одговорно лице у установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност, а које учини дело из ст. 1, 2. и 4. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело.
(7) Примљени поклон и имовинска корист одузеће се.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Давање мита
Члан 368.
(1) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
казниће се затвором до три године.
(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењује се и када је мито дато, понуђено или обећано страном службеном лицу.
(4) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је пријавио дело пре него што је сазнао да је оно откривено може се ослободити од казне.
(5) Одредбе ст. 1, 2. и 4. овог члана примењују се и кад је мито дато, понуђено или обећано одговорном лицу у установи или другом субјекту који не обавља привредну делатност.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.3.2018. године
Одавање службене тајне
Члан 369.
(1) Службено лице које неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају службену тајну или које прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података или ради објављивања или коришћења података у иностранству,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(4) Службеном тајном сматрају се подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени службеном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за службу.
(5) Службеном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.
(6) Одредбе ст. 1. до 4. овог члана примениће се и према лицу које је одало службену тајну пошто му је престало својство службеног лица.
ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И ДРУГИХ ДОБАРА ЗАШТИЋЕНИХ МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ
Геноцид
Члан 370.
Ко у намери да потпуно или делимично уништи неку националну, етничку, расну или верску групу као такву нареди да се врше убиства или тешке повреде тела или тешко нарушавање физичког или душевног здравља чланова групе или да се група стави у такве животне услове који доводе до потпуног или делимичног истребљења групе или да се примене мере којима се спречава рађање између припадника групе или да се врши принудно пресељавање деце у другу групу или ко у истој намери изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
Злочин против човечности
Члан 371.
Ко кршећи правила међународног права, у оквиру ширег или систематског напада упереног против цивилног становништва, нареди: вршење убистава; стављање становништва или једног његовог дела у такве животне услове који воде њиховом потпуном или делимичном истребљењу; поробљавање; принудно пресељавање; мучење; силовање; принуђавање на проституцију; присиљавање на трудноћу или стерилисање ради промене етничког састава становништва; прогањање или протеривање на политичкој, верској, расној, националној, етничкој, културној, полној или каквој другој основи; присилни нестанак; затварање или отмицу лица без давања информација о томе како би им се ускратила правна заштита; угњетавање расне групе или успостављање доминације једне такве групе над другом; или друге сличне нехумане поступке којима се намерно проузрокују тешке патње или озбиљно угрожава здравље или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Ратни злочин против цивилног становништва
Члан 372.
(1) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди: да се изврши напад на цивилно становништво, насеље, поједина цивилна лица, лица онеспособљена за борбу или на припаднике или објекте хуманитарних организација или мировних мисија; напад без избора циља којима се погађа цивилно становништво или цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права; напад на војне циљеве за који се знало да ће проузроковати страдање цивилног становништва или наношење штете цивилним објектима које је у очигледној несразмери са очекиваним војним учинком; да се према цивилном становништву врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, присилна стерилизација, узимање ткива или органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди расељавање или пресељавање или присилно однародњавање или превођење у другу веру; присиљавање на трудноћу, проституцију или силовања; примењивање мера застрашивања и терора, узимање талаца, колективно кажњавање, противправна лишавања слободе и затварања; лишавање права на правилно и непристрасно суђење; проглашење права и радњи држављана непријатељске стране забрањеним, суспендованим или недопуштеним у судском поступку; присиљавање на службу у оружаним снагама непријатељске силе или у њеној обавештајној служби или администрацији; присиљавање на службу у оружаним снагама лица млађег од осамнаест година; присиљавање на принудни рад; изгладњавање становништва; противправно одузимање, присвајање или уништавање имовине у великим размерама које није оправдано војним потребама; узимање противправне и несразмерно велике контрибуције и реквизиције; смањење вредности домаћег новца или противправно издавање новца или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, нареди: да се изврши напад на објекте посебно заштићене међународним правом и објекте и постројења са опасном снагом као што су бране, насипи и нуклеарне електране; да се гађају цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права, небрањена места и демилитаризоване зоне; дуготрајно и великих размера оштећење животне средине које може да штети здрављу или опстанку становништва или ко изврши неко од наведених дела.
(3) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према цивилном становништву врше убиства или ко такво дело изврши,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
(4) Ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, као окупатор, нареди или изврши пресељење делова свог цивилног становништва на окупирану територију,
казниће се затвором најмање пет година.
(5) Ко прети извршењем једног или више дела из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Ратни злочин против рањеника и болесника
Члан 373.
(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, нареди да се према рањеницима, болесницима, бродоломницима или санитетском или верском особљу врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације или друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди противзаконито уништавање или присвајање у великим размерама материјала, средстава санитетског транспорта и залиха санитетских установа или јединица које није оправдано војним потребама или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година.
(2) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према рањеницима и болесницима врше убиства или ко такво дело изврши,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
Ратни злочин против ратних заробљеника
Члан 374.
(1) Ко, кршећи правила међународног права, нареди да се према ратним заробљеницима врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди присиљавање на вршење службе у оружаним снагама непријатеља или лишавање права на правилно и непристрасно суђење или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година.
(2) Ко нареди да се према ратним заробљеницима врше убиства или ко такво дело изврши,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
Организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина
Члан 375.
(1) Ко се са другим договори да изврши неко од кривичних дела из чл. 370. до 374. овог законика,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ко организује групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
(3) Ко организује организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од најмање пет година.
(4) Ко постане припадник групе из става 2. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.
(5) Ко постане припадник организоване криминалне групе из става 3. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.
(6) Учиниоцу дела из ст. 1, 4. и 5. овог члана који открије договор, групу или организовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио кривично дело, односно учиниоцу дела из ст. 2. и 3. овог члана који спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана,
казна се може ублажити.
(7) Ко позива или подстиче на извршење кривичних дела из чл. 370. до 374. овог законика,
казниће се затвором од једне до десет година.
Употреба недозвољених средстава борбе
Члан 376.
(1) Ко за време рата или оружаног сукоба нареди да се употребе борбена средства или начин борбе који су забрањени правилима међународног права или их сам употреби,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана погинуло више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
(3) Ко позива на употребу или припрема употребу оружја из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Недозвољена производња, промет и држање оружја чија је употреба забрањена
Члан 377.
(1) Ко противно закону, другим прописима или правилима међународног права производи, купује, продаје, увози, извози или на други начин набавља или даје другом, држи или превози оружје чија је производња или употреба забрањена или средстава за његову производњу,
казниће се затвором од једне до осам година.
(2) Службено или одговорно лице које нареди или омогући да правно лице врши делатности предвиђене у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.
Противправно убијање и рањавање непријатеља
Члан 378.
(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, убије или рани непријатеља који је одложио оружје или се безусловно предао или нема средстава за одбрану,
казниће се затвором од једне до петнаест година.
(2) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на подмукао начин или из ниских побуда,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(3) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на свиреп начин или из користољубља или ако је убијено више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба нареди да у борби не сме бити преживелих припадника непријатеља или води борбу против непријатеља на тој основи.
Противправно одузимање ствари од убијених
Члан 379.
(1) Ко нареди да се противправно одузимају ствари од убијених или рањених на бојишту или ко врши такво одузимање,
казниће се затвором од једне до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено на свиреп начин или ако вредност одузетих ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Повреда парламентара
Члан 380.
Ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба вређа, злоставља или задржи парламентара или његову пратњу или им спречи повратак или на други начин повреди њихову неприкосновеност или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Сурово поступање с рањеницима, болесницима и ратним заробљеницима
Члан 381.
Ко, кршећи правила међународног права, сурово поступа с рањеницима, болесницима или ратним заробљеницима или онемогућава или спречава да користе права која им по тим правилима припадају или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Неоправдано одлагање репатријације ратних заробљеника
Члан 382.
Ко, кршећи правила међународног права, после завршеног рата или оружаног сукоба, неоправдано одлаже репатријацију ратних заробљеника или цивилних лица или нареди такво одлагање,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Уништавање културних добара
Члан 383.
(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, уништава културне или историјске споменике или друга културна добра или верске објекте или установе или објекте који су намењени науци, уметности, васпитању или хуманитарним циљевима или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором од три до петнаест година.
(2) Ако је радњом из става 1. овог члана уништен објекат који је као културно добро под посебном заштитом међународног права,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.
Неспречавање вршења кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом
Члан 384.
(1) Војни заповедник или лице које фактички врши ову функцију, које знајући да снаге којима командује или које контролише припремају или су започеле вршење кривичног дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па услед тога дође до извршења тог дела,
казниће се казном прописаном за то кривично дело.
(2) Други претпостављени који, знајући да лица која су му потчињена, припремају или су започела вршење кривичних дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика, у вршењу послова у којима им је он претпостављени, не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па услед тога дође до извршења тог дела,
казниће се казном прописаном за то кривично дело.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
Кршење санкција уведених од стране међународних организација
Члан 384а
(1) Ко супротно одлукама међународних организација којих је Србија члан и које су обавезујуће за Србију, њене држављане и правна лица регистрована на њеној територији, а којима су уведене одређене забране у погледу привредног пословања са појединим државама или територијама, увози, извози, превози или посредује у превозу добара, пружа техничку подршку, врши трансфер технологије и знања или на други начин поступа супротно успостављеним забранама,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(2) Уколико је извршењем дела из става 1. овог члана настала материјална штета за Србију или су настале штетне последице по углед и интересе Србије,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.
Злоупотреба међународних знакова
Члан 385.
(1) Ко злоупотреби или неовлашћено носи заставу или знак Организације уједињених нација или заставу или знак Црвеног крста или знаке који њима одговарају или друге међународно признате знаке којима се обележавају одређени објекти ради заштите од војних операција или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором до три године.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини у зони ратних операција,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Агресиван рат
Члан 386.
(1) Ко позива или подстиче на агресиван рат,
казниће се затвором од две до дванаест година.
(2) Ко нареди вођење агресивног рата,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
Учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави
Члан 386а
(1) Држављанин Србије који учествује у рату или оружаном сукобу у страној држави, као припадник војних или паравојних формација страна у сукобу, а није држављанин те стране државе, као ни припадник званичне мисије међународне организације чији је Србија члан,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у саставу групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави
Члан 386б
(1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 386а овог законика на територији Србије врбује или подстиче друго лице на извршење тог дела, организује групу или врши обуку другог лица или групе за извршење тог дела, опреми или стави на располагање опрему ради извршења тог дела или даје или прикупља средства за извршење тог дела,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) За дело из става 1. овог члана учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и када лица која организује нису држављани Србије.
Расна и друга дискриминација
Члан 387.
(1) Ко на основу разлике у раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству крши основна људска права и слободе зајамчена општеприхваћеним правилима међународног права и ратификованим међународним уговорима од стране Србије,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко врши прогањање организација или појединаца због њиховог залагања за равноправност људи.
(3) Ко шири идеје о супериорности једне расе над другом или пропагира расну мржњу или подстиче на расну дискриминацију,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(6) Ко јавно прети да ће, против лица или групе лице због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничком пореклу или због неког другог личног својства, извршити кривично дело за које је запрећена казна затвора већа од четири године затвора,
казниће се затвором од три месеца до три године.
Напомена Редакције: ова верзија члана ступа на снагу 1.6.2017. године
Трговина људима
Члан 388.
(1) Ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи, врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи друго лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења кривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања органа или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобима,
казниће се затвором од три до дванаест.
(2) За дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и кад није употребио силу, претњу или неки други од наведених начина извршења.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година, а ако је наступила тешка телесна повреда малолетног лица услед дела из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.
(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(6) Ко се бави вршењем кривичног дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором најмање пет година.
(7) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(8) Ко зна или је могао знати да је лице жртва трговине људима, па искористи њен положај или другоме омогући искоришћавање њеног положаја ради експлоатације предвиђене ставом 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(9) Ако је дело из става 8. овог члана учињено према лицу за које је учинилац знао или је могао знати да је малолетно,
учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година.
(10) Пристанак лица на експлоатацију или на успостављање ропског или њему сличног односа из става 1. овог члана не утиче на постојање кривичног дела из ст. 1, 2. и 6. овог члана.
Трговина малолетним лицима ради усвојења
Члан 389.
(1) Ко одузме лице које није навршило шеснаест година ради његовог усвојења противно важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или преда друго лице које није навршило четрнаест година или га превози, обезбеђује му смештај или га прикрива,
казниће се затвором од једне до пет година.
(2) Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором најмање три године.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.
Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу
Члан 390.
(1) Ко, кршећи правила међународног права, стави другог у ропски или њему сличан однос или га држи у таквом односу, купи, прода, преда другом лицу или посредује у куповини, продаји или предаји оваквог лица или подстиче другог да прода своју слободу или слободу лица које издржава или о којем се стара,
казниће се затвором од једне до десет година.
(2) Ко превози лица која се налазе у ропском или њему сличном односу из једне земље у другу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према малолетном лицу,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
Угрожавање лица под међународноправном заштитом
Члан 390а
- брисан -
Тероризам
Члан 391.
(1) Ко у намери да озбиљно застраши становништво, или да принуди Србију, страну државу или међународну организацију да нешто учини или не учини, или да озбиљно угрози или повреди основне уставне, политичке, економске или друштвене структуре Србије, стране државе или међународне организације:
1) нападне на живот, тело или слободу другог лица;
2) изврши отмицу или узимање талаца;
3) уништи државни или јавни објекат, саобраћајни систем, инфраструктуру укључујући и информационе системе, непокретну платформу у епиконтиненталном појасу, опште добро или приватну имовину на начин који може да угрози животе људи или да проузрокује знатну штету за привреду;
4) изврши отмицу ваздухоплова, брода или других средстава јавног превоза или превоза робе;
5) производи, поседује, набавља, превози, снабдева или употребљава нуклеарно, биолошко, хемијско или друго оружје, експлозив, нуклеарни или радиоактивни материјал или уређај, укључујући и истраживање и развој нуклеарног, биолошког или хемијског оружја;
6) испусти опасне материје или проузрокује пожар, експлозију или поплаву или предузима друге општеопасне радње које могу да угрозе живот људи;
7) омета или обустави снабдевање водом, електричном енергијом или другим основним природним ресурсом које може да угрози живот људи,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
(2) Ко прети извршењем кривичног дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица или су проузрокована велика разарања,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање дванаест година или затвором од тридесет до четрдесет година.
(5) Ко набавља или оспособљава средства за извршење кривичног дела из става 1. овог члана или отклања препреке за његово извршење или са другим договара, планира или организује његово извршење или предузме другу радњу којом се стварају услови за његово непосредно извршење,
казниће се затвором од једне до пет година.
(6) Ко ради извршења дела из става 1. овог члана упућује или пребацује на територију Србије лица или оружје, експлозив, отрове, опрему, муницију или други материјал,
казниће се затвором од две до десет година.
Јавно подстицање на извршење терористичких дела
Члан 391а
Ко јавно износи или проноси идеје којима се непосредно или посредно подстиче на вршење кривичног дела из члана 391. овог законика,
казниће се затвором од једне до десет година.
Врбовање и обучавање за вршење терористичких дела
Члан 391б
(1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика, врбује друго лице да изврши или учествује у извршењу тог дела или да се придружи терористичком удружењу ради учествовања у извршењу тог кривичног дела,
казниће се затвором од једне до десет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика, даје упутства о изради и коришћењу експлозивних направа, ватреног или другог оружја или штетних или опасних материја или обучава другог за извршење или учествовање у извршењу тог кривичног дела.
Употреба смртоносне направе
Члан 391в
(1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду или уништи или знатно оштети државни или јавни објекат, систем јавног саобраћаја или други објекат који има већи значај за безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за функционисање јавних служби направи, пренесе, држи, да другом, постави или активира смртоносну направу (експлозив, хемијска средства, биолошка средства или отрове или радиоактивна средства) на јавном месту или у објекту или поред тог објекта,
казниће се затвором од једне до осам година.
(2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио или знатно оштетио јавни објекат,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
Уништење и оштећење нуклеарног објекта
Члан 391г
(1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду, угрози животну средину или нанесе знатну имовинску штету, уништи или оштети нуклеарни објекат на начин којим се ослобађа или постоји могућност да се ослободи радиоактивни материјал,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио или знатно оштетио нуклеарни објекат,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
Угрожавање лица под међународном заштитом
Члан 392.
(1) Ко према лицу под међународном заштитом изврши отмицу или неко друго насиље, или нападне на његове службене просторије, приватан стан или превозно средство,
казниће се затвором од једне до десет година.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.
(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац неко лице са умишљајем лишио живота,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.
(4) Ко угрози сигурност лица из става 1. овог члана озбиљном претњом да ће напасти њега, његове службене просторије, приватан стан или превозно средство,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Финансирање тероризма
Члан 393.
(1) Ко непосредно или посредно даје или прикупља средства са циљем да се она користе или знајући да ће се користити, у потпуности или делимично, у сврху извршења кривичних дела из чл. 391. до 392. овог законика или за финансирање лица, групе или организоване криминалне групе који имају за циљ вршење тих дела,
казниће се затвором од једне до десет година.
(2) Средства из става 1. овог члана одузеће се.
Терористичко удруживање
Члан 393а
(1) Ако се два или више лица удруже на дуже време ради вршења кривичних дела из члана 391. до 393. овог законика,
казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је удружење организовано.
(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем удружења или на други начин спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана, или који допринесе његовом откривању,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.
ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ
Избегавање војне обавезе
Члан 394.
(1) Ко се, без оправданог разлога, не одазове позиву за извршење регрутне обавезе, обавезе служења војног рока или обавезе лица у резервном саставу или избегава пријем позива за извршење те обавезе,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ко се крије да би избегао обавезу из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(3) Ко напусти земљу или остане у иностранству да би избегао извршење војне обавезе из става 1. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.
(4) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана,
казниће се за дело из става 1. затвором до три године, а за дело из ст. 2. и 3. затвором од две до дванаест година.
(5) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који се доборовољно пријави надлежном државном органу може се ослободити од казне.
Избегавање пописа и прегледа
Члан 395.
Ко се противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не одазове позиву надлежног органа за попис или преглед или се противи попису или прегледу људства или материјалних средстава потребних за одбрану земље или ко при оваквом попису или прегледу да нетачне податке,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Неизвршавање материјалне обавезе
Члан 396.
(1) Ко противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не допреми на одређено место, у одређено време и у стању које омогућава њихову наменску употребу материјална средства или не приведе стоку,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
Избегавање војне службе онеспособљењем и обманом
Члан 397.
(1) Ко у намери да избегне војну службу или да буде распоређен на лакшу дужност себе озледи или на други начин привремено онеспособи за војну службу или дозволи другом да га привремено онеспособи, као и онај ко другог са његовим одобрењем или без одобрења у истој намери привремено онеспособи,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана наступила трајна неспособност за војну службу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ко у намери из става 1. овог члана симулира болест или за себе или другог употреби лажну исправу или поступи на други преваран начин,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
Противправно ослобођење од војне службе
Члан 398.
Ко злоупотребом свог положаја или овлашћења учини да се ослободи од дужности или да се распореди на лакшу дужност војно лице или лице које подлеже војној обавези,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије
Члан 399.
(1) Војно лице које самовољно одсуствује из своје јединице или службе најмање пет дана или краће време уколико одсуствује више пута у току једне године или самовољно напусти своју јединицу или службу за време извршења важног задатка или повећаног степена борбене готовости јединице,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Војно лице које се крије да би избегло службу у војсци или које самовољно одсуствује из своје јединице или службе дуже од тридесет дана,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(3) Војно лице које напусти земљу или остане у иностранству да би избегло службу у војсци,
казниће се затвором од једне до осам година.
(4) Војно лице које припрема бекство у иностранство да би избегло службу у војсци,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(5) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.
(6) Ко позива и подстиче више лица на извршење дела из ст. 2. и 3. овог члана,
казниће се затвором од две до дванаест година.
(7) Учинилац дела из ст. 2. и 3. овог члана који се добровољно јави надлежном државном органу ради вршења војне службе може се ослободити од казне.
Неизвршење и одбијање извршења наређења
Члан 400.
(1) Војно лице које не изврши или одбије да изврши наређење претпостављеног у вези са службом, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за војну службу или се наређење односи на пријем или употребу оружја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.
Противљење претпостављеном
Члан 401.
(1) Војно лице које се заједно са другим војним лицима успротиви наређењу претпостављеног у вези са службом и неће да га изврши или одбије да врши своју дужност,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено организовано,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Војно лице које при извршењу дела из ст. 1. до 3. овог члана лиши живота другог из нехата,
казниће се затвором од две до десет година.
(5) Организатор и коловођа дела из става 2. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.
(6) Ко врши припреме за дело из става 2. овог члана,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(7) Војни старешина који, у оквиру своје надлежности, у случају дела из ст. 1. до 4. овог члана не предузме прописане, наређене или очигледно потребне мере да се успостави ред,
казниће се затвором од једне до пет година.
Противљење војном лицу које врши посебну војну службу
Члан 402.
Ко се противи војном лицу које врши стражарску, патролну, дежурну, чуварску или другу сличну службу или не послуша његов позив или не изврши или одбије да изврши његово наређење, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.
Принуда према војном лицу у вршењу службене дужности
Члан 403.
(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи војно лице у вршењу службене дужности или га на исти начин принуди да поступи противно службеној дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако су услед извршења дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за службу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
Напад на војно лице у вршењу војне службе
Члан 404.
(1) Ко нападне или прети да ће напасти војно лице које врши службу,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војном лицу лаку телесну повреду или прети употребом оружја,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војном лицу тешку телесну повреду или је изазвао тешке последице за службу из нехата,
казниће се затвором од једне до осам година.
(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац лишио живота војно лице из нехата,
казниће се затвором од две до десет година.
Ослобођење од казне за дела из чл. 400. до 404.
Члан 405.
Ако је учинилац дела из чл. 400, 401. став 1, 402, 403. став 1. и 404. ст. 1. и 2. овог законика био изазван незаконитим и грубим поступањем војног лица може се ослободити од казне.
Злостављање потчињеног и млађег
Члан 406.
(1) Војни старешина који у служби или у вези са службом злоставља потчињеног или млађег или са њима поступа на начин којим се вређа људско достојанство,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља потчињеног или млађег или ако је дело извршено према више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.
Повреда посебне војне службе
Члан 407.
(1) Војно лице које поступи противно прописима о стражарској, патролној, дежурној, чуварској или другој сличној служби, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено код складишта оружја, муниције или експлозивног материјала или код другог објекта важног значаја,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда, или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(5) Ако су дела из ст. 1. до 4. овог члана учињена из нехата,
учинилац ће се казнити, за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, за дело из става 2. новчаном казном или затвором до две године, за дело из става 3. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 4. затвором од једне до осам година.
Повреда обезбеђења државне границе
Члан 408.
(1) Службено лице које вршећи службу на граници поступи противно прописима о чувању државне границе, па услед тога наступе теже штетне последице или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време вршења дужности у нарочитим околностима или је услед дела наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године, а ако је наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
Неистинито службено извештавање
Члан 409.
(1) Војно лице које претпостављеном старешини, усмено или писано, у службеном извештају изнесе неистините податке од значаја за службу или прећути неку важну чињеницу или проследи такав извештај иако зна да су подаци у њему неистинити, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено подношењем извештаја од нарочите важности или су наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.
Непредузимање мера за обезбеђење војне јединице
Члан 410.
(1) Војни старешина који у оквиру своје надлежности пропусти да предузме прописане, наређене или друге очигледно потребне мере за обезбеђење јединице, чување живота и здравља људи који су му поверени, за осигурање и одржавање у исправном стању објеката, предмета и средстава који служе борбеној готовости, за уредно снабдевање храном или војном опремом или за чување и негу стоке, или да се на време и уредно изврше осигуравајући радови или обезбеђење објеката који су му поверени, па тиме доведе у опасност живот људи или тешко угрози здравље људи или имовину велике вредности,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором до три године, а ако је наступила последица из става 3. овог члана, учинилац ће се казнити затвором до пет година.
Несавесна израда и преузимање наоружања и друге војне опреме
Члан 411.
(1) Војно или друго лице којем је у предузећу или другом правном лицу које ради за потребе одбране, поверено руковођење производним или другим технолошким процесом или надзор над њима, које несавесно врши службу или обавезу која му је поверена, па услед тога оружје, муниција или друга војна опрема не буде израђена на време или не одговарају одређеном квалитету,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно или друго лице које несавесно вршећи службу прими предмете наоружања или другу војну опрему који не одговарају условима или уговору.
(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(4) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.
(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
Непрописно старање о повереном оружју
Члан 412.
(1) Ко непрописно држи, чува или рукује повереним оружјем, муницијом или експлозивом који припадају војној јединици или војној установи, па тиме проузрокује њихово оштећење у већој мери, уништење или нестанак,
казниће се затвором до једне године.
(2) Руковалац складишта оружја, муниције, експлозива и других борбених средстава који не предузме мере за њихово обезбеђење или одржавање, па услед тога наступи оштећење у већој мери, уништење или нестанак тих борбених средстава,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
(3) Ако је услед дела из става 2. овог члана наступила имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
(4) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.
(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
Противправно располагање повереним оружјем
Члан 413.
Ко присвоји, отуђи, заложи, преда другом на коришћење, оштети или уништи оружје, муницију или експлозив који су му дати на употребу и служе потребама одбране,
казниће се затвором од три месеца до пет година.
Крађа оружја и дела борбеног средства
Члан 414.
(1) Ко украде оружје, муницију, експлозив, борбено средство или део борбеног средства који служе потребама одбране,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од четристопедесет хиљада динара или ако је крађа учињена обијањем или проваљивањем затворених зграда, соба, каса, ормана или других затворених просторија или је учињена од стране групе или на нарочито опасан или дрзак начин или од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране или за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.
Одавање војне тајне
Члан 415.
(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају војну тајну или прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих податка или ради објављивања или коришћења података у иностранству,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(4) Војном тајном сматрају се подаци који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени војном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за Војску Србије или одбрану или безбедност земље.
(5) Војном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.
Неовлашћен приступ војном објекту
Члан 416.
Ко неовлашћено уђе у војни објекат или прави скице или цртеже војних објеката или борбених средстава или их фотографише или на други начин снима, иако зна да је то забрањено,
казниће се затвором до три године.
Кажњавање за кривична дела која су извршена за време ратног стања, оружаног сукоба и ванредног стања
Члан 417.
(1) За кривично дело из чл. 394. став 1, 399. ст. 1. и 4, 400. ст. 1. и 3, 401. ст. 1, 6. и 7, 402, 403, 404. ст. 1. и 2, 406, 407. ст. 1, 2. и 5, 408. ст. 1, 4. и 5, 409, 410. ст. 1. и 4, 411. ст. 1, 2, 4. и 5, 412. ст. 1, 2, 4. и 5, 413, 414. став 1, 415. ст. 1. и 3. и 416. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
(2) За кривично дело из чл. 394. ст. 2. до 4, 397, 398, 399. ст. 2, 3, 5. и 6, 400. став 2, 401. ст. 2. до 5, 404. ст. 3. и 4, 407. став 3, 408. став 2, 410. ст. 2. и 5, 411. став 3, 412. став 3, 414. ст. 2. и 3. и 415. став 2. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(3) За кривично дело из чл. 407. став 4, 408. став 3. и 410. став 3. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
Неиспуњавање дужности при спровођењу мобилизације
Члан 418.
(1) Војно или службено лице које при спровођењу мобилизације за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, противно својој дужности, не обезбеди прихват, распоред и смештај мобилисаног људства, превозних и других средстава и стоке или не обезбеди снабдевање мобилисаних људи и стоке или у вези са мобилизацијом не изврши какву другу дужност, услед чега су наступиле или су могле да наступе штетне последице,
казниће се затвором од једне до пет година.
(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.
(4) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила последица из става 2. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
Подривање војне и одбрамбене моћи
Члан 419.
(1) Ко уништи, учини неупотребљивим или омогући да пређу у руке непријатеља одбрамбена постројења, одбрамбени објекти, положај, наоружање и друга војна и одбрамбена средства, брод или ваздухоплов или преда јединицу непријатељу без борбе или пре него што су исцрпљена сва средства за одбрану или на други начин омете или доведе у опасност војне или одбрамбене мере,
казниће се затвором од три до петнаест година.
(2) Ко учини дело из става 1. овог члана у намери да помогне непријатељу,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
(3) Ко припрема извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се затвором од једне до шест година.
(4) Ако су дела из става 1. овог члана учињена из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности, економске или војне снаге земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
Спречавање борбе против непријатеља
Члан 420.
(1) Ко за време рата или оружаног сукоба спречава грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
(2) Ко за време рата или оружаног сукоба пропагандом или на други начин одвраћа грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља,
казниће се затвором од једне до осам година.
Прелазак и предаја непријатељу
Члан 421.
(1) Војно лице које за време рата или оружаног сукоба пређе у редове непријатељске војске,
казниће се затвором најмање десет година.
(2) Војно лице које се за време рата или оружаног сукоба преда непријатељу пре него што је исцрпело све могућности одбране,
казниће се затвором од две до десет година.
Служба у непријатељској војсци
Члан 422.
(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба служи непријатељској војсци или другим непријатељским оружаним формацијама или учествује у рату или оружаном сукобу као борац против Србије и њених савезника,
казниће се затвором од три до петнаест година.
(2) Ко врбује грађане Србије за службу у непријатељској војсци или другим непријатељским оружаним формацијама или за учествовање у рату или оружаном сукобу против Србије или њених савезника,
казниће се затвором од пет до петнаест година.
Помагање непријатељу
Члан 423.
(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба помаже непријатељу у спровођењу реквизиције, одузимању хране или других добара или у спровођењу каквих принудних мера према становништву,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и грађанин Србије који за време рата политички или привредно сарађује са непријатељем.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
Неиспуњење и напуштање дужности за време борбе
Члан 424.
(1) Војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу не изврши своју дужност па услед тога наступе штетне последице за војну јединицу или за борбену ситуацију,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу самовољно или на преваран начин напусти своју дужност.
(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
Напуштање положаја противно наређењу
Члан 425.
(1) Војни старешина који противно наређењу напусти положај са јединицом која му је поверена, пре него што је исцрпио све могућности одбране,
казниће се затвором од две до дванаест година.
(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
Напуштање оштећеног брода и ваздухоплова пре времена
Члан 426.
(1) Командант ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени брод пре него што је извршио своју дужност по прописима о бродској служби,
казниће се затвором од две до десет година.
(2) Члан посаде ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени брод пре него што је командант брода издао наређење за напуштање или члан посаде војног ваздухоплова који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени војни ваздухоплов пре него што је извршио своју дужност по прописима о летењу и коришћењу ваздухоплова,
казниће се затвором од једне до осам година.
(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором најмање десет година, а за дело из става 2. затвором од две до десет година.
Слабљење борбеног морала
Члан 427.
(1) Ко непосредно пред борбу или у току борбе изазивањем незадовољства међу војним лицима, ширењем узнемиравајућих вести, бежањем, бацањем оружја или муниције, изазивањем или ширењем страха или на други начин слаби борбени морал у јединици или наноси штету борбеној ситуацији,
казниће се затвором од две до дванаест година.
(2) Војни старешина који не предузме потребне мере према потчињеном или млађем који за време борбе или непосредно пред борбу шири страх међу војницима или на други начин слаби борбени морал јединице или наноси штету борбеној ситуацији,
казниће се затвором од једне до осам година.
(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.
Неизвештавање војних органа
Члан 428.
(1) Ко за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања не извести претпостављеног, старијег или војну команду о догађају који очигледно захтева неодложно предузимање војних мера,
казниће се затвором до три године.
(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Услови за изрицање дисциплинске казне, односно мере
Члан 429.
За кривично дело против Војске Србије за које је прописана казна затвора до три године, уместо кривичне санкције може се војном лицу изрећи дисциплинска казна, односно мера утврђена законом, ако је дело добило нарочито лак вид и ако то захтевају интереси службе.
Кривично дело извршено по наређењу претпостављеног
Члан 430.
Неће се казнити потчињени ако учини кривично дело по наређењу претпостављеног које се тиче службене дужности, осим ако се наређење односило на извршење кривичног дела за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна, а потчињени је знао да извршење наређења представља кривично дело.
ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 431.
(1) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе Основни кривични закон ("Службени лист СФРЈ", бр. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 и 54/90, "Службени лист СРЈ", бр. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 и 61/01, "Службени гласник РС", број 39/03) и Кривични закон Републике Србије ("Службени гласник СРС", бр. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 и 42/89, "Службени гласник РС", бр. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 и 67/03);
(2) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе кривичноправне одредбе садржане у:
- чл. 105. и 107. Закона о избору народних посланика ("Службени гласник РС", бр. 35/00, 57/03 и 18/04);
- члану 45. Закона о заштити од јонизујућих зрачења ("Службени лист СРЈ", број 46/96);
- члану 3. Закона о забрани изградње нуклеарних електрана у СРЈ ("Службени лист СРЈ", број 12/95);
- члану 92. Закона о рударству ("Службени гласник РС", број 44/95);
- члану 12. Антимонополског закона ("Службени лист СРЈ", број 29/96);
- чл. 172. и 174. Закона о пореском поступку и пореској администрацији ("Службени гласник РС", бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04 и 61/05);
- члану 27. Закона о спречавању прања новца ("Службени лист СРЈ", број 53/01);
- члану 87. Закона о Народној банци Србије ("Службени гласник РС", бр. 72/03 и 55/04);
- члану 330. Царинског закона ("Службени гласник РС", бр. 73/03 и 61/05);
- чл. 179, 181. и 182. Закона о стечајном поступку ("Службени гласник РС", број 84/04);
- члану 141. Закона о лековима и медицинским средствима ("Службени гласник РС", број 84/04);
- члану 24. Закона о јавном реду и миру ("Службени гласник РС", бр. 5/92, 53/93, 67/93 и 48/94);
- члану 33. Закона о оружју и муницији ("Службени гласник РС", бр. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 и 39/03);
- члану 97. Закона о играма на срећу ("Службени гласник РС", број 84/04);
- члану 1052. Закона о поморској и унутрашњој пловидби ("Службени лист СРЈ", бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00);
- члану 46а Закона о трговини ("Службени лист СРЈ", бр. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 и 37/02);
- члану 244. Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената ("Службени лист СРЈ", број 65/02 и "Службени гласник РС", бр. 57/03, 55/04 и 45/05);
- члану 31. Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме ("Службени лист СРЈ", број 41/96);
- члану 221. Закона о осигурању ("Службени гласник РС", бр. 55/04, 70/04 и 61/05).
Члан 432.
Овај законик ступа на снагу 1. јануара 2006. године.
- GENERAL PART
- CHAPTER ONEGENERAL PROVISIONS
- CHAPTER TWOAPPLICATION OF CRIMINAL LEGISLATION OFTHE REPUBLIC OF SERBIA
- CHAPTER THREECRIMINAL OFFENCE
- CHAPTER FOURPENALTIES
- CHAPTER FIVECAUTIONARY MEASURES
- CHAPTER SIXSECURITY MEASURES
- CHAPTER SEVENCONFISCATION OF MATERIAL GAIN
- CHAPTER EIGHTLEGAL CONSEQUENCES OF CONVICTION
- CHAPTER NINEREHABILITATION, END OF LEGAL CONSEQUENCES OF CONVICTION ANDDISCLOSURE OF DATA FROM CRIMINAL RECORDS
- CHAPTER ELEVENAMNESTY AND PARDON
- CHAPTER TENSTATUTE OF LIMITATIONS
- CHAPTER TWELVEINTERPRETATION
- SPECIAL PART
- CHAPTER THIRTEENOFFENCES AGAINST LIFE AND LIMB
- CHAPTER FOURTEENCRIMINAL OFFENCES AGAINST FREEDOMS AND RIGHTS OF MAN ANDCITIZEN
- CHAPTER FIFTEENCRIMINAL OFFENCES AGAINST ELECTORAL RIGHTS
- CHAPTER SIXTEENCRIMINAL OFFENCES AGAINST LABOUR RIGHTS
- CHAPTER SEVENTEENCRIMINAL OFFENSES AGAINST HONOUR AND REPUTATION
- CHAPTER EIGHTEENSEXUAL OFFENCES
- CHAPTER EIGHTEENSEXUAL OFFENCES
- CHAPTER NINETEENOFFENCES RELATING TO MARRIAGE AND FAMILY
- CHAPTER TWENTYCRIMINAL OFFENCES AGAINST INTELLECTUAL PROPERTY
- CHAPTER TWENTY ONEOFFENCES AGAINST PROPERTY
- CHAPTER TWENTY TWOOFFENCES AGAINST ECONOMIC INTERESTS
- CHAPTER TWENTY THREEOFFENCES AGAINST HUMAN HEALTH
- CHAPTER TWENTY FOURCRIMINAL OFFENCES AGINST THE ENVIRONMENT
- CHAPTER TWENTY FIVECRIMINAL OFFENCES AGAINST GENERAL SAFETY OF PEOPLE AND PROPERTY
- CHAPTER TWENTY SIXCRIMINAL OFFENCES AGAINST ROAD TRAFFIC SAFETY
- CHAPTER TWENTY SEVENCRIMINAL OFFENCE AGAINST SECURITY OF COMPUTER DATA
- CHAPTER TWENTY EIGHTCRIMINAL OFFENCES AGAINST THE CONSTITUTIONAL ORDER AND SECURITYOF THE REPUBLIC OF SERBIA AND SaM
- CHAPTER TWENTY NINECRIMINAL OFFENCES AGAINST GOVERNMENT AUTHORITIES
- CHAPTER THIRTYCRIMINAL OFFENCES AGAINST THE JUDICIARY
- CHAPTER THIRTY ONEOFFENCES AGAINST PUBLIC PEACE AND ORDER
- CHAPTER THIRTY TWOOFFENCES AGAINST LEGAL INSTRUMENTS
- CHAPTER THIRTY THREEOFFENCES AGAINST OFFICIAL DUTY
- CHAPTER THITY FOURCRIMINAL OFFENCES AGAINST HUMAITY AND OTHER RIGHT GUARANTEEDBY INTERNATIONAL LAW
- CHAPTER THIRTY FIVECRIMINAL OFFENCES AGAINST THE ARMY OF SERBIAAND MONTENEGRO
- CHAPTER THRITY SIXTRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS
Translated by OSCE Mission to SaM February 2006
CRIMINAL CODE
(Official Gazette of RS, Nos. 85/2005, 88/2005, 107/2005)
GENERAL PART
CHAPTER ONE
GENERAL PROVISIONS
No Criminal Offence or Punishment without Law
Article 1
No one may be punished or other criminal sanction imposed for an offence that did not constitute a criminal offence at the time it was committed, nor may punishment or other criminal sanction be imposed that was not applicable at the time the criminal offence was committed.
No Punishment without Guilt
Article 2
Punishment and caution may be imposed only on an offender who is guilty of the committed criminal offence.
Basis and Scope of Criminal Law Compulsion
Article 3
Protection of a human being and other fundamental social values constitute the basis and scope for defining of criminal acts, imposing of criminal sanctions and their enforcement to a degree necessary for suppression of these offences.
Criminal Sanctions and their General Purpose
Article 4
- (1)
- Criminal sanctions are punishment, caution, security measures and rehabilitation measures.
- (2)
- The general purpose of prescription and imposing of criminal sanctions is to suppress acts that violate or endanger the values protected by criminal legislation.
- (3)
- A criminal sanction may not be imposed on a person who has not turned fourteen at the time of the commission of an offence. Rehabilitation measures and other criminal sanctions may be imposed on a juvenile under the conditions prescribed by a special law.
CHAPTER TWO
APPLICATION OF CRIMINAL LEGISLATION OF
THE REPUBLIC OF SERBIA
Temporal Application
Article 5
- (1)
- The law in force at the time of committing of criminal offence shall apply to the offender.
- (2)
- If after the commission of a criminal offence, the law was amended once or more times, the law most lenient for the offender shall apply.
- (3)
- A person who commits an offence prescribed by a law with a definite period of application shall be tried under such law, regardless of the time of trial, unless otherwise provided by such law.
Applicability of Criminal Legislation on the Territory of Serbia
Article 6
- (1)
- Criminal legislation of the Republic of Serbia shall apply to anyone committing a criminal offence on its territory.
- (2)
- Criminal legislation of the Republic of Serbia shall apply to anyone committing a criminal offence on a domestic vessel, regardless of where the vessel is at the time of committing of the act.
- (3)
- Criminal legislation of the Republic of Serbia shall apply to anyone committing a criminal offence in a domestic aircraft while in flight or domestic military aircraft, regardless of where the aircraft is at the time of committing of criminal offence.
- (4)
- If criminal proceedings have been instituted or concluded in a foreign country in respect of cases specified in paragraphs 1 through 3 of this Article, criminal prosecution in Serbia shall be undertaken only with the permission of the Republic Public Prosecutor.
- (5)
- Criminal prosecution of foreign citizens in cases specified in paragraphs 1 through 3 of this Article may be transferred to a foreign state, under the terms of reciprocity.
Applicability of Criminal Legislation of Serbia to Perpetrators of Particular Criminal
Offences Committed Abroad
Article 7
Criminal legislation of Serbia shall apply to anyone committing abroad a criminal offence specified in Articles 305 through 316, and 318 through 321 hereof or Article 223 hereof if counterfeiting relates to domestic currency.
Applicability of Criminal Legislation of Serbia to Serbian Citizen Committing Criminal
Offence Abroad
Article 8
- (1)
- Criminal legislation of Serbia shall also apply to a citizen of Serbia who commits a criminal offence abroad other than those specified in Article 7 hereof, if found on the territory of Serbia or Montenegro or if extradited to the State Union of Serbia and Montenegro.
- (2)
- Under the conditions specified in para 1 of this Article, criminal legislation of Serbia shall also apply to an offender who became a citizen of Serbia and Montenegro after the commission of the offence.
Applicability of Criminal Legislation of Serbia to a Foreign Citizen Committing a Criminal Offence Abroad
Article 9
- (1)
- Criminal legislation of Serbia shall also apply to a foreigner who commits a criminal offence against Serbia or its citizen outside the territory of Serbia other than those defined in Article 7 hereof, if they are found on the territory of Serbia or Montenegro or if extradited to the State Union of Serbia and Montenegro.
- (2)
- Criminal legislation of Serbia shall also apply to a foreigner who commits a criminal offence abroad against a foreign state or foreign citizen, when such offence is punishable by five years' imprisonment or a heavier penalty, pursuant to laws of the country of commission, if such person is found on the territory of Serbia and is not extradited to the foreign state. Unless otherwise provided by this Code, the court may not impose in such cases a penalty heavier than set out by the law of the country where the criminal offence was committed.
Special Requirements for Criminal Prosecution for Offences Committed Abroad
Article 10
(1) In cases referred to in Articles 8 and 9 hereof, criminal prosecution shall not be undertaken if:
1) the offender has fully served the sentence to which he was convicted abroad;
2) the offender was acquitted abroad by final judgement or the statute of limitation has set in respect of the punishment, or was pardoned;
3) to an offender of unsound mind a relevant security measure was enforced abroad;
4) for a criminal offence under foreign law criminal prosecution requires a motion of
the victim, and such motion was not filed.
- (2)
- In cases referred to in Articles 8 and 9 hereof criminal prosecution shall be undertaken only when criminal offences are also punishable by the law of the country where committed. When in cases referred to in Article 8 and 9 paragraph 1 hereof, the law of the country where the offence was committed does not provide for criminal prosecution for such offence, criminal prosecution may be undertaken only by permission of the Republic Public Prosecutor.
- (3)
- In case referred to in Article 9 paragraph 2 hereof, if the act at time of commission was considered a criminal offence under general legal principles of international law, prosecution may be undertaken in Serbia following the permission of the Republic Public Prosecutor, regardless of the law of the country where the offence was committed.
Calculating Detention and Time Served Abroad
Article 11
Detention, any other depriving of liberty in respect of a criminal offence, depriving of liberty during extradition procedure, as well as the punishment that the offender has served abroad pursuant to the judgement of a foreign court shall be calculated in the punishment imposed by a domestic court for the same criminal offence, and if the punishment is not of the same kind, calculation shall be done according to the assessment of the court.
Applicability of the Law of a Member State Setting forth Criminal Offence
Article 12
- (1)
- Criminal legislation of a member state that sets forth a criminal offence shall apply to anyone who on the territory of such member state commits a criminal offence provided under its legislation, regardless of where such person stands trial.
- (2)
- If the criminal offence provided under criminal legislation of a member state has been committed on the territory of both member states, the law of the state where the offender stands trial shall apply.
- (3)
- For criminal offences provided under legislation of a member state when such acts are committed outside the State Union of Serbia and Montenegro or on a domestic ship or domestic aircraft while outside the territory of the State Union of Serbia and Montenegro, the law of the member state where the offender stands trial shall apply.
Applicability of the General Part of this Code
Article 13
Provisions of the General Part of this Code shall apply to all criminal offences provided under this Code or other law.
CHAPTER THREE
CRIMINAL OFFENCE
1. General Provisions on Criminal Offence
Criminal Offence
Article 14
- (1)
- A criminal offence is an offence set forth by the law as criminal offence, which is unlawful and committed with guilty mind/mens rea.
- (2)
- There is no criminal offence without an unlawful act or culpability, notwithstanding the existence of all essential elements of a criminal offence stipulated by law.
Commission of Criminal Offence by Omission
Article 15
- (1)
- A criminal offence is committed by omission if the law defines a failure to undertake a particular action as a criminal offence.
- (2)
- A criminal offence may also be committed by omission even if the law defines the offence as commission, if elements of such criminal offence have materialised by the offender's failure to do what he was obliged to do.
Time of Commission of Criminal Offence
Article 16
- (1)
- A criminal offence is committed at the time the offender was acting or was obliged to act, irrespective of when the consequences of that act occurred.
- (2)
- An accomplice has committed a criminal offence at the time when he acted or was obliged to act.
Place of Commission of Criminal Offence
Article 17
- (1)
- A criminal offence is committed both at the place where the perpetrator acted or was obliged to act, and where full or partial consequences of the act occurred.
- (2)
- An attempted criminal offence shall be considered committed both at the place where the offender acted and at the place where consequences of his intent should or could have occurred.
- (3)
- An accomplice has committed an offence also in the place where he acted in complicity.
An Offence of Minor Significance
Article 18
- (1)
- An offence shall not be considered a criminal offence, if despite having elements of a criminal offence it represents an offence of minor significance.
- (2)
- An offence of minor significance is that in which the degree of the offender’s responsibility is low, if consequences are absent or insignificant or eliminated by the offender, and where the general purpose of imposing criminal sanctions does not require sanctioning.
- (3)
- The provisions of paragraphs 1 and 2 of this Article may be applied to criminal offences carrying imprisonment sentence of up to three years or a fine.
Self-defence
Article 19
(1) An act committed in self-defence is not a criminal offence.
- (2)
- Self-defence is such defence as necessary for the perpetrator to repel a concurrent unlawful attack on his person or the person of another.
- (3)
- Punishment of a perpetrator who has exceeded the limits of self-defence may be mitigated. A perpetrator who exceeds the limit of self-defence due to extreme provocation or fear caused by assault may be acquitted.
Extreme Necessity
Article 20
(1) An act committed in extreme necessity shall not constitute a criminal offence.
- (2)
- Extreme necessity exists when an act is committed by the perpetrator to repel from his person or the person of another a concurrent unprovoked danger that could not be otherwise repelled, and the damage inflicted does not exceed the damage threatened.
- (3)
- Punishment of a perpetrator who caused the danger himself, but due to negligence or has exceeded the limits of extreme necessity, may be mitigated. A perpetrator who has exceeded the limits of extreme necessity under particularly extenuating circumstances, may receive remittance of punishment.
- (4)
- There is no extreme necessity if the offender was under obligation to expose himself to imminent danger.
Force and Threat
Article 21
(1) An act committed under irresistible force is not a criminal offence.
- (2)
- If a criminal offence is committed under force which is not irresistible or under threat, the offender may be punished more leniently.
- (3)
- In case referred to in para 1 of this Article, the person using irresistible force shall be considered perpetrator of the criminal offence.
Guilt
Article 22
(1) A perpetrator is guilty if he/she was mentally competent and acting with premeditation at the time of committing of the criminal offence, and was aware or should or could have been aware that his action was prohibited.
(2) A perpetrator is also guilty when acting in negligence, if so explicitly provided by law.
Mental Incompetence
Article 23
(1) There is no criminal offence if it was committed in a state of mental incompetence.
- (2)
- A perpetrator is mentally incompetent if they were unable to understand the significance of their act or were unable to control their actions due to mental illness, temporary mental disorder, mental retardation or other severe mental disorder.
- (3)
- A perpetrator of a criminal offence whose ability to understand the significance of their act or ability to control their actions was substantially diminished due to any of the conditions stipulated in paragraph 2 of this Article (substantially diminished mental competence) may be given a mitigated sentence.
Self-induced Incompetence
Article 24
- (1)
- The guilt of the perpetrator of a criminal offence who by consumption of alcohol, drugs or otherwise induced such a state of mind where they could not understand the significance of their act or control their actions shall be determined according to the time directly preceding the induced state.
- (2)
- A perpetrator who under the circumstances referred to in paragraph 1 of this Article committed a criminal offence in the state of substantially reduced competence may not receive mitigated punishment on these grounds.
Premeditation
Article 25
A criminal offence is premeditated if the perpetrator was aware of his act and wanted it committed or when the perpetrator was aware that he could commit the act and consented to its commission.
Negligence
Article 26
A criminal offence is committed by negligence if the offender was aware that by his action he could commit an offence, but had recklessly assumed that it would not occur or that he would be able to prevent it or was unaware that by his action he could commit an offence although due to circumstances under which it was committed and his personal characteristics he was obliged to be and could have been aware of such possibility.
Liability for Graver Consequence
Article 27
When a graver consequence has resulted from a criminal offence due to which a more severe punishment is provided by law, such punishment may be imposed if the consequence is attributable to the offender’s negligence, as well as if he acted with premeditation if this does not establish elements of another criminal offence.
Mistake of Fact
(Error Facti)
Article 28
- (1)
- An act shall not be considered a criminal offence if it was done out of a compelling mistake of fact.
- (2)
- A compelling mistake of law exists where the perpetrator was not required or could not avoid a mistake about particular circumstance, which is a statutory element of the criminal offence, or about particular circumstance, which, had it existed, would have rendered such act permissible.
- (3)
- If the perpetrator’s mistake was due to negligence, he shall be guilty of criminal offence committed by negligence, if such offence is provided by law.
Mistake of Law
(Error Iuris)
Article 29
- (1)
- An act shall not be considered a criminal offence if it was done out of a compelling mistake of law.
- (2)
- A compelling mistake of law exists where the perpetrator was not required or could not be aware that his act was prohibited.
- (3)
- A perpetrator who was unaware that an act was prohibited, but could have or should have known, may be punished leniently.
2. Attempted Criminal Offence
Attempt
Article 30
- (1)
- Whoever commences a criminal offence with premeditation, but does not complete it, shall be punished for the attempted criminal offence if such offence is punishable by law with a term of imprisonment of five years or more, and for the attempt of other criminal offence only when the law explicitly provides for the punishment of attempt.
- (2)
- A perpetrator shall be punished for an attempt with a punishment prescribed for the criminal offence or with a lighter punishment.
Inappropriate Attempt
Article 31
An offender who attempts to commit a criminal offence with an inappropriate tool or against an inappropriate object may be remitted from punishment.
Voluntary Abandonment
Article 32
- (1)
- An offender who attempted to commit a criminal offence, but voluntarily abandoned the act of commission or prevented occurrence of consequences, may be remitted from punishment.
- (2)
- The provision of paragraph 1 of this Article shall not apply if the offender has not completed the criminal offence due to circumstances preventing or considerably hindering commission of the criminal offence, or because he assumed that such circumstances were present.
- (3)
- An accessory, instigator or abettor who voluntarily prevents commission of a criminal offence may also be remitted from punishment.
- (4)
- If in cases specified in paragraphs 1 and 3, the offender completes some other criminal offence that is independent of the offence he abandoned, the offender may not be remitted from punishment for such other offence on the same grounds.
3. Complicity in Criminal Offence
Co-perpetration
Article 33
If several persons jointly take part in committing a criminal offence, or jointly commit an offence out of negligence, or by carrying out a jointly made decision, by other premeditated act significantly contribute to committing a criminal offence, each shall be punished as prescribed by law for such offence.
Incitement
Article 34
- (1)
- Whoever with intent incites another to commit a criminal offence shall be punished as prescribed by law for such offence.
- (2)
- Whoever with intent incites another to commit a criminal offence whose attempt is punishable by law, and such offence has not been attempted at all, shall be punished as for the attempted criminal offence.
Aiding and Abetting
Article 35
- (1)
- Anyone aiding another with intent in committing a criminal offence shall be punished as prescribed by law for such criminal offence, or by a mitigated penalty.
- (2)
- The following, in particular, shall be considered as aiding in the commission of a criminal offence: giving instructions or advice on how to commit a criminal offence; supply of means for committing a criminal offence; creating conditions or removal of obstacles for committing a criminal offence; prior promise to conceal the commission of the offence, offender, means used in committing a criminal offence, traces of criminal offence and items gained through the commission of criminal offence.
Limits of Culpability and Punishment of Accomplices
Article 36
- (1)
- An accomplice is culpable for a criminal offence within the limits of his intent or negligence, and the inciter and abettor within the limits of their intent.
- (2)
- Grounds which preclude the culpability of the perpetrator (Art. 23, 28 and 29 hereof) do not preclude a criminal offence of co-perpetrators, inciters or abettors if they are culpable.
- (3)
- Personal relations, characteristics and circumstances due to which the law allows remittance of punishment, or that affect sentencing, may be taken in consideration only for such perpetrator, co-perpetrator, inciter or abettor where such relations, characteristics and circumstances exist.
- (4)
- Personal relations, characteristics and circumstances representing an essential element of a criminal offence do not have to exist with an inciter or abettor. An inciter or abettor having no such personal characteristic may be given a mitigated penalty.
4. Punishment of Inciter and Abettor for an Attempt
Attempt and Lesser Criminal Offence
Article 37
- (1)
- If a criminal offence remains an attempt, the inciter and abettor shall be punished for the attempt.
- (2)
- If an offender commits a lesser criminal offence than the one incited to or abetted, and which would have been comprised in such offence, the inciter and abettor shall be punished for the committed criminal offence.
- (3)
- Provision of paragraph 2 of this Article shall not apply if the inciter would receive more severe penalty by application of Article 34, paragraph 2 hereof.
5. Special Provisions on Criminal Liability for Offences Committed through the Media
Culpability of an Editor-in-chief
Article 38
- (1)
- A perpetrator of a criminal offence committed through publication of information in newspapers, other periodicals, on the radio, television or newsreels is the author of the information.
- (2)
- As an exception to paragraph 1 of this Article, an editor-in-chief or person replacing him at the time of publication of the information shall be deemed perpetrator of a criminal offence committed through publication of information in newspapers, other periodicals, on the radio, television or newsreels:
1) if the author remains unknown until the conclusion of the main hearing before a
first instance court and the offence carries a statutory penalty of five years imprisonment or more; 2) if the information was published without the author’s consent; 3) if at the time of publication factual or legal obstacles existed for prosecution of the
author, and continue to exist.
(3) An editor-in-chief or person replacing him is not culpable if due to justifiable reasons he was unaware of any of the circumstances referred to in paragraph 2, items 1 through 3 of this Article.
Criminal Liability of Publisher, Printer and Producer
Article 39
(1) If conditions set forth in Article 38 hereof exist, the perpetrators shall be:
1) publisher – for a criminal offence committed through regular printed publications, and if there is no publisher or factual or legal obstacles exist for his prosecution – the typesetter/printer who had knowledge thereof;
2) producer – for the criminal offence committed by way of compact disc, phonograph record, magnetic tape and other audio mediums, film for public and private showing, slides, video or other similar means intended for a wider audience.
(2) If the publisher, printer or producer is a legal entity or government authority, the official in charge of publishing, printing or production shall be culpable.
Application of Provisions of Articles 38 and 39
Article 40
Provisions of Articles 38 and 39 hereof shall apply only provided these persons may not be considered perpetrators of a criminal offence pursuant to general provisions of this Code.
Protection of Sources of Information
Article 41
Persons referred to in Articles 38 and 39 hereof shall not be considered perpetrators of a criminal offence if they failed to disclose to the court or a competent body the author of the information or source of information, unless a criminal offence has been committed which is punishable by at least five years imprisonment or more, or if necessary in order to prevent such criminal offence.
CHAPTER FOUR
PENALTIES
1. Purpose of Punishment, Types of Punishment and Requirements for Imposition thereof
Purpose of Punishment
Article 42
Within the framework of the general purpose of criminal sanctions (Article 4, paragraph 2), the purpose of punishment is:
1) to prevent an offender from committing criminal offences and deter them from future commission of criminal offences;
2) to deter others from commission of criminal offences;
3) to express social condemnation of the criminal offence, enhance moral strength and reinforce the obligation to respect the law.
Types of Punishment
Article 43
The following sanctions may be pronounced to a perpetrator of criminal offence:
1) imprisonment;
2) fine;
3) community service;
4) revocation of driver’s license.
Principal and Secondary Penalties
Article 44
(1) Imprisonment and community service may be pronounced only as principal sanctions.
- (2)
- A fine and revocation of driver’s license may be pronounced as principal and as secondary sanctions.
- (3)
- If several sanctions are prescribed for a single criminal offence, only one may be pronounced as principal sanction.
Imprisonment
Article 45
- (1)
- A sentence of imprisonment may not be less than thirty days or more than twenty years.
- (2)
- A sentence of imprisonment referred to in paragraph 1 of this Article is pronounced in full years and months, and if under six months then also in days.
- (3)
- A term of imprisonment from thirty to forty years may exceptionally be pronounced for the most serious criminal offences or the most serious forms of criminal offences together with the penalty referred to in para 1 of this Article. This sentence is pronounced in full years.
- (4)
- A term of imprisonment from thirty to forty years may not be pronounced to a person who at the time of commission of the criminal offence is under twenty-one years of age.
Release on Parole
Article 46
- (1)
- The court may release on parole a convicted person who has served half of the prison sentence if in the course of serving the prison sentence he has improved so that it is reasonable to assume that he will behave well while at liberty and particularly that he will refrain from committing a new criminal offence until the end of the imposed prison sentence. In deliberating whether to release the convicted person on parole, consideration shall be given to his conduct during serving of the sentence, performance of work tasks relative to his abilities, and other circumstances indicating that the purpose of punishment has been achieved.
- (2)
- In the case referred to in paragraph 1 of this Article, if parole is not revoked, it shall be considered that the convicted person has served his sentence.
Revocation of Parole
Article 47
- (1)
- The court shall revoke parole if the convicted person, while on parole, commits one or more criminal offences punishable by a term of imprisonment exceeding one year.
- (2)
- The court may revoke parole, if a person on parole commits one or more criminal offences punishable by a term of imprisonment of under one year. In determining whether to revoke the parole, the court shall particularly take into consideration whether criminal offences are related, motives and other circumstances justifying revocation of parole.
- (3)
- Provisions of paragraphs 1 and 2 of this Article shall also apply when the paroled person is tried for a criminal offence committed prior to release on parole.
- (4)
- When the court revokes parole it shall pronounce sentence by applying provisions of Article 60 and 62, paragraph 2 hereof, taking the previously pronounced sentence as already established. The part of the sentence served by the convicted person pursuant to previous conviction shall be calculated into the new sentence, whilst time spent on parole shall not be calculated.
- (5)
- If the paroled person is convicted to a term of imprisonment under one year, and the court does not revoke parole, parole shall be extended for the period of imprisonment for such sentence served by the convicted persons.
- (6)
- In cases referred to in paragraphs 1 through 3 of this Article, parole may be revoked not later than two years from the day parole has expired.
General Provisions on Fines
Article 48
- (1)
- A fine may be determined and pronounced either in daily amounts (Article 49) or a particular amount (Article 50).
- (2)
- A fine for criminal offences committed for gain may be pronounced as secondary punishment even when not stipulated by law or when the law stipulates that the perpetrator may be punished with imprisonment or fine, and the court pronounces imprisonment as the principal punishment.
Fine in Daily Amounts
Article 49
- (1)
- A fine in daily amounts shall be determined by first defining the number of daily amounts and then the sum of the daily amount. The final amount of the fine shall be determined by the court by multiplying the adjudicated number of daily amounts with the value of one daily amount.
- (2)
- The number of daily amounts may not be less than ten nor exceed three hundred and sixty days. The number of daily amounts for the committed criminal offence shall be determined in accordance with the general rules for determining penalties (Article 54).
- (3)
- The sum of one daily amount is determined by dividing the difference between the income and expenditures of the perpetrator during the previous year by the number of days in the year. A single daily amount may not be under five hundred dinars or more than fifty thousand dinars.
- (4)
- For the purpose of determining the daily amount the court may request information from banks and other financial institutions, government authorities and legal entities who are obliged to deliver the requested information and may not invoke protection of business or other secret.
- (5)
- If it is not possible to obtain verified information on the income and expenses of the perpetrator, or if he does not generate any income, but owns property or holds property rights, the court shall as a rough estimate determine the daily amount based on the available information. The number of daily amounts is determined within the following ranges:
1) up to sixty for criminal offences punishable by imprisonment up to three months;
2) from thirty to one hundred and twenty for criminal offences punishable by imprisonment up to six months;
3) from sixty to one hundred and eighty for criminal offences punishable by imprisonment up to one year;
4) from one hundred and twenty to two hundred and forty for criminal offences punishable by imprisonment up to two years;
5) at least one hundred and eighty for criminal offences punishable by imprisonment up to three years.
6) within the prescribed amount for criminal offences where a fine is prescribed as the only penalty.
Fine in Particular Amount
Article 50
- (1)
- If it is not possible to determine the amount of a daily amount either based on the rough estimate of the court (Art. 49, para 5), or collecting of such information would significantly prolong the criminal proceedings, the court shall pronounce a fine in set amount within the stipulated range of minimum and maximum fine.
- (2)
- A fine may not be less than ten thousand dinars. A fine may not exceed one million dinars and in case of criminal offences committed for gain more than ten million dinars.
- (3)
- A fine as principal punishment is pronounced in the following amounts: 1) up to one hundred thousand dinars for criminal offences punishable by imprisonment up to three months; 2) from twenty thousand to two hundred thousand dinars for criminal offences punishable by imprisonment up to six months; 3) from thirty thousand to three hundred thousand dinars for criminal offences punishable by imprisonment up to one year; 4) from fifty thousand to five hundred thousand dinars for criminal offences punishable by imprisonment up to two years; 5) at least one hundred thousand dinars for criminal offences punishable by imprisonment up to three years.
6) within the prescribed amount for criminal offences where a fine is prescribed as the only penalty.
Enforcement of Fine
Article 51
- (1)
- The time period for payment of a fine is defined in the judgement and may not be less than fifteen days or more than three months. In justifiable cases the court may allow the convicted person to pay the fine in instalments where the period of payment may not exceed one year.
- (2)
- If the convicted person fails to pay the fine within the set period, the court shall replace the fine with a term of imprisonment, by converting each one thousand dinars into one day of imprisonment, provided that the term of imprisonment may not exceed six months, and if the pronounced fine exceeds seven hundred thousand dinars, the term of imprisonment may not exceed one year.
- (3)
- If the convicted person pays only a part of the fine, the court shall convert pro rata the remaining amount of the fine to a term of imprisonment, and if the convicted person pays the remaining amount of the fine, enforcement of the prison sentence shall be discontinued.
- (4)
- An unpaid fine may instead of imprisonment be replaced with a community service order, by converting each one thousand dinars into eight hours of community service, provided the total duration of community service does not exceed three hundred and sixty hours.
(5) After death of the convicted person the fine shall not be enforced.
Community Service
Article 52
- (1)
- Community service may be imposed for criminal offences punishable by imprisonment of up to three years or a fine.
- (2)
- Community service is any socially beneficial work that does not offend human dignity and is not performed for profit.
- (3)
- Community service may not be less than sixty hours or longer than three hundred and sixty hours. Community service shall last sixty hours during one month and shall be performed during a period that may not be under one month or more than six months.
- (4)
- In pronouncing this penalty the court shall give consideration to the purpose of punishment, have regard to the type of committed criminal offence, personality of the perpetrator and his readiness to perform community service. Community service may not be pronounced without consent of the offender.
- (5)
- If the offender fails to perform a number of all any hours of community service, the court shall replace this penalty by a term of imprisonment by calculating every eight hours of community service as one day of imprisonment.
- (6)
- If the offender fulfils his obligations in respect of community service, the court may reduce the pronounced duration of community service by one quarter.
Revocation of Driver’s License
Article 53
- (1)
- The driving license of a perpetrator of an offence in whose commission or preparation a motor vehicle was used, may be revoked.
- (2)
- The court shall determine the duration of the penalty specified in paragraph 1 of this Article, which may not be less than one nor more than three years, calculated from the day the decision became final, and where time spent in prison is not calculated into this sentence.
- (3)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article may be pronounced as secondary punishment together with a term of imprisonment or a fine, and may be imposed as principal punishment for criminal offences punishable by imprisonment of up to two years. Revocation of driving licence may not be ordered together with the safety measure of ban on driving a vehicle.
- (4)
- If the convicted person drives a motor while his driver’s license is revoked, the court shall replace the penalty of revocation of driver’s license by a term of imprisonment, by calculating every year of revocation of driver’s license as one month of imprisonment.
2. Determination of Sentence
General Principles on Sentencing
Article 54
- (1)
- The court shall determine a punishment for a criminal offender within the limits set forth by law for such criminal offence, with regard to the purpose of punishment and taking into account all circumstance that could have bearing on severity of the punishment (extenuating and aggravating circumstances), and particularly the following: degree of culpability, the motives for committing the offence, the degree of endangering or damaging protected goods, the circumstances under which the offence was committed, the past life of the offender, his personal situation, his behaviour after the commission of the criminal offence and particularly his attitude towards the victim of the criminal offence, and other circumstances related to the personality of the offender.
- (2)
- In determining the fine in particular amount (Article 50), the court shall afford particular consideration to financial status of the offender.
- (3)
- The circumstance which is an element of a criminal offence may not be taken into consideration either as aggravating or extenuating, unless it exceeds the degree required for establishing the existence of the criminal offence or particular form of the criminal offence or if there are two or more of such circumstances, and only one is sufficient to define the existence of a severe or less severe form of criminal offence.
Repeat Offence
Article 55
The court may, in determining punishment for a perpetrator of a criminal offence they committed after serving of sentence, pardon or sentence under limitations or remittance of punishment, upon expiry of period for revocation of parole or admonition by the court, take such circumstance as aggravating, and shall give particular consideration to seriousness of the previous offence, whether the previous offence was of the same kind as the latter, whether both offences were committed from same motives, circumstances under which the offences were committed and the time elapsed from the previous conviction or pronounced punishment, pardon or sentence under limitations, remittance of punishment or of the expiry of the time limit for revocation of previous suspended sentence or pronounced caution by the court.
Mitigation of Penalty
Article 56
The court may pronounce to a perpetrator of a criminal offence a penalty which is under statutory limits or a mitigated penalty, if:
1) mitigation of penalty is provided by law;
2) the law provides for remittance from punishment of the offender and the court decides otherwise;
3) the court finds that particularly mitigating circumstances exist and determines that the purpose of punishment may be achieved by a mitigated penalty.
Limits of Mitigation
Article 57
- (1)
- When requirements for mitigation of penalty specified in Article 56 hereof are met, the court shall mitigate the penalty within the following limits: 1) if the lowest statutory penalty for the criminal offence is imprisonment of five or more years, the sentence may be reduced to two years imprisonment; 2) if the lowest statutory penalty for the criminal offence is imprisonment of three years, the sentence may be reduced to one-year imprisonment; 3) if the lowest statutory penalty for the criminal offence is imprisonment of two years, the sentence may be reduced to six-month imprisonment; 4) if the lowest statutory penalty for the criminal offence is imprisonment up to one year, the sentence may be reduced to three months; 5) if the lowest statutory penalty for the criminal offence is imprisonment under one year, the sentence may be reduced to thirty -day imprisonment; 6) if the statutory penalty for the criminal offence does not specify minimum sentence, imprisonment may be replaced by fine or community service; 7) if the statutory penalty for the criminal offence is a fine with specified lowest amount, the fine may be reduced to ten thousand dinars.
- (2)
- When the court has powers of remittance from punishment, it may reduce the penalty without limitations stipulated for mitigation of punishment.
Remittance of Punishment
Article 58
- (1)
- The court may remit from punishment a perpetrator of a criminal offence only when so explicitly provided by law.
- (2)
- The court may also remit from punishment a perpetrator of a criminal offence committed from negligence if the consequences of the offence affect the offender so strongly that imposing of penalty would obviously not serve the purpose of punishment.
Settlement of the Offender and Victim
Article 59
- (1)
- The court may remit from punishment the perpetrator of a criminal offence punishable by up to three years' imprisonment or a fine if the offender has fulfilled all his obligations from an agreement reached with the victim.
- (2)
- The court may also remit from punishment the perpetrator of a criminal offence punishable by imprisonment of up to five years if following the commission of the offence, and before learning that he has been uncovered, the offender eliminates the consequences of the offence or compensates damages caused by the criminal offence.
Joinder of Offences
Article 60
- (1)
- If an offender by one act or several acts has committed several criminal offences for which he is tried concurrently, the court shall first determine penalties for each of the offences respectively and shall then pronounce a single penalty.
- (2)
- The court shall pronounce a single penalty in line with the following rules: 1) if a term of imprisonment of forty years has been determined for one of the criminal offences in joinder, only such sentence shall be pronounced;
2) if the court has determined imprisonment for criminal offences in joinder, it shall increase the most severe punishment, provided that the single sentence does not attain the sum of cumulative sentences, or exceed twenty years' imprisonment;
3) if prison sentences of maximum three years are prescribed for all criminal offences in joinder, the single sentence may not exceed ten years' imprisonment;
4) if only fines are determined for criminal offences in joinder, the court shall pronounce a single fine in the amount of the cumulative sum of determined fines, provided it does not exceed eighteen million dinars, and where the court determined particular amounts (Article 50), the fine may not exceed one million or ten million dinars when one or more offences were committed for gain;
5) if only community service is provided for criminal offences in joinder, the court shall pronounce a single penalty of community service, provided it does not exceed three hundred and sixty hours, and the time period within which community service is performed should not exceed six months.
6) if imprisonment is provided for some criminal offences in joinder and a fine for others, the court shall pronounce a single fine pursuant to provisions of items 2 through 4 of this paragraph.
- (3)
- The court shall pronounce a fine as secondary punishment if it has been prescribed for one of the criminal offences in joinder, and if the court has determined more than one fine it shall pronounce a single fine pursuant to the provisions of paragraph 2, item 4 of this Article. If the court determines a fine as principal penalty and also determines a fine as secondary penalty, it shall pronounce a single fine applying the rules specified in paragraph 2, item 4 of this Article.
- (4)
- If the court determines imprisonment and juvenile detention as penalties for joinder of offences, a single penalty of imprisonment shall be pronounced by applying the rules specified in paragraph 2, item 2 of this Article.
Continuing Offence
Article 61
- (1)
- A continuing offence comprises several identical offences or offences of the same type committed in temporal continuity by the same offender, representing a whole, due to existence of at least two of the following requirements: same victim, same type of object of the offence, use of same situation or same permanent relationship, same places or spaces of commission of the offence or same intent of offender.
- (2)
- Offences against person may constitute continuing criminal offence only when perpetrated against the same person.
- (3)
- Offences that by their nature do not allow combining into one offence cannot constitute continuing criminal offence.
- (4)
- If a continuing criminal offence comprises both serious and less serious forms of the same offence, it shall be considered that the continuing criminal offence constitutes the most serious form of committed offences.
- (5)
- If a continuing criminal offence comprises offences whose element is a pecuniary amount, it shall be considered that the continuing criminal offence achieved the sum of amounts achieved by individual offences, if comprised by single intent of the offender.
- (6)
- A criminal offence which is not included in a continuing offence in a final court ruling, but uncovered subsequently, shall constitute a separate criminal offence or be part of a separate continuing offence.
Sentencing
Article 62
- (1)
- If a convicted person is tried for a criminal offence committed before commencement of serving of prison sentence for earlier conviction, or for a criminal offence committed in the course of serving prison sentence or juvenile detention, the court shall pronounce a single sentence for all criminal offences by applying the provisions of Article 60 hereof, taking into account the sentence pronounced earlier as an already determined penalty. The sentence or a part of the sentence the convicted person has already served shall be credited to the pronounced sentence of imprisonment.
- (2)
- For a criminal offence committed in the course of serving a prison sentence or juvenile detention, the court shall pronounce a sentence to the offender, irrespective of previously pronounced sentence, if by application of the provisions of Article 60 hereof and due to the seriousness of the criminal offence and the remaining part of the earlier sentence, the purpose of punishment cannot be achieved.
- (3)
- A convicted person who in the course of serving a prison sentence or juvenile detention commits an offence for which the law stipulates a fine or a term of imprisonment up to one year, shall receive disciplinary punishment.
Crediting Time in Detention and Earlier Sentence
Article 63
- (1)
- The time spent in detention, as well as any other depravation of liberty in relation to a criminal offence shall be credited to the pronounced prison sentence, fine and community service.
- (2)
- If a criminal procedure has been conducted for several criminal offences in joinder, and detention has not been ordered for each of them, the time spent in detention shall be credited to the pronounced prison sentence, fine and community service for the offence of which the accused is convicted.
- (3)
- A prison sentence or a fine which the offender has served or paid for a misdemeanour or commercial offence, as well as sentence or disciplinary measure of depriving of liberty which the offender has served for violation of military discipline shall be credited to the sentence pronounced for a criminal offence whose elements comprise also the elements of a misdemeanour, commercial offence or violation of military discipline.
- (4)
- For each crediting, a day spent in detention, a day of depriving of liberty, a day of imprisonment, eight hours of community service and one thousand dinars of fine shall be deemed equal.
CHAPTER FIVE
CAUTIONARY MEASURES
1. Suspended Sentence and Judicial Admonition
Purpose of Suspended Sentence and Judicial Admonition
Article 64
(1) Cautionary measures are suspended sentence and judicial admonition.
(2) Within the general purpose of criminal sanctions (Article 4, paragraph 2), the purpose of a suspended sentence and judicial admonition is not to impose a sentence for lesser criminal offences to the offender who is guilty when it may be expected that an admonition with the threat of punishment (suspended sentence) or a caution alone (judicial admonition) will have sufficient effect on the offender to deter him from further commission of criminal offences.
Suspended Sentence
Article 65
- (1)
- By suspended sentence the court determines punishment of the offender and concurrently determines that it shall not be enforced provided the convicted person does not commit a new offence during a period set by the court, which may not be under one or longer than five years (probationary period).
- (2)
- The court may order in suspended sentence that the penalty shall be enforced if the convicted person fails to restore material gain acquired through commission of the offence, fails to compensate damages caused by the offence or fails to fulfil other obligations provided in provisions of criminal legislation. The court shall set the time for fulfilling such obligations within the specified probationary period.
(3) Security measures ordered together with suspended sentence shall be enforced.
Requirements for Pronouncing a Suspended Sentence
Article 66
(1) A sentence of imprisonment of up to two years may be suspended.
- (2)
- For criminal offences punishable by imprisonment up to ten years or more the sentence may not be suspended.
- (3)
- A suspended sentence may not be pronounced when more than five years have elapsed from the time the sentence pronounced to a perpetrator for premeditated criminal offence became final.
- (4)
- In determining whether to pronounce a suspended sentence the court shall, having regard to the purpose of suspended sentence, particularly take into consideration the personality of the offender, his previous conduct, his conduct after committing the criminal offence, degree of culpability and other circumstances relevant to the commission of crime.
- (5)
- If both a term of imprisonment and a fine are imposed, only the prison sentence may be suspended.
Revocation of Suspended Sentence due to New Criminal Offence
Article 67
- (1)
- The court shall revoke a suspended sentence if the convicted person commits one or more criminal offences during probation and is sentenced to imprisonment of two years or more.
- (2)
- If a convicted person during probation commits one or more criminal offences and is sentenced to imprisonment of under two years or a fine, the court shall, after deliberating all circumstances relating to the committed offence and the offender, and particularly congruence of the offences, their significance and motivation for their commitment, decide whether to revoke the suspended sentence. In its deliberation the court shall be bound by the ban on suspending a sentence if the offender is to be sentenced to more than two years in prison for criminal offences determined in the suspended sentence and for new criminal offences (Article 66, paragraph 1).
- (3)
- If the court revokes a suspended sentence, it shall pronounce a single prison sentence by applying the provisions of Article 60 hereof for both the previously committed and for new criminal offence, and assuming punishment from the revoked suspended sentence as already determined.
- (4)
- If the court does not revoke a suspended sentence, it may pronounce a suspended sentence or a penalty for the new criminal offence. If convicted to a term of imprisonment for the new offence, time served for this sentence shall not be credited to time on probation as determined in the suspended sentence for the previous offence.
- (5)
- If the court decides that a suspended sentence should be pronounced for the new offence as well, it shall by applying the provisions of Article 60 hereof determine a single sentence for both the previous and the new criminal offence, and shall specify a new probation period that may not be less than one year or longer than five years, counting from the day when the new judgement becomes final. If the convicted person in the course of the new probation period commits a criminal offence, the court shall revoke the suspended sentence and impose imprisonment, applying the provisions of paragraph 3 of this Article.
Revocation of a Suspended Sentence due to a Previously
Committed Criminal Offence
Article 68
- (1)
- ) The court shall revoke a suspended sentence if, after its pronouncement, the court determines that the convicted person committed a criminal offence prior to ordering of a suspended sentence and if in the consideration of the court there would have been no grounds for ordering a suspended sentence had such offence been known. In such cases, Article 67, paragraph 3 hereof shall apply.
- (2)
- If the court does not revoke a suspended sentence, provision of Article 67, paragraph 4 hereof shall apply.
Revocation of Suspended Sentence due to Failure to Meet
Particular Obligations
Article 69
If by suspended sentence the convicted person is ordered to fulfil particular obligations referred to in Article 65, paragraph 2 hereof, and he fails to fulfil such obligation within the period set in the judgement, the court may extend the deadline during the period of probation, or may revoke the suspended sentence and order the penalty determined in the suspended sentence. If the court establishes that the convicted person is unable to fulfil the obligation on justifiable grounds, it may release him from such obligation or replace it by another appropriate obligation provided by law.
Time-limits for Revocation of a Suspended Sentence
Article 70
- (1)
- A suspended sentence may be revoked during the probationary period. If in this period a convicted person commits a criminal offence which entails a revocation of suspended sentence, whereas this is determined by judgement after the expiry of the probationary period, the suspended sentence may be revoked not later than one year from the day the probationary period expired.
- (2)
- If a convicted person fails to meet an obligation referred to in Article 65, Paragraph 2 hereof within the specified time, the court may, not later than one year from expiry of the probationary period, order enforcement of the punishment set forth in the suspended sentence.
Suspended Sentence with Protective Supervision
Article 71
- (1)
- The court may order protective supervision of an offender under suspended sentence during probation.
- (2)
- Protective supervision includes assistance, care and protection measures provided by law.
- (3)
- If the court establishes during the course of protective supervision that the purpose of this measure has been achieved, it may terminate protective supervision before the expiry of the specified time period.
- (4)
- If a convicted person under protective supervision fails to fulfil the obligations ordered by the court, the court may caution such person or may replace the previous obligation by another or extend protective supervision within the probation period or revoke the suspended sentence.
Requirements for Ordering Protective Supervision
Article 72
- (1)
- When pronouncing a suspended sentence, the court may order protective supervision of the offender if, considering his personality, previous conduct, attitude after committing of the offence and particularly his attitude towards the victim of the offence and circumstance of its commission, it may be assumed that protective supervision would enhance achieving the purpose of suspended sentence.
- (2)
- The court orders protective supervision in the judgement pronouncing suspended sentence and determines measures of protective supervision, duration and manner of implementation thereof.
Protective Supervision
Article 73
Protective supervision may comprise one or more of the following obligations:
1) reporting to competent authority for enforcement of protective supervision within periods set by such authority;
2) training of the offender for a particular profession;
3) accepting employment consistent with the offender’s abilities;
4) fulfilment of the obligation to support family, care and raising of children and other family duties;
5) refraining from visiting particular places, establishment or events if that may present an opportunity or incentive to re-commit criminal offences;
6) timely notification of the change of residence, address or place of work;
7) refraining from drug and alcohol abuse;
8) treatment in a competent medical institution;
9) visiting particular professional and other counselling centres or institutions and adhering to their instructions;
10) eliminating or mitigating the damage caused by the offence, particularly reconciliation with the victim of the offence.
Selecting Measures of Protective Supervision
Article 74
In selecting the obligations set forth in Article 73 hereof, the court shall particularly have regard to the age of an offender, his health, affinities and habits, motives from which he committed the offence, conduct after commission of the offence, earlier conduct, personal and family situation, ability to meet the ordered obligations as well as other circumstances pertinent to the personality of the offender which bear relevance to the selection of the measures for protective supervision and duration thereof.
Duration of Protective Supervision
Article 75
- (1)
- Duration of protective supervision measures is set within the probationary period determined in the suspended sentence. (2) Protective supervision shall cease by revocation of the suspended sentence.
- (3)
- For the duration of protective supervision the court may, given the results achieved, set aside particular obligations or replace them with others.
- (4)
- If during protective supervision the court determines that the objective of such measure has been achieved, it may end the protective supervision before expiry of the specified period.
Consequences of Failure to Fulfil Protective Supervision Requirements
Article 76
If the convicted person under protective measures fails to fulfil the obligations ordered by the court, the court may caution him or replace the previously ordered obligation by another or extend the duration of protective supervision within the probationary period or revoke suspended sentence.
Judicial Caution
Article 77
- (1)
- Judicial caution may be pronounced for criminal offences punishable by imprisonment under one year or fine, which have been committed under such extenuating circumstances that they render them particularly minor.
- (2)
- For particular criminal offences and under conditions provided by law, a judicial caution may be pronounced even when such offences are punishable by imprisonment up to three years.
- (3)
- The court may pronounce caution for joinder of offences provided requirements specified in paragraphs 1 and 2 of this Article have been established for each of them.
- (4)
- In deliberating whether to pronounce a judicial caution, the court shall, having regard to the purpose of the caution, particularly take into consideration the personality of the offender, his past conduct, his conduct after commission of the offence, and specifically his attitude to the victim of the offence, degree of culpability and other circumstances under which the offence was committed.
- (5)
- Judicial caution may not be pronounced to members of armed forces for criminal offences against the Army of Serbia and Montenegro.
CHAPTER SIX
SECURITY MEASURES
Purpose of Security Measures
Article 78
Within the general purpose of criminal sanctions (Article 4, paragraph 2), the purpose of security measures is to eliminate circumstances or conditions that may have influence on an offender to commit criminal offences in future.
Types of Security Measures
Article 79
(1)The following security measures may be ordered to offender:
1) compulsory psychiatric treatment and confinement in a medical institution;
2) compulsory psychiatric treatment at liberty;
3) compulsory drug addiction treatment;
4) compulsory alcohol addiction treatment;
5) prohibition from practising a profession, activity or duty;
6) prohibition to drive a motor vehicle;
7) confiscation of objects;
8) expulsion of a foreigner from the country;
9) publishing of judgement.
(2) Under the conditions prescribed by this Code, certain security measures may be imposed on a mentally incompetent person who committed unlawful act provided under law as a criminal offence (Article 80, para 2).
Ordering Scurity Measures
Article 80
- (1)
- Where grounds under this Code exist, the court may impose one or more security measures on an offender.
- (2)
- Compulsory psychiatric treatment and confinement in a medical institution and compulsory psychiatric treatment at liberty shall be imposed as an individual sanction on a mentally incompetent criminal offender. In addition to these measures, ban on practising certain profession, activity or duty, ban on driving a motor vehicle and confiscation of objects may also be ordered.
- (3)
- Measures specified in paragraph 2 of this Article may be ordered to an offender whose mental capacity is substantially impaired, if under pronouncement of a penalty or suspended sentence.
- (4)
- Compulsory drug addiction treatment, compulsory alcohol addiction treatment, ban on practising particular profession, activity or duty, ban on driving a motor vehicle, confiscation of objects and publishing of judgement may be ordered if the offender is under pronouncement of penalty, suspended sentence, judicial caution or if the offender is remitted from punishment.
- (5)
- Expulsion of a foreigner from the country may be pronounced if an offender is under pronouncement of penalty or suspended sentence.
- (6)
- For joinder of criminal offences a security measure shall be ordered if determined for one of the offences in joinder.
Compulsory Psychiatric Treatment and Confinement in a Medical Institution
Article 81
- (1)
- The court shall order compulsory psychiatric treatment and confinement in a medical institution to an offender who committed a criminal offence in a state of substantially impaired mental capacity if, due to the committed offence and the state of mental disturbance, it determines that there is a risk that the offender may commit a more serious criminal offence and that in order to eliminate this risk they require medical treatment in such institution.
- (2)
- If the requirements referred to in paragraph 1 of this Article are met, the court shall order compulsory treatment and confinement in a medical institution to an offender who in state of mental incompetence committed an unlawful act provided under law as a criminal offence.
- (3)
- The court shall discontinue the measure referred to in paragraphs 1 and 2 of this Article when it determines that the need for treatment and confinement of the offender in a medical institution no longer exist.
- (4)
- The measure specified in paragraph 1 of this Article when ordered together with a term of imprisonment may last longer than the pronounced sentence.
- (5)
- Time spent in a medical institution by the offender who committed a criminal offence in a state of substantially impaired mental capacity and who has been sentenced to prison shall be credited to serving of the pronounced sentence. If time spent in a medical institution is less than the pronounced prison sentence, the court shall order, upon termination of the security measure, that the convicted person is remanded to prison to serve the remainder of the sentence or released her on parole. In deliberating to grant parole the court shall, in addition to requirements set forth in Article 46 hereof, particularly take into consideration the degree of success of treatment of the convicted person, his medical condition, time spent in the medical institution and the remaining part of the sentence.
Compulsory Psychiatric Treatment at Liberty
Article 82
- (1)
- The court shall order compulsory psychiatric treatment at liberty to an offender who has committed an unlawful act provided under law as a criminal offence in a state of mental incapacity if it determines that danger exists that the offender may again commit an unlawful act provided under law as a criminal offence, and that treatment at liberty is sufficient to eliminate such danger.
- (2)
- The measure specified in paragraph 1 of this Article may be ordered to a mentally incompetent perpetrator under compulsory psychiatric treatment and confinement in a medical institution when the court determines, based on results of medical treatment, that his further treatment and confinement in a medical institution is no longer required and that treatment at liberty would be sufficient.
- (3)
- Under conditions specified in paragraph 1 of this Article, the court may also order compulsory psychiatric treatment at liberty to an offender whose mental competence is substantially impaired if he is under a suspended sentence or released on probation pursuant to Article 81, paragraph 5 hereof.
- (4)
- Compulsory psychiatric treatment at liberty may be undertaken periodically in particular medical institution if necessary for a successful treatment, with the proviso that periodical institutional treatment may not exceed fifteen days in continuity or two months in aggregate.
- (5)
- Compulsory psychiatric treatment at liberty shall last as long as there is a need for treatment, but may not exceed three years.
- (6)
- If in case referred in paragraphs 1 through 3 of this Article, the offender does not comply with treatment at liberty or abandons it of his own volition, or if despite treatment, danger of committing an unlawful act provided under law as a criminal offence is reasserted, which necessitates his treatment and confinement in an appropriate medical institution, the court may order compulsory psychiatric treatment and confinement in such institution.
Compulsory Drug Addiction Treatment
Article 83
- (1)
- The court shall order compulsory treatment to an offender who has committed a criminal offence due to addiction to narcotics and if there is a serious danger that he may continue committing criminal offences due to this addiction.
- (2)
- The measure specified in paragraph 1 of this Article shall be carried out in a penitentiary institution or in an appropriate medical or other specialised institution and shall last as long as there is a need for treatment, but not more than three years.
- (3)
- When the measure referred in paragraph 1 of this Article is ordered together with a term of imprisonment, duration thereof may exceed the pronounced sentence but its overall duration shall not exceed three years.
- (4)
- The time spent in the institution for medical treatment shall be credited to the prison sentence.
- (5)
- If the measure referred to in paragraph 1 of this Article is pronounced together with a fine, a suspended sentence, judicial caution or remittance of punishment, it shall be carried out at liberty and may not exceed three years.
6) If an offender without justifiable reasons fails to undertake treatment at liberty or abandons treatment at his own volition, the court shall order coercive enforcement of such measure in an appropriate medical or other specialised institution.
Compulsory Alcohol Addiction Treatment
Article 84
- (1)
- The court shall order compulsory treatment to an offender who has committed a criminal offence due to addiction on alcohol abuse and if there is serious threat that he may continue to commit offences due to such addiction.
- (2)
- The measure specified in paragraph 1 of this Article shall be carried out in a penitentiary institution or an appropriate medical or other specialised institution and shall last as long as there is need for treatment, but may not exceed the duration of the pronounced prison sentence.
- (3)
- The time spent in an institution for medical treatment shall be credited against the prison sentence.
- (4)
- If the measure specified in paragraph 1 of this Article is ordered together with a fine, suspended sentence, judicial caution or remittance of punishment, it shall be carried out at liberty and may not exceed two years.
- (5)
- If without justified reasons, an offender fails to undertake treatment at liberty or abandons treatment at his own volition, the court shall order the coercive enforcement of the measure in an appropriate medical or other specialised institution.
Prohibition to Practise a Profession, Activity or Duty
Article 85
- (1)
- The court may prohibit an offender from practising a particular profession, activity, or all or certain duties related to the disposition, use, management or handling of another’s property or taking care of that property, if it is reasonably believed that his further exercise of that duty would be dangerous.
- (2)
- The court shall determine the duration of the measure referred to in paragraph 1 of this Article that may not be less than one more than ten years, calculated from the day the judgement became final, and the time spent in a prison or medical institution where the security measure has been exercised shall not be credited to the term of this measure.
- (3)
- If ordering a suspended sentence, the court may order revoking of such sentence if the offender violates the prohibition to practise a particular profession, activity or duty.
Prohibition to Drive a Motor Vehicle
Article 86
- (1)
- The court may order a ban on driving a motor vehicle to an offender who committed a criminal offence of endangering road safety.
- (2)
- In ordering the measure specified in paragraph 1 of this Article the court shall determine the type and category of vehicles covered by the ban.
- (3)
- The court may order the measure referred to in paragraph 1 of this Article if it finds that the gravity of the committed offence, the circumstances under which the offence was committed or previous violations of traffic regulations by the offender indicate that it would be dangerous to allow such person to drive motor vehicle of a certain type or category.
- (4)
- The court shall determine the duration of the measure referred in paragraph 1 of this Article, which may not be less than three months or more than five years, calculating from the day the judgement became final, and the time served in prison or in an institution where the security or rehabilitation measure is carried out shall not be credited to the term of this measure.
- (5)
- If the measure referred to in paragraph 1 of this Article is ordered to a person holding a foreign driver’s license, the prohibition shall refer to driving a motor vehicle in the territory of Serbia.
- (6)
- If the court orders a suspended sentence, such sentence shall be revoked if the offender violates the ban to drive a motor vehicle.
(7) The law may stipulate mandatory ban to drive a motor vehicle.
Seizure of Objects
Article 87
- (1)
- Objects used or intended for use in the commission of a criminal offence or resulting from the commission of a criminal offence may be seized, if property of the offender.
- (2)
- The objects referred to in paragraph 1 of this Article may be seized even if not property of the offender if so required by the interests of general safety or it there is still a risk that they will be used to commit a criminal offence, if without prejudice to the right of third parties to compensation of damages by the offender.
- (3)
- The law may stipulate a mandatory seizure of objects and/or their mandatory destruction. The law may also stipulate the requirements for seizure of particular objects in specific cases.
Expulsion of a Foreigner from the Country
Article 88
- (1)
- The court may order expulsion from the territory of Serbia of a foreigner who committed a criminal offence for a period of one to ten years.
- (2)
- In deliberating to order the measure referred to in paragraph 1 of this Article, the court shall take into consideration the time and gravity of a committed offence, motives for committing of the offence, manner of commission and other circumstances for declaring the foreigner a persona non grata in Serbia.
- (3)
- The period of expulsion commences on the day the decision becomes effective, and the time spent in prison shall not be credited to the term of this measure.
- (4)
- The measure referred in paragraph 1 of this Article shall not be ordered against an offender enjoying protection pursuant to the ratified international treaties.
Publishing of the Judgement
Article 89
- (1)
- In the conviction for a criminal offence committed by means of the media, or for a criminal offence resulting in endangerment of life and health of persons, where publishing of the judgement would be conductive to eliminating or diminishing such danger, the court may decide to publish the judgement in the same media or other appropriate means, in full or in excerpt, at the expense of the offender.
- (2)
- The law may provide for a mandatory publishing of judgement. In such cases the court shall determine the media where the judgement is to be published and whether to publish it in full or in excerpt.
- (3)
- Publishing of judgement shall be effected not later than thirty days following the day the judgement becomes final.
Termination of Security Measures Pursuant to Court Decision
Article 90
- (1)
- The court may issue a decision to terminate the security measure of prohibition of practising professions, activity or duty and prohibition of driving a motor vehicle after the elapse of three years from the day of enforcement thereof.
- (2)
- In deliberating whether to order termination of security measure referred in paragraph 1 of this Article, the court shall take into consideration the conduct of the convicted person after the conviction, whether the offender compensated the damage caused by the criminal offence, whether he returned material gain obtained through the commission of the offence and other circumstances indicating justification to terminate such measures.
CHAPTER SEVEN
CONFISCATION OF MATERIAL GAIN
Grounds for Confiscation of Material Gain
Article 91
(1) No one may retain material gain obtained by criminal offence.
(2) The gain referred to in paragraph 1 of this Article shall be seized on conditions provided herein and by decision of the court determining commission of a criminal offence.
Conditions and Manner of Seizure of Material Gain
Article 92
- (1)
- Money, items of value and all other material gains obtained by a criminal offence shall be seized from the offender, and if such seizure should not be possible, the offender shall be obligated to pay a pecuniary amount commensurate with obtained material gain.
- (2)
- Material gain obtained by a criminal offence shall also be seized from the persons it has been transferred to without compensation or with compensation that is obviously inadequate to its actual value.
(3) If material gain is obtained by an offence for another, such gain shall be seized.
Protection of the Injured Party
Article 93
- (1)
- If in criminal proceedings a property claim of the injured party is accepted, the court shall order seizure of material gain only if it exceeds the adjudicated amount of the property claim.
- (2)
- The injured party who in criminal proceedings has been directed to institute civil action in respect of his property claim, may request compensation from the seized material gain if he institutes a civil action within six months from the day the decision referring him to litigation becomes final.
- (3)
- The injured party who does not file a property claim during criminal proceedings may request compensation from the seized material gain if he has instituted civil action to determine his claim within three months from the day of learning of the judgement ordering seizure of material gain, and not later than three years from the day the order on seizure of material gain became final.
- (4)
- In cases referred in paragraphs 2and 3 of this Article, the injured party must, within three months from the day the decision accepting his property claim became final, request to be compensated from the seized material gain.
CHAPTER EIGHT
LEGAL CONSEQUENCES OF CONVICTION
Ensuing of Legal Consequences of Conviction
Article 94
- (1)
- Convictions for particular criminal offences or particular penalties may have as a legal consequence the cessation or forfeiture of particular rights or prohibition to acquire particular rights.
- (2)
- Legal consequences of conviction may not ensue when a fine has been ordered to the offender for a criminal offence, a suspended sentence – unless revoked, judicial caution or when punishment of the offender is remitted.
- (3)
- Legal consequences of a sentence may be provided only by law and shall come into effect by force of law in which they are stipulated.
Types of Legal Consequences of Conviction
Article 95
(1) Legal consequences of conviction relating to loss or forfeiture of particular rights are:
1) termination of public function;
2) termination of employment or termination of practising a particular profession or occupation;
3) forfeiture of particular permit or license issued by decision of a government authority or local self-government authority.
(2) Legal consequences of conviction comprising ban on acquiring particular rights are: 1) prohibition of appointment to particular public office; 2) prohibition to acquire particular title, profession or occupation or promotion in
service;
3) prohibition of acquiring military officer rank;
4) prohibition to acquire particular permits and licenses issued by decision of a
government authority or local self-government authority.
Commencement and Duration of Legal Consequences of Conviction
Article 96
(1) Legal consequences of conviction shall set in on the day the judgement becomes final.
- (2)
- In the event when after the judgement becomes final, pursuant to which legal consequences of conviction have set in, such judgement is revised due to extraordinary legal remedy, the set-in or further continuation of legal consequences of conviction shall be harmonised with the new decision.
- (3)
- Legal consequences of conviction comprising a ban on acquiring particular rights may be ordered for maximum duration of ten years.
- (4)
- Time spent serving a penalty shall not be credited to duration of legal consequences of conviction.
- (5)
- Legal consequences of conviction provided under Article 95, paragraph 2 hereof shall cease by rehabilitation.
CHAPTER NINE
REHABILITATION, END OF LEGAL CONSEQUENCES OF CONVICTION AND
DISCLOSURE OF DATA FROM CRIMINAL RECORDS
General Concept of Rehabilitation
Article 97
- (1)
- Rehabilitation shall delete conviction and terminate all legal consequences thereof, and the convicted person shall be deemed with no criminal record.
- (2)
- Rehabilitation occurs either by virtue of law itself (legal rehabilitation) or by petition of the convicted person pursuant to decision of the court (judicial rehabilitation).
- (3)
- Rehabilitation shall not prejudice the rights of third parties deriving from the conviction.
Legal Rehabilitation
Article 98
(1) Legal rehabilitation may be granted only to persons who, prior to conviction in respect of relevant rehabilitation, had no prior convictions or are by law considered without prior convictions.
(2) Legal rehabilitation ensues if:
1) the person convicted but remitted of a penalty, or under pronouncement of judicial admonition, does not commit any new criminal offence within one year after the judgement becomes final;
2) the person under a suspended sentence does not commit any new criminal offence during probation period and within one year after the end of probation;
3) the person sentenced to a fine, community service, revocation of driving licence or imprisonment up to six months does not commit any new criminal offence within the period of three years after the penalty is enforced, is under statute of limitations or remitted;
4) the person sentenced to imprisonment of six months to one year does not commit any new criminal offence within the period of five years after the penalty is enforced, is under statute of limitations or remitted.
5) the person sentenced to imprisonment of one to three years does not commit any new criminal offence within the period of ten years after the penalty is enforced, is under statute of limitations or remitted.
(3) Legal rehabilitation shall not ensue if the secondary penalty has not been enforced or if security measures are still in force.
Judicial Rehabilitation
Article 99
- (1)
- Judicial rehabilitation may be granted to a person sentenced to imprisonment of three to five years, if within the period of ten years after such sentence is served, is under statute of limitations or remitted, that person does not commit a new criminal offence.
- (2)
- In the case referred to in paragraphs 1 this Article, the court shall grant rehabilitation if it finds that the convicted person deserves rehabilitation due to his conduct and if, according to his financial abilities, he has compensated for the damages caused by his criminal offence, and the court is obliged to take into consideration all other circumstances of relevance for granting rehabilitation, and particularly the nature and significance of the offence.
- (3)
- Judicial rehabilitation may not be granted if a secondary penalty has not yet been enforced or if security measures are still in force.
Judicial Rehabilitation of Persons with Prior Convictions
Article 100
The court may grant rehabilitation of a person who has been convicted several times only if requirements referred to in Articles 98 and 99 hereof are satisfied in respect to each of criminal offences that such person has been convicted for. In deliberating whether to grant rehabilitation in such case, the court shall take into consideration all circumstances referred to in Article 99, paragraph 2 hereof.
Termination of Legal Consequences of Conviction
Article 101
- (1)
- After expiry of three years of a sentence served, under statute of limitations or remitted, the court may rule to terminate the legal consequences of conviction in respect of ban to acquire a particular right, unless this has occurred by virtue of rehabilitation.
- (2)
- In deliberating to terminate legal consequences of conviction, the court shall take into consideration the convicted person’s conduct after conviction, whether he has compensated for the damage caused by his criminal offence and returned the property gain acquired by the offence, and other circumstances that may indicate to the justifiability of terminating of legal consequences of conviction.
Content and Disclosure of Data from Criminal Records
Article 102
- (1)
- Criminal records contain personal data of the offender, data on penalty, suspended sentence, judicial caution, remittance from punishment and pardon, and data on legal consequences of conviction. Criminal record shall contain subsequent changes of data therein, information on serving of sentence as well as cancellation of records in respect of wrong conviction.
- (2)
- Data from criminal records may be disclosed only to a court, the state prosecutor and an organ of internal affairs in respect of criminal proceedings conducted against a person with prior convictions, the body in charge of enforcement of criminal sanctions and the body involved in the procedure of granting amnesty, pardon, rehabilitation or deciding on termination of legal consequences of conviction, and to social welfare authorities when so required to discharge duties under their competence.
- (3)
- Data from criminal records may also be disclosed upon reasoned request to a government authority, enterprise, other organisation or entrepreneur, if legal consequences of a conviction or security measures are still in force and if there exists a justified reason based on law.
- (4)
- No one shall be entitled to request a citizen to submit any evidence on his prior convictions or non-existence of such convictions.
- (5)
- Citizens may be given, at their request, data on prior convictions, if any, if necessary for realising their rights.
CHAPTER TEN
STATUTE OF LIMITATIONS
Limitations on Criminal Prosecution
Article 103
Unless otherwise stipulated by this Code, criminal prosecution may not be instituted after elapse of:
1) twenty five years from the time of committing of a criminal offence punishable by law to imprisonment from thirty to forty years;
2) twenty years from the time of committing of a criminal offence punishable by law to imprisonment over fifteen years;
3) fifteen years from the time of committing of a criminal offence punishable by law to imprisonment of over ten years;
4) ten years from the time of committing of a criminal offence punishable by law to imprisonment of over five years;
5) five years from the time of committing of a criminal offence punishable by law to imprisonment of over three years;
6) three years from the time of committing of a criminal offence punishable by law to imprisonment of over one year;
7) two years from the time of committing of a criminal offence punishable by law to imprisonment of under one year or fine.
Course and Suspension of Limitations on Criminal Prosecution
Article 104
- (1)
- Limitations on criminal prosecution shall commence as of the day of commission of the criminal offence. If the consequence of criminal offence occurs later, limitations on criminal prosecution shall commence as of the day the consequence occurred.
- (2)
- Limitations shall not run during the period when by law prosecution may not commence or continue.
- (3)
- Limitations shall be suspended by each procedural action undertaken to uncover the perpetrator of the offence or to uncover and prosecute the perpetrator for commission of the offence.
- (4)
- Limitations shall be suspended also when during the limitations period the perpetrator commits another serious or more serious offence. (5) The limitations period shall restart from beginning after every interruption.
- (6)
- Limitations on criminal prosecution shall come into effect in any case after expiry of double the time period required by law for limitation of criminal prosecution.
Limitation on Enforcement of Penalty
Article 105
(1) Unless otherwise provided herein, the pronounced penalty may not be enforced after expiry of:
- twenty-five years from conviction to imprisonment from thirty to forty years;
- twenty years from conviction to term of imprisonment over fifteen years;
- fifteen years from conviction to term of imprisonment over ten years;
- ten years from conviction to term of imprisonment over five years;
- five years from conviction to term of imprisonment over three years;
- three years from conviction to term of imprisonment over one year;
- two years from conviction to term of imprisonment up to one year, fine, community service or revocation of driver’s license.
Limitations on Enforcement of Secondary Penalty and Security Measure
Article 106
- (1)
- Limitation on enforcement of fine and revocation of driver’s license if ordered as secondary penalty shall come into effect after expiry of two years from the date the judgement ordering such penalties becomes final.
- (2)
- Limitation on enforcement of security measure of compulsory psychiatric treatment and confinement in medical institution, compulsory psychiatric treatment at liberty, compulsory treatment of drug addicts, compulsory treatment of alcoholics and confiscation of objects shall take effect after expiry of five years from the day the decision ordering such measures becomes final.
- (3)
- Limitation on enforcement of security measure of prohibition to practise a profession, business activity and duty, ban on driving a motor vehicle and expulsion of foreigner from the country shall take effect after expiry of the period for which these measures are ordered.
Course and Suspension of Enforcement of Penalty and Security Measure
Article 107
- (1)
- Limitations on enforcement of penalty shall commence to run on the day the judgement pronouncing the penalty becomes final, and in case of revocation of suspended sentence – from the day the order on revocation becomes final.
- (2)
- If by an act of amnesty or pardon or disposition of the court pursuant to extraordinary legal remedy the pronounced sentence is reduced, the time for setting in of limitations shall be computed against the new penalty, but the course of limitations shall be computed from the previous final judgement.
- (3)
- Limitation shall not run during the period when enforcement of penalty may not be undertaken by law.
- (4)
- Limitation shall be suspended by every act of competent authority for the purpose of enforcement of penalty. (5) The limitations period shall restart from beginning after every interruption
- (6)
- Limitation on enforcement of penalty shall in any case set in by expiry of double the time required by law for limitation of enforcement of penalty.
- (7)
- In the event of limitation specified in paragraph 6 of this Article, the already commenced enforcement of penalty shall be discontinued.
- (8)
- Provisions of paragraphs 2 through 5 of this Article shall also apply accordingly to limitation of enforcement of security measures.
Criminal Offences and Enforcement of Penalty not subject to Limitation
Article 108
There shall be no statute of limitation for criminal prosecution and enforcement of penalty for offences stipulated in articles 370 through 375 hereof, and for criminal offences that pursuant to ratified international treaties cannot be subject to limitations.
CHAPTER ELEVEN
AMNESTY AND PARDON
Amnesty
Article 109
- (1)
- Persons under amnesty shall be released from prosecution and granted full or partial remittance of punishment, the pronounced penalty replaced by a lighter penalty, rehabilitation granted or particular or all legal consequences of conviction revoked.
- (2)
- Amnesty may repeal the following security measures: prohibition to practise a profession, business activity or duty, prohibition to drive a motor vehicle and expulsion of foreigner from the country.
Pardon
Article 110
- (1)
- Pardon shall release a specifically named person from criminal prosecution and grant full or partial remittance of punishment, replace the pronounced penalty by a lighter penalty or suspended sentence, grant rehabilitation, order shorter duration of legal consequences of conviction or repeal particular or all legal consequences of conviction.
- (2)
- Pardon may repeal or order shorter duration of security measure of prohibition to practise a profession, business activity or duty, prohibition to drive a motor vehicle and expulsion of foreigner from the country.
Effect of Amnesty and Pardon to Rights of Third Parties
Article 111
Granting of amnesty or pardon shall not prejudice any rights of third parties deriving from the conviction.
CHAPTER TWELVE
INTERPRETATION
Meaning of Terms for the Purpose of this Code
Article 112
- (1)
- The territory of Serbia shall be deemed to embrace the land, water surfaces within its borders, and air space above it.
- (2)
- Criminal legislation of Serbia shall be deemed to mean the present Code, as well as all other criminal provisions embraced by other laws of Serbia.
(3) An official is: 1) a person discharging official duties in government authority; 2) elected, appointed or assigned person in a government authority, local self-
government body or a person permanently or periodically discharging official duty or office in such bodies;
3) a person in an institution, enterprise or other entity who is assigned periodical discharge of public authority, who rules on rights, obligations or interests of natural or legal persons or on public interest;
4) an official shall also be a person who is in fact assigned discharge of official duty or tasks; 5) a member of the military, except in case of provisions of Chapter Thirty Three (Criminal Offences against Official Duty) hereof.
- (4)
- A foreign official is a person who is a member of legislative, executive or judicial authority of a foreign state, public official or officer of an international organisations or bodies thereof, judge or other official of an international tribunal.
- (5)
- A responsible officer is an owner of a business enterprise or other entity, or an officer of a company, institution or other entity to whom, by virtue of his office, invested funds are entrusted or is authorised to perform a specific scope of tasks in respect of management of the property, production or other activity or in supervision thereof, or is in fact entrusted with discharge of particular duties. A responsible officer shall be also the official in case of criminal offences designating the responsible person as perpetrator, when such offences are not provided in the Chapter on criminal offences against official duty or criminal offences of an official.
- (6)
- A member of the military shall mean a professional soldier (professional officer or non/commissioned officer, officer on contract, and soldier on contract), a conscript soldier, military academy cadet, military school student, person from reserve military forces while on active duty, as well as a civilian performing a particular military duty.
- (7)
- When an official, responsible officer or a member of the military is identified as perpetrator of a criminal offence, the persons specified in paragraphs 3, 5 and 6 of this Article may be perpetrators of these offences if the elements of a particular offence or a particular regulation do not indicate that the perpetrator may only be one of those persons. (8) A child is a person under fourteen years of age.
- (9)
- A minor is a person over fourteen years of age but who has not attained eighteen years of age.
- (10)
- A juvenile is a person who has not attained eighteen years of age.
- (11)
- An offender is a perpetrator, accomplice, inciter and abettor.
- (12)
- Force shall also mean use of hypnosis or means of intoxication with the objective to bring someone against his will into a state of unconsciousness or make powerless to resist.
- (13)
- Elections are the elections for the Assembly of Serbia and Montenegro, the president of Serbia and Montenegro, Assembly of the Republic of Serbia, the president of the Republic of Serbia, local self-government organs and other elections called and conducted pursuant to the Constitution and law.
- (14)
- A referendum is a declaration of citizens to decide issues determined by the Constitution and law.
- (15)
- Narcotics are substances and concoctions declared by statutory regulations as narcotics.
- (16)
- Movables are also any produced or collected energy for emitting light, heat or movement, telephone pulse and computer data and computer program.
- (17)
- Computer data is presented information, knowledge, fact, concept or order that is entered, processed or memorised or has been entered, processed or memorised in a computer or computer network.
- (18)
- A computer network is an assembly of mutually interconnected computers that communicate with each other by exchanging data.
- (19)
- A computer program is a regulated assembly of orders serving to control computer operation, as well as to solve a specific task by means of a computer.
- (20)
- A computer virus is a computer program or some other group of orders entered into a computer or computer network designed to multiply itself and act on other programs or data in a computer or a computer network by adding that program or group of orders to one or more computer programs or data.
- (21)
- A business entity is an enterprise or other legal person engaged in a business activity, as well as an entrepreneur. A legal person that, in addition to its primary activity, also conducts a business activity, shall be deemed a business entity only when engaging in that activity.
- (22)
- An organised group is a group comprising minimum three persons acting in conspiracy to commit criminal offences.
- (23)
- Money is metal and paper money or money fabricated of other material that is legal tender in member states of the State Union of Serbia and Montenegro or a foreign country.
- (24)
- Hallmarks shall also refer to foreign hallmarks.
- (25)
- A motor vehicle is any engine-powered traffic vehicle in land, water and air traffic.
- (26)
- An identification document shall be any item suitable or designated to serve as proof of a fact relevant to legal relations, as well as computer data. (27) Document, letter, consignment may also be in electronic form.
- (28)
- A family member shall also mean former spouses and heir children, and parents of former spouses.
- (29)
- The expression “shall not be punished” means that in such case there is no criminal offence.
- (30)
- When an imperfect verb is used to express an act of criminal offence, it shall mean that the offence is committed if the act is done once or several times.
- (31)
- The abbreviation “SaM” shall denote the State Union of Serbia and Montenegro, and the abbreviation “Serbia” shall mean the Republic of Serbia.
SPECIAL PART
CHAPTER THIRTEEN
OFFENCES AGAINST LIFE AND LIMB
Murder
Article 113
Whoever causes death of another,
shall be punished with imprisonment from five to fifteen years.
Aggravated Murder
Article 114
Whoever:
1) causes death of another in a cruel or insidious manner;
2) causes death of another by callous violent behaviour;
3) causes death of another and with premeditation endangers the life of other person;
4) causes death of another during commission of robbery or compound larceny,
5) causes death of another for gain, to commit or conceal another offence, from callous revenge or other base motives;
6) causes death of an official or serviceman during discharge or related to discharge of their duty;
7) causes death of a child or pregnant woman;
8) causes death of a member of his family whom he previously abused;
9) with premeditation causes death of several persons, and this not being a case of
manslaughter in a heat of passion, infanticide or mercy killing
shall be punished with imprisonment from thirty to forty years.
Manslaughter in a Heat of Passion
Article 115
Whoever causes death of another while brought into a sudden heat of passions through no fault of his own by assault, abuse or serious insult of the killed person,
shall be punished with imprisonment from one to eight years.
Infanticide
Article 116
A mother who causes death of her child at childbirth or immediately after delivery, while in sate of disorder caused by delivery,
shall be punished with imprisonment from six months to five years.
Mercy Killing
Article 117
Whoever causes death of an adult from mercy due to serious illness of such person and at such person’s serious and explicit request,
shall be punished with imprisonment from six months to five years.
Negligent Homicide
Article 118
Whoever causes death of another by negligence,
shall be punished with imprisonment from six months to five years.
Incitement to Suicide and Aiding in Suicide
Article 119
(1) Whoever incites another to suicide or aids in committing suicide and this is committed
or attempted, shall be punished with imprisonment of from six months to five years.
(2) Whoever assists another in committing suicide under provisions of Article 117 hereof,
and this is committed or attempted, shall be punished with imprisonment from three months to three years.
(3) Whoever commits the act specified in paragraph 1 of this Article against a juvenile or
person in a state of substantially diminished mental capacity, shall be punished with imprisonment from two to ten years.
(4) If the act specified in paragraph 1 of this Article is committed against a child or
mentally incompetent person, the offender shall be punished in accordance with Article 114 hereof.
(5) Whoever cruelly or inhumanely treats another who is in a position of subordination or dependency and due to such treatment the person commits or attempts suicide that may be attributed to negligence of the perpetrator,
shall be punished with imprisonment from six months to five years.
Illegal Termination of Pregnancy
Article 120
(1) Whoever contrary to regulations governing termination of pregnancy carries out an abortion of a pregnant woman with her consent, commences an abortion or aids her in committing an abortion,
shall be punished with imprisonment from three months to three years.
(2) Whoever engages in acts specified in paragraph 1 of this Article,
shall be punished with imprisonment from six months to five years.
- (3)
- Whoever carries out or commences to carry out an abortion of a pregnant woman without her consent, or if she is under sixteen years of age without consent of and without written consent of her parent, adoptive parent or guardian, shall be punished with imprisonment from one to eight years.
- (4)
- If the act specified in paragraphs 1 through 3 of this Article results in death, serious health impairment or other grave bodily harm of the woman subjected to abortion,
the perpetrator shall be punished for the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article by imprisonment of one to seven years, and for the offence specified in paragraph 3 of this Article by imprisonment of two to twelve years.
Serious Bodily Harm
Article 121
(1) Whoever causes serious injury of another or causes serious impairment of health of
another, shall be punished with imprisonment from six months to five years.
(2) Whoever causes serious injury or health impairment of another resulting in endangering of life of that person or destroying or permanent and considerable damage or weakening of a vital function of his body or an organ, or permanent serious health impairment or disfigurement,
shall be punished with imprisonment of one to eight years.
(3) If death of the injured person results from acts specified in paragraphs 1 and 2 of this
Article, the offender shall be punished with imprisonment of two to twelve years.
(4) Whoever commits the act specified in paragraphs 1 and 2 of this Article from
negligence, shall be punished with imprisonment up to three years.
(5) Whoever commits the act specified in paragraphs 1 through 3 of this Article in a heat of passion, if brought in a sudden heat of passions through no fault of his own by assault, abuse or serious insult of the injured person,
shall be punished for the offence specified in paragraph 1 by imprisonment up to three years, and for the offence specified in paragraph 2 by imprisonment from three months to four years, and for the offence specified in para 3 by imprisonment six months to five years.
Light Bodily Injury
Article 122
- (1)
-
Whoever causes light injury or minor health impairment,
shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- If the injury is caused by a weapon, dangerous implement or other means suitable to
inflict serious injury or serious health impairment, the offender shall be punished with imprisonment up to three years.
- (3)
- A court may pronounce judicial caution to the perpetrator referred to in paragraph 2 of this Article, if he was provoked by rude or violent conduct of the injured party.
- (4)
- Prosecution for the offence referred to in paragraph 1 of this Article shall be instituted by private action.
Brawling
Article 123
Whoever participates in a brawl resulting in death of another or grievous bodily harm, shall be punished for participation by fine or imprisonment up to three years.
Threat by Dangerous Implement in Brawl or Quarrel
Article 124
Whoever in brawl or quarrel reaches for a weapon, dangerous implement or other means suitable to inflict grievous bodily harm or cause serious health impairment, shall be punished with fine or imprisonment up to six months.
Endangerment
Article 125
(1) Whoever leaves another without assistance in a state or circumstances dangerous to
life or health that he induced, shall be punished with imprisonment from three months to three years.
(2) If the act specified in paragraph 1 of this Article results in serious health impairment
or grievous bodily harm of the abandoned person, the offender shall be punished with imprisonment from one to five years.
(3) If the act specified in paragraph 1 of this Article results in death of the abandoned
person, the offender shall be punished with imprisonment from one to eight years.
Abandonment of a Helpless Person
Article 126
(1) Whoever abandons a helpless person entrusted in his care or whom he is obliged to
take care of, in life- or health-threatening state or circumstances, shall be punished with imprisonment of three months to three years.
(2) If the act specified in paragraph 1 of this Article results serious health impairment or
other grievous bodily harm of the abandoned person, the offender shall be punished with imprisonment of one to five years.
(3) If the act specified in paragraph 1 of this Article results in death of the abandoned
person, the offender shall be punished with imprisonment of one to eight years.
Failure to Render aid
Article 127
(1) Whoever fails to render aid to a person in life-threatening situation although he could
have done so without risk to himself or another, shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
(2) If failure to render aid results in serious health impairment or other grievous bodily
harm of the person in life-threatening situation, the offender shall be punished with fine or imprisonment up to two years.
(3) If failure to render aid results in death of the person in life-threatening situation, the offender shall be punished with imprisonment of three months to three years.
CHAPTER FOURTEEN
CRIMINAL OFFENCES AGAINST FREEDOMS AND RIGHTS OF MAN AND
CITIZEN
Violation of Equality
Article 128
(1) Whoever denies or restricts the right of man and citizen guaranteed by the Constitution, laws or other legislation or general acts or ratified international treaties on grounds of nationality or ethnicity, race or religion or due to absence of such affiliation or difference in political or other conviction, sex, language, education, social status, social origin, property or other personal characteristic, or pursuant to such difference grants another privileges or benefits,
shall be punished with imprisonment up to three years.
(2) If the act specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment of three months to five years.
Violation of the Right to Use a Language or Alphabet
Article 129
Whoever contrary to the regulations governing the use of language and alphabet of peoples or members of national and ethnic groups living in SaM denies or restricts to citizens the use of their mother tongue or alphabet when exercising their rights or addressing authorities or organisations,
shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
Violation of the Right to Expression of National or Ethnic Affiliation
Article 130
Whoever prevents another to express his national or ethnic affiliation or culture,
shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be applied also to whoever coerces another to declare his national or ethnic affiliation.
(3) If the act specified in paragraphs 1 and 2 of this Article are committed by an official in
discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment up to three years.
Violation of the Freedom of Religion and Performing Religious Service
Article 131
(1) Whoever prevents or restricts another’s freedom of religion or practising a religion, shall be punished with imprisonment up to one year.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed on whoever prevents or hinders another in performing religious services.
- (3)
-
Whoever coerces another to express his religious conviction,
shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
- (4)
- An official who commits the offences specified in paragraphs 1 through 3 of this
Article, shall be punished with imprisonment up to three years.
Unlawful Depriving of Liberty
Article 132
(1) Whoever unlawfully detains another, keeps him in custody or otherwise unlawfully
deprives him of liberty or restricts his freedom of movement, shall be punished with imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official
through abuse of position or authority, such person shall be punished with imprisonment of six months to five years.
(3) If unlawful depriving of liberty exceeded thirty days or was committed in cruel manner or if such act resulted in serious impairment of health of the person unlawfully deprived of freedom or if other serious consequences resulted,
the offender shall be punished with imprisonment of one to eight years.
(4) If the offences specified in paragraphs 1 and 3 of this Article result in death of the
person unlawfully deprived of liberty, the offender shall be punished with imprisonment from two to twelve years.
(5) An attempt of the offence specified in paragraph 1 of this Article is punishable.
Violation of Freedom of Movement and Residence
Article 133
(1) Whoever denies or restricts freedom of movement or residence in the territory of SaM
to the citizen of Serbia, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment up to three years.
Abduction
Article 134
(1) Whoever by use of force, threat, deceit or otherwise removes or holds another with the intent to extort money or other property gain from that person or another or to coerce that person or another to do or refrain from doing something or to endure,
shall be punished with imprisonment from one to ten years.
(2) Whoever threatens the abducted person for the purpose of accomplishing the aim of
abduction with murder or grievous bodily harm, shall be punished with imprisonment from three to twelve years.
(3) If the abducted person is held more than ten days or treated in cruel manner or his health is seriously impaired or other serious consequences resulted or whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article against a juvenile,
shall be punished with imprisonment of three to fifteen years.
(4) If due to the offence specified in paragraphs 1, 2 and 3 of this Article result in death of
the abducted person or the offence is committed by an organised group, the offender shall be punished with imprisonment of five to eighteen years.
Coercion
Article 135
(1) Whoever by use of force or threat coerces another to do or refrain from doing
something, or to endure, shall be punished with imprisonment up to three years.
(2) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article in a cruel
manner or by threat of murder or grievous bodily harm or abduction, shall be punished with imprisonment of six months to five years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article result in grievous bodily
harm or other serious consequences, the offender shall be punished with imprisonment from one to ten years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article results in death of the person under coercion or if committed by an organised group,
the offender shall be punished with imprisonment from three to twelve years.
Extortion of Confession
Article 136
- (1)
- Whoever acting in an official capacity uses force or threat or other inadmissible means or inadmissible manner with the intent to extort a confession or another statement from an accused, a witness, an expert witness or other person, shall be punished with imprisonment of three months to five years.
- (2)
- If extortion of confession or statement is aggravated by extreme violence or if extortion of statement results in particularly serious consequences for the accused in criminal proceedings,
the offender shall be punished with imprisonment from two to ten years.
Ill-treatment and Torture
Article 137
(1) Whoever ill-treats another or treats such person in humiliating and degrading manner, shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- Whoever causes anguish to another with the aim to obtain from him or another information or confession or to intimidate him or a third party or to exert pressure on such persons, or if done from motives based on any form of discrimination, shall be punished with imprisonment from six months to five years.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed by an official in discharge of duty,
such person shall be punished for the offence in paragraph 1 by imprisonment from three months to three years, and for the offence specified in paragraph 2 of this Article by imprisonment of one to eight years.
Endangerment of Safety
Article 138
(1) Whoever endangers the safety of another by threat of attack against the life or body of
such person or a person close to him, shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
(2) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article against several
persons or if the offence causes anxiety of citizens or other serious consequences, shall be punished with imprisonment of three months to three years.
Infringement of Inviolability of Home
Article 139
(1) Whoever without permission breaks into another’s flat/house or another’s closed premises or at the request of an official does not leave such flat/house or premises,
shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment up to three years.
(3) The attempt of the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be punished.
Illegal Search
Article 140
An official who in discharge of duty illegally conducts a search of an apartment/house, premises or person, shall be punished with imprisonment up to three years.
Unauthorised Disclosure of secret
Article 141
(1) A lawyer, a physician or other person who discloses without permission a secret that
has come to his knowledge during performance of his professional duty, shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
(2) Whoever discloses a secret in public or in other person’s interest when such interest prevails over the interest of non-disclosure of secret shall not be punished for the offence specified in paragraph 1 of this Article.
Violation of Privacy of Letter and other Mail
Article 142
- (1)
- Whoever without authorisation opens another’s letter, telegram or other closed correspondence or consignment or otherwise violates their privacy or whoever without authorisation withholds, conceals, destroys or delivers to other person somebody else’s letter, telegram or other mail or who violates the privacy of electronic mail, shall be punished with fine or imprisonment up to two years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also to whoever communicates to another the content of another’s closed mail, telegram or consignment acquired by violating the privacy thereof, or makes use of such contents.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed by an
official in discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment from six months to three years.
Unauthorised Wiretapping and Recording
Article 143
(1) Whoever using special equipment taps or records conversation, statement or
announcement that is not intended for him, shall be punished with fine or imprisonment from three months to three years.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also on whoever enables an unknown person to be informed with the conversation, statement or announcement obtained through unauthorised tapping or audio recording.
(3) if the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed by an
official in discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment from six months to five years.
Unauthorised Photographing
Article 144
(1) Whoever without authorisation makes a photographic, film, video or other recording of another thereby significantly violating his personal life or who delivers such recording to a third party or otherwise enables him to familiarise himself with contents thereof,
shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment up to three years.
Unauthorised Publication and Presentation of another’s Texts,
Portraits and Recordings
Article 145
(1) Whoever publishes or publicly presents another’s text, portrait, photograph, film or a phonogram of a personal character without consent of a person who has drawn up the text or to whom it is related, or without consent of the person depicted on the portrait, photograph or film or whose voice is recorded on a phonogram, or without consent of the person whose consent is mandatory by law and thereby significantly violates the private life of that person,
shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty, such person shall be published by imprisonment up to three years.
Unauthorised Collection of Personal Data
Article 146
- (1)
- Whoever without authorisation obtains, communicates to another or otherwise uses information that is collected, processed and used in accordance with law, for purposes other than those for which they are intended, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed on whomever contrary to law collects personal data on citizens and uses data so collected.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment up to three years.
Violation of the Right to Legal Remedy
Article 147
(1) Whoever prevents another to exercise the right to submit a plea, petition, complaint,
appeal, objection, other legal remedy or other submission, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment from three months to three years.
Violation of Freedom of Speech and Public Appearance
Article 148
- (1)
- Whoever unlawfully denies or restricts freedom of speech or public appearance of another, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty,
such person shall be punished with imprisonment up to three years.
Prevention of Printing and Distribution of Printed Material and Broadcasting
Article 149
- (1)
- Whoever without authorisation prevents or hinders printing, recording, sale or distribution of books, magazines, newspapers, audio and video cassettes or other similar printed or recorded materials, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed on whoever prevents or hinders without authorisation broadcasting of radio or television program.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty,
such person shall be punished with imprisonment up to three years.
Prevention of Publication of Retort and Correction
Article 150
Whoever contrary to final court decision refuses or prevents publication of retort or correction of a published incorrect fact or information which violates someone’s right or interest, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
Prevention of Public Assembly
Article 151
(1) Whoever by use of force, threat, deceit or otherwise prevents or hinders a public assembly organised in accordance with law, unless elements of some other serious criminal offence are present,
shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
discharge of duty, such person shall be punished with imprisonment of three months to three years.
Prevention of Political, Trade Union or other Organising and Activity
Article 152
Whoever by wilful violation of law or other unlawful manner prevents or disturbs political, trade union or other organising or activity of citizens or activity of their political, trade union or other organisations,
shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
Prosecution for Criminal Offences against Freedoms and
Rights of Man and Citizen
Article 153
Prosecution for offences specified in Articles 138, paragraph 1, 139, paragraph 1, 142 paragraphs 1 and 2, 143 paragraphs 1 and 2, 144, paragraph 1, 145 paragraph 1, 146 paragraphs 1 and 2 and 147 paragraph 1 hereof shall be conducted against private complaint.
Prosecution for offences specified in Articles 141, 149 paragraphs 1 and 2, 150, 151 paragraph 1 and 152 paragraph 1 hereof are undertaken by prosecutor’s office.
CHAPTER FIFTEEN
CRIMINAL OFFENCES AGAINST ELECTORAL RIGHTS
Violation of the Right to Run in Elections
Article 154
Whoever by violation of law or other unlawful means prevents or hinders running for election,
shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
Violation of the Right to Vote
Article 155
- (1)
- Whoever with intent to prevent another to exercise his voting right, unlawfully fails to enter the name in voters’ register, deletes the name from such register or otherwise unlawfully prevents or hinders him to vote, shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- Whoever by use of force or threat coerces another at elections, impeachment vote or referendum to exercise or not to exercise his voting right or to vote for or against a particular candidate or proposal,
shall be punished with imprisonment of three months to three years.
Giving and Accepting Bribes in connection with Voting
Article 156
(1) Whoever offers, gives, promises reward, gift or other benefit to another in order to
vote or not to vote in elections or referendum for or against a particular person or issue, shall be punished with fine or imprisonment up to three years.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed on whoever demands or receives a gift or other benefit to vote or not vote in elections or referendum for or against a particular candidate or issue.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by a member of an
electoral board or other person acting in official capacity in respect of voting, such person shall be punished with imprisonment of three months to five years.
(4) A gift or other benefit shall be seized.
Abuse of the Right to Vote
Article 157
(1) Whoever at elections or at a referendum votes instead of another person under his
name or at the same elections votes more than once or uses more than one ballot paper, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(2) A member of the electoral board who enables another to commit the offence referred
to in paragraph 1 of this Article, shall be punished with a fine or imprisonment up to two years.
Compiling of Inaccurate Voters’ Lists
Article 158
Whoever with the intention to influence the results of elections or a referendum compiles an inaccurate voters’ list, shall be punished with a fine or imprisonment up to three years.
Prevention of Voting
Article 159
(1) Whoever by force, threat or other unlawful manner prevents holding of voting at
polling station, shall be punished with imprisonment up to three years.
(2) Whoever obstructs voting by causing disorder at the polling station whereby voting is
interrupted, shall be punished with a fine or imprisonment up to two years.
Violating the Secrecy of Voting
Article 160
- (1)
-
Whoever at elections or referendum violates the secrecy of voting,
shall be punished with a fine or imprisonment up to six months.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by a member of the
electoral board or other person acting in official capacity in respect to voting, such person shall be punished with a fine or imprisonment up to two years.
Ballot and Election Fraud
Article 161
A member of an election or referendum administration body or other person acting in official capacity in respect of voting, who by adding or removing ballot papers or votes during counting or otherwise alters the number of ballot papers or votes or publishes false voting results,
shall be punished with a fine or imprisonment up to three years.
Destroying of Documentation on Voting
Article 162
(1) Whoever destroys, damages, removes or conceals a ballot paper or other document on
voting at elections or referendum, shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by a member of the
electoral board or other person acting in official capacity in respect of voting, such person shall be punished with imprisonment of three months to three years.
CHAPTER SIXTEEN
CRIMINAL OFFENCES AGAINST LABOUR RIGHTS
Violation of Labour Rights and Social Security Rights
Article 163
Whoever deliberately fails to comply with law or other regulations, collective agreement and other general acts on labour rights and on special protection of young persons, women and disabled persons at work, or on social insurance rights and thereby deprives or restricts another’s guaranteed right,
shall be punished with a fine or imprisonment up to two years.
Violation of the Right to Employment and during Unemployment
Article 164
Whoever deliberately contravenes regulations or otherwise unlawfully deprives or restricts a citizen’s right to be freely employed under equal conditions in the territory of Serbia,
shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed on whoever deliberately fails to comply with law and other regulations or general acts on rights of citizens during unemployment and thereby deprives or restricts a guaranteed right of the unemployed person.
Violation of the Right to Manage
Article 165
(1) Whoever by force, threat, deliberate violation of regulations or otherwise unlawfully prevents or obstructs decision-making of managing bodies or a member of a managing body to participate in the work and decision-making of such body,
shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official or
responsible officer by abuse of position or authority, such person shall be punished with a fine or imprisonment up to two years.
Violation of the Right to Strike
Article 166
- (1)
- Whoever by force, threat or otherwise unlawfully prevents or obstructs employees to, in accordance with law, organise a strike, participate in strike or otherwise exercise their right to strike, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed on an employer or responsible officer who lays off one or more employees due to their participation in strike organised in accordance with law, or institutes other measures violating their labour rights.
Abuse of the Right to Strike
Article 167
Whoever organises or leads the strike in a way contrary to law or other regulations and thereby endangers human life and health or property of considerable extent, or if grave consequences result therefrom, unless elements of some other criminal offence entail,
shall be punished with imprisonment up to three years.
Abuse of the Right to Social Security Benefits
Article 168
Whoever by malingering or self-inducing of illness or disability for work or otherwise unlawfully becomes eligible to some right to social security benefit that otherwise he would not be entitled to pursuant to law or other regulations or general acts,
shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
Disregard of Safety Measures at Work
Article 169
- (1)
- A person responsible for undertaking protection measures at work who knowingly fails to observe the law or other regulations or general enactment on safety measures at work, thereby endangering life and health of employees, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- If the court pronounces a suspended sentence, it may order the perpetrator to comply with safety measures at work within a specified period of time.
CHAPTER SEVENTEEN
CRIMINAL OFFENSES AGAINST HONOUR AND REPUTATION
Insult
Article 170
(1) Whoever insults another person,
shall be punished with a fine ranging from twenty to one hundred daily amounts or a fine ranging from forty thousand to two hundred thousand dinars.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed through the press, radio, television or other media or at a public gathering, the offender shall be punished with a fine ranging from eighty to two hundred and forty daily amounts or a fine ranging from one hundred and fifty to four hundred and fifty thousand dinars.
- (3)
- If the insulted person returns the insult, the court may punish or remit punishment of both parties or one party.
- (4)
- There shall be no punishment of the perpetrator for offences specified in paragraphs 1 through 3 of this Article if the statement is given within the framework of serious critique in a scientific, literary or art work, in discharge of official duty, journalist tasks, political activity, in defence of a right or defence of justifiable interests, if it is evident from the manner of expression or other circumstances that it was not done with intent to disparage.
Defamation
Article 171
(1) Whoever expresses or disseminates untruths regarding another person that may harm his honour or reputation,
shall be punished with a fine ranging from fifty to two hundred daily amounts or a fine ranging from one hundred to four hundred thousand dinars.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed through the press,
radio, television or other media or at a public gathering, the offender shall be punished with a fine.
(3) If the expressed or disseminated untruths have resulted in serious consequences for the injured party,
the offender shall be punished with a fine ranging from one hundred and twenty to three hundred and sixty daily amounts or a fine from five hundred thousand to one million dinars.
Dissemination of Information on Personal and Family Life
Article 172
(1) Whoever relates or disseminates information of anyone’s personal or family life that
may harm his honour or reputation, shall be punished with a fine or imprisonment up to six months.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed through press,
radio, television or other media or at a public gathering, the offender shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(3) If what is related or disseminated resulted or could have resulted in serious
consequences for the injured party, the offender shall be punished with imprisonment up to three years.
- (4)
- The offender shall not be punished for relating or disseminating information on personal or family life in discharge of official duty, journalist profession, defending a right or defending justifiable public interest, if he proves the veracity of his allegations or if he proves reasonable grounds for belief that the allegations he related or disseminated were true.
- (5)
- Veracity or falsehood of related or disseminated information from the personal or family life of a person may not be evidenced, except in cases specified in paragraph 4 of this Article.
Ruining the Reputation of SaM and Member State
Article 173
Whoever publicly ridicules SaM or its member state, their flag, coat of arms or anthem, shall be punished with a fine or imprisonment up to three months.
Ruining the Reputation of a Nation, National and Ethnic Groups of SaM
Article 174
Whoever publicly ridicules a nation, national or ethnic group living in SaM,
shall be punished with a fine or imprisonment up to three months.
Ruining the Reputation of a Foreign State or International Organisation
Article 175
(1) Whoever publicly ridicules a foreign state, its flag, coat of arms or anthem, shall be punished with a fine or imprisonment up to three months.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed on whoever publicly ridicules the Organisation of the United Nations, International Red Cross or other international organisation where SaM or Serbia is member.
Impunity for Criminal Offences referred in Articles 173 through 175
Article 176
There shall be no punishment of the perpetrator for offences specified in Articles 173 through 175 if the statement is given within the framework of serious critique in a scientific, literary or art work, in discharge of official duty, performing journalist duties, political activity, in defence of a right or defence of justifiable interests, if it is evident from the manner of expression or other circumstances that it was not done with intent to disparage or if he proves the veracity of his allegations or that he had reasonable grounds to believe that what he said or disseminated was true.
Prosecution for Offences against Honour and Reputation
Article 177
- (1)
- Prosecution for offences specified in Articles 170 through 172 hereof is undertaken by private action.
- (2)
- If offences specified in Articles 170 through 172 hereof are committed against a deceased person, prosecution is instituted by private action of the spouse of the deceased or person cohabiting with the deceased, lineal descendant, adoptive parent, adopted child, or the deceased person’s sibling.
- (3)
- Prosecution for criminal offence specified in Article 175 hereof is undertaken upon approval of the Republic Public Prosecutor.
CHAPTER EIGHTEEN
SEXUAL OFFENCES
Rape
Article 178
(1) Whoever forces another to sexual intercourse or an equal act by use of force or threat
of direct attack against the body of such or other person, shall be punished with imprisonment from two to ten years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed under threat of disclosure of information against such person or another that would discredit such person’s reputation or honour, or by threat of other grave evil, the offender shall be punished with imprisonment from one to eight years.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article resulted in grievous bodily harm of the person against whom the offence is committed, or if the offence is committed by more than one person or in a particularly cruel or particularly humiliating manner or against a juvenile or the act resulted in pregnancy,
the offender shall be punished with imprisonment from three to fifteen years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article results in death of the
person against whom it was committed or if committed against a child, the offender shall be punished with imprisonment from five to eighteen years.
Sexual Intercourse with a Helpless Person
Article 179
- (1)
- Whoever has sexual intercourse with another or commits an equal act by taking advantage of such person’s mental illness, mental retardation or other mental disorder, disability or some other state of that person due to which the person is incapable of resistance, shall be punished with imprisonment of one to ten years.
- (2)
- If the helpless persons suffers serious bodily harm due to the offence specified in paragraph 1 of this Article, or the offence has been committed by several persons or in a particularly cruel or humiliating manner, or against a juvenile or if the act resulted in pregnancy the perpetrator
shall be punished with imprisonment of two to twelve years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article results in death of the
person against whom it was committed or if committed against a child, the offender shall be punished with imprisonment from five to eighteen years.
Sexual Intercourse with a Child
Article 180
(1) Whoever has sexual intercourse or commits an equal act against a child, shall be punished with imprisonment from one to ten years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in grievous bodily harm of the child against whom the act was committed or if the act is committed by several persons or the act resulted in pregnancy,
the offender shall be punished with imprisonment from two to twelve years.
(3) If death of the child results due to the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this
Article, the offender shall be punished with imprisonment from five to eighteen years.
(4) An offender shall not be punished for the offence specified in paragraph 1 of this Article if there is no considerable difference between the offender and the child in respect of their mental and physical development.
Sexual Intercourse through Abuse of Position
Article 181
(1) Whoever by abuse of position induces to sexual intercourse or an equal act a person
who is in a subordinate or dependant position, shall be punished with imprisonment of three months to three years.
(2) Teacher, tutor, guardian, adoptive parent, stepfather or other person who through abuse of his position or authority has sexual intercourse or commits an act of equal magnitude a juvenile entrusted to him for learning, tutoring, guardianship or care,
shall be punished with imprisonment from one to ten years.
(3) If the offence specified in paragraph 2 of this Article is committed against a child, the offender shall be punished with imprisonment of two to twelve years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article resulted in pregnancy,
the offender shall be punished for the offence specified in paragraph 1 by imprisonment from six months to five years, and for the offence specified in paragraph 2 by imprisonment from two to twelve years, and for the offence specified in paragraph 3 by imprisonment from three to fifteen years.
(5) If death of the child results due to offence specified in paragraph 3 of this Article, the offender shall be punished with imprisonment from five to eighteen years.
Prohibited Sexual Acts
Article 182
(1) Whoever under conditions specified in Article 178, paragraphs 1 and 2, Article 179, paragraph 1, Article 180 paragraph 1, and Article 181 paragraphs 1 through 3 hereof commits some other sexual act,
shall be punished with a fine or imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in grievous bodily harm of the person against whom the act is committed, or if the act is committed by several persons or in a particularly cruel or degrading manner,
the offender shall be punished with imprisonment from two to ten years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in death of the person
against whom the act is committed,
the offender shall be punished with imprisonment from three to fifteen years.
Pimping and Procuring
Article 183
- (1)
- Whoever pimps a minor for sexual intercourse or an equal act or other sexual act, shall be punished with imprisonment of three months to five years.
- (2)
- Whoever procures a minor for sexual intercourse or an act of equal magnitude or other
sexual act, shall be punished with imprisonment up to three years.
Mediation in Prostitution
Article 184
(1) Whoever causes or induces another person to prostitution or participates in handing over a person to another for the purpose of prostitution, or who by means of media or otherwise promotes or advertises prostitution,
shall be punished with a fine or imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed against a minor, the offender shall be punished with imprisonment from one to ten years.
Showing Pornographic Material and Child Pornography
Article 185
(1) Whoever sells, shows or publicly displays or otherwise makes available texts, pictures, audio-visual or other items of pornographic content to a child or shows to a child a pornographic performance,
shall be punished with a fine or imprisonment up to six months.
(2) Whoever uses a child to produce photographs, audio-visual or other items of
pornographic content or for a pornographic show, shall be punished with imprisonment from six months to five years.
(3) Whoever sells, shows, publicly exhibits or electronically or otherwise makes available pictures, audio-visual or other items of pornographic content resulting from offences specified in paragraph 2 of this Article,
shall be punished with imprisonment up to two years.
(4) Items specified in paragraphs 1 through 3 of this Article shall be confiscated.
Prosecution for Criminal Offences against Sexual Freedom
Article 186
Prosecution for criminal offences specified in Article 178 and 179 hereof committed against a spouse and for the criminal offence specified in Article 182 paragraph 1 hereof is initiated by public prosecutor's office.
CHAPTER NINETEEN
OFFENCES RELATING TO MARRIAGE AND FAMILY
Bigamy
Article 187
(1) Whoever enters into a new marriage although already married,
shall be punished with a fine or imprisonment up to two years.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed on whoever enters into marriage with a person whom he/she knows is already married.
Concluding a Void Marriage
Article 188
- (1)
- Whoever in entering marriage conceals from the other party a fact that voids the marriage or deceives the other party in respect of such fact or maintains the deception relevant to such fact, shall be punished with imprisonment from three months to three years.
- (2)
- Prosecution may be undertaken only if such marriage is pronounced void on grounds specified in paragraph 1 of this Article.
Enabling to Enter into Unlawful Marriage
Article 189
An official vested with powers to conclude a marriage who in discharge of official duty knowingly allows concluding of marriage that is forbidden or void by law,
shall be punished with imprisonment from three months to three years.
Cohabiting with a Minor
Article 190
(1) An adult cohabiting with a minor,
shall be punished with imprisonment up to three years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also on a parent, adoptive parent or guardian who enables or induces a minor to cohabit with another person. (3) If the offence specified in paragraph 2 of this Article is committed for gain, the offender shall be punished with imprisonment from six months to five years.
- (4)
- If a marriage is concluded, prosecution shall not be undertaken, and if undertaken it shall be discontinued.
Abduction of Minor
Article 191
(1) Whoever unlawfully detains or abducts a minor from a parent, adoptive parent, guardian or other person or institution entrusted with care of the minor or whoever prevents enforcement of decision granting custody of a minor to a particular person,
shall be punished with a fine or imprisonment up to two years.
(2) Whoever prevents enforcement of the decision of a competent authority setting out the
manner of maintaining of personal relationships of a minor with parent or other relative, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed for gain or other base motives or the offence results in serious impairment of health, care or education of the minor, the offender shall be punished with imprisonment from three months to five years.
- (4)
- The court may remit punishment of a perpetrator of the offence specified in paragraphs 1 and 3 of this Article who voluntarily hands over the minor to a person or institution having custody of the minor or enables enforcement of the custody order.
- (5)
- If the court pronounces a suspended sentence for offences specified in paragraphs 1 through 3 of this Article, it may order the offender to hand over the minor within a set period of time to a person or institution having custody of the minor, or to comply with enforcement of the decision granting custody of the minor to a particular person or institution, or a decision stipulating the manner of maintaining personal relationship between the minor and parent or other relative.
Change of Family Status
Article 192
(1) Whoever by substitution, replacement or otherwise changes the family status of a
child, shall be punished with imprisonment from three months to three years.
- (2)
- Whoever by replacement or from negligence changes the family status of a child, shall be punished with imprisonment up to one year.
- (3)
- The attempt of the offence specified in paragraph 1 of this Article shall be punished.
Neglecting and Abusing a Minor
Article 193
(1) A parent, adoptive parent, guardian or other person who by gross dereliction of their
duty to provide for and bring up a minor neglects a minor they are obliged to take care of, shall be punished with imprisonment up to three years.
(2) A parent, adoptive parent, guardian or other person who abuses a minor or forces him to excessive labour or labour not commensurate with his age, or to mendacity, or for gain induces him to engage in other activities detrimental to his development,
shall be punished with imprisonment from three months to five years.
Domestic Violence
Article 194
- (1)
- Whoever by use of violence, threat of attacks against life or body, insolent or ruthless behaviour endangers the tranquillity, physical integrity or mental condition of a member of his family, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- If in committing the offence specified in paragraph 1 of this Article weapons, dangerous implements or other means suitable to inflict serious injury to body or seriously impair health are used,
the offender shall be punished with imprisonment from three months to three years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article results in grievous bodily
harm or serious health impairment or if committed against a minor, the offender shall be punished with imprisonment from one to eight years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1, 2 and 3 of this Article results in death of a
family member, the offender shall be punished with imprisonment from three to twelve years,
(5) Whoever violates a measure against domestic violence that was imposed on them by
the court in accordance with the law shall be punished with a fine or imprisonment up to six months.
Failure to Provide Maintenance
Article 195
- (1)
- Whoever fails to provide support to a person whom he is required by law to support, in the amount and manner established by the final court decision or final settlement before the court or other appropriate authority, shall be fined or punished with a fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- The perpetrator of the offence specified in paragraph 1 of this Article shall not be punished if failure to provide maintenance is attributable to justifiable reasons.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in serious consequences
for the maintained person, the offender shall be punished with imprisonment from three months to three years.
(4) If the court pronounces a suspended sentence, it may order an obligation to the perpetrator to settle due instalments and to provide maintenance regularly.
Violation of Family Duty
Article 196
(1) Whoever violates statutory family duties and thus leaves a family member who is
unable to care for himself in dire circumstances, shall be punished with imprisonment from three months to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in serious health
impairment of a family member, the offender shall be punished with imprisonment from one to five years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in death of a family
member, the offender shall be punished with imprisonment from one to eight years.
(4) If the court pronounces a suspended sentence for offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article, it may order the offender to discharge his family duties set out by law.
Incest
Article 197
An adult who engages in sexual intercourse or an act of equal magnitude with an underage relative by blood, or an underage sibling,
shall be punished with imprisonment up to three years.
CHAPTER TWENTY
CRIMINAL OFFENCES AGAINST INTELLECTUAL PROPERTY
Violation of Moral Right of Author and Performer
Article 198
(1) Whoever under his name or the name of another publishes or puts into circulation copies of another's copyrighted work or performance or otherwise publicly presents another's copyrighted work or performance, in entirety or in part,
shall be punished with a fine or imprisonment up to three years.
(2) Whoever without the author’s permission alters or adapts another’s copyrighted work
or alters another’s recorded performance, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(3) Whoever puts into circulation copies of another's copyrighted work or performance in
a manner insulting the honour and reputation of the author or performer, shall be punished with a fine or imprisonment up to six months.
(4) Things referred to under paragraphs 1 through 3 of this Article shall be seized.
(5) Prosecution for offences specified in paragraph 2 of this Article is initiated by the prosecution, and for offences referred to in paragraph 3 of this Article by private action.
Unauthorised Use of Copyrighted Work or other Work Protected by Similar Right
Article 199
- (1)
- Whoever without permission publishes, records, copies or otherwise presents in public, in part or entirety, a copyrighted work, performance, phonogram, videogram, show, computer programme or database, shall be punished with a fine or imprisonment up to three years.
- (2)
- The punishment specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed on a person who puts into circulation or with intent to put into circulation keeps illegally multiplied or illegally put into circulation copies of copyrighted work, performance, phonogram, videogram, show, computer program or database.
(3) If the offence referred to in paragraphs 1 and 2 of this Article was committed with
intent to acquire material gain for oneself or another, the offender shall be punished with imprisonment from three months to five years.
(4) Whoever produces, imports, puts into circulation, sells, rents, advertises for sale or renting, or keeps for commercial purposes, equipment and devices whose basic or prevailing purpose is to remove, bypass or forestall technological measures intended for prevention of violation of copyright and other similar rights, or who uses such equipment or devices with an aim to violate copyright or other similar right,
shall be punished with a fine or imprisonment up to three years.
(5) The things referred to in paragraphs 1 through 4 shall be seized and destroyed.
Unathorised Removal or Altering of Electronic Information on Copyright and Similar
Rights
Article 200
(1) Whoever without authorisation removes or alters electronic information on copyright or other similar right, or puts into circulation, imports, exports, broadcasts or otherwise presents in public a copyrighted work or other work protected by similar right, from which electronic information on rights was removed or altered without authorisation,
shall be punished with a fine and imprisonment up to three years.
(2) The things referred to in paragraph 1 shall be seized and destroyed.
Violation of Patent Rights
Article 201
(1) Whoever without permission produces, imports, exports, offers for circulation, puts
into circulation, stores or uses for commercial operations a patented product or procedure, shall be punished with a fine or imprisonment up to three years.
(2) If the offence referred to in paragraph 1 results in material gain or damage in an
amount exceeding one million dinars, the offender shall be punished with imprisonment from one to eight years.
(3) Whoever without permission publishes or otherwise presents in public the essence of another’s patent that has been applied for, before such patent is published in the manner set out by law,
shall be punished with a fine or imprisonment up to two years.
(4) Whoever without permission applies for a patent or fails to give or gives incorrect
name of inventor in the application, shall be punished with imprisonment from six months to five years.
(5) The things referred to in paragraphs 1 and 2 shall be seized and destroyed.
Unauthorised Use of another’s Design Article 202
(1) Whoever on his product in circulation uses without authorisation another’s design
which has been applied for or protected, shall be punished with a fine or imprisonment up to three years.
(2) Whoever without authorisation publishes or otherwise presents in public the essence
of another’s design before it has been published in the manner set out by law, shall be punished with a fine or imprisonment up to one year.
(3) The products referred to in paragraph 1 of this Article shall be seized.
CHAPTER TWENTY ONE
OFFENCES AGAINST PROPERTY
Theft
Article 203
(1) Whoever steals another’s movable item with intent to obtain unlawful material gain
for himself or another by appropriation thereof, shall be punished with fine or imprisonment up to three years.
(2) The attempt of the offence specified in paragraph 1 shall be punished.
Aggravated/Compound Larceny
Article 204
(1) A person committing the offence of theft (Article 203) shall be punished with imprisonment of one to eight years, if the theft was committed: 1) by forcing or breaking into closed buildings, rooms, safes, cabinets or other closed
spaces or by otherwise overcoming major obstacles;
2) by several persons;
3) in a particularly dangerous or brazen manner;
4) by someone having on his person a weapon or dangerous implement for attack or
defence; 5) during a fire, flood, earthquake or other calamity; 6) by taking advantage of the helplessness or other grave condition of a person;
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed to a perpetrator of the offence of theft if the value of stolen items exceeds the amount of four hundred and fifty thousand dinars or if the stolen object represents a cultural or natural asset.
(3) if the value of stolen goods exceeds one million dinars,
the offender shall be punished with imprisonment of two to ten years.
Grand Larceny
Article 205
(1) Whoever caught in the act of theft (Article 203) and with intent to keep the stolen object uses force against a person or threat of direct attack against the life or body,
shall be punished with imprisonment of one to ten years.
- (2)
- If the value of stolen goods exceeds one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished with imprisonment of two to twelve years.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article is committed by
several persons or intentional serious bodily harm is inflicted to a person, the offender shall be punished with imprisonment of three to fifteen years,
Robbery
Article 206
(1) Whoever by use of force against a person or threat of direct attack upon the life or body appropriates another’s movable object with intent by appropriation thereof to acquire unlawful material gain for himself or another,
shall be punished with imprisonment of two to ten years.
(2) If the value of appropriated goods exceeds the amount of one million five hundred
thousand dinars, the offender shall be punished with imprisonment of three to fifteen years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed by several
persons or intentional serious bodily harm is inflicted to a person, the offender shall be punished with imprisonment of three to fifteen years.
(4) If the value of appropriated goods specified in paragraph 1 of this Article does not
exceed ten thousand dinars, and the intent of the offender was to acquire a small material gain, the offender shall be punished with imprisonment up to three years.
(5) The attempt of the offence specified in paragraph 4 of this Article shall be punished.
Embezzlement
Article 207
(1) Whoever with intent to obtain for himself or another unlawful material gain,
appropriates another’s movable object entrusted in his care, shall be punished with fine or imprisonment up to two years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by a guardian, he shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (3)
- If the value of embezzled goods exceeds the amount of four hundred and fifty thousand dinars,
- (4)
- If the value of embezzled goods exceeds the amount of one million five hundred thousand dinars,
- (5)
- Whoever unlawfully appropriates another’s movable object he found or came upon by happenstance in order to obtain material gain for himself or another,
- (6)
- Prosecution for offences specified in paragraphs 1, 3 and 4 of this Article, if the embezzled goods represent property of citizens, is instituted by private action.
the offender shall be punished with imprisonment of one to six years.
the offender shall be punished with imprisonment of one to eight years.
shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
Fraud
Article 208
(1) Whoever with intent to acquire unlawful material gain for himself or another by false presentation or concealment of facts deceives another or maintains such deception and thus induces such person to act to the prejudice of his or another’s property,
shall be punished with fine or imprisonment up to three years.
(2) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article only with intent
to cause damage to another, shall be punished with fine or imprisonment up to six months.
(3) If by the offence specified in paragraph 1 and 2 of this Article material gain is
acquired or damages caused exceeding four hundred and fifty thousand dinars, the offender shall be punished with imprisonment of one to eight years.
(4) If by the offence specified in paragraph 1 and 2 of this Article material gain is
acquired or damages caused exceeding million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished with imprisonment of two to ten years.
Obtaining and Using Credit and Other Benefits under False Pretences
Article 209
(1) Whoever by false presentation of facts or concealment thereof obtains for himself or
another a credit, subvention or other benefit although not meeting the relevant requirements, shall be punished with fine or imprisonment up to two years.
(2) Whoever uses the obtained credit, subvention or other benefit for purposes other than
those for which the credit, subvention or other benefit was granted, shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
(3) The responsible officer in an enterprise or other business entity shall also be punished for the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article if the credit, subvention or other benefit are obtained for the enterprise or business entity or if used by these entities for purposes other than those for which they were granted.
Petty Theft, Embezzlement and Fraud
Article 210
(1) Whoever commits an act of petty theft, embezzlement or fraud,
shall be punished with fine or imprisonment up to six months.
- (2)
- A theft, embezzlement or fraud are petty if the value of appropriated or embezzled object, or damages caused by fraud do not exceed the amount of fifteen thousand dinars, and the perpetrator’s intent was to acquire a small property gain or cause a small damage.
- (3)
- Prosecution for offences specified in paragraph 1 of this Article if committed against private property is instituted by private action.
Appropriation of Another’s Object Article 211
(1) Whoever without intent to acquire material gain unlawfully appropriates another’s
movable object, shall be punished with fine or imprisonment up to six months.
(2) If the value of the appropriated object exceeds the amount of one million five hundred
thousand dinars or represents a cultural good, the perpetrator shall be punished with imprisonment of three months to three years.
(3) Prosecution for the offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article, if the appropriated object is in private property, is instituted by private action.
Destruction or Damage of Another’s Object
Article 212
- (1)
- Whoever destroys, damages or otherwise makes unusable another’s object, shall be punished with fine or imprisonment up to six months.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in damages exceeding
four hundred and fifty thousand dinars, the offender shall be punished with fine or imprisonment up to two years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in damages exceeding one
million five hundred thousand dinars or is committed against a cultural good, the offender shall be punished with imprisonment of six months to five years.
(4) Prosecution for the offences specified in paragraphs 1 through 3 of this Article, if the damaged object is in private property, is instigated by private action.
Unauthorised Use of Another’s Vehicle
Article 213
- (1)
- Whoever without approval of an authorised person uses another’s motor vehicle, shall be punished with fine or imprisonment up to two years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by forcing or
breaking into a motor vehicle, or by use of force or threat, the offender shall be punished with imprisonment of three months to five years.
(3) An attempt of the offence specified in paragraph 1 of this Article shall be punished.
Extortion
Article 214
(1) Whoever with intent to acquire unlawful property gain for himself or another, by force
or threat causes another person to act to the prejudice of his or another’s property, shall be punished with imprisonment of one to eight years.
(2) If by the offence specified in paragraph 1 of this Article material gain exceeding four
hundred and fifty thousand dinars is acquired, the offender shall be punished with imprisonment of two to ten years.
(3) If by the offence specified in paragraph 1 of this Article material gain exceeding one
million five hundred thousand dinars is acquired, the offender shall be punished with imprisonment of two to twelve years.
(4) Whoever engages habitually in offences specified in paragraphs 1 to 3 of this Article,
or if the offence is committed by an organised group, shall be punished with imprisonment of three to fifteen years.
Blackmail
Article 215
(1) Whoever with intent to acquire material gain for himself or another threatens a third party to reveal something against such party or person close to him that would harm their honour or reputation and thereby forces such person to act to the prejudice of his or another’s property,
shall be punished with imprisonment of three months to five years.
(2) If by the offence specified in paragraph 1 of this Article material gain exceeding four
hundred and fifty thousand dinars is acquired, the offender shall be punished with imprisonment of one to eight years.
(3) If by the offence specified in paragraph 1 of this Article material gain exceeding one
million five hundred thousand dinars is acquired, the offender shall be punished with imprisonment of two to ten years.
(4) Whoever engages habitually in offences specified in paragraphs 1 to 3 of this Article,
or if the offence is committed by an organised group, shall be punished with imprisonment of two to twelve years.
Abuse of Trust
Article 216
(1) Whoever acting as procurator for another person abuses the granted authorisation with intent to acquire for himself or other person, or to cause damages to the person on whose behalf he is acting as procurator,
shall be punished with fine or imprisonment up to three years.
(2) If by the offence specified in paragraph 1 of this Article material gain exceeding four
hundred and fifty thousand dinars is acquired, the offender shall be punished with imprisonment of one to six years.
(3) If by the offence specified in paragraph 1 of this Article material gain exceeding one
million five hundred thousand dinars is acquired, the offender shall be punished with imprisonment of one to eight years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article is committed by a guardian or attorney,
he shall be punished for the offence specified in paragraph 1 by imprisonment of six months to five years, and for the offence specified in paragraph 2 by imprisonment of one to eight years, and for the offence specified in paragraph 3 by imprisonment of two to ten years.
Usury
Article 217
- (1)
- Whoever for loan of money or other consumables to another stipulates for himself disproportionate material gain by abusing another’s difficult financial situation, difficult circumstances, need, rashness or insufficient capacity for judgement, shall be punished with imprisonment of up to three years and a fine.
- (2)
- If the offences specified in paragraph 1 of this Article resulted in serious consequences for the injured party or the offender acquired material gain exceeding four hundred and fifty thousand dinars,
the offender shall be punished with imprisonment of six months to five years and a fine.
(3) If the offences specified in paragraph 1 of this Article resulted in acquiring material
gain exceeding one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished with imprisonment of one to eight years and a fine.
(4) Prosecution of the offence specified in paragraph 1 of this Article is undertaken by private action.
Squatting
Article 218
- (1)
-
Whoever unlawfully occupies another’s land,
shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- If the occupied land comprises a part of a protected forest, national park or other land
intended for a particular purpose, the offender shall be punished with imprisonment of three months to three years.
(3) Prosecution for the offence specified in paragraph 1 of this Article is undertaken by private action.
Unlawful Occupation of Premises
Article 219
(1) Whoever unlawfully occupies another person’s building, flat, business or other
premises, shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- If the court pronounces a suspended sentence for the offence specified in paragraph 1 of this Article, it may order the perpetrator to vacate and empty the unlawfully occupied premises within a set period of time.
- (3)
- Prosecution for the offence specified in paragraph 1 of this Article is instituted by private action.
Infringement of Another’s Right
Article 220
- (1)
- Whoever with intent to prevent exercising of a right to a thing disposes of, destroys, damages or abstracts his own thing to which another person has pledge rights or right of usufruct and thereby causes damage to such person, shall be punished with fine or imprisonment up to six months.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed on whomever with intent to prevent settlement of creditor during enforcement procedure disposes of, destroys, damages or conceals parts of his property and thereby damages the creditor.
- (3)
- Prosecution for offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article, if the injured party are private citizens, is instituted by private action.
Reset
Article 221
- (1)
- Whoever conceals, circulates, purchases, receives in pawn or otherwise obtains an object he knows was acquired by criminal offence or whatever was obtained for it by sale or exchange, shall be punished with fine or imprisonment up to three years, where the penalty may not exceed the statutory penalty for the offence by whose commission the object was acquired.
- (2)
- Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article and could have been aware or should have been aware that the object was obtained through commission of an offence, shall be punished with fine or imprisonment up to one year.
- (3)
- If the offender habitually engages in the criminal offence specified in paragraph 1 of this Article, or if the offence is committed by an organised group or the value of concealed items exceeds one five hundred thousand million dinars,
the offender shall be punished with imprisonment of six months to five years.
Prosecution in Case when the Perpetrator is Closely Related to the Injured Party
Article 222
Prosecution for criminal offences specified in Articles 203, 204, 208, 213, 216 paragraph 1 through 3 and 221 hereof, if committed against a spouse, a person with whom the injured party is in cohabitation, lineal blood relative, sibling, adoptive parent or adopted child, or other persons with whom the offender lives in a common household, is instituted by private action.
CHAPTER TWENTY TWO
OFFENCES AGAINST ECONOMIC INTERESTS
Counterfeiting Money
Article 223
(1) Whoever produces forged money with intent to put it in circulation as genuine or who
with same intent alters genuine money, shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(2) Whoever procures forged money with intent to circulate it as real or who puts forged
money in circulation, shall be punished by imprisonment of one to ten years.
- (3)
- If by the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article forged money is produced, altered, circulated or procured in an amount exceeding one million five hundred thousand dinars and/or a corresponding amount in foreign currency, the offender shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
- (4)
- Whoever accepting forged money as genuine, and upon learning that it is counterfeit, puts it in circulation or whoever knows that forged money is produced or that forged money is put in circulation and fails to report it,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(5) Forged money shall be impounded.
Forging Securities
Article 224
(1) Whoever produces forged securities or alters genuine securities with intent to use them as genuine, or to give them to another to use, or whoever uses such forged securities as genuine or procures them to such intent,
shall be punished by imprisonment of one to five years.
(2) If the total nominal amount of forged securities specified in paragraph 1 of this Article
exceeds one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(3) Whoever receives forged securities as genuine and upon learning that these are
forgeries puts them in circulation, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(4) Forged securities shall be impounded.
Forgery and Misuse of Credit Cards
Article 225
(1) Whoever fabricates a forged credit card or who alters a real credit card with intent to
use as genuine or who uses such credit card as genuine, shall be punished by imprisonment from three months to three years.
(2) If the offender by commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article acquired an unlawful material gain through the use of the card, he shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(3) If the offender by commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article
acquired an unlawful material gain exceeding one million five hundred thousand dinars, he shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(4) The penalty specified in paragraphs 1 through 3 of this Article shall be imposed also to whoever commits the offence through unauthorised use of another’s card.
- (5)
- Whoever obtains a forged credit card with intent to use it as genuine or whoever obtains information with intent to use for fabrication of forged credit card, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (6)
- Forged credit cards shall be impounded.
Forging Value Tokens*
Article 226
(1) Whoever fabricates or alters value tokens with intent to use them as genuine or to give them to another to use, or who uses such forged hallmarks as genuine or obtains them to such end,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the overall value of value tokens specified in paragraph 1 of this Article exceeds one
million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) Whoever by removing a stamp invalidating a value token or otherwise endeavours to give such value token an appearance as if unused in order to re-use them, or who re-uses the already used value tokens or sells them as valid,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(4) Forged value tokens shall be seized.
Making, Acquiring and Giving to Another of Means for Counterfeiting
Article 227
(1) Whoever makes, acquires, sells or gives to another to use means for producing forged
money or forged securities, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(2) Whoever makes, acquires, sells or gives to another to use means for producing forged
credit cards or forged value tokens, shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(3) The means specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be impounded.
Issuing of Uncovered Checks and Use of Uncovered Credit Cards
Article 228
- (1)
- Whoever uses a debit card without cover or uses a credit card for which he fails to provide cover within the contracted period, and thereby acquires for himself or another unlawful material gain exceeding ten thousand dinars, shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also to whoever issues or puts in circulation a check, bill of exchange, acceptance order, any guarantee or other means of payment or means of securing payment, although aware that it is uncovered and thereby acquires for himself or another unlawful material gain exceeding ten thousand dinars.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article result in acquiring
material gain exceeding one hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to ten years.
Tax Evasion
Article 229
(1) Whoever with intent to fully or partially avoid payment of taxes, contributions or other statutory dues, gives false information on legal income, objects and other facts relevant to determination of such obligations, or who with same intent, in case of mandatory reporting (filing of returns) fails to report lawful income, objects and other facts relevant to determination of such obligations or who with same intent conceals information relevant for determination of aforementioned obligations, and the amount of obligation whose payment is avoided exceeds one hundred and fifty thousand dinars,
shall be punished by imprisonment of up to three years and fined.
(2) If the amount of the liability specified in paragraph 1 of this Article whose payment is
avoided exceeds one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to five years and fined.
(3) If the amount of the liability specified in paragraph 1 of this Article whose payment is
avoided exceeds seven million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years and fined.
Smuggling
Article 230
(1) Whoever takes goods across the customs line evading customs control measures or who takes goods across the customs line evading customs control while armed, in a group or using force or threat,
shall be punished by imprisonment of six months to five years and fined.
(2) Whoever engages in sale, distribution or concealment of uncleared goods or organises
a network of dealers or middlemen for distribution of such goods, shall be punished by imprisonment of one to eight years and fined.
- (3)
- The goods that are subject of the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be seized.
- (4)
- A vehicle or other means of transportation whose hidden or secret places were used for transport of goods subject to the offence specified in paragraph 1 of this Article, or which is intended for committing of such criminal offences shall be impounded if the owner or user of such vehicle was aware or should have been aware or was obliged to be aware of it, and if the value of goods that are subject of the offence exceeds one third of the value of such vehicle at the time of commission of the offence.
Money Laundering
Article 231
(1) Whoever converts or transfers property while aware that such property originates from a criminal offence, with intent to conceal or misrepresent the unlawful origin of the property, or conceals and misrepresents facts on the property while aware that such property originates from a criminal offence, or obtains, keeps or uses property with foreknowledge, at the moment of receiving, that such property originates from a criminal offence,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(2) If the amount of money or property specified in paragraphs 1 of this Article exceed
one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to ten years.
- (3)
- Whoever commits the offence specified in paragraph 1 and 2 of this Article, and could have been aware or should have been aware that the property represents proceeds acquired by criminal offence, shall be punished by imprisonment of up to three years.
- (4)
- The responsible officer in a legal entity who commits the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article shall be punished by the penalty stipulated for that offence, if aware or should have been aware that the money or property represents proceeds acquired by criminal offence.
- (5)
- The money and property specified in paragraphs 1, through 4 of this Article shall be seized.
Abuse of Monopolistic Position
Article 232
A responsible officer in an enterprise or other business entity who has the capacity of a legal person or an entrepreneur, who by abuse of monopolistic or dominant market position or by entering into monopolistic agreements cause market disruptions or brings that entity into a more favourable position in relation to others, thus acquiring material gain for that entity or for another entity or causes damage to other business entities, consumers or users of services,
shall be punished by imprisonment up to three years.
Unauthorised Use of Another's Company Name
Article 233
- (1)
- Whoever with the intention to deceive buyers or users of services, uses another's company name, another's geographic mark of origin, another's hallmark or trademark or another’s special mark for goods or incorporates particular features of these marks into his firm, his stamp or trademark or into his special mark for goods, shall be punished by a fine or imprisonment up to three years.
- (2)
- Whoever for the purpose of sale in larger quantity or value obtains, produces, processes, puts into circulation, rents or stocks goods specified in paragraph 1 of this Article or engages in extending services by using another's marks without authorisation, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (3)
- A perpetrator specified in paragraph 2 of this Article who organised a network of resellers or middlemen or has acquired material gain exceeding one million five hundred thousand dinars, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (4)
- Items specified in paragraphs 1 through 3 shall be seized.
Misfeasance in Business
Article 234
- (1)
- The responsible officer in an enterprise or other business entity in which he does not hold a majority share and who deliberately violates laws, other regulations or general acts on business activity, or who obviously conducts business activities unconscientiously and consequently from negligence causes damages to such enterprise or other business entity that exceeds four hundred and fifty thousand dinars, shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
- (2)
- If due to the offence specified in paragraph 1 of this Article damage is caused that exceeds one million five hundred thousand dinars or proceedings are instituted for compulsory settlement or bankruptcy,
the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Causing Bankruptcy
Article 235
(1) A responsible officer of an enterprise or other business entity having the capacity of a legal entity who by mismanagement of assets or disposal thereof for a pittance, excessive borrowing, undertaking disproportionate obligations, concluding imprudent contracts with individuals incapable of payment, omitting timely collection of claims, destroying or concealing assets or other acts contrary to conducting business with due diligence and thereby causes bankruptcy and damages another,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be published by imprisonment of three months to three years.
Causing False Bankruptcy
Article 236
(1) A responsible officer in a company or another business entity who has the capacity of a legal person or an entrepreneur who, with the intention to evade paying liabilities by that entity, causes bankruptcy of that entity by fictitious or actual decrease of assets, by:
1) concealing, fictitiously selling, selling under market price or relinquishing without compensation all or part of the assets of the business entity;
2) concluding fictitious contracts on debt or recognising non-existent claims;
3) concealing, destroying or altering business books that the business entity is required by law to keep in such a way making it impossible to discern therefrom business results or state of assets or liabilities, or by fabricating false documents or otherwise presents the status whereby bankruptcy may be instituted,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in serious consequences
for the creditor, the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
Damaging Creditors
Article 237
- (1)
- A responsible officer of an enterprise or other business entity having the capacity of a legal person who, knowing that such entity is insolvent, by paying a debt or otherwise deliberately puts the creditor in a more favourable position and thereby significantly damages another creditor, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (2)
- A responsible officer specified in paragraph 1 of this Article or an entrepreneur who, knowing that the entity is incapable of payment and with the intent to deceive or damage the creditor, recognises false claims, makes false contracts or otherwise fraudulently damages the creditor, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article result in damages to the creditor of large scale or if consequently compulsory settlement or bankruptcy is instituted against the injured party,
the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Abuse of Authority in Economy
Article 238
(1) A responsible officer of a company or other economic entity having the capacity of a legal person or entrepreneur who, with the intention to acquire unlawful material gain for the legal person in which he is employed, for another legal person or another economic entity having the capacity of a legal person:
1) establishes or keeps illicit financial, commodity or other value funds at home or abroad, or unlawfully prevents exercising of ownership rights of shareholders;
2) fabricates documents with false contents, false balance, estimates or through interventions or concealing of facts, falsely represents the status or movement of assets and business results, thereby misleading management authorities of the company or another legal person when taking decisions relative to management, or places the company or other legal person in a more favourable position when obtaining funds or other benefits that otherwise they would not be entitled pursuant to regulations in force;
3) uses available assets contrary to their purpose;
4) otherwise grossly violates authorisation in respect of management, disposal and use of assets,
5) contrary to the will of shareholders fails to sign the prospectus for trading in the stock exchange, and by giving false information misleads buyers of shares in respect of the capital of the legal entity,
shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(2) If by the offence specified in paragraph 1 of this Article material gain is acquired
exceeding five million dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Damaging Business Reputation and Credit Rating
Article 239
(1) Whoever with intent to impair another’s business reputation or credit standing spreads
untruths or falsely present his business activity, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in serious consequences, the offender shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(3) Prosecution for offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is instigated by private action.
Disclosing a Business Secret
Article 240
(1) Whoever without authorisation communicates to another, hands over or in any other way makes available information representing a business secret or who obtains such information with the intention to hand them over to an unauthorised person,
shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed for gain or in
respect of particularly confidential information, the offender shall be published by imprisonment of two to ten years.
(3) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article from
negligence, shall be punished by imprisonment of up to three years.
(4) A business secret represents information and documents declared by law, other regulation or decision of competent authority issued pursuant to law as business secret whose disclosure would cause or could cause harmful consequences for the enterprise or other business entity.
Preventing Control
Article 241
Whoever prevents a controlling authority to effect inspection of business books or other documents or prevents inspection of objects, premises or other facilities, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Illegal Production
Article 242
(1) Whoever without authorisation produces or processes goods whose production or
processing requires permission of a competent authority, shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
- (2)
- Whoever produces or processes goods whose production or processing is prohibited, shall be punished by imprisonment up to three years.
- (3)
- The goods and means of production or processing shall be seized.
Illegal Trade
Article 243
(1) Whoever without a trading permit procures goods or other items in higher value with the objective of sale, or who without authorisation and to higher extent engages in trade or mediation in trade, or engages in representation of organisations in domestic or foreign trade of goods and services,
shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(2) Whoever engages in sale of goods whose production he illegally organised, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (3)
- The penalty specified in paragraph 2 of this Article shall be imposed also to whoever unlawfully sells, buys or barters goods or objects whose circulation is prohibited or restricted.
- (4)
- If the offender specified in paragraph 1 through 3 of this Article organises a network of dealers or middlemen or acquired material gain exceeding four hundred and fifty thousand dinars,
he shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(5) The goods and objects of unlawful trade shall be seized.
Deceiving Buyers
Article 244
Whoever with intent to deceive buyers puts into circulation products with designation that does not correspond to the content, type, origin or quality of the product or puts into circulation products that by their quantity and quality do not correspond to what is normally implied by that type of products or puts into circulation products without designation of content, type, origin or quality of the product when such designation is statutory or uses evidently misleading advertisement in circulation of the products,
shall be punished by imprisonment up to three years and fined.
Forging Symbols for marking of Goods, Measures and Weights
Article 245
(1) Whoever with intent to use as genuine makes false stamps, seals, brands or other symbols for marking domestic or foreign products that are used for designating gold or other precious metals, wood, cattle or other goods or who with same intent alters such genuine symbols or who uses such altered or fake symbols as genuine,
shall be punished by fine or imprisonment up to three years
(2) Fake symbols, measures and weights shall be seized.
CHAPTER TWENTY THREE
OFFENCES AGAINST HUMAN HEALTH
Unlawful Production, Keeping and Circulation of Narcotics
Article 246
- (1)
- Whoever unlawfully produces, processes, sells or offers for sale, or whoever purchases, keeps or transports for sale, or who mediates in sale or buying or otherwise unlawfully puts into circulation substances or preparations that are declared narcotics, shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by several persons acting in conspiracy to commit such offences, or if the offender has organised a network of dealers or middlemen,
the offender shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
(3) Whoever unlawfully keeps substances or preparations that are declared narcotics, shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
- (4)
- The offender specified in paragraph 3 of this Article who keeps narcotics for self-use may be remitted from punishment.
- (5)
- The offender specified in paragraphs 1 through 3 of this Article who discloses from whom he obtained narcotics may be remitted from punishment.
(6) Whoever unlawfully manufactures, obtains, possesses or gives for use equipment,
material and substances that are known to be intended for production of narcotics, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(7) Narcotics and means for production thereof and processing shall be seized.
Facilitating the Taking of Narcotics
Article 247
(1) Whoever induces another person to take narcotics or gives him narcotics for his or another’s use or places at disposal premises for taking of narcotics or otherwise enables another to take narcotics,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed against a minor or
several persons or has resulted in particularly grave consequences, the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(3) Narcotics shall be seized.
Failure to Act Pursuant to Health Regulations During Epidemic
Article 248
Whoever during an epidemic of a dangerous contagious disease fails to act pursuant to regulations, decisions or orders setting forth measures for suppression or prevention thereof,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Transmitting Contagious Disease
Article 249
Whoever fails to act pursuant to regulations, decisions or orders for suppression or prevention of contagious decease and thereby a contagious disease is transmitted,
shall be punished by imprisonment up to three years.
Transmitting HIV Infection
Article 250
(1) Whoever wittingly endangers another with infection by HIV virus,
shall be punished by imprisonment up to two years.
(2) Whoever wittingly fails to observe regulations and measures relating to prevention of spreading of HIV infection to another person and thereby from negligence effectuates transmission of HIV infection to another person,
shall be punished by imprisonment of one to five years.
(3) Whoever knowing that he/she is infected with HIV wittingly transmits the infection to
another person, shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(4) If the offence specified in paragraph3 of this Article results in death of the infected
person, the offender shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(5) If the offence specified in paragraph 3 of this Article is committed from negligence,
the offender shall be punished for the offence specified in paragraph 3 of this Article by imprisonment up to three years, and for the offence specified in paragraph 4 of this Article by imprisonment of six months to five years.
Medical Malpractice
Article 251
- (1)
- A doctor who in providing medical services uses an evidently inadequate means or an evidently unsuitable treatment or fails to observe appropriate hygiene standards or evidently proceeds unconscientiously and thereby causes deterioration of a person’s health, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed to other medical staff who in rendering medical assistance or care or performing other medical activity proceeds in an obviously unconscientious manner thereby causing deterioration of a person’s medical condition.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article are committed from
negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Illegal Conducting of Medical Experiments and Testing of drugs
Article 252
- (1)
- Whoever contrary to regulations conducts medical or similar experiments on humans, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also on whoever clones human beings or conducts experiments to that purpose.
- (3)
-
Whoever contrary to regulations conducts clinical testing of a drug,
shall be punished by imprisonment of three months to three years.
Failure to Provide Medical Assistance
Article 253
(1) A doctor who contrary to his duty refuses to render medical assistance to a person in need of such assistance, and whose life is in immediate and present danger or is in danger of onset of grave bodily harm or serious deterioration of health,
shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(2) If due to the offence specified in paragraph 1 of this Article, the person to whom
medical assistance was not provided sustains grave bodily harm or serious deterioration of health, the offender shall be punished by imprisonment of three months to four years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in death of the person to
whom medical assistance was not provided, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Quackery
Article 254
- (1)
- Whoever without appropriate qualification engages in providing medical treatment or rendering other medical services,
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed to whoever without appropriate qualification engages in preparing or issuing of medicaments.
shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
Malpractice in Preparing and Issuing Medicaments
Article 255
(1) A person competent to issue medicaments for use in medical treatment who issues another medicament instead of the prescribed or requested medicament, if replacement is not allowed, or who fails to prepare the medicament in prescribed proportion or quantity or who obviously proceeds unconscientiously in issuing medicaments and thereby causes deterioration of a person’s health,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Production and Putting in Circulation of Harmful Products
Article 256
(1) Whoever produces for sale, sells or puts in circulation harmful foodstuff, edibles or
drink or other harmful products, shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) Whoever releases into circulation products specified in paragraph 1 of this Article without inspection by an authorised official, when such inspection is provided by regulations, or puts them in circulation after expiry of shelf-life,
shall be punished by imprisonment up to three years.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 are committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (4)
- Items specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be seized.
Unconscientious Inspection of Foodstuffs
Article 257
(1) An authorised person who uncoscientously inspects livestock for slaughter, meat intended for food and other foodstuff or contrary to regulations fails to perform inspection and thereby enables release for circulation of meat and other foodstuff harmful to human health,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Pollution of Drinking Water and Foodstuffs
Article 258
- (1)
-
Whoever by harmful substance pollutes drinking water or foodstuff,
shall be punished by imprisonment up to three years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Grave Offences against Health
Article 259
- (1)
- If due to offences specified in Articles 249, 251 paragraphs 1 and 2, 252, 254, 255 paragraph 1, 256 paragraphs 1 and 2, 257 paragraph 1 and 258 paragraph 1 hereof, a person sustains grievous bodily harm or serious health impairment, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (2)
- If the offences specified in Articles 249, 251 paragraphs 1 and 2, 252, 254, 255 paragraph 1, 256 paragraphs 1 and 2, 257 paragraph 1 and 258 paragraph 1 hereof result in death of one or more persons, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
- (3)
- If the offences specified in Articles 251 paragraph 3, 255 paragraph 2, 256 paragraph 3, 257 paragraph 2 and 258 paragraph 2 hereof result in grievous bodily harm or serious health impairment of a person,
the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
(4) If the offences specified in Articles 251 paragraph 3, 255 paragraph 2, 256 paragraph
3, 257 paragraph 2 and 258 paragraph 2 hereof result in death of a person, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
CHAPTER TWENTY FOUR
CRIMINAL OFFENCES AGINST THE ENVIRONMENT
Environmental Pollution
Article 260
(1) Whoever by violating the regulations on protection, preservation and improvement of
the environment pollutes air, water or soil to larger extent or over a wider area, shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in destruction or damage to animal and plant life to large extent or environmental pollution in such extent that clean-up requires longer period of time or great expense, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (4)
- If the offence specified in paragraph 2 of this Article results in destruction or damage to animal and plant life to large extent or environmental pollution in such extent that clean-up requires longer period of time or great expense, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (5)
- If the court pronounces a suspended sentence for offences specified in paragraphs 1 through 4 of this Article, it may order the offender to undertake within a set period of time particular stipulated measures for environmental protection, preservation and improvement.
Failure to undertake Environmental Protection Measures
Article 261
(1) An official or responsible person who fails to undertake the stipulated environmental protection measures, or fails to proceed according to orders of competent authority in respect of environmental protection,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article resulted in environmental
pollution, the offender shall be punished for the offence specified under Article 260 hereof.
(4) If the court pronounces a suspended sentence for offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article, it may order the offender to undertake within a set period of time particular stipulated measures for environmental protection, preservation and improvement.
Illegal Construction and Operation of Facilities and Installations Polluting the Environment
Article 262
- (1)
- An official or responsible person who contrary to regulations on environmental protection, preservation and improvement allows construction, start-up and operation of facilities and installations or use of technologies that to larger extent and over a wider area pollute the environment, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in destruction of animal and plant life to high extent or pollution of the environment to such degree that clean-up would require a long period of time or great expense, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (3)
- If the court pronounces a suspended sentence for offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article, it may order the offender to undertake within a set period of time particular stipulated measures for environmental protection, preservation and improvement.
Damaging Environmental Protection Facilities and Installations
Article 263
(1) Whoever damages, destroys, removes or otherwise makes inoperable facilities or
installations for environmental protection, shall be punished by imprisonment up to three years.
- (2)
-
If the offence specified in paragraph 1 is committed from negligence,
the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 1 resulted in air, water or soil pollution to larger
extent or over a wider area, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(4) If the offence specified in paragraph 2 resulted in air, water or soil pollution to larger
extent or over a wider area, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
- (5)
- If the offence specified in paragraph 1 and 3 of this Article result in destruction or damage of animal and plant life to high extent or pollution of the environment to such degree that clean-up would require a long period of time or great expense, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (6)
- If the offence specified in paragraph 2 and 4 of this Article result in destruction or damage of animal and plant life to high extent or pollution of the environment to such degree that clean-up would require a long period of time or great expense, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (7)
- If the court pronounces a suspended sentence for offences specified in paragraphs 1 through 6 of this Article, it may order the offender to undertake within a set period of time particular stipulated measures for environmental protection, preservation and improvement.
Damaging the Environment
Article 264
(1) Whoever by violating regulations, through use of natural resources, construction of buildings, executing works or otherwise causes damage to the environment to large extent or over a wider area,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 is committed from negligence,
the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(3) If the court pronounces a suspended sentence for offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article, it may order the offender to undertake within a set period of time particular measures to correct the detrimental consequences to the environment.
Destroying, Damaging and taking abroad a Protected Natural Asset
Article 265
- (1)
-
Whoever destroys or damages a protected natural asset,
shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
- (3)
- Whoever contrary to regulations exports or takes abroad a natural rarity or particularly
protected plant or animal, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(4) The attempt of the offence specified in paragraph 3 of this Article shall be punished.
Bringing Dangerous Substances into Serbia and Unlawful Processing, Depositing and
Stockpiling of Dangerous Substances
Article 266
- (1)
- Whoever contrary to regulations brings into Serbia radioactive or other hazardous materials or hazardous waste, or whoever transports, processes, deposits, collects or stockpiles such materials or waste, shall be punished by imprisonment up to three years.
- (2)
- Whoever by abuse of his position or powers allows or facilitates bringing into Serbia materials or waste specified in paragraph 1 of this Article, or enables transport, processing, depositing or stockpiling of such materials or waste, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2of this Article result in destruction of animal and plant life to high extent or pollution of the environment to such degree that clean-up would require a long period of time or great expense,
the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(4) The attempt of the offence specified in paragraph 1 of this Article shall be punished.
(5) If the court pronounces a suspended sentence for offences specified in paragraphs 1 through 4 of this Article, it may order the offender to undertake within a set period of time particular stipulated measures of protection from ionising radiation or other stipulated protection measures.
- (6)
- Whoever organises committing of offences specified in paragraph 1 of this Article, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (7)
- The attempt of the offence specified in paragraph 1* of this Article shall be punished.
Illegal Construction of Nuclear Plants
Article 267
Whoever contrary to regulations permits or commences to construct nuclear power plant, a nuclear fuel production plant or processing plant for used nuclear fuel,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Violation of the Right to be Informed on the State of the Environment
Article 268
Whoever contrary to regulations withholds information or gives false information on the state of the environment and events that is required for evaluation of environmental hazard and undertaking measures for protection of human life and health,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Killing and Wanton Cruelty to Animals
Article 269
(1) Whoever in violation of regulations kills, injures or tortures and animal,
shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in killing, torture or injuring a number of animals, or if the offence is committed against an animal belonging to a specially protected species,
the offender shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
Transmitting of Contagious Animal and Plant Diseases
Article 270
- (1)
- Whoever during an epidemic of livestock disease that may endanger cattle breeding fails to observe regulations, decisions or orders determining measures for suppression or prevention of the disease, shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also to whoever fails to, during threat of disease or pests that may endanger plant life, observe regulations, decisions or orders setting out measures for suppression or prevention of disease or pest-control.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article resulted in death of
animals, destruction of plants or other considerable damage, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
(4) if the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article is committed from
negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Malpractice in Veterinary Services
Article 271
(1) A veterinarian or authorised veterinary staff who in rendering veterinary assistance prescribes or applies an obviously inadequate means or obviously inadequate method of treatment or otherwise acts uncoscientiously in treating animals thereby causing death of animals or other considerable damage,
shall be punished by imprisonment up to two years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
Producing Harmful Products for Treating Animals
Article 272
(1) Whoever produces for sale or puts into circulation by way of trade products for treatment or prevention of disease of animals that are dangerous to life or health of animals,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in death of animals or
other considerable damage, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed from
negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
Pollution of Livestock Fodder and Water
Article 273
(1) Whoever contaminates livestock fodder or water by a harmful substance and thereby
endangers animal life or health, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also on whoever by harmful substance contaminates water in fish-pond, lake, river or canal, or by stocking with fish from contaminated waters causes danger to survival of fish or other aquatic animals.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article results in loss of life of
animals or other considerable damage, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
Devastation of Forests
Article 274
(1) Whoever contrary to regulations and orders of competent authorities cuts or clears forest, or who damages trunks or otherwise devastates forests or cuts down one or more trees in a park, avenue of trees or elsewhere where cutting down of trees is prohibited,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(2) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article in a protected
forest, national park or other forest intended for special purpose, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
Forrest Theft
Article 275
(1) Whoever, by reason of theft, fells one or more trees in a forest, park or avenue of trees
and the quantity of timber exceeds one cubic metre, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed with intent to sell the felled tree, or if the quantity of felled timber exceeds five cubic metres or if the offence is committed in a national park, protected forest or other forest intended for special purpose, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
- (3)
- The attempt of the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be punished.
Poaching game
Article 276
- (1)
- Whoever hunts game during closed season or in territory where hunting is prohibited, shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
- (2)
- Whoever poaches on another’s hunting preserve or kills or wounds game or catches it
alive, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(3) If the offence specified in paragraph 2 of this Article is committed against big game, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(4) Whoever hunts game whose hunting is prohibited or whoever hunts particular game without a special permit when such permit is required, or whoever hunts in a manner or with means which destroy game in large numbers,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(5) The bagged game and hunting implements will seized.
Poaching fish
Article 277
(1) Whoever catches fish or other aquatic animals during closed season or in waters where
fishing is forbidden, shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
- (2)
- Whoever fishes or catches other aquatic animals by explosive, electricity, poison, stunning or in manner otherwise damaging to breeding of such fauna or whereby mass destruction of such fauna results, shall be punished by imprisonment up to three years.
- (3)
- The penalty specified in paragraph 2 of this Article shall be imposed also on whoever catches fish or other aquatic animals of significant biological value or in larger quantity, or while fishing destroys large quantities of fish or other aquatic animals.
(4) The catch and the fishing implements shall be seized.
CHAPTER TWENTY FIVE CRIMINAL OFFENCES AGAINST GENERAL SAFETY OF PEOPLE AND PROPERTY
Causing of General Danger
Article 278
- (1)
- Whoever by fire, flood, explosive, poison or poisonous gas, radioactive or other ionising radiation, electric power, engine power or other generally dangerous act or generally dangerous means causes danger to life or body of people or to property of larger scale, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed to an official or responsible person who fails to install prescribed equipment for protection against fire, flood, explosion, poison or poisonous gas, radioactive or other ionising radiation, electrical power or other harmful substances, or fails to maintain these in proper order, or fails to use the equipment in time of need, or generally fails to observe regulations or technical protection standards and thereby causes danger to life or body or to property of a larger extent.
(3) If the venue of offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is where a
number of people are gathered, the offender shall be punished by imprisonment of one to six years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 and 3 of this Article is committed from
negligence, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
Destroying and Damaging Public Infrastructure
Article 279
(1) Whoever destroys, damages, alters or makes useless or removes public infrastructure equipment for water, heating, gas, electrical or other power supply or communications system equipment and thereby causes disruption in life of citizens or in functioning of the economy,
shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(2) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article from
negligence, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Endangering of Safety at Workplace by Failing to Ensure Safety Measures
Article 280
- (1)
- Whoever in mines, factories, workshops, construction sites or other work place damages or removes safety equipment and thereby causes danger to life or body or to property of larger scale, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed to a responsible person in a mine, factory, workshop, at a construction site or in some other work place who fails to install safety equipment or does not maintain them in working order, or fails to use it in time of need, or does not observe regulations and technical standards on safety at work and thereby causes danger to life or body or property of a larger extent.
(3) Whoever commits the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article from
negligence, shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
(4) If the court pronounces a suspended sentence for an offence specified in paragraph 2 of this Article, the court may order the offender to, within a set period of time, ensure installing, maintenance and use of safety equipment.
Construction Work which does not Comply with Regulations and Standards
Article 281
(1) A person responsible for designing, managing or executing construction or construction works, who does not observe regulations and generally-accepted technical standards thereby causing danger to life and body or property of a larger value,
shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
Damage to Dams and Water Economy Facilities
Article 282
(1) Whoever damages, destroys or otherwise renders unusable a dam, embankment or
other water economy facility or equipment for protection against natural disasters, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed against a facility or
equipment of greater importance, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(3) If the offence specified in paragraph 2 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
Destroying, Damaging or Removing Danger Warning Signs
Article 283
Whoever destroys, damages or removes a sign warning of any kind of danger, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Abuse of Telecommunication Signals
Article 284
(1) Whoever abuses or unnecessarily transmits an international signal for help or a signal warning of danger or who by telecommunication signal deceives that no danger exists or who abuses an international communication signal,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in danger to life of
persons or property of larger scale, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Failure to Eliminate Danger
Article 285
(1) Whoever fails to report to a competent authority or other competent body the existence of fire, flood, explosion, traffic accident or other danger to life and body or property of larger scale. or fails to undertake measures to eliminate such danger although in position to do so without risk to himself or another,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(2) Whoever prevents another in undertaking measures to eliminate a fire, flood,
explosion, traffic accident or other danger to life or body or property of larger scale, shall be punished by imprisonment up to three years.
Unauthorised Handling of Explosive and Flammable Material
Article 286
- (1)
- Whoever contrary to regulations stores, keeps, transports or hands over for transportation by public means of transport, explosives or highly flammable material or transports such material himself using public means of transport, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed on whoever unlawfully brings explosives or highly flammable material into premises or other facility where a large number of persons are gathered or where such a gathering is pending.
- (3)
- Whoever brings or attempts to bring into a methane pit or pit with other flammable gas or hazardous carbon dust, highly flammable material or other items whose bringing to such a pit or facility is prohibited, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (4)
- The penalty specified in paragraph 3 of this Article shall be imposed also on whoever in entering a storeroom, warehouse or explosive storage premises fails to observe the statutory protective measures.
(5) If the offence specified in paragraphs 3 and 4 of this Article is committed from
negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Unlawful Acquiring and Endangerment of Safety with Nuclear Material
Article 287
(1) Whoever by force or threat, commission of criminal offence or otherwise unlawfully acquires, possesses, uses, transports or gives to another nuclear materials or enables another to obtain them,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) Whoever threatens to use nuclear material with intent to force someone to do or
refrain from doing something and thereby endangers the safety of people, shall be punished by imprisonment of one to ten years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article resulted in grievous
bodily harm or property damage of large extent, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article resulted in death of one or
more persons, the offender shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
Grave Offences against General Safety
Article 288
- (1)
- If the offence specified in Articles 278 paragraphs 1 through 3, 279 paragraphs 1 and 2, 280 paragraphs 1 and 2, 281 paragraph 1 and 284 hereof, resulted in grievous bodily harm of a person property damage of large extent, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (2)
- If the offence specified in Articles 278 paragraph 1 through 3, 279 paragraphs 1 and 2, 280 paragraphs 1 and 2, 281 paragraph 1 and 284 hereof, resulted in death of one or more persons, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
- (3)
- If the offence specified in Articles 278 paragraph 4, 279 paragraph 2, 280 paragraph 3 and 281 paragraph 2 hereof, resulted in grievous bodily harm of a person or property damage of large extent,
the offender shall be punished by imprisonment of up to four years.
(4) If the offence specified in Articles 278 paragraph 4, 279 paragraph 2, 280 paragraph 3
and 281 paragraph 2 hereof, resulted in death of one or more persons, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
CHAPTER TWENTY SIX
CRIMINAL OFFENCES AGAINST ROAD TRAFFIC SAFETY
Endangering Road Traffic
Article 289
- (1)
- Whoever in traffic on public roads fails to observe traffic regulations and thereby endangers road traffic to extent to compromise life and body or property of larger extent, and this consequently results in minor bodily injury or property damage exceeding two hundred thousand dinars, shall be punished by imprisonment up to three years.
- (2)
- Whoever fails to observe traffic regulations and consequently endangers railway, streetcar, trolley bus, bus traffic or cable-car transport so as to imperil life and body or property of larger extent,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed from
negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Endangering Traffic by Dangerous Acts or Means Article 290
(1) Whoever by destroying, removing or severe damage of traffic equipment, means or signalling devices or protective railing used for safety of road traffic, or by giving wrong signs or signals, setting barricades on roadways or otherwise in similar manner endangers public traffic and thereby endangers life and body or property of larger extent,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Endangering Air Traffic Safety
Article 291
- (1)
- Whoever controls flight of an aircraft improperly or contrary to regulations, by failure of duty or control in respect of air traffic safety, by giving incorrect information significant for safe flight of aircraft or otherwise endangers air traffic safety, shall be punished by imprisonment of one to six years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence or negligent destruction or damage of navigation equipment or other negligent damage to an aircraft,
the offender shall be punished by imprisonment of three months to three years.
Endangering Air Traffic Safety by Violence
Article 292
(1) Whoever by violence against a person in an aircraft, placing or bringing aboard explosive or other dangerous devices or substances or by destroying or damaging navigation equipment or causing other damage to an aircraft endangers air traffic safety,
shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in grievous bodily harm
or caused extensive damage, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in death of one or more
persons, the offender shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
Hijacking an Aircraft, Ship or Other Means of Transport Article 293
(1) Whoever by force or threat of force takes over control of an aircraft in flight or over a ship at sea or other means of public transport while in motion,
shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in grievous bodily harm
or caused extensive damage, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in death of one or more
persons, the offender shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
Piracy
Article 294
(1) A crew member or passenger of a ship at open seas or location not under authority of any state commits violence or robbery against persons on another ship, retains, hijacks, damages or destroys the other ship or goods therein or causes damage of great extent,
shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in death of one or more
persons, the offender shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
Dereliction of Duty in Supervising Public Traffic
Article 295
- (1)
- An official or responsible person entrusted with supervision of the state and maintenance of roadways and pertaining facilities, means of transport or public transport or over monitoring compliance with statutory requirements for work of drivers, or who is entrusted with management of driving, who by dereliction in performance of duty endangers life or body or property to large extent, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also to a responsible person who issues a driving order or allows driving although aware that the driver, due to fatigue, effects of alcohol or otherwise, is unfit to safely drive the vehicle or that the vehicle is defective and thereby endangers life and body or property to large extent.
(3) if the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
Failure to Render Aid to Person Injured in Traffic Accident
Article 296
(1) A driver of a motor vehicle or other means of transport who abandons a person injured
by such vehicle or whose injury was caused by such vehicle, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- If failure to render aid resulted in grievous bodily harm of the injured person, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
- (3)
- If failure to render aid resulted in death of the injured person, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Grave Offences Against Traffic Safety
Article 297
(1) If the offences specified in Articles 289 paragraphs 1 and 2, 290 paragraphs 1 and 2, 291 paragraph 1 and 295 paragraphs 1 and 2 hereof result in grievous bodily harm of a person or property damage to large extent,
the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(2) If the offences specified in Articles 289 paragraphs 1 and 2, 290 paragraphs 1 and 2,
291 paragraph 1 and 295 paragraphs 1 and 2 hereof result in death of one or more persons, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(3) If the offence specified in Articles 289 paragraph 3, 290 paragraph 3, 291 paragraph 2 and 295 paragraph 3 results in grievous bodily harm of a person or property damage to large extent,
the offender shall be punished by imprisonment up to four years.
(4) If the offences specified in Articles 289 paragraph 3, 290 paragraph 3, 291 paragraph
2 and 295 paragraph 3 result in death of one or more persons, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(5) Pronouncing of the security measure of ban on driving a motor vehicle is mandatory in cases specified in paragraphs 1 through 4 of this Article.
CHAPTER TWENTY SEVEN
CRIMINAL OFFENCE AGAINST SECURITY OF COMPUTER DATA
Damaging Computer Data and Programs
Article 298
(1) Whoever without authorisation deletes, alters, damages, conceals or otherwise makes
unusable a computer datum or program, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in damages exceeding
four hundred and fifty thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in damages exceeding one
million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(4) Equipment and devices used in perpetration of the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be seized.
Computer Sabotage
Article 299
Whoever enters, destroys, deletes, alters, damages, conceals or otherwise makes unusable computer datum or program or damages or destroys a computer or other equipment for electronic processing and transfer of data, with intent to prevent or considerably disrupt the procedure of electronic processing and transfer of data that are of importance for government authorities, enterprises or other entities,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Creating and Introducing of Computer Viruses
Article 300
(1) Whoever makes a computer virus with intent to introduce it into another’s computer or
computer network, shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
(2) Whoever introduces a computer virus into another’s computer or computer network
thereby causing damage, shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(3) Equipment and devices used for committing of the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be seized.
Computer Fraud
Article 301
(1) Whoever enters incorrect data, fails to enter correct data or otherwise conceals or falsely represents data and thereby affects the results of electronic processing and transfer of data with intent to acquire for himself or another unlawful material gain and thus causes material damage to another person,
shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in acquiring material gain
exceeding four hundred and fifty hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in acquiring material gain
exceeding one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(4) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article from malicious
mischief, shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
Unauthorised Access to Computer, Computer Network or
Electronic Data Processing
Article 302
(1) Whoever, by circumventing protection measures, accesses a computer or computer
network without authorisation, or accesses electronic data processing without authorisation, shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
(2) Whoever uses data obtained in manner provided under paragraph 1 of this Article, shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in hold-up or serious malfunction in electronic processing and transfer of data or of the network, or other grave consequences have resulted,
the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
Preventing or Restricting Access to Public Computer Network
Article 303
- (1)
- Whoever without authorisation prevents or hinders access to a public computer network,
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by an official in
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
discharge of duty, such official shall be punished by imprisonment up to three years.
Unauthorised Use of Computer of Computer Network
Article 304
(1) Whoever uses computer services or computer network with intent to acquire unlawful
material gain for himself or another, shall be punished by fine or imprisonment up to three months.
(2) Prosecution for the offence specified in paragraph 1 of this Article shall be instigated by private action.
CHAPTER TWENTY EIGHT
CRIMINAL OFFENCES AGAINST THE CONSTITUTIONAL ORDER AND SECURITY
OF THE REPUBLIC OF SERBIA AND SaM
Compromising Independence
Article 305
Whoever attempts to unconstitutionally bring Serbia or SaM into a position of subjugation or dependence in respect of another state,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
Recognition of Capitulation or Occupation Article 306
A citizen of Serbia who signs or recognises capitulation or accepts or recognises occupation of Serbia, SaM or part thereof,
shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
Compromising Territorial Integrity
Article 307
(1) Whoever by force or other unconstitutional manner attempts to cede a part of the
territory of Serbia or SaM or to annex a part of such territory to another state, shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(2) Whoever by force or other unconstitutional manner attempts to alter the interstate
borders between SaM member states, shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
Attack Against the Constitutional Order
Article 308
Whoever by force or threat of force attempts to change the constitutional order of Serbia or SaM or overthrow the highest state authorities,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
Sedition
Article 309
(1) Whoever with intent to compromise the constitutional order or security of Serbia or SaM calls for or incites to change their constitutional order by use of force, overthrow the highest state authorities or representatives thereof,
shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(2) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article with foreign
assistance, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) Whoever with intent to disseminate, produces or copies material that is by content such that it calls for or instigates committing of offences specified in paragraph 1 of this Article, or whoever sends or transfers to territory of SaM such material or keeps a larger quantity of such material with intent to distribute by himself or another,
shall be punished by imprisonment of three months to three years.
Assassination of the Highest Officials of the State Union and Member States
Article 310
Whoever with intent to compromise the constitutional order or security of Serbia or SaM assassinates the president of SaM, president of a member state, speaker of the SaM Parliament, speaker of the Assembly of a member state, prime minister of a member state, president of the Court of SaM, president of the Constitutional Court of a member state or the highest state prosecutor of a member state,
shall be punished by imprisonment of minimum ten years or imprisonment thirty to forty years.
Insurrection
Article 311
(1) Whoever participates in insurrection directed against constitutional order, security or
territorial integrity of Serbia or SaM, shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(2) The organiser or ringleader of the insurrection,
shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
Terrorism
Article 312
Whoever with intent to compromise the constitutional order or security of Serbia or SaM causes an explosion or fire or commits another generally dangerous act or commits an abduction of a person or some other act of violence, or by threat of committing such generally dangerous act or use of nuclear, chemical, bacteriological or other dangerous substance and thereby causes fear or insecurity among citizens,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
Malicious Destruction
Article 313
Whoever with intent to undermine the constitutional order or security of Serbia or SaM by demolishing, setting fire or otherwise destroying or damaging industrial, agricultural or other economic facility, transportation means, equipment or plant, communications equipment, public utility equipment for water, heating, gas or power supply, a dam, warehouse, building or other structure of importance for security or supply of citizens or to the economy or functioning of public services,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
Sabotage
Article 314
Whoever with intent to undermine the constitutional order or security of Serbia or SaM covertly, insidiously or in other similar manner while discharging official duties or work duty causes damage exceeding one million five hundred thousand dinars to a government authority or organisation where he is employed, or to another government body or other organisation,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
Espionage
Article 315
(1) Whoever discloses, hands over or makes available military secrets, economic or official information or documents to a foreign state, foreign organisation or person in their service,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
- (2)
- Whoever establishes or runs an intelligence network in Serbia for a foreign state, shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
- (3)
- Whoever joins a foreign intelligence service, collects information for such service or
otherwise supports its work, shall be punished by imprisonment of one to ten years.
(4) Whoever obtains secret information or documents with intent to disclose or hand them
over to a foreign state, foreign organisation or person in their service, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(5) If the offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article resulted in serious
consequences for the security, economic or military power of the country, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
(6) Such military, economic or official information or document are deemed secret that are by law, other regulations or decision of competent authority passed pursuant to law declared secret, as well as information and documents accessible only to a particular circle of persons and whose disclosure would or could cause harm the security, defence or political, military or economic interests of the country.
Disclosing a State Secret
Article 316
(1) Whoever without authorisation discloses, hands over or makes available to another, information or documents that are entrusted to him or that he acquired otherwise and that represent a state secret,
shall be punished by imprisonment of one to ten years.
(2) Whoever discloses to another person information or documents that he knows are a
state secret, and which he unlawfully acquired, shall be punished by imprisonment up to five years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed during a direct threat of war, state of war or state of emergency, or has resulted in compromising security, economic or military power of Serbia or SaM,
the offender shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(4) If the offence specified in paragraph 1 is committed from negligence, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (5)
- Such information or documents shall be considered a state secret that are by law, other regulations or decision of competent authority passed pursuant to law declared a state secret, and whose disclosure would or could cause harm to the security, defence or political, military or economic interests of Serbia or SaM.
- (6)
- A state secret in terms of paragraph 5 of this Article shall not be deemed information or documents directed at serious violation of fundamental rights of man, or at compromising the constitutional order and security of Serbia or SaM, as well as information and documents that are aimed at concealing a committed criminal offence punishable by law with imprisonment up to five or more years.
Instigating National, Racial and Religious Hatred and Intolerance
Article 317
(1) Whoever instigates or exacerbates national, racial or religious hatred or intolerance
among the peoples and ethnic communities living in Serbia, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by coercion, maltreatment, compromising security, exposure to derision of national, ethnic or religious symbols, damage to other persons, goods, desecration of monuments, memorials or graves, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (3)
- Whoever commits the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article by abuse of position or authority, or if these offences result in riots, violence or other grave consequences to co-existence of peoples, national minorities or ethnic groups living in Serbia,
shall be punished for the offence specified in paragraph 1 of this Article by imprisonment of one to eight years, and for the offence specified in paragraph 2 of this Article by imprisonment of two to ten years.
Violation of Territorial Sovereignty
Article 318
Whoever by violating international law invades the territory of Serbia or the territory of SaM,
shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Conspiracy for Unconstitutional Activity
Article 319
(1) Whoever forms a group or other association of persons to commit criminal offences specified in Article 305 through 310 and Articles 312 through 314 hereof,
shall be punished by the penalty set forth for the offence for whose commitment the association was organised.
(2) Whoever becomes member of an association specified in paragraph 1 of this Article, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (3)
- The offender specified in paragraph 1 of this Article who by disclosing the conspiracy or otherwise prevents commission of criminal offences specified in paragraph 1 of this Article, shall be punished by imprisonment up to three years, and may be remitted from punishment.
- (4)
- A member of an association specified in paragraph 3 of this Article who discloses the conspiracy prior to becoming part thereof or committing a criminal offence specified in paragraph 1 of this Article,
shall be punished by imprisonment up to one year, and may be remitted from punishment.
Plotting of Offences against the Constitutional Order and Security of Serbia and SaM
Article 320
(1) Whoever plots to commit criminal offences specified in Articles 305 through 314 and Article 314 paragraphs 1 and 2 hereof,
shall be punished by imprisonment of one to five years.
.
- (2)
- Plotting specified in paragraph 1 of this Article comprises procurement and making usable means for committing of offence, removing obstacles for committing of offence, making arrangements, planning or organising with others commitment of the offence or other activities related to establishing prerequisites for direct commission of the offence.
- (3)
- Whoever dispatches or transports to the territory of Serbia or the territory of SaM persons or weapons, explosives, poisons, equipment, ammunition or other material for commission of one or more criminal offences specified in this Chapter, shall be punished by imprisonment of two to ten years.
Grave Offences against the Constitutional Order and Security of Serbia and SaM
Article 321
- (1)
- If the offence specified in Articles 307 through 309 and 312 through 315 hereof that resulted in death of one or more persons, or endangered lives of people, or was accompanied by severe violence or massive devastation or has resulted in compromising the security, economic or military power of the country, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
- (2)
- If in committing the offence specified in paragraph 1 of this Article the offender deprived of life one or more persons with intent, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years or imprisonment of thirty to forty years.
- (3)
- The penalty specified in paragraph 2 of this Article shall be imposed to whoever commits a criminal offence specified in Articles 307, 309 through 312, 314 through 319, and 320 paragraph 2 hereof during direct threat of war, state of war, armed conflict or state of emergency.
CHAPTER TWENTY NINE
CRIMINAL OFFENCES AGAINST GOVERNMENT AUTHORITIES
Preventing an Official in Discharge of Duty
Article 322
(1) Whoever by force or threat of force prevents an official in discharge of duty
undertaken within his competencies or forces such person to undertake an official action, shall be punished by imprisonment up to three years.
- (2)
- If during commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article the offender insults or maltreats the official or inflicts light bodily injury or threatens to use a weapon, the offender shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (3)
- Whoever commits the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article against a judge or public prosecutor in discharge of their judicial or prosecutorial duty, or an official discharging duties of public or state security or keeping of public peace and order, preventing or detecting a criminal offence, apprehending perpetrators of criminal offences or detaining persons deprived of liberty, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (4)
- The attempt of the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be punished.
- (5)
- If the perpetrator of offences specified in paragraphs 1 through 3 of this Article was provoked by unlawful or rough behaviour of an official, punishment may be remitted.
Attack on an Official in Performance of Duty
Article 323
- (1)
-
Whoever attacks or threatens to attack an official performing his duty,
shall be punished by imprisonment up to three years.
- (2)
- If in the commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article light bodily
injury is inflicted to an official or if the offence is aggravated by threat of use of weapon, the offender shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article are committed against a judge or public prosecutor in relation to performance of their judicial or prosecutorial duties, or to an official performing public or state security duties, the offender shall be published by imprisonment of six months to five years.
- (4)
- The attempt of the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be punished.
- (5)
- ) If the perpetrator of offences specified in paragraphs 1 through 3 of this Article was provoked by unlawful or rough behaviour of an official, punishment may be remitted.
Participating in a Group Preventing an Official in Performance of Duty
Article 324
(1) Whoever as part of a group preventing by joint action an official in performing an
official act or likewise forces an official to undertake an official act, shall be punished for participation by imprisonment up to two years.
- (2)
- The attempt shall be punished.
- (3)
- The ringleader of the group committing the offence specified in paragraph 1 of this
Article, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Urging to Resist
Article 325
(1) Whoever urges others to resistance or disobedience to lawful decisions and measures
of government authorities or against an official in discharge of duty, shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in failure or considerable
hindering in enforcement of a lawful decision or measure of government authorities, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Failure to Take Part in Eliminating a General Hazard
Article 326
Whoever contrary to orders of a competent authority or other competent body refuses without justification to participate in eliminating a general hazard resulting from fire, flood, earthquake or other calamity,
shall be punished by fine or imprisonment up to three months.
Removal and Damaging of Official Seal and Sign
Article 327
(1) Whoever removes or damages an official seal or sign placed by an official to secure an object or premises or whoever, without removing or damaging the seal or sign, enters such premises or opens an object with an official seal or sign,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year
(2) The attempt shall be punished.
Seizure and Destruction of Official Seal and Document
Article 328
(1) Whoever unlawfully seizes, conceals, destroys, damages or otherwise makes useless an official seal, book, file or document belonging to a government authority, enterprise, institution or other entity exercising administrative authority or in their keeping,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) The attempt shall be punished.
Impersonation
Article 329
- (1)
- Whoever with intent to acquire for himself or another any benefit or cause damage to a third person, impersonates an official or member of the military or wears insignia of an official or member of the military without authorisation, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also on whoever performs an act that is under exclusive authority of an official or member of the military.
Vigilantism
Article 330
(1) Whoever arbitrarily assumes a right for himself or a right he considers that he is entitled to,
shall be punished by fine or imprisonment up to six months to five years. .
(2) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article for another, shall be punished by the penalty stipulated for such offence.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 is committed to detriment of citizens, prosecution is instigated by private action.
CHAPTER THIRTY
CRIMINAL OFFENCES AGAINST THE JUDICIARY
Failure to Report Preparation of a Criminal Offence
Article 331
- (1)
- Whoever knows that a criminal offence is being prepared that is punishable under law by imprisonment of five or more years, but fails to report this during the time when its commission could have still been prevented, and the offence is committed or attempted, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- For failure to report preparation of a criminal offence punishable by forty years imprisonment, the offender shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (3)
- A spouse, common-law spouse, lineal blood relative, sibling, adoptive parent or adoptee of the offender as well as a spouse of any of the former or person cohabiting with any of the former shall not be punished for the offence specified in paragraph 1 of this Article.
Failure to Report a Criminal Offence or Offender
Article 332
- (1)
- Whoever knows that another person has committed a criminal offence punishable under law by thirty to forty years imprisonment or only knows of such offence and fails to report it before the offence or perpetrator thereof are detected, shall be punished by imprisonment up to two years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also on an official or authorised person who knowingly fails to report a criminal offence he became aware of in performance of duty, if such offence is punishable under law by imprisonment of five or more years.
(3) An official or responsible person who knowingly fails to report a criminal offence of his subordinate who committed the offence in discharge of his official, military or work duty, if such an offence is punishable by imprisonment of thirty to forty years,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(4) A spouse, common-law spouse, lineal blood relative, sibling, adoptive parent or adoptee of the offender as well as a spouse of any of the former or person cohabiting with any of the former, as well as the offender’s defence attorney, doctor or confessor shall not be punished for the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article.
Accessory After the Fact
Article 333
(1) Whoever hides an offender or by concealing the means of commission of the offence, or traces or otherwise aids the offender in order not to be detected, or who harbours a convicted person or undertakes other acts directed at preventing enforcement of penalty, security measure or rehabilitation measure of remand to a rehabilitation or correctional facility,
shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(2) Whoever aids a perpetrator of a criminal offence punishable under law by
imprisonment of more than five years, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(3) Whoever aids a perpetrator of a criminal offence punishable under law by
imprisonment of thirty to forty years, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (4)
- The penalty for the offence specified in paragraph 1 of this Article may not be more severe in terms of kind and duration that the penalty set forth for the offence committed by the aided and abetted person.
- (5)
- A spouse, common-law spouse, lineal blood relative, sibling, adoptive parent or adoptee of the offender as well as a spouse of any of the former or person cohabiting with any of the former, shall not be punished for the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article.
False Reporting Article 334
(1) Whoever reports a person of committing an offence prosecuted ex officio, while aware
that such person is not the offender, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed on whoever plants traces of the criminal offence or otherwise causes instigation of criminal proceedings for an offence prosecuted ex officio against a person whom he knows is not the perpetrator of that offence.
(3) Whoever reports himself as perpetrator of an offence prosecuted ex officio although
aware that he is not the offender, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(4) The penalty specified in paragraph 3 of this Article shall also be imposed on whoever reports commission of an offence prosecuted ex officio although aware that such an offence has not been committed.
Perjury
Article 335
- (1)
- A witness, expert witness, translator or interpreter who gives false testimony before a court, in disciplinary, misdemeanour or administrative proceeding or other procedure established by law, shall be punished by imprisonment up to three years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed on the party who, during presentation of evidence by testimony of parties in judicial or administrative proceedings, gives a false statement and such statement serves as grounds for disposition in such proceedings.
- (3)
- If perjury is committed in criminal proceedings or under oath, the offender shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (4)
- If the offences specified in paragraph 3 resulted in particularly grave consequences for
the accused, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(5) The offender who voluntarily revokes false testimony prior to final disposition may be remitted from punishment.
Subornation of Perjury
Article 336
- (1)
- Whoever gives or promises a gift or other benefit to a witness or an expert witness or another party to the proceedings before a court or other government authority, or by force or threat of force against such person with intent to induce such person to give false testimony and thereby affect the outcome of the proceeding, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (2)
- Whoever with intent to prevent or hinder proving, conceals, destroys, damages or makes partially or completely unusable another person’s document or other items serving as proof, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (3)
- The penalty specified in paragraph 2 of this Article shall be also imposed on whoever removes, destroys, damages, moves or relocates a boundary stone, a soil survey sign or any other mark indicating ownership of real property or easement for use of water, or who with same intent falsely places such mark.
(4) If the offence specified in paragraph 2 is committed in criminal proceedings, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
Violation of Confidentiality of Proceeding
Article 337
- (1)
- Whoever without authorisation discloses what he has learned in court, misdemeanour, administrative or other procedure established under law, when the law stipulates that such information may not be publicised or if declared secret by decision of the court or other relevant body, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed on whoever without permission of the court publishes the course of proceedings against a juvenile or the disposition reached in such proceedings or who publishes the name of the juvenile against whom proceedings were conducted or information that may reveal the identity of the juvenile.
- (3)
- Whoever without authorisation discloses information on the identity or personal data of a person protected in criminal proceedings or under a special protection program,
- (4)
- If the offence specified in paragraph 3 of this Article results in serious consequences for the
shall be punished by imprisonment up to three years.
protected person or the criminal proceedings are prevented or hindered to considerable extent, shall be punished by imprisonment from six months to five years.
Prison Riot
Article 338
(1) Persons lawfully deprived of freedom who gather with intent to set themselves free by use of force, or to jointly attack persons guarding them, or by use of force or immediate threat thereof force such persons to do or refrain from doing something in contravention of their duty,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) The offender specified in paragraph 1 of this Article who uses force or threat, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Escape and Facilitating Escape of Person in Custody
Article 339
- (1)
- A person who escapes from lawful custody by use of force against a person or direct threat of attack against life and body, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be pronounced to whomever by force, threat, deception or otherwise facilitates escape of a person lawfully deprived of freedom.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed by several
persons in conspiracy or an escape of a number of persons is facilitated, the perpetrator shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Failure to Enforce a Decision
Article 340
(1) An official or responsible person who declines to enforce a final court decision or fails
to enforce it within the deadline specified by law or decision, shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(2) If the person specified in paragraph 1 of this Article enforces the final court decision, prosecution shall not be instigated, and if instigated, it shall be discontinued.
Unlawful Facilitating to Engage in Particular Profession, Function, Duty,
Tasks and Activities
Article 341
Whoever enables another to engage in a profession, function, duty, tasks or activities, although aware that such engagement is prohibited to such person by final decision ordering the relevant security measure or protective measure or that such a ban took effect as a legal consequence of the judgement,
shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
Unlicensed Practise of Law
Article 342
Whoever without required qualification provides legal services for compensation, shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
CHAPTER THIRTY ONE
OFFENCES AGAINST PUBLIC PEACE AND ORDER
Causing Panic and Disorder
Article 343
(1) Whoever by disclosing or disseminating untrue information or allegations causes panic, or serious disruption of public peace and order or frustrates or significantly impedes enforcing of decisions of government authorities or organisations exercising administrative authority,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed through media or
similar means or at public gathering, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
Violent Behaviour
Article 344
- (1)
- Whoever by rude insults or maltreatment of another, violence directed against another, instigating a brawl or insolent or ruthless behaviour causes significant distress of citizens or seriously violates public peace and order, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by a group or if during commission of the offence a person sustains light bodily injury or if grave degradation of citizens results,
the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Conspiracy to Commit a Crime
Article 345
Whoever conspires with another to commit a particular offence punishable by imprisonment of five or more years,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Criminal Alliance
Article 346
(1) Whoever organises a group or other alliance whose purpose is committing criminal
offences punishable by imprisonment of three or more years, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(5) A member of the group or other alliance specified in paragraph 1 of this Article, shall be punished by imprisonment up to one year.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article refers to a group or other alliance whose objective is committing of offences punishable by imprisonment of twenty years or imprisonment of thirty to forty years, the organiser of the group or other alliance shall be punished by minimum ten years imprisonment or thirty to forty years' imprisonment, and a member of the confederacy by imprisonment of six months to five years.
- (4)
- The organiser of the group or other alliance specified in paragraphs 1 and 3 of this Article who by exposing the alliance or otherwise prevents commission of the offences for which the group was organised, shall be punished by imprisonment up to three years and may be remitted from punishment.
- (5)
- A member of the group or other alliance specified in paragraphs 2 and 3 of this Article who exposes the group before committing as a member or on behalf of such group an offence specified in paragraphs 2 and 3 of this Article for whose commission the alliance was organised,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year, and may be remitted from punishment.
Making and Obtaining Weapons and Tools intended for Commission of an Offence
Article 347
(1) Whoever procures or enables another to acquire weapons, explosives, equipment for
their manufacture or poison that he knows are intended for commission of an offence, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(2) Whoever makes or provides another with tools for breaking and entering although
knowing they are intended for commission of an offence, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Illegal Possession of Firearms and Explosives
Article 348
(1) Whoever without authorisation manufactures, sells, procures, exchanges, carries or
possesses firearms, ammunition or explosives, shall be punished by imprisonment up to three years.
- (2)
- If the subject of the offence specified in paragraph 1 of this Article are firearms, ammunition, explosives or substances based thereon, a dispersion or gas weapon whose manufacture, sale, procurement, exchange, carrying or possession is forbidden to citizens, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (3)
- If the subject of the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is a larger quantity of weapons, ammunition or devices or weapons and other devices of large destructive power implements,
the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Participation in a Group Committing an Offence
Article 349
(1) Whoever participates in a group that by joint action kills a person or inflicts grave bodily harm, damages property to large extent or commits other criminal offence punishable by imprisonment of five or more years or attempts to commit one of these offences,
shall be punished for participation by imprisonment of three months to five years.
(2) The ringleader of the group committing the offence specified in paragraph 1 of this
Article, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Illegal Crossing of State Border and Human Trafficking
Article 350
(1) Whoever without a required permission crosses or attempts to cross the border of
SaM, under arms or by use of force, shall be punished by imprisonment up to one year.
- (2)
- Whoever enables another illegal crossing of the SaM border or illegal sojourn or transit through SaM to a person who is not a citizen of SaM with intent to acquire a benefit for himself or another shall be punished by imprisonment of three months to six years.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 2 of this Article is committed by an organised group, by abuse of authority or in a manner endangering the lives and health of persons whose illicit crossing of the SaM border, sojourn or transit is being facilitated or if a larger number of persons is being smuggled
the perpetrator shall be punished by imprisonment from one to ten years.
(4) The means intended or used for commission of the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article shall be impounded.
Wasting Time of Emergency Services
Article 351
Whoever makes false representation of a signal for help or a signal for emergency or makes an unwarranted call for help and thereby causes unnecessary diversion of services of government authorities, fire brigade or other competent authority or causes disruption of traffic,
shall be punished by fine or imprisonment up to six months.
Illegal Organisation of Gaming
Article 352
- (1)
- Whoever without a license issued by competent authority organises games of chance, shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
- (2)
- An organiser of games of chance or participant in a game specified in paragraph 1 of
this Article who uses deceit, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(3) The means intended or used in committing the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article, as well as monies and other items used in the game of chance, shall be seized.
Unlicensed Practise of a Profession
Article 353
Whoever without license and for reward practises a particular profession that requires by law or other regulation enacted pursuant to law a license issued by competent authority or body,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Desecration of a Grave
Article 354
(1) Whoever without authorisation digs out, demolishes, damages or defiles a grave or
other place where a deceased person is buried, shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed to whoever without authorisation demolishes, damages or removes or defiles a gravestone or other monument to the deceased.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article establishes elements of a more serious offence, the offender shall be punished for that offence.
CHAPTER THIRTY TWO
OFFENCES AGAINST LEGAL INSTRUMENTS
Forging a Document
Article 355
(1) Whoever makes a forged document or alters a real document with intent to use such
document as real or uses a forged or false document as real or obtains such document to use, shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed in respect of a public document, testament, bill of exchange, cheque, public or official record or other record that is kept under law,
the offender shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(3) The attempt of the offence specified in paragraph 1 of this Article shall be punished.
Special Cases of Forging Documents
Article 356
The following shall be deemed to be forging documents and shall be punished pursuant to Article 355 hereof:
1) whoever without authorisation fills in a statement having affect as legal instrument in legal relations by using a blank form, paper or other document signed by another;
2) Whoever deceives another in respect of content of a document and such party affixes their signature on such document believing that he/she is signing another document or another content;
3) whoever issues a document on behalf of another without authorisation of that person or on behalf of a person who does not exist;
4) whoever as an issuer of a document affixes with his signature a position, rank or title although he holds no such position, rank or title, thereby granting crucial force of evidence to such document;
5) whoever produces a document by using a genuine seal or sign without authorisation.
Forging an Official Document
Article 357
- (1)
- An official who enters false data or fails to enter important data in an official document, record or file, or who certifies by his signature or official seal an official document, record or file with false content, or who with his signature or official seal enables another to produce an official document, record or file with false content, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed to an official who in service uses a forged document, record or file as true, or who destroys, conceals or considerably damages an official document, record or file or makes it otherwise unusable.
- (3)
- The responsible officer in an enterprise, institution or other entity who commits the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article shall be punished by the penalty prescribed for that offence.
Inducing to Certify False Content
Article 358
(1) Whoever by deceiving competent authority induces such authority to certify in a
public document, minutes or record false data that may serve as proof in legal transaction, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed to whoever uses such a document, minutes or record knowing that it is a forgery.
CHAPTER THIRTY THREE
OFFENCES AGAINST OFFICIAL DUTY
Abuse of Office
Article 359
- (1)
- An official who by abuse of office or authority, by exceeding the limits of his official authority or by dereliction of duty acquires for himself or another any benefit, or causes damages to a third party or seriously violates the rights of another, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (2)
- If the commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article results in acquiring material gain exceeding four hundred and fifty thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (3)
- If the value of acquired material gain exceeds one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
- (4)
- The responsible officer in an enterprise, institution or other entity who commits the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article shall be punished by the penalty prescribed for such offence.
Violation of Law by a Judge, Public Prosecutor or his Deputy
Article 360
A judge or lay judge, public prosecutor or his deputy who in court proceedings with intent to acquire a benefit or to cause damages to another issues an unlawful act or otherwise violates the law,
Shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Dereliction of Duty
Article 361
(1) An official who by violation of law or other regulations or general acts, by failure of duty to supervise or by otherwise deliberately and consciously neglecting his duty, although aware or was required to be aware and had to be aware that such acts may result in serious violation of another’s rights or material damage, and such violation and/or damages occur in excess of four hundred and fifty thousand dinars,
shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in serious violation of
rights of another person or material damage exceeding one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(3) A responsible officer in an institution or another entity, with the exception of those engaging in commercial activity, who commits the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article, shall be punished by the penalty prescribed for that offence.
Unlawful Collection and Payment
Article 362
An official who collects money from another who is not obliged to pay or charges another more than such person is obliged to pay, or who when paying or handing over items to another fails to pay, pays less or fails to hand over or hands over less,
shall be punished by fine or imprisonment up to three years.
Fraud in Service
Article 363
(1) An official who in discharge of duty, with intent to acquire unlawful material gain for himself or another by submitting false accounts or otherwise misleads an authorised official to effect unlawful payment,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in acquiring material gain
exceeding four hundred and fifty thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in acquiring material gain
exceeding one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(4) A responsible person in an enterprise, institution or other entity who commits the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article shall be punished by the penalty prescribed for such offence.
Embezzlement
Article 364
(1) Whoever with intent to acquire for himself or another unlawful material gain appropriates money, securities or other movables entrusted to him by virtue of office or position in a government authority, enterprise, institution or other entity or store,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in acquiring material gain
exceeding four hundred and fifty thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in acquiring material gain
exceeding one million five hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
Unauthorised Use
Article 365
Whoever without authorisation uses money, securities or other movables entrusted to him by virtue of his office or under terms of his position in a government authority, enterprise, institution, or other organisation or store or without authorisation gives such items to another for use,
shall be punished by imprisonment of three months to five years.
Unlawful Mediation
Article 366
(1) Whoever accepts a reward or other advantage to use his official or social position or
influence to intercede for performance or failure to perform an official act, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(2) Whoever promises, offers or gives a reward or other benefit to another to intercede through use of his official or social position or influence for performance or failure to perform of an official act, Shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (3)
- Whoever by abusing his official or social position or influence intercedes for performance of an official act that should not be performed or not to perform an official act that should have been performed, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (4)
- Whoever promises, offers or gives a reward or other benefit to another to intercede through use of his official or social position or influence for performance or an official act that should not be performed or to not to perform an official act that should be performed, Shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (5)
- If any reward or advantage has been received for exerting influence specified in paragraph 3 of this Article, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (6)
- A foreign official whom commits the offence specified in paragraphs 1 through 4 of this Article shall be punished by the penalty prescribed for that offence.
- (7)
- The reward and material gain shall be seized.
Soliciting and Accepting Bribes
Article 367
- (1)
- An official who solicits or accepts a gift or other benefit, or promise of a gift or other benefit for himself or another to perform an official act within his competence that should not be performed or not to perform an official act that should be performed, shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
- (2)
- An official who solicits or accepts a gift or other benefit or a promise of a gift or benefit for himself or another to perform an official act within his competence that he is obliged to perform or not to perform an official act that should not be performed, shall be punished by imprisonment of two to eight years.
- (3)
- An official who commits the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article in respect of uncovering of a criminal offence, instigating or conducting criminal proceedings, pronouncement or enforcement of criminal sanction,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(4) An official who after performing or failure to perform an official act specified in
paragraphs 1, 2 and 3 of this Article solicits or accepts a gift or other benefit in relation thereto, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (5)
- A foreign official who commits the offence specified in paragraphs 1 through 4 of this Article shall be punished by the penalty prescribed for that offence.
- (6)
- A responsible officer in an enterprise, institution or other entity who commits the offence specified in paragraphs 1, 2 and 4 of this Article shall be punished with penalty prescribed for that offence.
(7) The received gift or material gain shall be seized.
Bribery
Article 368
- (1)
- Whoever makes or offers a gift or other benefit to an official, to within his official competence perform an official act that should not be performed or not to perform an official act that should be performed, or who acts as intermediary in such bribing of an official, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (2)
- Whoever makes or offers a gift or other benefit to an official to, within his official competence, perform an official act that he is obliged to perform or not to perform an official act that he may not perform or who acts as intermediary in such bribing of an official, shall be punished by imprisonment up to three years.
- (3)
- Provisions of paragraphs 1 and 2 of this Article shall apply also when a bribe is made or offered to a foreign official.
- (4)
- The offender specified in paragraphs 1, through 3 of this Article who reports the offence before becoming aware that it has been detected, may be remitted from punishment.
- (5)
- Provisions of paragraphs 1, 2 and 4 of this Article shall apply also when a bribe is given or promised to a responsible officer in an enterprise, institution or other entity.
- (6)
- A gift or other benefit seized from the person accepting the bribe may, in case specified under paragraph 4 of this Article, be returned to the persons giving the bribe.
Revealing of Official Secret
Article 369
- (1)
- An official who without authorisation communicates, conveys or otherwise makes available information representing an official secret or whoever obtains such information with intent to convey it to an unauthorised person, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed for gain or in respect of particularly confidential information or for publishing or use abroad, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
- (4)
- An official secret is information and documents declared by law, other regulation or decision of the competent authority issued pursuant to law as an official secret and whose disclosure would cause or could cause damage to the service.
- (5)
- Data and documents directed at serious violation of fundamental rights of man, or at endangering the constitutional order and security of Serbia and SaM, as well as data and documents that have as objective concealing of a committed criminal offence punishable under law by imprisonment of five or more years shall not be deemed an official secret in terms of paragraph 4 of this Article.
- (6)
- Provisions specified in paragraphs 1 through 4 of this Article shall also be applied to a person who has disclosed an official secret after his position of an official has ceased.
CHAPTER THITY FOUR
CRIMINAL OFFENCES AGAINST HUMAITY AND OTHER RIGHT GUARANTEED
BY INTERNATIONAL LAW
Genocide
Article 370
Whoever with intent to destroy, in whole or in part, a national, ethnical, racial or religious group, as such, orders killing or causing serious bodily or mental harm to members of the group, or deliberately inflicts on the group conditions of life calculated to bring about its physical destruction in whole or in part, or imposes measures intended to prevent births within the group or forcibly transfers children of the group to another group or who with same intent commits one of the aforementioned acts,
shall be punished by minimum five years imprisonment or thirty to forty years' imprisonment.
Crimes against Humanity
Article 371
Whoever in violation of the rules of international law, as part of a wider and systematic attack against civilian population orders: murder; inflicts on the group conditions of life calculated to bring about its complete or partial extermination, enslavement, deportation, torture, rape; forcing to prostitution; forcing pregnancy or sterilisation aimed at changing the ethnic balance of the population; persecution on political, racial, national, ethical, sexual or other grounds, detention or abduction of persons without disclosing information on such acts in order to deny such person legal protection; oppression of a racial group or establishing domination or one group over another; or other similar inhumane acts that intentionally cause serious suffering or serious endangering of health, or whoever commits any of the above-mentioned offences,
shall be punished by imprisonment of minimum five years or imprisonment of thirty to forty years.
War Crimes against Civilian Population
Article 372
(1) Whoever in violation of international law at time of war armed conflict or occupation orders an attack on civilian population, settlement, particular civilians, persons incapacitated for combat or members or facilities of humanitarian organisations or peace mission; wanton attack without target selection harming civilian population or civilian buildings under special protection of international law; attack against military targets knowing that such attack would cause collateral damage among civilians or damage to civilian buildings that is obviously disproportionate with the military effect; ordering against civilian population inflicting of bodily injury, torture, inhumane treatment, biological, medical or other research experiments, or taking of tissue or organs for transplantation or performing other acts causing harm to health or inflicting great suffering or who orders deportation or relocation or forced change of nationality or religion; forcing to prostitution or rape; applying intimidation and terror measures, taking of hostages, collective punishment, unlawful depriving of freedom and detention; depriving of the rights to a fair and impartial trial; proclaiming the rights and acts of enemy nationals prohibited, suspended or non-allowed in court proceedings; compelling into service of a hostile power or its intelligence or administration services; compelling to military service persons under seventeen years of age; forced labour; starving of population; unlawful seizure, appropriation or destruction of property not justified by military necessity; taking unlawful and disproportionate contributions and requisitions; devaluing of local currency or unlawful issuing of currency, or whoever commits any of the above offences,
shall be punished by imprisonment of minimum five years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed to whoever, in violation of international law at time of war, armed conflict or occupation, orders: attack on facilities particularly protected under international law and installations and facilities with dangerous power such as dams, embankments and nuclear power plants; strikes against civilian facilities under special protection of international law, undefended places and demilitarised zones; long-term and extensive damage to environment that may be detrimental to health of persons or survival of population or whoever commits any of these offences.
- (3)
- Whoever at time of war, armed conflict or occupation orders murder of civilian population or whoever commits such offence, shall be punished by imprisonment of minimum ten years or imprisonment of thirty to forty years.
- (4)
- Whoever, in violation of the rules of international law at time of war, armed conflict or occupation, as an occupying power orders or undertakes relocation of part of its civilian population to occupied territories,
shall be punished by imprisonment of minimum five years.
(5) Whoever threatens to commit any of the offences specified in paragraphs 1 and 2 of
this Article, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
War Crimes against the Wounded and Sick
Article 373
- (1)
- Whoever in violation of international law at time of war, armed conflict or occupation orders inflicting bodily injuries, torture, inhuman treatment, biological, medical or other research experiment, taking of tissue or body organs for transplantation or other acts causing harm to health or serious suffering against the wounded, sick, shipwrecked or medical staff or religious staff, or orders destroying or appropriation of large extent of materials, medical transportation means and stocks of medical institutions or units that is not justified by military necessity or whoever commits any of the above offences, shall be punished by imprisonment of minimum five years.
- (2)
- Whoever at time of war, armed conflict or occupation orders murder of civilian population or whoever commits such offence,
shall be punished by imprisonment of minimum ten years or imprisonment of thirty to forty years.
War Crimes against Prisoners of War
Article 374
(1) Whoever in violation of international law orders injury, torture, inhuman treatment, biological, medical or other research experiments, taking of tissues or body organs for transplantation or commission of other acts harmful to health and causing serious suffering against prisoners of war, or compels prisoners of war to service in forces of a hostile power or deprives them of the rights to fair and regular trial; or whoever commits any of such offences,
shall be punished by imprisonment of minimum five years.
(2) Whoever orders murder of prisoners of war or whoever commits such an offence,
shall be punished by imprisonment of minimum ten years or imprisonment of thirty to forty years. .
Organising and Incitement to Genocide and War Crimes
Article 375
(1) Whoever conspires with another to commit any of the crimes specified in Articles 370
through 374 hereof, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(2) Whoever organises a group to commit the criminal offences specified in Article 1 of
this Article, shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
(3) Whoever becomes member of a group specified in paragraph 1 of this Article, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(4) The offender specified in paragraphs 1 and 3 of this Article who discloses the conspiracy prior to committing an offence as part of the group or for the group, or an offender specified in paragraph 2 of this Article who prevents commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article may receive mitigation of punishment.
(5) Whoever calls for or incites to commission of offences specified in Articles 370
through 374 hereof, shall be punished by imprisonment of one to ten years.
Employment of Prohibited Means of Warfare
Article 376
- (1)
- Whoever during time of war or armed conflict orders employment of means or methods of warfare that are banned under rules of international law or who uses such means or methods, shall be punished by imprisonment of two to ten years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in killing of a number of persons,
the offender shall be punished by minimum five years imprisonment or thirty to forty years' imprisonment.
(3) Whoever calls for employment or prepares the use of weapons specified in paragraph
1 of this Article, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Unlawful Production of Forbidden Weapons
Article 377
(1) Whoever contrary to law, other regulations or rules of international law manufactures, buys, sells, imports, exports or otherwise procures or gives to another, stocks or transports weapons whose production or use is forbidden, or means for production thereof,
shall be punished by imprisonment of one to five years.
(2) An official or responsible person who orders or enables a legal entity to engage in
activities provided under paragraph 1 of this Article, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Unlawful Killing and Wounding of Enemy
Article 378
(1) Whoever in violation of international law at time of war or armed conflict kills or wounds an enemy who has laid down his weapons or has surrendered unconditionally or has no means of defence,
shall be punished by imprisonment of one to fifteen years.
(2) If the murder specified in paragraph 1 of this Article is committed in a perfidious
manner or from base motives, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
- (3)
- If the murder specified in paragraph 1 of this Article is committed in a cruel manner or for gain or if several persons have been killed, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years or imprisonment of thirty to forty years.
- (4)
- The penalty specified in paragraph 3 of this Article shall be imposed also on whoever by violation of rules of international law in times of war or armed conflict orders that no enemy may be taken alive or conducts operations with such aim.
Unlawful Appropriation of Objects from Bodies
Article 379
(1) Whoever orders unlawful appropriation of objects from the dead or wounded on the
battlefield or who commits such an offence, shall be punished by imprisonment of one to five years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed in a cruel manner
or if the value of appropriated objects exceeds four hundred and fifty thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) If the value of appropriated objects specified in paragraph 1 of this Article exceeds
one million, the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
Violation of Protection Granted to Bearer of Flag of Truce/Emissary
Article 380
Whoever in violation of international law at time of war or armed conflict abuses, mistreats or detains a bearer of a flag of truce/emissary or his escort or prevents their return or otherwise infringes their inviolability or orders such acts committed,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Cruel Treatment of the Wounded, Sick and Prisoners of War
Article 381
Whoever in violation of international law cruelly treats the wounded, sick or prisoners of war or prevents or obstructs exercising of their rights guaranteed by such rules, or whoever orders such acts committed,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Unjustified Delay of Repatriation of Prisoners of War
Article 382
Whoever in violation of international law delays without justification repatriation of prisoners of war or civilians after the end of war or armed conflict, or orders such delay,
shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Destroying Cultural Heritage
Article 383
(1) Whoever in violation of international law in time of war or armed conflict, destroys cultural or historic monuments or other objects of culture or religious facilities or institutions or facilities intended for the arts, sciences, education or humanitarian causes, or orders such acts committed,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in destruction of a cultural
facility or institution enjoying special protection under international law, the offender shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
Failure to Prevent Crimes against Humanity and other Values Protected under International Law
Article 384
- (1)
- A military commander or person who in practise is discharging such function, knowing that forces under his command or control are preparing or have commenced committing offences specified in Article 370 through 374, Article 376. Articles 378 through 381 and Article 383 hereof fails to undertake measures that he could have taken or was obliged to take to prevent commission of such crimes, and this results in actual commission of that crime, shall be punished by the penalty prescribed for such offence.
- (2)
- Any other superior who knowing that forces under his command or control are preparing or have commenced committing of offences specified in Article 370 through 374, Article 376, Articles 378 through 381 and Article 383 hereof fails to undertake measures that he could have taken or was obliged to take to prevent commission of such crimes, and this results in actual commission of that crime,
shall be punished by the penalty prescribed for such offence.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed from
negligence, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Abuse of International Signs
Article 385
(1) Whoever abuses or carries without authorisation the flag or sign of the United Nations Organisation or the flag or symbol of the Red Cross Organisation or symbols corresponding thereto or other internationally recognised signs for designating particular facilities for their protection during military operations, or who orders such acts committed,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article within the zone
of war operations, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
War of Aggression
Article 386
- (1)
-
Whoever calls for or instigates a war of aggression,
shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
- (2)
- Whoever orders waging a war of aggression,
shall be punished by imprisonment of minimum ten years or imprisonment of thirty to forty years.
Racial and Other Discrimination
Article 387
- (1)
- Whoever on grounds of race, colour, nationality, ethnic origin or other personal characteristic violates fundamental human rights and freedoms guaranteed by universally accepted rules of international law and international treaties ratified by SaM, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed on whoever persecutes organisations or individuals due to their commitment for equality of people.
(3) Whoever propagates ideas of superiority of one race over another or propagates racial
intolerance or instigates racial discrimination, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
Human trafficking
Article 388
(1) Whoever by force or threat, deception or maintaining deception, abuse of authority, trust, dependency relationship, difficult circumstances of another, retaining identity papers or by giving or accepting money or other benefit, recruits, transports, transfers, sells, buys, acts as intermediary in sale, hides or holds another person with intent to exploit such person’s labour, forced labour, commission of offences, prostitution, mendacity, pornography, removal of organs or body parts or service in armed conflicts,
shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(2) When the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed against a minor, the offender shall be punished by the penalty prescribed for that offence even if there was no use of force, threat or any of the other mentioned methods of perpetration.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed against a minor, the offender shall be punished by imprisonment of minimum three years.
- (4)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 3 of this Article resulted in grave bodily
injury of a person, the offender shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(5) If the offence specified in paragraphs 1 and 3 of this Article resulted in death of one or
more persons, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
(6) Whoever habitually engages in offences specified in paragraphs 1 and 3 of this Article
or if the offence is committed by an organised group, shall be punished by imprisonment of minimum five years.
Trafficking in Children for Adoption
Article 389
(1) Whoever abducts a child under fourteen years of age for the purpose of adoption contrary to laws in force or whoever adopts such a child or mediates in such adoption or whoever for that purpose buys, sells or hands over another person under fourteen years of age or transports such a person, provides accommodation or conceals such a person,
shall be punished by imprisonment of one to five years.
(2) Whoever habitually engages in activities specified in paragraph 1 of this Article or if
the offence is committed by an organised group, shall be punished by imprisonment of minimum three years.
Holding in Slavery and Transportation of Enslaved Persons
Article 390
(1) Whoever in violation of international law enslaves another person or places a person in similar position, or holds a person in slavery or similar position, or buys, sells, hands over to another or mediates in buying, selling and handing over of such person or induces another to sell his freedom or freedom of persons under his support or care,
shall be punished by imprisonment of one to ten years.
(2) Whoever transports persons in slavery or other similar position from one country to
another, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(3) Whoever commits the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article against a
minor, shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
International Terrorism
Article 391
(1) Whoever with intent to cause harm to a foreign state or international organisation commits abduction of a person or other violent act, causes explosion or fire or commits other generally dangerous acts or threatens use of nuclear, chemical, bacteriological or other similar means,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in death of one or more
persons, the offender shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
(3) If in commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article the offender kills another person with intent,
the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years or imprisonment of thirty to forty years.
Taking Hostages
Article 392
(1) Whoever abducts another person and threatens to kill, injure or keep hostage with
intent to force another country or international organisation to do or not to do something, shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(2) The offender specified in paragraph 1 of this Article who voluntarily releases the abducted person although not achieving the objective of the abduction, may be remitted from punishment.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in death of the abducted
person, the offender shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(4) If in commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article the offender intentionally kills the abducted person,
the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years or imprisonment of thirty to forty years.
Financing Terrorism
Article 393
(1) Whoever provides or collects funds intended for financing commission of criminal
offences specified in Articles 312, 391 and 392 hereof, shall be punished by imprisonment of one to ten years.
(2) The funds specified in paragraph 1 of this Article shall be seized.
CHAPTER THIRTY FIVE
CRIMINAL OFFENCES AGAINST THE ARMY OF SERBIA
AND MONTENEGRO
Evasion of Military Service
Article 394
(1) Whoever, without justifiable cause, fails to comply with summons for military conscription, for compulsory military service or reserve military staff training, or avoids to receive call-up papers for such service,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
- (2)
- Whoever hides in order to avoid the duty specified in paragraph 1 of this Article, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (3)
- Whoever leaves the country or remains abroad in order to avoid military duty
specified in paragraph 1 of this Article, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (4)
- Whoever calls upon or instigates several persons to commit the offence specified in paragraphs 1 through 3 of this Article, shall be punished for the offence specified in paragraph 1 by imprisonment up to three years, and for the offence specified in paragraphs 2 and 3 by imprisonment of two to twelve years.
- (5)
- The offender specified in paragraphs 1 through 3 of this Article who voluntarily reports himself to competent government authority may be remitted from punishment.
Evasion of Registration and Inspection
Article 395
(1) Whoever contrary to statutory duty, without justifiable grounds, fails to comply with the summons of the competent government authority for registration or inspection or opposes inspection or registration of manpower or material resources necessary for defence of the country, or whoever provides false information during such registration or inspection,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
Failure to Provide Material Resources
Article 396
(1) Whoever contrary to statutory duty, without justifiable grounds, fails to deliver at a designated location and specified time, and in state required for their intended purpose, material resources or livestock,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed during imminent
threat of war, state of war, armed conflict or state of emergency, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Evasion of Military Service by Self-disablement or Deceit
Article 397
(1) Whoever with intent to evade military service or to be assigned to easier duty injures himself or otherwise temporarily incapacitates himself for military service, or allows another to temporarily incapacitate him, as well as whoever temporarily incapacitates another with or without that person's permission with same intent,
shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in permanent disability
for military service, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) Whoever with intent specified in paragraph 1 of this Article simulates an illness or
uses false documents for himself or another or otherwise acts fraudulently, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
Unlawful Exemption from Military Service
Article 398
Whoever by abuse of his position or authority makes possible for a serviceman subject to military duty to be exempted from service or to be assigned to easier duty, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
Absence Without Leave and Desertion from the
Army of Serbia and Montenegro
Article 399
(1) A serviceman who is absent without leave from his unit or service for minimum five days or less if such absence occurs several time in one year, or who deserts his unit or service during execution of an important assignment or during increased combat readiness of the unit,
shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(2) A serviceman who hides in order to evade service in the army or who is absent
without leave from his unit or service for more than thirty days, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(3) A serviceman who leaves the country or remains abroad in order to evade military
service, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (4)
- A serviceman who prepares to desert abroad in order to evade military service, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (5)
- Whoever calls upon or instigates several persons to commit the offence specified in
paragraph 1 of this Article, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (6)
- Whoever calls upon or instigates several persons to commit the offence specified in paragraphs 2 and 3 of this Article, shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
- (7)
- The offender specified in paragraphs 2 and 3 who voluntarily reports to competent government authority to discharge his military service may receive mitigation of punishment.
Failure and Refusal to Obey an Order
Article 400
(1) A serviceman who fails or refuses to obey an order of a superior in relation to service, and thereby serious detrimental consequences result for the service or the service is seriously compromised,
shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in serious consequences
for the military service or the order relates to accepting and use of arms, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 is committed from negligence,
the offender shall be punished for the offence specified in paragraph 1 by fine or imprisonment up to one year, and for the offence specified in paragraph 2 by imprisonment of three months to three years.
Opposing a Superior
Article 401
(1) A serviceman who together with other servicemen opposes an order of a superior
related to service and refuses to obey such order or refuses to do his duty, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 is committed in organised manner, the offender shall be punished be imprisonment of one to five years.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed by use of
weapons, the offender shall be punished be imprisonment of one to eight years.
(4) A serviceman who in perpetrating the offence specified in paragraphs 1 through 3 of
this Article commits manslaughter, shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
- (5)
- The organiser and ringleader of the offence specified in paragraph 2 of this Article, shall be punished by imprisonment of two to ten years.
- (6)
- Whoever makes preparations for committing of the offence specified in paragraph 2
of this Article, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(7) A military officer who, within his powers, and in cases of offences specified in paragraphs 1 through 4 of this Article, fails to undertake necessary, ordered or obviously required measures to restore order,
shall be punished by imprisonment of one to five years.
Resistance to Serviceman on Special Military Duty
Article 402
Whoever resists a serviceman on sentry, patrol, on watch, guard or similar assignment or fails to obey his challenge or fails or refuses to obey his order and thereby serious detrimental consequences result for the service or the service is seriously compromised,
shall be punished by imprisonment of three months to three years.
Compulsion against a Serviceman on Duty
Article 403
(1) Whoever by force or threat of use of force prevents a serviceman in performance of
duty or compels him in the same manner to act contrary to official duty, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in serious consequences
for the service, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) The attempt of the offence specified in paragraph 1 of this Article shall be punished.
Assault against a Serviceman on Duty
Article 404
- (1)
-
Whoever assaults or threatens to assault a serviceman on duty,
shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (2)
- If in commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article the offender
inflicts light bodily harm to a serviceman or threatens use of weapons, the offender shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(3) If in commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article the offender inflicts grave bodily harm to a serviceman or has caused serious consequences to the service from negligence,
the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(4) If the commission of the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in
manslaughter of a serviceman, the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
Remittance of Punishment for Offences under
Articles 400 through 404
Article 405
An offender specified in Articles 400, 401 paragraph 1, 402, 403 paragraph 1 and 404 paragraphs 1 and 2 hereof who was provoked by unlawful and rude treatment of a serviceman may be remitted from punishment.
Maltreating of Subordinate or Junior
Article 406
(1) A superior officer who in service or in relation to service maltreats a subordinate or
serviceman of junior rank or treats them in a way that offends dignity, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in grave bodily harm or serious impairment of health of the subordinate or junior or if the offence is committed against several persons,
the offender shall be punished by imprisonment of one to five years.
Violation of Special Military Duty
Article 407
(1) A serviceman who acts contrary to regulations governing sentry, patrol, duty, guard or similar assignment and thereby serious consequences to the service occur or the service is seriously compromised,
shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed at weapons,
ammunition or explosives depot or other important facility, the offender shall be punished by imprisonment of three months to five years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article results in grave bodily
harm or extensive property damage or other serious consequences, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 results in death of one or more persons, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(5) If the offences specified in paragraphs 1 through 4 have been committed from negligence,
the offender shall be punished for the offence specified in paragraph 1 by fine or imprisonment of up to one year, for the offence specified in paragraph 2 by fine or imprisonment up to two years, for the offence specified in paragraph 3 by imprisonment of three months to three years and for the offence specified in paragraph 4 by imprisonment of one to eight years.
Violation of Border Guard Duty
Article 408
- (1)
- A serviceman or official who in discharge of duty at the state border acts in contravention of regulations governing guarding of state border, and thereby serious detrimental consequences occur or the service is seriously compromised, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article was committed during discharge of duty under special circumstances or if due to the offence grave bodily harm or extensive property damage or other serious consequences resulted,
the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in death of one or more
persons, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(4) If the offence specified in paragraph 1 of this Article was committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(5) If the offence specified in paragraph 4 of this Article results in consequences specified in paragraph 2 of this Article,
the offender shall be punished by imprisonment of three months to three years, and if the offence results in consequences specified in paragraph 3 of this Article, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Submission of False Reports
Article 409
(1) A serviceman who officially reports to a superior, whether orally or in writing, false information of importance to the service or omits an important fact or forwards such report although aware that information contained therein is false, and thereby causes serious detrimental consequences to the service or the service is seriously compromised,
shall be punished by imprisonment of three months to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed by submitting of a
report of particular significance or if serious consequences result, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article was committed from negligence,
the offender shall be punished for the offence in paragraph 1 by fine or imprisonment up to one year, and for the offence specified in paragraph 2 by imprisonment of three months to three years.
Failure to Undertake Measures for Security of a Military Unit
Article 410
(1) A military commander who within his purview fails to undertake measures that are prescribed, ordered or other measures obviously necessary to ensure the security of the unit, protection of life and health of persons entrusted to him, security and maintenance in proper condition of facilities, objects and resources for combat readiness, regular provision of food or military equipment or keeping and caring of livestock, or timely and proper repair work or security of facilities entrusted to him, and thereby endangers the life or health of people or property of large value,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in a grave bodily harm or
extensive damage to property, or other grave consequences, the offender shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(3) If the offence specified in paragraph 1 of this Article results in death of one or more
persons, the offender shall be punished by imprisonment of one to ten years.
(4) If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(5) If the offence specified in paragraph 4 of this Article results in consequences specified in paragraph 2 of this Article,
the offender shall be punished by imprisonment up to three years, and if it results in consequences specified in paragraph 3 of this Article, the offender shall be punished by imprisonment up to five years.
Unconscientious Manufacture and Acceptance of Weapons and other Military Equipment
Article 411
- (1)
- A serviceman or other official entrusted in an enterprise of other legal person in defence industry with management of the production or technological process or supervision thereof, who by uncoscientious discharge of service or duty entrusted to him causes that weapons, ammunition or other military equipment are not manufactured in due time or of required quality, shall be punished by imprisonment of three months to three years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall be imposed also on a serviceman or other person who by unconscientious discharge of duty accepts weapons or other military equipment that does not meet requirements or contracted terms.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article results in serious
consequences, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed from
negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to one year.
(5) If the offence specified in paragraph 4 of this Article results in consequences specified
in paragraph 3 of this Article, the offender shall be punished by imprisonment of three months to three years.
Improper Care of Weapons
Article 412
- (1)
- Whoever improperly keeps, stores or handles weapons, ammunition or explosives belonging to a military unit or military institution and thereby causes damage thereof of considerable extent, destruction or disappearance, shall be punished by imprisonment up to one year.
- (2)
- The supervisor of the weapons, ammunition, explosives, and other combat means depot who fails to undertake measures for their security and maintenance, and thereby extensive damage, destruction or disappearance of such combat means results, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 2 of this Article results in extensive material damages,
the offender shall be punished by imprisonment of one to ten years.
(4) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article is committed from
negligence, the offender shall be punished by fine or imprisonment up to two years.
(5) If the offence specified in paragraph 4 of this Article results in consequences specified
in paragraph 3 of this Article, the offender shall be punished by imprisonment of three months to five years.
Unlawful Disposal with Entrusted Weapons
Article 413
Whoever appropriates, disposes of, pawns, hands over to another to use, damages or destroys weapons, ammunition or explosives entrusted to him to use and that serve for defence purposes,
shall be punished by imprisonment of three months to five years.
Theft of Weapons or Parts of Combat Equipment
Article 414
(1) Whoever steals weapons, ammunition, explosives, combat means or part thereof
serving for defence, shall be punished by imprisonment of six months to five years.
(2) If the value of items specified in paragraph 1 of this Article exceeds four hundred and fifty thousand dinars or if the theft was committed by breaking and entering of locked buildings, rooms, safes, cabinets or other closed premises or by a group of persons conspiring to commit the theft or in a particularly dangerous or insolent manner or by a person carrying a weapon or dangerous implement for attack or defence, or during fire, flood, earthquake or other calamity,
the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(3) If the value of items specified in paragraph 1 of this Article exceeds one million five
hundred thousand dinars, the offender shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
Disclosing a Military Secret
Article 415
- (1)
- Whoever without authorisation communicates, hands over or otherwise makes available information representing a military secret or whoever obtains such information with intent to hand it over to an unauthorised person, shall be punished by imprisonment of three months to five years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed for gain or in respect of particularly confidential information or for publishing or use of such information abroad, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
- (4)
- A military secret is information declared by law, other regulations or decision of a competent authority passed pursuant to law as a military secret and whose disclosure would or could cause damage to the Army of Serbia and Montenegro or to the defence and security of the country.
- (5)
- Information or documents directed at serious violation of fundamental rights of man or at compromising the constitutional order and security of Serbia and SaM, as well as information and documents aimed at concealing a committed criminal offence punishable under law by imprisonment of five years or more severe punishment shall not be deemed a military secret in terms of paragraph 4 of this Article.
Unauthorised Access to Military Facilities
Article 416
Whoever without authorisation enters a military facility or makes sketches or drawings of the military facility or combat means or takes photographs thereof or otherwise makes photographic record, although knowing that this is prohibited,
shall be punished by imprisonment up to three years.
Penalties for Criminal Offences Committed During Imminent Threat of War, State of War, Armed Conflict and State of Emergency
Article 417
- (1)
- For criminal offences specified in Articles 394 paragraph 1, 399 paragraph 1 and 4, 400 paragraph 1 and 3, 401 paragraph 1, 6 and 7, 402, 403, 404 paragraph 1 and 2, 406, 407 paragraph 1, 2 and 5, 408 paragraph 1, 4 and 5, 409, 410 paragraph 1 and 4, 411 paragraph 1, 2, 4 and 5, 412 paragraph 1, 2, 4 and 5, 413, 414 paragraph 1, 415 paragraph 1 and 3 and 416 hereof, if committed during imminent threat of war, state of war, armed conflict or state of emergency, the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
- (2)
- For the criminal offences specified in Articles 394 paragraph 2 through 4, 397, 398, 399 paragraph 2, 3, 5 and 6, 400 paragraph 2, 401 paragraph 2 through 5, 404 paragraph 3 and 4, 407 paragraph 3, 408 paragraph 2, 410 paragraph 2 and 5, 411 paragraph 3, 412 paragraph 3, 414 paragraph 2 and 3 and 415 paragraph 2 hereof, if committed during imminent threat of war, state of war, armed conflict or state of emergency, the offender shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
- (3)
- For the criminal offences specified in Articles 407 paragraph 4, 408 paragraph 3 and 410 paragraph 3 hereof, if committed during imminent threat of war, state of war, armed conflict or state of emergency,
the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
Failure of Duty to Conduct Mobilisation
Article 418
(1) A serviceman or official who during mobilisation in time of imminent threat of war, state of war, armed conflict or state of emergency, contrary to their duty fail do provide receiving, assignment and billeting of recruits, transportation and other means and livestock or fail to ensure provisions for mobilised personnel or livestock, resulting or that could have resulted in detrimental consequences,
shall be punished by imprisonment of one to five years.
- (2)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in serious consequences, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
- (3)
- If the offence specified in paragraph 1 of this Article is committed from negligence, the offender shall be punished by imprisonment up to three years.
- (4)
- If the offence specified in paragraph 3 of this Article resulted in consequences
specified in paragraph 2 of this Article, the offender shall be punished by imprisonment of three months to five years.
Undermining Military and Defence Power
Article 419
(1) Whoever destroys, disables or enables handing over to the enemy of defence installations, defence facilities, position, armament and other military and defence means, ship or aircraft or surrenders a unit to the enemy without a fight or before exhausting all means of defence or otherwise hinders or endangers military or defence measures,
shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(2) Whoever commits the offence specified in paragraph 1 of this Article with intent to
aid the enemy, shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
(3) Whoever prepares commission of the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this
Article, shall be punished by imprisonment of one to six years.
(4) If the offences specified in paragraph 1 of this Article are committed from negligence, the offender shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(5) If the offence specified in paragraph 1 and 2 of this Article resulted in death of one or more persons or has endangered lives or has been accompanied by serious acts of violence or extensive devastation or has resulted in compromising the security, economic or military power of the country,
the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
Preventing Opposition to the Enemy
Article 420
(1) Whoever at time of war or armed conflict prevents citizens of SaM or citizens of allied
countries from fighting the enemy, shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
(2) Whoever at time of war or armed conflict deters citizens of SaM and its allies from
fighting the enemy through propaganda or otherwise, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
Defection and Surrender to the Enemy Article 421
- (1)
- A serviceman who during war or armed conflict defects to the enemy forces, shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
- (2)
- A serviceman who during war or armed conflict surrenders to the enemy before
exhausting all means of defence, shall be punished by imprisonment of two to ten years.
Service in the Forces of a Hostile Power
Article 422
(1) A citizen of SaM who in times of war or armed conflict serves in hostile forces or
participates in war or armed conflict as combatant against SaM and its allies, shall be punished by imprisonment of three to fifteen years.
(2) Whoever recruits SaM citizens for service in hostile forces or for participation in the
war or armed conflict against SaM or its allies, shall be punished by imprisonment of five to fifteen years.
Aiding the Enemy
Article 423
- (1)
- A citizen of SaM who during war or armed conflict assists the enemy in requisition, sequestering of food or other resources or in implementing any coercive measures against the population, shall be punished by imprisonment of two to ten years.
- (2)
- The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed to a citizen of SaM who at time of war politically or economically collaborates with the enemy.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article resulted in death of one or more persons or has endangered lives or was accompanied with serious acts of violence or extensive devastation or has compromised the security, economic or military power of the country,
the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
Failure to Discharge Duty and Abandoning of post During Combat
Article 424
(1) A serviceman who during combat operation or imminently before combat fails to do
his duty and thereby detrimental consequences result to the military unit or combat situation, shall be punished by imprisonment of two to ten years.
(2) The penalty specified in paragraph 1 of this Article shall also be imposed to a serviceman who during combat or imminently before combat arbitrarily or fraudulently abandons his post.
(3) If the offences specified in paragraphs 1 and 2 of this Article result in serious
consequences, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
Abandoning of Post Contrary to Orders
Article 425
(1) A military commander who contrary to orders abandons a position with the unit under
his command before exhausting all possibilities of defence, shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
(2) If the offences specified in paragraph 1 of this Article result in serious consequences, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
Early Abandoning of a Damaged Vessel and Aircraft
Article 426
(1) A commander of a navy ship who at time of war or armed conflict abandons a
damaged ship before fulfilling his duty pursuant to regulations on naval service, shall be punished by imprisonment of two to ten years.
- (2)
- A crew member of a navy ship who at time of war or armed conflict abandons a damaged ship before the captain has issued orders to abandon ship or a member of the crew of a military aircraft who at time of war or armed conflict abandons a damaged military aircraft before fulfilling his duty pursuant to regulations on flight and use of aircraft, shall be punished by imprisonment of one to eight years.
- (3)
- If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article resulted in serious consequences,
the offender shall be punished for the offence specified in paragraph 1 of this Article by imprisonment of minimum ten years, and for the offence specified in paragraph 2 of this Article by imprisonment of two to ten years.
Weakening of Combat Morale
Article 427
- (1)
- Whoever directly before or during combat by provoking dissatisfaction among troops, spreading disturbing news, escape, throwing down weapons or ammunition, provoking or spreading fear or otherwise, weakens combat morale in the unit or compromises a combat situation, shall be punished by imprisonment of two to twelve years.
- (2)
- A commanding officer who fails to undertake necessary measures against a subordinate or junior officer who during combat or directly before combat spreads fear among troops or otherwise weakens combat morale or compromises a combat situation,
shall be punished by imprisonment of one to eight years.
(3) If the offence specified in paragraphs 1 and 2 of this Article resulted in serious
consequences, the offender shall be punished by imprisonment of minimum ten years.
Failure to Report to Military Bodies Article 428
(1) Whoever during imminent threat of war, state of war, armed conflict or state of emergency does not report to a superior, senior officer or military command of an event that obviously requires undertaking of urgent military measures,
shall be punished by imprisonment up to three years.
(2) If the offence specified in paragraph 1 of this Article resulted in serious consequences, the offender shall be punished by imprisonment of two to ten years.
Requirements for Pronouncing Disciplinary Punishment and/or Measure
Article 429
A disciplinary punishment and/or measure set forth under law may be pronounced instead of criminal sanction to a serviceman for a criminal offence against the Army of Serbia and Montenegro carrying statutory punishment up to three years imprisonment, if such an act has acquired a particularly inconsequential aspect and if so required by exigencies of service.
Offences Committed at Orders of a Superior
Article 430
A subordinate shall not be punished for an offence committed at orders of a superior relating to official duty, unless the order relates to commission of a criminal offence punishable by imprisonment of five or more years and the subordinate was aware that complying with the order constitutes a criminal offence.
CHAPTER THRITY SIX
TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS
Article 431
- (1)
- On the day of coming into force of this Code the following shall be set aside: the basic Criminal Law ("Official Gazette of the SFRY". no. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 and 54/90, "Official Gazette of the FRY" no. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 and 61/01, "Official Gazette of the RS", no. 39/03) and the Criminal Code of the Republic of Serbia ("Official Gazette of the SRS", no. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 and 42/89, "Official Gazette of the RS", no. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 and 67/03);
- (2)
- On the day of coming into force of this Code criminal law provisions contained in the following shall be set aside:
-article 105 and 107 of the Law on Election of Deputies to the National Assembly ("Official Gazette of the RS", no. 35/00, 57/03 and 18/04);
-article 45 of the Law on Protection from Ionising Radiation ("Official Gazette of the FRY", no. 46/96); -article 3 of the Law prohibiting Construction of Nuclear Power Plants in the FRY
("Official Gazette of the FRY", no. 12/95); -article 92 of the Mining Act ("Official Gazette of the RS", no. 44/95); -article 12 of the Antimonopoly Act ("Official Gazette of the FRY", 29/96); -articles 172 and 174 of the Tax Procedure and Tax Administration Act ("Official
Gazette of the RS", nos. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04 and 61/05); -article 27 of the Prevention of Money Laundering Act ("Official Gazette of the FRY", no. 53/01); -article 87 of the Law on the National Bank of Serbia ("Official Gazette of the RS", no. 72/03 and 55/04); -article 330 of the Customs Act ("Official Gazette of the RS", no. 73/03 and 61/05); -articles 179, 181 and 182 of the Bankruptcy Act ("Official Gazette of the RS", no. 84/04); -article 141 of the Drugs and Medications Act ("Official Gazette of the RS", no. 84/04); -article 24 of the Public Peace and Order Act ("Official Gazette of the RS", no. 5/92, 53/93, 67/93 and 48/94); -article 33 of the Weapons and Ammunitions Act ("Official Gazette of the RS", no.
9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 and 39/03); -article 97 of the Gaming Act ("Official Gazette of the RS", no. 84/04); -article 1052 of the Maritime and Inland Waters Navigation Act ("Official Gazette
of the FRY", no. 12/98, 44/99, 74/99 and 73/00); -article 46a of the Trading Act ("Official Gazette of the FRY", no. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 and 37/02);
-article 244 of the Securities and other Financial Instruments Act ("Official Gazette of the FRY", no. 65/02 and the ("Official Gazette of the RS", no. 57/03, 55/04 and 45/05);
-article 31 of the Law on Manufacture and Trade of Weapons and Military Equipment Act ("Official Gazette of the FRY", no. 41/96); -article 221 of the Insurance Act ("Official Gazette of the RS", no. 55/04, 70/04 and 61/05);
Article 432
This Code shall come into force on 1 January 2006.