Закон о заштити животне средине
"Службени гласник РС", бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - други закон, 72/2009 - други закон 43/2011 - Одлука УС РС и 14/2016 (чл. 33-35. нису у пречишћеном тексту).
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1.
Овим законом уређује се интегрални систем заштите животне средине којим се обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици Србији.
Систем заштите животне средине
Члан 2.
Систем заштите животне средине чине мере, услови и инструменти за:
1) одрживо управљање, очување природне равнотеже, целовитости, разноврсности и квалитета природних вредности и услова за опстанак свих живих бића;
2) спречавање, контролу, смањивање и санацију свих облика загађивања животне средине.
Одрживо управљање природним вредностима и заштита животне средине остварују се у складу са овим законом и посебним законом.
Значење израза
Члан 3.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) животна средина јесте скуп природних и створених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот;
2) квалитет животне средине јесте стање животне средине које се исказује физичким, хемијским, биолошким, естетским и другим индикаторима;
3) природне вредности јесу природна богатства која чине: ваздух, вода, земљиште, шуме, геолошки ресурси, биљни и животињски свет;
4) заштићено природно добро јесте очувани део природе посебних вредности и одлика (геодиверзитета, биодиверзитета, предела, пејзажа и др), који има трајни еколошки, научни, културни, образовни, здравствено-рекреативни, туристички и други значај, због чега као добро од општег интереса ужива посебну заштиту;
5) јавно природно добро јесте уређени или неуређени део природног богатства, односно ваздуха, водних добара, приобаља, подземних добара, шумских добара, предела или простора, једнако доступан свима;
6) геодиверзитет (геолошка разноврсност) јесте присуство или распрострањеност разноврсних елемената и облика геолошке грађе, геолошких структура и процеса, геохронолошких јединица, стена и минерала различитог састава и начина постанка и разноврсних палеоекосистема мењаних у простору под утицајима унутрашњих и спољашњих геодинамичких чинилаца током геолошког времена;
7) биодиверзитет (биолошка разноврсност) јесте разноврсност организама у оквиру врсте, међу врстама и међу екосистемима и обухвата укупну разноврсност гена, врста и екосистема на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу;
8) регистар извора загађивања животне средине јесте скуп систематизованих података и информација о врстама, количинама, начину и месту уношења, испуштања или одлагања загађујућих материја у гасовитом, течном и чврстом агрегатном стању или испуштања енергије (буке, вибрација, топлоте, јонизујућег и нејонизујућег зрачења) из тачкастих, линијских и површинских извора загађивања у животну средину;
9) активност која утиче на животну средину (у даљем тексту: активност) јесте сваки захват (стални или привремени) којим се мењају и/или могу променити стања и услови у животној средини, а односи се на: коришћење ресурса и природних добара; процесе производње и промета; дистрибуцију и употребу материјала; испуштање (емисију) загађујућих материја у воду, ваздух или земљиште; управљање отпадом и отпадним водама, хемикалијама и штетним материјама; буку и вибрације; јонизујуће и нејонизујуће зрачење; удесе;
10) постројење јесте стационарна техничка јединица у којој се изводи једна или више активности које су утврђене посебним прописом и за чији рад се издаје дозвола, као и свака друга активност код које постоји техничка повезаност са активностима које се изводе на том месту и која може произвести емисије и загађења;
11) загађивање животне средине јесте уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, изазвано људском делатношћу или природним процесима које има или може имати штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи;
12) капацитет животне средине јесте способност животне средине да прихвати одређену количину загађујућих материја по јединици времена и простора тако да не наступи неповратна штета у животној средини;
13) угрожена животна средина јесте одређени део простора где загађење или ризик од загађења превазилази капацитет животне средине;
14) загађивач јесте правно или физичко лице које својом активношћу или неактивношћу загађује животну средину;
15) загађујуће материје јесу материје чије испуштање у животну средину утиче или може утицати на њен природни састав, особине и интегритет;
16) оптерећење животне средине јесте појединачни или збирни утицај активности на животну средину које се може изразити као укупно (више сродних компоненти), заједничко (више разнородних компоненти), дозвољено (у оквиру граничних вредности) и прекомерно (преко дозвољених граничних вредности) оптерећење;
17) деградација животне средине јесте процес нарушавања квалитета животне средине који настаје природном или људском активношћу или је последица непредузимања мера ради отклањања узрока нарушавања квалитета или штете по животну средину, природне или радом створене вредности;
18) емисија јесте испуштање и истицање загађујућих материја у гасовитом, течном и чврстом агрегатном стању или емисије енергије из извора загађивања у животну средину;
19) ниво загађујуће материје јесте концентрација загађујуће материје у животној средини, којом се изражава квалитет животне средине у одређеном времену и простору;
20) отпад јесте свака материја или предмет дефинисан законом којим се уређује управљање отпадом;
21) опасне материје јесу хемикалије и друге материје које имају штетне и опасне карактеристике;
22) опасна супстанца јесте супстанца дефинисана прописом Европске уније којим се уређује контрола опасности од великог удеса који укључује опасне супстанце;
23) ризик јесте одређени ниво вероватноће да нека активност, директно или индиректно, изазове опасност по животну средину, живот и здравље људи;
24) удес јесте изненадни и неконтролисани догађај који настаје ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја, обављањем активности при производњи, употреби, преради, складиштењу, одлагању или дуготрајном неадекватном чувању (у даљем тексту: хемијски удес);
25) санација, односно ремедијација јесте процес предузимања мера за заустављање загађења и даље деградације животне средине до нивоа који је безбедан за будуће коришћење локације укључујући уређење простора, ревитализацију и рекултивацију;
26) јавност јесте једно или више физичких или правних лица, њихова удружења, организације или групе.
27) извори загађивања животне средине јесу локацијски одређени и просторно ограничени тачкасти, линијски и површински извори загађујућих материја и енергије у животну средину;
28) заинтересована јавност јесте јавност на коју утиче или на коју може утицати доношење одлуке надлежног органа или која има интереса у томе, укључујући и удружења грађана и друштвене организације које се баве заштитом животне средине и које су евидентиране код надлежног органа;
29) надлежни орган јесте орган одговоран за спровођење обавеза у оквиру овлашћења утврђених овим законом, и то:
- министарство надлежно за послове животне средине;
- покрајински орган надлежан за послове животне средине;
- надлежни орган јединице локалне самоуправе;
29а) орган јавне власти јесте орган одговоран за спровођење обавеза у оквиру овлашћења утврђених овим законом, и то:
- министарство надлежно за послове животне средине;
- покрајински орган надлежан за послове животне средине;
- надлежни орган јединице локалне самоуправе;
- други државни орган, орган територијалне аутономије, орган локалне самоуправе као и организација којој је поверено вршење јавних овлашћења;
- физичка и правна лица која обављају јавне функције или врше јавна овлашћења, укључујући посебне дужности, активности или услуге у вези са животном средином, као и сва друга физичка или правна лица која врше јавна овлашћења, или пружају јавне услуге у вези са животном средином, а налазе се под њиховом контролом;
- правно лице које је основано од стране државног органа, органа територијалне аутономије, органа локалне самоуправе, као и организације којој је поверено вршење јавних овлашћења, или које је финансирано у целини, односно у претежном делу из буџетских средстава;
30) оператер јесте свако физичко или правно лице које, у складу са прописима, управља постројењем, односно комплексом или га контролише или је овлашћен за доношење економских одлука у области техничког функционисања постројења;
31) севесо постројење, односно постројење у којем се обављају активности у којима је присутна или може бити присутна опасна материја у једнаким или већим количинама од прописаних (у даљем тексту: севесо постројење) јесте техничка јединица унутар комплекса где се опасне материје производе, користе, складиште или се њима рукује. Постројење укључује сву опрему, зграде, цевоводе, машине, алате, интерне колосеке и депое, докове, истоварна пристаништа за постројења, пристане, складишта или сличне грађевине, на води или копну, а које су нужне за функционисање постројења;
32) комплекс подразумева просторну целину под контролом оператера, где су опасне материје присутне у једном или више постројења, укључујући појединачну или заједничку инфраструктуру, односно појединачне или заједничке активности;
33) захтеви у погледу квалитета животне средине јесу скуп услова и захтева који морају бити испуњени у одређено време и на одређеном простору или у појединим медијумима животне средине, у складу са посебним прописима;
33а) информација о животној средини јесте свака информација у писменом, визуелном, звучном, електронском или другом материјалном облику, којом располаже орган јавне власти или која се чува у име органа јавне власти, о:
(1) стању чинилаца животне средине, као што су ваздух и атмосфера, вода, тло, земљиште, предели и природна подручја, укључујући мочварна, приобална, речна и језерска подручја, биодиверзитет и његове компоненте, геодиверзитет и геонаслеђе, генетички модификоване организме, као и о интеракцији између ових чинилаца;
(2) факторима као што су материје, енергија, бука, зрачење или отпад, укључујући радиоактивни отпад, емисије, испуштања и други облици емитовања у животну средину који утичу или могу утицати на чиниоце животне средине из подтачке (1) ове тачке;
(3) мерама (укључујући административне мере), као што су: јавне политике, стратегије, законодавство, планови, програми, споразуми о питањима из области животне средине, и активностима које утичу или могу утицати на чиниоце и факторе из подтач. (1) и (2) ове тачке, као и утврђеним мерама или активностима за заштиту тих чинилаца;
(4) извештајима о спровођењу прописа из области животне средине;
(5) анализама трошкова и користи и економским анализама и претпоставкама које се користе у оквиру мера и активности из подтачке (3) ове тачке;
(6) стању здравља људи и безбедности, укључујући угрожавање ланца исхране, као и по потреби о условима живота човека, о непокретним културним добрима и њиховој заштићеној околини и грађевинским објектима, у мери у којој на њих утиче или може утицати стање чинилаца животне средине из подтачке (1) ове тачке или, кроз такве чиниоце, стање било ког од фактора из подтач. (2) и (3) ове тачке;
33б) информација која се чува у име органа јавне власти јесте информација о животној средини коју поседује физичко или правно лице које ове информације чува у име органа јавне власти;
33в) муљ јесте обрађени или необрађени остатак из постројења за пречишћавање технолошких отпадних вода;
33г) тражилац информације о животној средини може бити свако лице, у складу са законом којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја;
33д) информација која се односи на угрожавање односно заштиту животне средине јесте информација о изненадној опасности која је проузрокована људском активношћу или је последица природних појава, укључујући и информацију о емисијама у животну средину.
Субјекти система заштите животне средине
Члан 4.
Систем заштите животне средине, у оквиру својих овлашћења, обезбеђују:
1) Република Србија;
2) аутономна покрајина;
3) општина, односно град (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе);
4) предузећа, друга домаћа и страна правна лица и предузетници који у обављању привредне и друге делатности користе природне вредности, угрожавају или загађују животну средину (у даљем тексту: правна и физичка лица);
5) научне и стручне организације и друге јавне службе;
6) грађанин, групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге организације.
Сви субјекти система заштите животне средине дужни су да чувају и унапређују животну средину.
Обавезе субјеката
Члан 5.
У остваривању система заштите животне средине Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, правна и физичка лица одговорна су за сваку активност којом мењају или могу променити стање и услове у животној средини, односно за непредузимање мера заштите животне средине, у складу са законом.
Правна и физичка лица дужна су да у обављању својих делатности обезбеде: рационално коришћење природних богатстава; урачунавање трошкова заштите животне средине у оквиру инвестиционих и производних трошкова, примену прописа, односно предузимање мера заштите животне средине, у складу са законом.
Јачање свести
Члан 6.
Државни органи, научне установе, установе у области образовања, здравства, информисања, културе и друге установе, као и други облици удруживања, у оквиру својих делатности, подстичу, усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите животне средине.
Јачање свести о значају заштите животне средине обезбеђује се кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја, усавршавања у процесу рада, јавног информисања и популаризације заштите животне средине.
Удружења грађана
Члан 7.
Удружења грађана у области заштите животне средине припремају, пропагирају и реализују своје програме заштите, штите своја права и интересе у области заштите животне средине, предлажу активности и мере заштите, учествују у поступку доношења одлука у складу са законом, доприносе или непосредно раде на информисању о животној средини.
Сарадња
Члан 8.
Субјекти система заштите животне средине дужни су да међусобно сарађују, обезбеђују координацију и усклађивање у доношењу и спровођењу одлука.
Република Србија остварује сарадњу у области заштите животне средине са другим државама и међународним организацијама.
Начела заштите животне средине
Члан 9.
Основна начела заштите животне средине јесу:
1) Начело интегралности - државни органи, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе обезбеђују интеграцију заштите и унапређивања животне средине у све секторске политике спровођењем међусобно усаглашених планова и програма и применом прописа кроз систем дозвола, техничких и других стандарда и норматива, финансирањем, подстицајним и другим мерама заштите животне средине.
2) Начело превенције и предострожности - свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да: проузрокује најмању могућу промену у животној средини; представља најмањи ризик по животну средину и здравље људи; смањи оптерећење простора и потрошњу сировина и енергије у изградњи, производњи, дистрибуцији и употреби; укључи могућност рециклаже; спречи или ограничи утицај на животну средину на самом извору загађивања.
Начело предострожности остварује се проценом утицаја на животну средину и коришћењем најбољих расположивих и доступних технологија, техника и опреме.
Непостојање пуне научне поузданости не може бити разлог за непредузимање мера спречавања деградације животне средине у случају могућих или постојећих значајних утицаја на животну средину.
3) Начело очувања природних вредности - природне вредности користе се под условима и на начин којима се обезбеђује очување вредности геодиверзитета, биодиверзитета, заштићених природних добара и предела.
Обновљиви природни ресурси користе се под условима који обезбеђују њихову трајну и ефикасну обнову и стално унапређивање квалитета.
Необновљиви природни ресурси користе се под условима који обезбеђују њихово дугорочно економично и разумно коришћење, укључујући ограничавање коришћења стратешких или ретких природних ресурса и супституцију другим расположивим ресурсима, композитним или вештачким материјалима.
4) Начело одрживог развоја - одрживи развој је усклађени систем техничко-технолошких, економских и друштвених активности у укупном развоју у којем се на принципима економичности и разумности користе природне и створене вредности Републике Србије са циљем да се сачува и унапреди квалитет животне средине за садашње и будуће генерације.
Одрживи развој остварује се доношењем и спровођењем одлука којима се обезбеђује усклађеност интереса заштите животне средине и интереса економског развоја.
5) Начело одговорности загађивача и његовог правног следбеника - правно или физичко лице које својим незаконитим или неисправним активностима доводи до загађења животне средине одговорно је у складу са законом.
Загађивач је одговоран за загађивање животне средине и у случају ликвидације или стечаја предузећа или других правних лица, у складу са законом.
Загађивач или његов правни следбеник обавезан је да отклони узрок загађења и последице директног или индиректног загађења животне средине.
Промене власништва предузећа и других правних лица или други облици промене својине обавезно укључују процену стања животне средине и одређивање одговорности за загађење животне средине, као и намирење дугова (терета) претходног власника за извршено загађивање и/или штету нанету животној средини.
6) Начело "загађивач плаћа" - загађивач плаћа накнаду за загађивање животне средине када својим активностима проузрокује или може проузроковати оптерећење животне средине, односно ако производи, користи или ставља у промет сировину, полупроизвод или производ који садржи штетне материје по животну средину.
Загађивач, у складу са прописима, сноси укупне трошкове мера за спречавање и смањивање загађивања који укључују трошкове ризика по животну средину и трошкове уклањања штете нанете животној средини.
7) Начело "корисник плаћа" - свако ко користи природне вредности дужан је да плати реалну цену за њихово коришћење и рекултивацију простора.
8) Начело супсидијарне одговорности - државни органи, у оквиру својих финансијских могућности, отклањају последице загађивања животне средине и смањења штете у случајевима када је загађивач непознат, као и када штета потиче услед загађивања животне средине из извора ван територије Републике Србије.
9) Начело примене подстицајних мера - државни органи, односно органи аутономне покрајине, односно органи јединице локалне самоуправе предузимају мере очувања и одрживог управљања капацитетом животне средине, посебно смањењем коришћења сировина и енергије и спречавањем или смањењем загађивања животне средине, применом економских инструмената и других мера, избором најбољих доступних техника, постројења и опреме која не захтева прекомерне трошкове и избором производа и услуга.
10) Начело информисања и учешћа јавности - у остваривању права на здраву животну средину свако има право да буде обавештен о стању животне средине и да учествује у поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на животну средину.
Подаци о стању животне средине су јавни.
11) Начело заштите права на здраву животну средину и приступа правосуђу - грађанин или групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге организације, право на здраву животну средину остварују пред надлежним органом, односно судом, у складу са законом.
Посебни закони
Члан 10.
Одрживо управљање природним вредностима и заштита животне средине уређују се овим законом, посебним законима и другим прописима којима се уређује:
1) процена утицаја планова, програма и пројеката на животну средину;
2) интегрисано спречавање и контрола загађивања;
3) заштита природе;
4) заштита ваздуха, вода, земљишта, шума, геолошких ресурса;
5) управљање хемикалијама;
6) управљање отпадом;
7) јонизујућа и нејонизујућа зрачења;
8) заштита од буке и вибрација;
8а) контрола опасности од великог удеса који укључује опасне супстанце;
8б) прекогранични промет и трговина дивљим врстама.
II. УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ ВРЕДНОСТИМА
1. Планирање и коришћење природних вредности
Управљање природним вредностима
Члан 11.
Управљање природним вредностима остварује се планирањем одрживог коришћења и очувања њиховог квалитета и разноврсности, у складу са условима и мерама заштите животне средине утврђених овим и посебним законом.
Природне вредности су:
1) природни ресурси као обновљиве или необновљиве геолошке, хидролошке и биолошке вредности који се, директно или индиректно, могу користити или употребити, а имају реалну или потенцијалну економску вредност;
2) заштићена природна добра;
3) јавна природна добра.
Природне вредности могу се давати на коришћење у складу са условима и на начин утврђен овим и посебним законом.
Стратешки документи
Члан 12.
Одрживо коришћење и заштита природних вредности обезбеђују се у оквиру Стратегије просторног развоја Републике Србије и Националне стратегије одрживог коришћења природних ресурса и добара.
Националну стратегију одрживог коришћења природних ресурса и добара (у даљем тексту: Национална стратегија), за период од најмање десет година, доноси Влада.
Национална стратегија садржи, нарочито:
1) начела одрживог развоја у националној политици управљања природним ресурсима и добрима;
2) анализу стања и досадашњег степена истражености природних ресурса и добара по врстама, просторном распореду, разноврсности, обиму и квалитету;
3) билансне категорије (просторне и временске функције, количине, квалитет, угроженост, обновљивост, стратешке резерве и сл.) и предвиђање трендова промене стања;
4) начин вредновања и услове одрживог коришћења природних ресурса и добара;
5) планско-развојну и социо-економску анализу стратешких приоритета истраживања и коришћења природних ресурса;
6) еколошко-просторне основе о потенцијалима природног ресурса или добра;
7) услове за постепену супституцију природних ресурса;
8) смернице за даља истраживања у области појединачних природних ресурса и добара и за потребе планирања, односно доношење планова и програма.
Национална стратегија се реализује путем планова, програма и основа за сваки појединачни природни ресурс или добро које доноси Влада.
На основу података и евиденција о извршењу планова, програма и основа, министарство надлежно за послове животне средине (у даљем тексту: Министарство), у сарадњи са другим надлежним министарствима, једанпут у две године припрема извештај о реализацији Националне стратегије и подноси га Влади.
Ако се из података о реализацији Националне стратегије утврди да се коришћењем природних богатстава значајно угрожава природна равнотежа екосистема Влада може, на предлог министарства надлежног за заштиту животне средине или другог министарстава, привремено ограничити обим коришћења природних вредности на одређеном подручју.
Национална стратегија објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
Планови и програми аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе
Члан 13.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру надлежности утврђених овим и посебним законом, доносе своје планове и програме управљања природним ресурсима и добрима, у складу са стратешким документима из члана 12. овог закона и својим специфичностима.
Две или више јединица локалне самоуправе могу донети заједничке програме из става 1. овог члана.
Контрола коришћења и заштита
Члан 14.
Контролу коришћења и заштиту природних ресурса и добара обезбеђују органи и организације Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са овим и посебним законима, а нарочито:
1) спровођењем Националне стратегије, планова, програма и основа;
2) применом стандарда, норматива и прописа о коришћењу и заштити природних ресурса и добара;
3) стратешком проценом утицаја на животну средину планова, програма, основа и других аката којима се уређује коришћење природних вредности и заштита животне средине;
4) проценом утицаја пројеката на животну средину на свим нивоима истраживања и експлоатације;
5) интегрисаним спречавањем и контролом загађивања животне средине;
6) усклађеним системом дозвола, одобрења и сагласности;
7) вођењем катастра коришћења природних богатстава и добара;
8) организовањем мониторинга коришћења природних ресурса и добара, стања животне средине прикупљањем, обједињавањем и анализом података и квантификовањем трендова.
Сагласност за коришћење
Члан 15.
Надлежни орган не може издати одобрење за коришћење природних ресурса, без сагласности на пројекат заштите и санације животне средине током и после коришћења природног ресурса.
Сагласност из става 1. овог члана не прибавља се за радове и активности на коришћењу природних ресурса, који у складу са посебним законом подлежу процедури процене утицаја на животну средину, за које се мере заштите и санације животне средине, током и после коришћења ресурса, утврђују у оквиру поступка процене утицаја.
Сагласност из става 1. овог члана даје Министарство.
Министар надлежан за послове животне средине (у даљем тексту: министар) ближе прописује садржину пројекта из става 1. овог члана, као и поступак и услове давања сагласности на пројекат.
Санација и ремедијација
Члан 16.
Правно и физичко лице које деградира животну средину дужно је да изврши санацију и ремедијацију деградиране животне средине, у складу са пројектом санације и ремедијације.
На пројекте санације и ремедијације из става 1. овог члана Министарство даје сагласност, осим за пројекте санације и ремедијације рударских објеката.
Сагласност из става 2. овог члана даје се у форми решења које важи две године од дана издавања.
Решење из става 3. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.
У поступку давања сагласности из става 2. овог члана, министар може решењем да оснује посебну радну групу, у складу са прописима којима се уређује државна управа.
Уколико лице из става 1. овог члана не изврши санацију и/или ремедијацију деградиране површине, Министарство ће о трошку тог лица извршити потребне радње у циљу санације и/или ремедијације деградиране површине.
У случају отварања поступка ликвидације или стечаја над лицем из става 1. овог члана, из ликвидационе или стечајне масе подмирују се и трошкови санације и ремедијације.
Захтев за давање сагласности и пројекат санације и ремедијације из става 1. овог члана подносе се у писаном и/или електронском облику.
Министар ближе прописује садржину пројеката санације и ремедијације, поступак и услове давања сагласности на пројекат као и документацију која се подноси уз захтев за давање сагласности из става 2. овог члана.
Заштићена природна добра
Члан 17.
Заштићена природна добра користе се и унапређују на начин који омогућава њихово трајно очување и унапређивање, у складу са законом којим се уређује заштита природе.
У заштићеном природном добру не могу се обављати активности којима се угрожава капацитет животне средине, природна равнотежа, биодиверзитет, хидрографске, геоморфолошке, геолошке, културне и пејзажне вредности или на било који начин деградира квалитет и својства природног добра.
Коришћење и заштита јавних природних добара
Члан 18.
Јавна природна добра, као добра од општег интереса, користе се на начин и под условима којима се омогућава развој и трајност њихових природних, физичких, здравствених или естетских вредности у складу са прописима.
Коришћење простора
Члан 19.
Развојним и просторним планом утврђују се зоне изградње на одређеним локацијама зависно од капацитета животне средине и степена оптерећења, као и циљева изградње унутар одређених делова на тим локацијама.
У појединим зонама у којима је утврђена заштитна удаљеност или подручје, дозвољено је обављање активности на начин утврђен посебним прописима у складу са природом оптерећивања животне средине.
Јавне зелене површине
Члан 20.
Јавне зелене површине у насељеним местима и пределима обухваћеним просторним и урбанистичким плановима подижу се и одржавају на начин који омогућава очување и унапређивање природних и створених вредности.
Ако се због изградње објекта униште јавне зелене површине, оне се морају надокнадити под условима и на начин који одређује јединица локалне самоуправе.
Скупштина јединице локалне самоуправе посебном одлуком уређује опште услове заштите, начин подизања и одржавања и обнове уништених јавних зелених површина, као и вођење података о јавним зеленим површинама.
2. Заштита природних вредности
Интегрисана заштита
Члан 21.
Заштита природних вредности остварује се спровођењем мера за очување њиховог квалитета, количина и резерви, као и природних процеса, односно њихове међузависности и природне равнотеже у целини.
Заштита тла и земљишта
Члан 22.
Заштита земљишног простора (земљишта) и његовог одрживог коришћења остварује се мерама системског праћења квалитета земљишта, праћењем индикатора за оцену ризика од деградације земљишта, као и спровођењем ремедијационих програма за отклањање последица контаминације и деградације земљишног простора, било да се они дешавају природно или да су узроковани људским активностима.
Приликом промене носиоца права коришћења земљишта, корисник земљишта чије право коришћења престаје, а чија делатност је утицала, односно могла да утиче или омета природне функције земљишта, дужан је да изради извештај о стању земљишта.
Програм системског праћења квалитета земљишта, индикаторе за оцену ризика од деградације земљишта и методологију за израду ремедијационих програма из става 1. овог члана прописује Влада.
Министар прописује садржину и методологију израде извештаја о стању земљишта из става 2. овог члана.
Заштита вода
Члан 23.
Воде се могу користити и оптерећивати, а отпадне воде испуштати у воде уз примену одговарајућег третмана, на начин и до нивоа који не представља опасност за природне процесе или за обнову квалитета и количине воде и који не умањује могућност њиховог вишенаменског коришћења.
Заштита и коришћење вода остварује се у оквиру интегралног управљања водама предузимањем и спровођењем мера за очување површинских и подземних вода и њихових резерви, квалитета и количина, као и заштитом у складу са посебним законом.
Правно лице и/или предузетник који има постројења за пречишћавање отпадних вода или треба да их изгради и који испушта своје отпадне воде у реципијент или јавну канализацију, осим постројења која подлежу издавању интегрисане дозволе, дужан је да донесе акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде, утврди рокове за њихово постепено достизање, као и да поступа сагласно акционом плану, а у складу са прописом којим се уређују граничне вредности eмисије загађујућих материја у воде и рокови за њихово достизање.
Муљ који је настао у процесу пречишћавања комуналних отпадних вода мора се третирати, одлагати и користити на начин да се не угрози животна средина и здравље људи, у складу са законом којим се уређује заштита вода од загађивања.
Муљ који је настао у процесу пречишћавања технолошких отпадних вода мора се третирати, одлагати и користити у складу са законом којим се уређује управљање отпадом, осим муља који је рударски отпад, настао у процесу експлоатације и припреме минералних сировина.
Ради заштите и очувања количина и квалитета подземних резерви вода врше се детаљни истражни радови, као и израда биланса резерви подземних вода.
Заштита вода остварује се предузимањем мера систематског и контролног праћења квалитета вода, смањивањем загађивања вода загађујућим материјама испод прописаних граничних вредности и предузимањем техничко-технолошких и других потребних мера за њихово пречишћавање, како би се спречило уношење у воде опасних, отпадних и дугих штетних материја, као и праћењем утицаја загађених вода на здравље људи, животињски и биљни свет и животну средину. Заштита вода обухвата и заштиту вода од утицаја прекограничног загађења, тако да се обезбеђује очување вода у целини.
Заштита ваздуха
Члан 24.
Заштита ваздуха остварује се предузимањем мера систематског праћења квалитета ваздуха, смањењем загађивања ваздуха загађујућим материјама испод прописаних граничних вредности и предузимањем техничко-технолошких и других потребних мера за смањење емисије, праћењем утицаја загађеног ваздуха на здравље људи и животну средину. Мере заштите ваздуха обезбеђују очување атмосфере у целини са свим њеним процесима и климатским обележјима.
Заштита и очување шума
Члан 25.
Ради заштите и унапређивања шумских екосистема шумама се газдује тако да се обезбеђује рационално управљање шумама, очување генетског фонда, побољшање структуре и остваривање приоритетних функција шума.
Државни органи, власници и корисници шума дужни су да предузимају потребне мере за очување и одрживо коришћење шума, мере обнављања, подизања и њиховог унапређивања, као и контроле и заштите шума у случају прекограничног загађивања.
Очување биосфере и заштита биодиверзитета
Члан 26.
Очување биосфере обухвата заштиту организама, њихових заједница и станишта, укључујући и очување природних процеса и природне равнотеже унутар екосистема, уз обезбеђивање њихове одрживости.
Биодиверзитет и биолошки ресурси штите се и користе на начин који омогућава њихов опстанак, разноврсност, обнављање и унапређивање у случају нарушености.
Заштита биодиверзитета, коришћење биолошких ресурса, генетички модификованих организама и биотехнологије врши се на основу овог закона и посебног закона, као и обавеза преузетих међународним уговорима.
Заштита и коришћење флоре и фауне
Члан 27.
Ради заштите биодиверзитета и биолошких ресурса, односно аутохтоних биљних и животињских врста и њихово распростирање, Министарство, други надлежни органи и организације контролишу уношење и гајење биљних и животињских врста страног порекла.
Забрањено је узнемиравати, злостављати, озлеђивати и уништавати дивљу фауну и разарати њена станишта.
Забрањено је уништавати, кидати или на други начин пустошити дивљу флору, односно уништавати и разарати њена станишта.
Одређене врсте дивље флоре и фауне, њихови развојни облици и делови могу се сакупљати и стављати у промет на начин и под условима утврђеним у дозволи коју издаје Министарство, по претходно прибављеном мишљењу организације надлежне за заштиту природе.
Правно лице, односно предузетник које врши промет врста дивље флоре и фауне дужно је да плаћа накнаду.
Висина накнаде из става 5. овог члана утврђује се актом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне који доноси Влада.
Средства остварена од накнаде из става 6. овог члана приход су буџета Републике и користе се наменски за заштиту и унапређивање животне средине у складу са овим законом.
Промет примерака дивље флоре и фауне
Члан 28.
Прекогранични промет примерака дивље флоре и фауне (увоз, извоз, унос, износ, поновни извоз) и њихових развојних облика и делова врши се под условом да увоз, односно извоз није забрањен, односно да количина или број примерака дивље флоре и фауне којом се врши прекогранични промет неће угрозити опстанак те врсте, као и под другим условима прописаним законом.
Прекогранични промет из става 1. овог члана врши се на основу дозволе, односно исправе коју издаје Министарство као надлежни орган државне управе за спровођење потврђених међународних уговора о прекограничном промету заштићених дивљих врста флоре и фауне.
Транзит примерака врста дивље флоре и фауне заштићених међународним уговором, њихових развојних облика, делова и деривата, врши се под условом да пошиљку прати оригинал важеће извозне дозволе, односно потврде о поновном извозу, издате од стране надлежног органа државе извоза или поновног извоза, а у којој је јасно наведено крајње одредиште.
Уз захтев за издавање дозволе, односно исправе из става 2. овог члана подносилац захтева прилаже:
1) документацију којом се доказује да су примерци дивље флоре и фауне стечени у складу са потврђеним међународним уговором и прописима о заштити одређених врста у држави извоза или поновног извоза;
2) изјаву увозника, односно извозника у које сврхе ће се користити примерак врсте;
3) другу прописану документацију.
У поступку издавања дозвола, односно исправа из става 2. овог члана Министарство електронским путем прослеђује захтев и пратећу документацију овлашћеној научној и стручној организацији, ради прибављања стручног мишљења.
Научне и стручне организације из става 5. овог члана обављају стручне послове који се односе на:
1) утврђивање да ли увоз, извоз, поновни извоз или унос из мора угрожава опстанак у природи строго заштићених, заштићених и других дивљих врста;
2) поступање са заплењеним и одузетим примерцима дивљих врста;
3) услове за држањe живих примерака дивљих врста у заточеништву;
4) утврђивање да ли су примерци узгојени у заточеништву или вештачки размножени;
5) обележавање примерака дивљих врста;
6) утврђивање порекла примерака дивљих врста;
7) пружање стручне помоћи Министарству и другим надлежним органима при таксономском одређивању дивљих врста;
8) израду предлога мера у циљу сузбијања незаконитог прекограничног промета и трговине дивљим врстама;
9) друге стручне послове везане за спровођење потврђених међународних уговора.
Министар одређује научне и стручне организације за обављање стручних послова из става 6. овог члана, као и начин прибављања и достављања стручног мишљења.
Министар може образовати посебно тело сачињено од представника научних и стручних организација из става 5. овог члана, односно научника и стручних радника, ради давања коначне оцене по одређеним питањима која се односе на прекогранични промет дивљих врста, услове за држање и узгајање у заточеништву, обележавање, порекло примерака, таксономско одређивање и друго поступање са дивљим врстама.
Министар ближе прописује документацију која се подноси уз захтев из става 4. овог члана, садржину и изглед дозволе.
Министарство води регистар издатих дозвола на прописан начин.
Опасне материје
Члан 29.
Управљање опасним материјама врши се под условима и на начин којим се обезбеђује смањење ризика од њихових опасних својстава по животну средину и здравље људи и то у процесу производње, складиштења, коришћења и одлагања.
Правно и физичко лице које управља опасним материјама дужно је да планира, организује и предузима све потребне превентивне, заштитне, сигурносне и санационе мере којима се ризик по животну средину и здравље људи своди на најмању могућу меру.
Министар, у сарадњи са министрима надлежним за здравље, безбедност на раду, рударство и енергетику и унутрашње послове прописује ближе услове које морају да испуњавају складишта опасних материја, као и упутство о условима и начину складиштења опасних материја.
Управљање отпадом
Члан 30.
Управљање отпадом спроводи се по прописаним условима и мерама поступања са отпадом у оквиру система сакупљања, транспорта, складиштења, припреме за поновну употребу, односно поновно искоришћење, третмана и одлагања отпада, укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање отпадом после њиховог затварања.
Власник и/или други држалац отпада дужан је да предузме мере управљања отпадом у циљу спречавања или смањења настајања, поновну употребу и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина и коришћење отпада као енергента, односно одлагање отпада.
Заштита од буке и вибрација
Члан 31.
Корисник извора буке може стављати у промет и употребљавати изворе буке по прописаним условима уз примену прописаних мера заштите којима се смањују емисије буке, односно употреба постројења, уређаја, машина, транспортних средстава и апарата који проузрокују буку.
Заштита од вибрација спроводи се предузимањем мера којима се спречава и отклања угрожавање животне средине од дејства механичких, периодичних и појединачних потреса изазваних људском делатношћу.
Заштита од зрачења
Члан 32.
Заштита од зрачења спроводи се применом система мера којима се спречава угрожавање животне средине и здравље људи од дејства зрачења која потичу из јонизујућих и нејонизујућих извора и отклањају последице емисија које извори зрачења емитују или могу да емитују.
Правно и физичко лице може производити, вршити промет и користити изворе јонизујућих и нејонизујућих зрачења по прописаним условима и на прописан начин.
III. МЕРЕ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
1. Превентивне мере
Планирање и изградња
Члан 33.
Уређење простора, коришћење природних ресурса и добара одређено просторним и урбанистичким плановима и другим плановима (планови уређења и основе коришћења пољопривредног земљишта, шумске, водопривредне, ловнопривредне основе и програми унапређења рибарства на рибарским подручјима и други планови) заснива се на обавези да се:
1) природни ресурси и добра очувају и унапређују и у највећој мери обнављају, а ако су необновљиви да се рационално користе;
1а) обезбеди очување и одржавање значајних или карактеристичних обележја предела, унапређивање предела, њихово поновно успостављање и стварање, а која су од великог значаја за заштиту дивље флоре и фауне и њихових станишта;
2) обезбеди заштита и несметано остваривање функција заштићених природних добара са њиховом заштићеном околином и у највећој могућој мери очувају станишта дивљих биљних и животињских врста и њихове заједнице;
3) обезбеди очување изграђеног простора;
4) обезбеде услови за одмор и рекреацију човека;
5) одреде мере заштите животне средине;
6) прикаже постојеће стање по елементима из тач. 1), 2), 3) и 4) овог члана и планирано стање са мерама потребним да се планови остваре.
Министарство, орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе учествује у поступку припреме и доношења планова из става 1. овог члана, на начин одређен законом.
Просторно и урбанистичко планирање
Члан 34.
У просторним и урбанистичким плановима обезбедиће се мере и услови заштите животне средине, а нарочито:
1) утврђивање посебних режима очувања и коришћења подручја заштићених природних добара, изворишта водоснабдевања, термалних и минералних изворишта, шума, пољопривредног земљишта, јавних зелених површина, рекреационих подручја и бања;
2) одређивање подручја угрожених делова животне средине (загађена подручја, подручја угрожена ерозијом и бујицама, експлоатацијом минералних сировина, плавна подручја и сл.) и утврђивање мера за санацију ових подручја;
2а) утврђивање мера интегрисане заштите и планирања предела, ради уређења дугорочне концепције, намене и организације предела и усклађивања вишенаменског коришћења простора које угрожава предео (пољопривреда, шумарство, водопривреда, рударство, енергетика, саобраћај, становање, рекреације и др.);
2б) утврђивање подручја у којима ће се дугорочно сачувати одговарајуће удаљености између објеката у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у количинама које су веће од прописаних и стамбених подручја, јавних простора, као и подручја од посебног значаја, ради заштите живота и здравља људи и животне средине;
3) утврђивање мера и услова заштите животне средине према којима ће се користити простор намењен експлоатацији минералних сировина, односно вршити изградња индустријских и енергетских објеката, постројења за складиштење, припрему за поновну употребу, третман, односно поновно искоришћење и одлагање отпада, објеката инфраструктуре и других објеката чијом изградњом или коришћењем се може угрозити животна средина.
Услове за обезбеђење мера из става 1. овог члана даје Министарство, орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, на захтев органа надлежног за припрему и доношење плана, а на основу услова и мишљења надлежних стручних организација.
Стратешка процена утицаја на животну средину
Члан 35.
Стратешка процена утицаја на животну средину врши се за стратегије, планове, програме и основе у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта, пољопривреде, шумарства, рибарства, ловства, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, управљања водама, телекомуникација, туризма, инфраструктурних система, заштите природних и културних добара, биљног и животињског света и њихових станишта и др. и саставни је део плана, односно програма или основе.
Стратешка процена утицаја на животну средину мора бити усклађена са другим проценама утицаја на животну средину, као и са плановима и програмима заштите животне средине и врши се у складу са поступком прописаним посебним законом.
Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, у оквиру својих права и дужности, одређује врсте планова и програма за које се израђује стратешка процена утицаја.
Процена утицаја пројекта на животну средину
Члан 36.
Процена утицаја пројекта на животну средину врши се за пројекте који се планирају и реализују у простору, укључујући промене технологије, реконструкцију, проширење капацитета или престанак рада који могу довести до значајног загађивања животне средине или представљају ризик по здравље људи.
Процена утицаја врши се за пројекте из области индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде, управљања отпадом и комуналних делатности, као и за пројекте који се планирају на заштићеном природном добру и у заштићеној околини непокретног културног добра.
Процена утицаја пројекта на животну средину је саставни део техничке документације без које се не може приступити извођењу пројекта и врши се у складу са поступком прописаним посебним закононом.
Интегрисано спречавање и контрола загађивања
Члан 37.
За рад нових и постојећих постројења и активности која могу имати негативне утицаје на здравље људи и животну средину или материјална добра прибавља се интегрисана дозвола којом се обезбеђује спречавање и контрола загађивања животне средине.
Врсте активности и постројења, услови и поступак издавања интегрисане дозволе, надзор и друга питања од значаја за интегрисано спречавање и контролу загађивања животне средине уређују се посебним законом.
Заштита од хемијског удеса
Члан 38.
Оператер севесо постројења, односно комплекса у коме се обављају активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у прописаним количинама, дужан је да предузме све неопходне мере за спречавање хемијског удеса и ограничавања утицаја тог удеса на живот и здравље људи и животну средину у циљу стварања услова за управљање ризиком, у складу са овим законом.
2. Услови заштите животне средине
2.1. Захтеви у погледу квалитета животне средине и захтеви у погледу емисија
Граничне вредности
Члан 39.
У Републици Србији утврђују се захтеви у погледу квалитета животне средине, односно граничне вредности нивоа загађујућих материја, буке, зрачења и енергије и граничне вредности њихових емисија у ваздух, воду и земљиште, укључујући и емисију из мобилних извора загађивања.
Јединствени нормативи утврђују се ради: контроле квалитета ваздуха, вода, земљишта, поступања са отпадом и хемикалијама, третмана отпадних вода, индустријског загађења и управљања ризиком, нивоа буке и вибрација и др.
Граничне вредности из става 1. овог члана утврђује Влада у складу са посебним прописима.
Услови за рад постројења и обављање активности
Члан 40.
Изградња и рад постројења и обављање активности врши се ако су испуњени прописани захтеви емисије и нивоа загађујућих материја у медијумима животне средине, опреме и уређаја којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије и обезбеђује њено очување, односно ако су предузете друге мере и радње за обезбеђивање прописаних услова заштите животне средине.
Загађујуће и опасне материје, отпадне воде или енергија испуштају се у ваздух, воду и земљиште на прописан начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима које нису изнад прописаних граничних вредности.
Превозна средстава која се производе и/или пуштају у промет морају испуњавати услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања.
Ограничење ради постизања захтева
Члан 41.
Ради постепеног испуњавања захтева у погледу емисија и нивоа загађујућих материја у медијумима животне средине из члана 39. овог закона и очувања природних вредности, Влада може, на одређено време, ограничити рад постројења и обављање активности на одређеном подручју.
Време на које Влада утврђује ограничења из става 1. овог члана одређује се у складу са прописаним граничним вредностима и Националним програмом заштите животне средине.
Упозорење јавности
Члан 42.
Министарство обавештава јавност и доноси акт о увођењу посебних мера у случајевима непосредне опасности или прекорачења прописаних граничних вредности загађења.
Министар прописује критеријуме за доношење акта из става 1. овог члана и начин упозорења јавности.
Орган јединице локалне самоуправе доноси акт о увођењу посебних мера у случају из става 1. овог члана ако је загађење ограничено на територији јединице локалне самоуправе и нема утицаја на шире подручје.
Статус угрожене животне средине
Члан 43.
Влада утврђује критеријуме за одређивање статуса угрожене животне средине и за утврђивање приоритета за санацију и ремедијацију.
На основу критеријума из става 1. овог члана, статус угрожене животне средине и приоритете за санацију и ремедијацију за подручје од значаја за Републику Србију одређује Министарство, уз прибављено мишљење других надлежних органа, а за подручје од локалног значаја одређује јединица локалне самоуправе.
Јединица локалне самоуправе је дужна да прибави претходну сагласност Министарства на предлог акта којим се одређује статус угрожене животне средине и приоритети за санацију и ремедијацију за подручја од локалног значаја, а за подручја од локалног значаја на територији аутономне покрајине, сагласност надлежног органа аутономне покрајине.
2.2. Систем управљања заштитом животне средине
Систем управљања заштитом животне средине
Члан 44.
У Републици Србији примењују се српски стандарди за управљање и сертификацију система управљања заштитом животне средине.
Правна лица, предузетници и организације могу сертификовати свој систем управљања заштитом животне средине у складу са стандардом SRPS ISO 14001.
Правна лица, предузетници и организације, која имају успостављен систем управљања заштитом животне средине могу се укључити у систем управљања заштитом животне средине и провере (у даљем тексту: систем EMAS).
Лица из става 3. овог члана, подносе захтев Министарству за издавање потврде о подацима о којима се води службена евиденција у области заштите животне средине (издате дозволе, одобрења, сагласности, налази надлежне инспекције за заштиту животне средине и др.), ради укључивања у систем EMAS.
Захтев за издавање потврде из става 4. овог члана садржи:
1) податке о правном лицу, предузетнику и организацији (делатност за коју је регистровано, број запослених и седиште);
2) кратак опис успостављеног система управљања заштитом животне средине;
3) друге прописане податке, у складу са законом.
Уз попуњен образац захтева из става 5. овог члана подноси се следећа документација:
1) доказ о регистрацији делатности коју обавља;
2) копија поднете пријаве за EMAS регистрацију;
3) другу документацију у складу са овим законом.
У поступку издавања потврде из става 4. овог члана Министарство може затражити од других надлежних органа додатне податке од значаја за заштиту животне средине.
За подношење захтева и издавање потврде плаћа се такса у складу са законом којим се уређују републичке административне таксе.
Министарство води евиденцију издатих потврда.
Министар ближе прописује:
1) садржину и образац захтева за издавање потврде, документацију која се подноси уз захтев и садржину и образац потврде;
2) садржину, начин вођења и изглед евиденције.
Захтев за регистрацију у систем ЕМАС
Члан 45.
- брисан -
Акредитација
Члан 46.
- брисан -
Регистри система ЕМАС
Члан 47.
- брисан -
Чл. 48. - 50.
- брисани -
2.3. Захтеви квалитета за производе, процесе и услуге
Технологије, процеси, производи, полупроизводи, сировине
Члан 51.
На територији Републике Србије може се примењивати домаћа или увезена технологија или процес, односно производити и стављати у промет производи ако испуњавају захтеве у погледу животне средине, односно захтеве квалитета производа или ако технологија, процес, производ, полупроизвод или сировина није забрањена у земљи извознику.
Министарство може, у случају сумње, наложити да се технологија, процес, производ, полупроизвод или сировина из става 1. овог члана оцени у односу на штетан утицај на животну средину и када је снабдевен прописаном исправом.
Оцену технологије, процеса, производа, полупроизвода или сировине из става 2. овог члана даје, у року од 30 дана од дана пријема захтева, акредитована стручна организација или стручна лица за поједине области.
Уређаји који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које нису прописани домаћи стандарди могу се употребљавати ако је њихову ефикасност за те намене утврдила овлашћена стручна организација.
Министарство може забранити производњу и промет одређених производа и вршење одређених активности, на одређено време или на делу територије Републике Србије, односно аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе ради спречавања угрожавања животне средине или здравља људи.
Упозорење на декларацији
Члан 52.
Произвођач или дистрибутер је обавезан да на декларацији сировине, полупроизвода или производа упозори на загађење животне средине и штету по људско здравље које производ или његово паковање узрокује или може узроковати.
Упозорење мора садржати упутство за употребу или руковање производом, састојцима и његовим паковањем у производњи, употреби и одлагању, у складу са важећим стандардима и прописима за руковање.
Еколошки знак
Члан 53.
Еколошки знак утврђује се за производе намењене општој потрошњи, изузев производа за исхрану, пољопривредних и других производа добијених у складу са прописима којима се регулише органска производња, производња пића, производња фармацеутских производа и медицинске опреме који у поређењу са сличним производима мање загађују животну средину при производњи, пласману, промету, потрошњи и одлагању или су добијени рециклажом отпада.
Еколошки знак утврђује се и за производе и услуге који мање загађују животну средину.
За производе или услуге правно или физичко лице може добити право на коришћење еколошког знака ако се њиховом производњом, односно пружањем смањује:
1) потрошња енергетских ресурса;
2) емисија штетних и опасних материја;
3) производња отпада;
4) потрошња природних ресурса и др.
Министар прописује ближе услове критеријуме и поступак за добијање права на коришћење еколошког знака, елементе, изглед и начин употребе еколошког знака за производе и услуге.
Додела и одузимање еколошког знака
Члан 54.
Акт о додели права на коришћење еколошког знака доноси Министарство.
Право на коришћење еколошког знака се додељује за период до три године.
Захтев за добијање еколошког знака заинтересовано лице подноси Министарству.
Уз захтев се подноси доказ о испуњености услова из члана 53. овог закона.
Трошкове доделе права на коришћење еколошког знака сноси подносилац захтева.
Министар прописује висину трошкова из става 5. овог члана.
Право на коришћење еколошког знака одузима се ако производ или услуга престане да испуњава један од услова за доделу знака.
Признања и награде
Члан 55.
Признања и награде за допринос заштити животне средине могу се доделити за:
1) спречавање загађивања животне средине;
2) најповољнија решења у производним поступцима у односу на животну средину;
3) развојне и истраживачке пројекте у заштити животне средине;
4) развој образовних програма за заштиту животне средине;
5) допринос појединаца за развој и унапређење заштите животне средине или за допринос у међународној сарадњи;
6) допринос стручних, других удружења и невладиних организација за развој и унапређење заштите животне средине;
7) допринос у области заштите природе.
Министар ближе прописује поступак и услове за доделу признања и награда.
3. Мере заштите од опасних материја
3.1. Промет
- наслов брисан -
Члан 56.
- брисан -
Увоз, извоз и транзит отпада
Члан 57.
Забрањен је увоз опасног отпада.
Дозволу за увоз, извоз или транзит отпада издаје Министарство у складу са законом и другим прописима.
При подношењу захтева за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит из става 1. овог члана подносилац захтева прилаже документацију чију садржину прописује Министарство.
Министар прописује услове које морају да испуњавају стручне организације за испитивање отпада.
Министар одређује стручне организације из става 5. овог члана.
3.2. Заштита од хемијског удеса
Обавезе оператера
Члан 58.
Оператер севесо постројења, односно комплекса у коме се обављају активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја, у једнаким или већим количинама од прописаних, дужан је да достави Обавештење, односно изради Политику превенције удеса или Извештај о безбедности и План заштите од удеса, у зависности од количина опасних материја којима врши те активности и да предузме мере за спречавање хемијског удеса и ограничавања утицаја тог удеса на живот и здравље људи и животну средину, утврђене у тим документима.
Министар прописује листу опасних материја и њихове количине и критеријуме за одређивање врсте докумената које израђује оператер из става 1. овог члана.
Садржина Политике превенције удеса
Члан 58а
Политика превенције удеса садржи циљеве и принципе деловања оператера, ради контроле опасности од хемијског удеса.
Политика превенције удеса из става 1. овог члана мора да садржи довољно елемената пропорционалних опасностима од удеса на основу којих оператер може обезбедити висок степен заштите људи и животне средине од хемијског удеса.
Политику превенције удеса оператер је дужан да изради најкасније шест месеци по достављању Обавештења из члана 59. овог закона.
Министар ближе прописује садржину Политике превенције удеса.
Обавеза достављања обавештења
Члан 59.
Оператер који је у обавези да изради Политику превенције удеса дужан је да Министарству, пре израде Политике превенције удеса, достави Обавештење о:
1) новом севесо постројењу, односно комплексу најмање три месеца пре почетка рада;
2) постојећем севесо постројењу, односно комплексу најкасније шест месеци од дана ступања на снагу овог закона;
3) постојећем севесо постројењу, односно комплексу чије су активности биле такве да су опасне материје биле присутне у количинама мањим од прописаних у случају повећања количина опасних материја до количина прописаних у члану 58. овог закона, најкасније три месеца од дана промене;
4) о трајном престанку рада севесо постројења, односно комплекса, као и у случају модификације севесо постројења, односно комплекса односно свакој промени која може утицати на могућност настанка хемијског удеса.
Министар прописује садржину Обавештења из става 1. овог члана.
Садржина Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса
Члан 60.
Извештај о безбедности садржи нарочито: информације о систему управљања и организације оператера у циљу спречавања хемијског удеса; опис локације на којој се налази севесо постројење, односно комплекс; опис севесо постројења, односно комплекса; анализу ризика од хемијског удеса и начин његовог спречавања; мере заштите и интервентне мере за ограничавање последица хемијског удеса; попис опасних материја и др.
План заштите од удеса садржи нарочито мере које се предузимају у оквиру севесо постројења, односно комплекса у случају хемијског удеса или у случају настанка околности које могу изазвати хемијски удес.
Извештај о безбедности и План заштите од удеса израђује оператер из члана 58. овог закона.
За израду докумената из става 3. овог члана може се ангажовати друго правно лице или предузетник ако је уписано у одговарајући регистар за обављање делатности пројектовања, инжењеринга и израде студија и анализа. У случају ангажовања другог правног лица или предузетника, у изради тих докумената мора учествовати лице стално запослено код оператера из члана 58. овог закона.
Оператер је дужан да размењује информације и да усклађује План заштите од удеса са Планом заштите од удеса који доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине и Републике Србије.
Министар ближе прописује садржину и методологију израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса.
Достављање Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса
Члан 60а
Оператер из члана 58. овог закона дужан је да изради и достави Министарству Извештај о безбедности и План заштите од удеса:
1) за ново севесо постројење, односно комплекс најмање три месеца пре почетка рада;
2) за постојеће севесо постројење, односно комплекс најкасније у року од осамнаест месеци од дана ступања на снагу овог закона;
3) за постојеће севесо постројење, односно комплекс чије су активности биле такве да су опасне материје биле присутне у количинама мањим од прописаних, у случају повећања количина опасних материја до количина прописаних у члану 58. овог закона, најкасније шест месеци од дана промене.
Оператер из става 1. овог члана подноси захтев за давање сагласности на Извештај о безбедности и План заштите од удеса, заједно са тим документима.
Уз захтев из става 1. овог члана, оператер је дужан да достави доказ о уплаћеној административној такси.
Оператер је дужан да Извештај о безбедности периодично прегледа и по потреби ажурира:
1) најмање сваких пет година;
2) самоиницијативно или на захтев Министарства због нових чињеница до којих се дошло на основу анализе других хемијских удеса или избегнутих удеса.
У случају модификације процеса рада, промене природе или количине опасне материје или других промена, које могу утицати на опасност од настанка хемијског удеса, оператер мора одмах да изврши промене у Извештају о безбедности и Плану заштите од удеса и достави их Министарству, а у случају да се измене односе на модификацију постројења или складишта, пре спровођења тих модификација.
План заштите од удеса оператер је дужан да прегледа, тестира и по потреби ажурира најмање сваке три године.
Достављање информација из Плана заштите од удеса
Члан 60б
Оператер из члана 58. овог закона дужан је да обезбеди да се информација о безбедносним мерама и поступцима у случају хемијског удеса из Плана заштите од удеса достави свим правним лицима и јавним установама (школе, болнице и др.), као и физичким лицима, која могу бити захваћена последицама хемијског удеса.
Информација из става 1. овог члана обавезно се ажурира сваке три године, а посебно у случају наступања околности из члана 60а став 5. овог закона.
Ажурирана информација из става 1. овог члана мора бити доступна јавности.
Период између два редовна достављања информација јавности не сме бити дужи од пет година.
Јавни увид, презентација и јавна расправа о Извештају о безбедности
Члан 60в
Оператер је дужан да обезбеди да Извештај о безбедности и списак опасних материја које су присутне у севесо постројењу, односно комплексу буде доступан јавности.
Надлежни орган обезбеђује јавни увид, организује презентацију и спроводи јавну расправу о Извештају о безбедности у поступку одлучивања о давању сагласности на Извештај о безбедности.
Подносилац Извештаја о безбедности може, по одобрењу надлежног органа, да не изнесе одређене делове извештаја на јавни увид и презентацију због чувања индустријске, комерцијалне и личне тајне, јавне безбедности или одбране земље.
Надлежни орган у року од седам дана од дана пријема Извештаја о безбедности обавештава подносиоца извештаја, заинтересоване органе и организације и јавност о времену и месту јавног увида, јавне презентације, као и јавне расправе о Извештају о безбедности.
Јавна расправа може се одржати најраније двадесет дана од дана обавештавања јавности.
Подносилац Извештаја о безбедности учествује у презентацији и јавној расправи.
На поступак јавног увида, презентације и јавне расправе о Извештају о безбедности сходно се примењује пропис о поступку јавног увида, презентације и јавне расправе о студији процене утицаја на животну средину.
Докази у Извештају о безбедности
Члан 60г
Оператер је дужан да у Извештају о безбедности докаже да је:
1) установио одговарајућу политику и утврдио систем за управљање безбедношћу ради њене примене;
2) препознао опасност од хемијског удеса и предузео потребне мере ради превенције настанка хемијског удеса, односно ограничавања последица тог удеса на људе и животну средину;
3) водио рачуна о безбедности и поузданости при пројектовању, изградњи, управљању и одржавању свих постројења и складишних простора, опреме и инфраструктуре које су повезане са опасностима од хемијског удеса;
4) прихватио и у Извештај о безбедности унео оправдане примедбе и предлоге јавности.
Докази у Плану заштите од удеса
Члан 60д
Оператер је дужан да у Плану заштите од удеса докаже да је:
1) предвидео и обезбедио спровођење свих неопходних мера за ограничавање и контролу хемијског удеса, ради ублажавања последица тог удеса на људе, животну средину и имовину;
2) предвидео и обезбедио начин достављања информација надлежним органима и широј јавности;
3) предвидео одговарајуће мере чишћења, санације и рекултивације животне средине након хемијског удеса;
4) обрадио довољно података за израду планова заштите од хемијског удеса на нивоу Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: екстерни планови).
Сагласност на Извештај о безбедности и План заштите од удеса
Члан 60ђ
Министарство даје сагласност на Извештај о безбедности, односно на План заштите од удеса о испуњености захтева из чл. 60г и 60д овог закона.
Министарство може тражити измене и допуне докумената из става 1. овог члана ако утврди да не садрже потребне податке.
Решење којим се забрањује рад или пуштање у рад севесо постројења
Члан 60е
У случају када нису испуњени услови за сагласност на документа из члана 60ђ овог закона, министар доноси решење којим се забрањује рад или пуштање у рад севесо постројења, односно комплекса или дела постројења, односно комплекса и складишног простора.
На решење из става 1. овог члана може се изјавити жалба.
Жалба не задржава извршење решења.
По жалби на првостепено решење одлучује Влада.
Именовање посебне радне групе
Члан 60ж
Ради оцене Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса министар у складу са прописима којима се уређује државна управа, може решењем именовати посебну радну групу - техничку комисију (у даљем тексту: техничка комисија).
Решењем из става 1. овог члана одређују се задаци, састав и руководилац, рок за извршење задатака и друга питања која су значајна за рад техничке комисије.
Техничка комисија без одлагања доставља Министарству мишљење о испуњености захтева из чл. 60г и 60д овог закона.
Председник техничке комисије именује се из реда запослених или постављених лица у Министарству.
За чланове техничке комисије могу бити именована лица са високом стручном спремом одговарајуће струке, односно смера и одговарајућим стручним резултатима, а из реда:
- запослених или постављених лица у Министарству;
- запослених или постављених лица у другим органима и организацијама;
- независних стручњака.
Чланови комисије не могу бити лица која су:
- учествовала у изради Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса;
- оснивач правног лица или предузетник који је израдио Извештај о безбедности и План заштите од удеса или запослени код тих лица;
- оператер или запослени код оператера.
Обавеза вођења евиденције
Члан 60з
На основу Извештаја о безбедности и Обавештења Министарство утврђује и води евиденцију о оператерима и севесо постројењима, односно комплексима са повећаном вероватноћом настанка хемијског удеса или са повећаним последицама тог удеса због њихове локације, близине сличних постројења или због врсте ускладиштених опасних материја.
Оператери из става 1. овог члана дужни су да размењују информације које су неопходне при изради Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса, како би се у тим документима водило рачуна о природи и опсегу заједничке опасности од хемијског удеса.
О оператеру, односно севесо постројењу, односно комплексу из става 1. овог члана Министарство обавештава надлежне органе у складу са прописима којима се уређује заштита и спашавање, ради израде екстерних планова.
Регистар постројења и регистар пријављених удеса
Члан 60и
На основу Извештаја о безбедности и Обавештења Министарство води регистар постројења, као и регистар удеса који су пријављени.
Обавештавање о удесу
Члан 60ј
Оператер из члана 58. овог закона дужан је да одмах о хемијском удесу обавести Министарство, јединицу локалне самоуправе и органе надлежне за поступање у ванредним ситуацијама у складу са прописима којима се уређује заштита и спашавање, и то о: околностима везаним за хемијски удес, присутним опасним материјама, расположивим подацима за процену последица хемијског удеса за људе и животну средину и о предузетим хитним мерама.
Оператер из става 1. овог члана дужан је да обавести надлежне органе о накнадно прикупљеним подацима који утичу на раније утврђене чињенице и закључке.
Оператер из става 1. овог члана дужан је да у разумном року обавести надлежне органе о планираним мерама за отклањање средњорочних и дугорочних последица хемијског удеса и за спречавање настанка поновног удеса.
Оператер из става 1. овог члана дужан је да спроведе хитне, средњорочне и дугорочне мере отклањања последица хемијског удеса, као и да, након извршене анализе свих аспеката хемијског удеса, дV препоруке за будуће превентивне мере.
Министарство врши надзор и контролу извршења обавеза оператера из ст. 1 - 4. овог члана.
Обавезе надлежних органа
Члан 61.
Државни органи, органи аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, на основу надлежности из прописа којима се уређује заштита и спашавање, доносе екстерне планове, који су саставни део планова за реаговање у ванредним ситуацијама.
Обавештење о оператерима, односно севесо постројењима, односно комплексима чије активности могу изазвати хемијски удес са прекограничним ефектима
Члан 61а
Министарство на основу Извештаја о безбедности из члана 60. овог закона утврђује оператере и севесо постројења, односно комплексе чије активности могу изазвати хемијски удес са прекограничним ефектима и о томе обавештава у што краћем року, а најкасније када обавештава домаћу јавност, надлежни орган земље која може бити погођена последицама тог удеса.
Министарство води евиденцију о оператерима и севесо постројењима, односно комплексима из става 1. овог члана.
Ако надлежни орган друге земље сматра да обавештење из става 1. овог члана не садржи сва севесо постројења, односно комплексе чије активности могу изазвати хемијски удес са последицама у његовој земљи тражиће од Министарства додатне податке.
Ако Министарство закључи да је захтев надлежног органа друге земље неоснован обавестиће га о свом ставу.
Ако се не постигне сагласност са надлежним органом заинтересоване земље ово питање решиће се у складу са међународним уговором који обавезује Републику Србију.
Министарство обавештава надлежни орган друге земље о свим битним чињеницама из Извештаја о безбедности о севесо постројењу, односно комплексу чије активности могу довести до настанка хемијског удеса са прекограничним последицама, као и о свим битним чињеницама из Плана заштите од удеса тог постројења, односно комплекса.
Министар прописује поступак обавештавања, односно размене података о севесо постројењу, односно комплексу чије активности могу довести до настанка хемијског удеса са прекограничним ефектима.
Обавеза достављања обавештења надлежног органа друге земље
Члан 61б
Обавештење добијено од надлежног органа друге земље о севесо постројењу, односно комплексу чије активности могу проузроковати хемијски удес са ефектима на територији Републике Србије, Министарство доставља домаћим органима чија је надлежност одређена прописима којима се уређује заштита и спашавање ради израде екстерних планова.
Обавештење у случају хемијског удеса или непосредне опасности од хемијског удеса који може проузроковати прекограничне ефекте, као и евентуална узајамна помоћ уређени су прописима о заштити и спашавању.
Изузеци од примене
Члан 61в
Одредбе члана 38. и чл. 58. до 61б овог закона неће се примењивати на: војна постројења; удесе изазване јонизујућим зрачењем; транспорт опасних материја у друмском, железничком, водном, ваздушном и морском саобраћају, односно транспорт изван комплекса обухваћених овим законом, укључујући утовар и истовар односно транспорт од и до других превозних средстава на доковима, пристаништима или ранжирним станицама; транспорт опасних материја цевоводима укључујући и пумпне станице, а изван севесо постројења, односно комплекса обухваћених овим законом; удесе при истраживању и експлоатацији минералних сировина, осим ако се сировине хемијски и термички прерађују или складиште, а садрже опасне материје у прописаним количинама; локације депонија отпадних материја, изузев активних отпадних јаловишта укључујући вештачка језера, насипе и бране, које садрже опасне материје, а нарочито које потичу од хемијске и термичке обраде минерала.
Проглашавање стања угрожености
Члан 62.
У случају удеса, зависно од његовог обима, унутар или ван постројења и процене последица које могу изазвати директну или одложену опасност по људско здравље и животну средину, проглашава се стање угрожености животне средине и обавештава јавност о предузетим мерама.
Стање угрожености животне средине из става 1. овог члана проглашава Министарство, односно орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе.
За удесе са прекограничним ефектима стање угрожености животне средине проглашава Влада.
Предузимање санационих мера и супсидијарна одговорност
Члан 63.
Ради спречавања даљег ширења загађења проузрокованог удесом, правно и физичко лице одмах предузима мере санације према плановима заштите о свом трошку.
Ако се накнадно утврди загађивач који је одговоран за удес, орган који је сносио трошкове отклањања последица загађивања животне средине захтева накнаду трошкова.
4. Програми и планови
Национални програм
Члан 64.
Планирање и управљање заштитом животне средине обезбеђује се и остварује спровођењем Националног програма заштите животне средине (у даљем тексту: Национални програм) који доноси Влада на период од најмање десет година.
Национални програм из става 1. овог члана обезбеђује интегралну заштиту животне средине и садржи нарочито:
1) опис и оцену стања животне средине;
2) основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите животне средине у целини, по областима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите;
3) услове за примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских и других мера за одрживи развој и управљање заштитом животне средине;
4) дугорочне и краткорочне мере за спречавање, ублажавање и контролу загађивања;
5) носиоце, начин и динамику реализације;
6) средства за реализацију.
Национални програм реализује се акционим и санационим плановима које доноси Влада за период од пет година.
Министарство једанпут у две године, у сарадњи са другим надлежним министарствима, припрема извештај о реализацији Националног програма и подноси га Влади.
Национални програм објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
Акциони план
Члан 65.
Акциони план је краткорочни инструмент за имплементацију Националног програма.
Акционим планом разрађују се регулаторне и институционалне активности, активности мониторинга, студије, израда пројектне документације, економских и финансијских инструмената, информисање, образовање, руковођење и капиталне инвестиције.
Санациони план
Члан 66.
Санациони план доноси се када загађење на одређеном простору превазилази ефекте мера које се предузимају, односно када је угрожен капацитет животне средине или постоји ризик од трајног нарушавања квалитета или штете у животној средини.
Санациони план Влада доноси у случају:
1) када ниво и обим деградације животне средине превазилази санационе могућности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе;
2) када је одговорни субјект непознат, а загађеност животне средине изазива штетне последице преко граница Републике Србије;
3) када је одговорни субјекат ван јурисдикције Републике Србије, а загађеност животне средине изазива штетне последице на њеној територији;
4) када загађеност животне средине угрожава подручје од изузетног значаја за Републику Србију или на њему изазива штетне последице;
5) када је потребно предузети хитне и интервентне мере у ванредним случајевима.
Ако се накнадно утврди загађивач који је одговоран за загађивање, орган који је сносио трошкове санације животне средине захтева накнаду трошкова.
У санационом плану Владе наводе се прописи о државној помоћи за санацију контаминираних локација и други прописи о државној помоћи који су потребни за примену прописа о државној помоћи за санацију контаминираних локација.
У случају прекорачења прописаних нивоа емисија и других активности које су довеле до деградације животне средине, загађивач је дужан да о свом трошку уради и реализује санациони план.
Садржина планова
Члан 67.
Акциони и санациони планови садрже нарочито: стање, мере, процену утицаја на здравље људи у случају угрожене животне средине, носиоце, начин, динамику и средства за реализацију плана.
Акционе и санационе планове припрема Министарство са министарствима надлежним за одговарајућу област.
Програми и планови аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе
Члан 68.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе доносе програм заштите животне средине на својој територији, односно локалне акционе и санационе планове, у складу са Националним програмом и плановима из чл. 65. и 66. овог закона и својим интересима и специфичностима.
Две или више јединица локалне самоуправе доносе заједнички програм заштите животне средине ради смањења негативних утицаја на животну средину или из разлога економичности (заједничко управљање отпадом, отпадним водама и сл).
IV. ПРАЋЕЊЕ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
1. Мониторинг
Обезбеђење мониторинга
Члан 69.
Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе у оквиру своје надлежности утврђене законом обезбеђују континуалну контролу и праћење стања животне средине (у даљем тексту: мониторинг), у складу са овим и посебним законима.
Мониторинг је саставни део јединственог информационог система животне средине.
Влада доноси програме мониторинга на основу посебних закона.
Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе доноси програм мониторинга на својој територији који мора бити у складу са програмом из става 3. овог члана.
Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују финансијска средства за обављање мониторинга.
Садржина и начин вршења мониторинга
Члан 70.
Мониторинг се врши систематским праћењем вредности индикатора, односно праћењем негативних утицаја на животну средину, стања животне средине, мера и активности које се предузимају у циљу смањења негативних утицаја и подизања нивоа квалитета животне средине.
Влада утврђује критеријуме за одређивање броја и распореда мерних места, мрежу мерних места, обим и учесталост мерења, класификацију појава које се прате, методологију рада и индикаторе загађења животне средине и њиховог праћења, рокове и начин достављања података, на основу посебних закона.
Овлашћена организација
Члан 71.
Мониторинг може да обавља и овлашћена организација ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме, простора, акредитације за мерење датог параметра и СРПС стандарда у области узорковања, мерења, анализа и поузданости података, у складу са законом.
Мониторинг загађивача
Члан 72.
Оператер постројења, односно комплекса које представља извор емисија и загађивања животне средине дужан је да, у складу са законом, преко надлежног органа, овлашћене организације или самостално, уколико испуњава услове прописане законом, обавља мониторинг, односно да:
1) прати индикаторе емисија, односно индикаторе утицаја својих активности на животну средину, индикаторе ефикасности примењених мера превенције настанка или смањења нивоа загађења;
2) обезбеђује метеоролошка мерења за велике индустријске комплексе или објекте од посебног интереса за Републику Србију, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе.
Загађивач је дужан да изради план обављања мониторинга, да води редовну евиденцију о мониторингу и да доставља извештаје, у складу са овим законом.
Влада утврђује врсте активности и других појава које су предмет мониторинга, методологију рада, индикаторе, начин евидентирања, рокове достављања и чувања података, на основу посебних закона.
Загађивач планира и обезбеђује финансијска средства за обављање мониторинга, као и за друга мерења и праћење утицаја своје активности на животну средину.
Достављање података
Члан 73.
Државни органи, односно организације, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, овлашћене организације и загађивачи дужни су да податке из мониторинга из чл. 70. и 72. овог закона достављају Агенцији за заштиту животне средине на прописан начин.
2. Информациони систем и начин достављања података
Информациони систем
Члан 74.
Ради ефикасног идентификовања, класификовања, обраде, праћења и евиденције природних вредности и управљања животном средином у Републици Србији успоставља се и води информациони систем заштите животне средине (у даљем тексту: информациони систем).
Информациони систем обезбеђује формирање, класификовање, обраду, одржавање, презентацију и дистрибуцију нумеричких, описних и просторних база података о: квалитету медијума животне средине, праћењу стања и заштити животне средине, законодавним, административним и организационим и стратешким мерама, научно-техничким информацијама о планским мерама превенције и размену информација са другим информационим системима и др.
Информациони систем води Агенција за заштиту животне средине.
Информациони систем обезбеђује приступ другим информационим системима и хармонизацију свих релевантних информација и података на националном и међународном нивоу.
Агенција за заштиту животне средине успоставља и води Национални метарегистар за информације о животној средини (у даљем тексту: Национални метарегистар) који је саставни део информационог система.
Национални метарегистар је електронска база података и портал ка постојећим базама и документима са информацијама из области животне средине различитих органа и организација.
Органи јавне власти дужни су да, у складу са законом, најмање једном годишње или по потреби, на захтев Министарства, ажурирају податке у Националном метарегистру.
Агенција за заштиту животне средине је дужна да обезбеди и одржава средства за обраду информација о животној средини.
Органи јавне власти из става 7. овог члана одговарају за тачност ажурираних података.
Влада ближе прописује садржину и начин вођења информационог система, методологију, структуру, заједничке основе, категорије и нивое сакупљања података, као и садржину информација о којима се редовно и обавезно обавештава јавност.
Регистри извора загађивања животне средине
Члан 75.
Ради праћења квалитативних и квантитативних промена у животној средини и предузимања мера заштите у животној средини воде се национални и локални регистри извора загађивања животне средине у складу са овим законом.
Национални регистар извора загађивања животне средине води Агенција за заштиту животне средине.
Локални регистар извора загађивања животне средине води надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Министар по прибављеном мишљењу министра надлежног за послове водопривреде и рударства и енергетике, прописује методологију за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологију за врсте, начине и рокове прикупљања података.
Загађивач је дужан да о свом трошку доставља прописане податке на начин и у роковима утврђеним у складу са законом.
Контрола достављања података и контрола тачности достављених података за Национални регистар извора загађивања
Члан 75а
Агенција за заштиту животне средине, самостално или у сарадњи са надлежном инспекцијском службом, врши контролу достављања података за Национални регистар извора загађивања животне средине и контролу тачности достављених података.
Агенција иницира покретање прекршајних поступака против обвезника извештавања за Национални регистар извора загађивања, који нису доставили потребне податке, нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке.
3. Извештај о стању животне средине
Извештај о стању животне средине
Члан 76.
Влада једанпут годишње подноси Народној скупштини извештај о стању животне средине у Републици Србији.
Агенција за заштиту животне средине израђује извештај из става 1. овог члана на основу прикупљених и доступних података и информација најкасније до 31. маја текуће године.
Надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да Агенцији за заштиту животне средине тромесечно доставља податке за израду извештаја из става 1. овог члана и то за прво, друго и треће тромесечје најкасније у року од два месеца по истеку тромесечја, а за последње тромесечје до 31. јануара.
Извештаји о стању животне средине објављују се у службеним гласилима Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Садржај извештаја о стању животне средине
Члан 77.
Извештај из члана 76. овог закона садржи нарочито податке о:
1) стању и променама стања у животној средини на основу података и информација добијених праћењем одговарајућих индикатора;
2) спровођењу Стратегије, Националног програма и акционих планова;
3) санационим плановима и другим предузетим мерама;
4) финансирању система заштите животне средине;
5) - брисана -
6) другим подацима значајним за управљање природним вредностима и заштитом животне средине.
V. ИНФОРМИСАЊЕ И УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ
Приступ информацијама
Члан 78.
Државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединице локалне самоуправе и овлашћене и друге организације дужни су да редовно, благовремено, потпуно и објективно, обавештавају јавност о стању животне средине, односно о појавама које се прате у оквиру мониторинга нивоа загађујуће материје и емисије, као и мерама упозорења или развоју загађења која могу представљати опасност за живот и здравље људи, у складу са овим законом и другим прописима.
Приступ информацијама о животној средини остварује се у складу са законом којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја.
У случају када се захтев односи на информације из члана 3. став 1. тачка 33а) подтачка (2) овог закона, а у вези са процедурама мерења, укључујући анализе, узорковање и пред-третман узорака, које су коришћене у прикупљању информација, орган јавне власти, уз обавештење о интернет адреси на којој су информације доступне, тражиоцу/подносиоцу захтева доставља и обавештење о стандардној процедури која је коришћена.
У случају када орган јавне власти из техничких разлога није у могућности да информацију о животној средини достави у облику или формату у коме је тражена, доставиће је у другом облику или формату, уз навођење разлога за такво поступање.
Органи јавне власти су дужни да чувају информације о животној средини којима располажу или које се чувају у њихово име, у облику или формату које је могуће лако репродуковати и који су доступни преко компјутерских телекомуникација или других електронских средстава.
Достављање информација на захтев
Члан 79.
- брисан -
Ширење информација о животној средини
Члан 80.
Органи јавне власти су дужни да предузимају све неопходне мере и обезбеде да се информације о животној средини које поседују или се чувају у њихово име активно и систематски шире јавности, посебно путем средстава компјутерске телекомуникационе и/или електронске технологије.
Органи јавне власти су дужни да обезбеде да информације о животној средини постану постепено доступне у виду електронских база података које су лако доступне јавности путем јавних телекомуникационих мрежа.
Органи јавне власти су дужни да редовно ажурирају и редовно објављују односно шире информације о животној средини, а посебно:
1) текстове међународних уговора и споразума, као и прописе у области заштите животне средине или у вези са њом;
2) стратегије, планове, програме и друга документа која се односе на животну средину;
3) извештаје о спровођењу прописа из области заштите животне средине, укључујући спровођење међународних уговора, стратешких докумената, планова и програма у области заштите животне средине, када су их органи јавне власти припремили или их чувају у електронском облику;
4) извештаје о стању животне средине;
5) податке који се добијају на основу мониторинга активности које утичу или могу утицати на животну средину;
6) дозволе и овлашћења за обављање активности које имају значајан утицај на животну средину;
7) уговоре који су закључени у циљу заштите животне средине;
8) студије о процени утицаја на животну средину и процене ризика које се односе на чиниоце животне средине, као и одлуке које се доносе у све три фазе поступка процене утицаја.
Орган јавне власти је дужан да без одлагања обавести јавност путем средстава јавног информисања или на други одговарајући начин о постојању опасности по живот и здравље људи, животну средину или материјална добра, без обзира да ли је опасност проузрокована људском активношћу или је последица природних појава.
У случају непоступања или неадекватног и неблаговременог поступања у складу са обавезом из става 4. овог члана, органи јавне власти одговарају по општим правилима за накнаду штете.
Учешће јавности у одлучивању
Члан 81.
Јавност и заинтересована јавност има право да, у складу са законом, учествује у поступку доношења одлука о:
1) стратешкој процени утицаја планова и програма на животну средину;
2) процени утицаја пројеката чија реализација може довести до загађивања животне средине или представља ризик по животну средину и здравље људи;
3) одобравању рада нових, односно постојећих постројења;
4) изради, измени, допуни, прегледу и усвајању планова квалитета ваздуха, регионалних и локалних планова управљања отпадом, односно планова управљања опасним отпадом, националног плана за управљање отпадом, програма превенције отпада, акционих планова заштите од буке у животној средини, као и плана заштите вода од загађивања.
Учешће јавности у погледу стратешке процене утицаја обезбеђује се у оквиру излагања просторног и урбанистичког плана, односно другог плана или програма из члана 35. овог закона на јавни увид.
Учешће јавности у одлучивању о процени утицаја пројеката на животну средину спроводи се у оквиру јавне презентације пројекта и јавне расправе.
Учешће јавности у одлучивању о пуштању у рад нових, односно постојећих постројења спроводи се у току издавања дозволе за интегрисано спречавање и контролу загађивања.
Влада прописује поступак учешћа јавности у поступку доношења одлука о изради, измени, допуни, прегледу и усвајању планова и програма из става 1. тачка 4) овог члана.
Право на правду
Члан 81а
Заинтересована јавност у поступку остваривања права на здраву животну средину као странка има право да покреће поступак преиспитивања одлуке пред надлежним органом, односно судом, у складу са законом.
Ограничење учешћа јавности у одлучивању
Члан 82.
Влада може ради заштите интереса одбране и безбедности земље ограничити учешће јавности у доношењу одлука из члана 81. овог закона.
VI. ЕКОНОМСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Финансирање заштите животне средине
Члан 83.
Република Србија, односно аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, у оквиру својих овлашћења обезбеђују финансирање и остваривање циљева заштите животне средине, у складу са овим законом.
Средства за заштиту животне средине могу се обезбеђивати и путем донација, кредита, средстава међународне помоћи, средстава страних улагања намењених за заштиту животне средине, средстава из инструмената, програма и фондова ЕУ, УН и међународних организација.
1. Врсте економских инструмената
1.1. Накнада за коришћење природних вредности
Члан 84.
Корисник природне вредности плаћа накнаду за коришћење природних вредности и сноси трошкове санације и рекултивације деградираног простора, у складу са посебним законом.
Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана, приход су буџета Републике и буџета аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, у складу са посебним законом.
1.2. Накнада за загађивање животне средине
Члан 85.
Загађивач је дужан да плаћа накнаду за загађивање животне средине.
Критеријуми за одређивање накнаде из става 1. овог члана су:
1) врста, количина или особине емисија из појединог извора;
2) врста, количина или особине емисија произведеног или одложеног отпада;
3) садржај материја штетних по животну средину у сировини, полупроизводу и производу.
Обвезник плаћања накнаде из става 1. овог члана (у даљем тексту: обвезник) је свако лице које узрокује загађење животне средине емисијама, односно отпадом или производи, користи или ставља у промет сировине, полупроизводе или производе који садрже материје штетне по животну средину.
Влада ближе одређује врсту загађивања, критеријуме за обрачун накнаде и обвезнике, висину и начин обрачунавања и плаћања накнаде.
Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана у висини од 60% приход су буџета Републике Србије, а у висини од 40% приход су буџета јединице локалне самоуправе.
Средства из става 5. овог члана користе се наменски за заштиту и унапређивање животне средине према програмима, односно акционим и санационим плановима који се доносе у складу са овим законом и посебним законима.
Подручја од посебног интереса
Члан 85а
На предлог министарства надлежног за питања животне средине, Влада утврђује подручја од посебног државног интереса у области заштите животне средине.
Влада прописује критеријуме за утврђивање подручја од посебног државног интереса из става 1.
Висину и начин плаћања накнаде за загађивање животне средине у подручјима из става 1. овог члана утврђује Влада.
Средства остварена од накнаде из става 3. овог члана у висини 80% приход су буџета Републике Србије, а у висини 20% приход су јединице локалне самоуправе и користе се наменски за заштиту и унапређивање животне средине у складу са програмима, односно акционим и санационим плановима који се доносе у складу са овим законом и посебним законима.
Повраћај, ослобађање или смањење накнаде за загађивање животне средине
Члан 86.
Обвезник има право на повраћај већ плаћене накнаде за загађивање животне средине, односно ослобађање или смањење плаћања накнаде, ако средства користи за спровођење мера за прилагођавање прописаним граничним вредностима или спроводи друге мере којима доприноси смањењу загађивања животне средине испод прописаног нивоа.
Влада ближе утврђује мерила и услове за повраћај, ослобађање или смањење плаћања накнаде.
Министар одлучује о праву из става 1. овог члана у складу са прописаним мерилима и условима.
Накнада за заштиту и унапређивање животне средине
Члан 87.
Јединица локалне самоуправе може, из оквира својих права и дужности, прописати накнаду за заштиту и унапређивање животне средине.
Накнаду из става 1. овог члана својим актом прописује скупштина јединице локалне самоуправе.
Накнада из става 1. овог члана прописује се по основу:
1) коришћења стамбених и пословних зграда, станова и пословних просторија за становање, односно обављање пословне делатности, као и за коришћење земљишта за обављање редовне делатности (у даљем тексту: непокретност),
2) обављања одређених активности које утичу на животну средину, а које одређује Влада;
3) транспорта нафте и нафтних деривата, као и сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја из индустрије или за индустрију на територији јединице локалне самоуправе са статусом угрожене животне средине на подручју од значаја за Републику Србију.
Обвезници плаћања накнаде по основу из става 3. тачка 1) овог члана су имаоци права својине на непокретности, односно закупци ако се непокретности користе по основу права закупа, а висина накнаде се одређује према површини непокретности и плаћа се месечно до износа који не може бити већи од износа прописаног у складу са овим законом.
Обвезници плаћања накнаде по основу из става 3. тачка 2) овог члана су правна лица и предузетници, који обављају одређене активности.
Обвезници плаћања накнаде из става 3. тачка 3) овог члана су власници теретних возила, односно правна и физичка лица која обављају транспорт нафте и нафтних деривата, као и сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја из индустрије или за индустрију на територији јединице локалне самоуправе са статусом угрожене животне средине на подручју од значаја за Републику Србију.
Влада ближе прописује критеријуме за утврђивање накнаде из става 1. овог члана, као и највиши износ те накнаде.
Јединица локалне самоуправе актом из става 2. овог члана утврђује висину, рокове, обвезнике, начин плаћања накнаде и олакшице за одређене категорије обвезника плаћања, а у складу са утврђеним критеријумима из става 7. овог члана.
Надлежни орган јединице локалне самоуправе је дужан да прибави мишљење Министарства на предлог акта из става 2. овог члана.
Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана користе се, преко буџетског фонда, наменски за заштиту и унапређење животне средине према усвојеним програмима коришћења средстава буџетског фонда, односно локалним акционим и санационим плановима, у складу са стратешким документима који се доносе на основу овог закона и посебних закона.
Јединица локалне самоуправе не може прописивати накнаде које су прописане на основу чл. 84, 85. и 85а овог закона.
Обезбеђење плаћања накнада
Члан 88.
У погледу плаћања накнаде из чл. 84, 85. и 87. овог закона, за обрачун камате за доцњу у плаћању, принудну наплату и остало што није посебно прописано овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује порески поступак.
1.3. Средства буџета и међународне финансијске помоћи
Средства за финансирање заштите животне средине
Члан 89.
Финансирање заштите животне средине врши се применом начела "корисник плаћа", "загађивач плаћа" и начела "одговорности".
Средства за финансирање заштите животне средине у Републици Србији обезбеђују се из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, средстава других држава, међународних организација, финансијских институција и тела, као и домаћих и страних правних и физичких лица, фондова Европске уније и других међународних фондова, донација, поклона, прилога, помоћи и др.
Средства фондова Европске уније из става 2. овог члана користе се за финансирање пројеката у складу са акредитованим системом управљања фондовима Европске уније.
Финансирање инфраструктурних пројеката врши се на основу јединствене листе приоритетних пројеката, у складу са методологијом за селекцију и приоритизацију инфраструктурних пројеката.
1.4. Зелени фонд Републике Србије
Зелени фонд Републике Србије
Члан 90.
Зелени фонд Републике Србије оснива се као буџетски фонд ради евидентирања средстава намењених финансирању припреме, спровођења и развоја програма, пројеката и других активности у области очувања, одрживог коришћења, заштите и унапређивања животне средине.
Буџетски фонд се оснива на неодређено време, у складу са законом којим се уређује буџетски систем.
Буџетским фондом управља Министарство.
Средства Зеленог фонда Републике Србије
Члан 90а
Средства за финансирање активности из члана 90. став 1. овог закона обезбеђују се из:
1) апропријација у буџету Републике Србије за текућу годину;
2) донација и кредита;
3) других јавних прихода.
Додела средстава
Члан 90б
Средства Зеленог фонда Републике Србије додељују се корисницима средстава у сврху финансирања заштите и унапређивања животне средине, а на основу јавног конкурса који објављује Министарство.
Изузетно од става 1. овог члана, средства Зеленог фонда Републике Србије додељују се корисницима средстава без спровођења јавног конкурса у случају финансирања активности из члана 90в тачка 16) овог закона.
Корисници из става 1. овог члана су правна и физичка лица са седиштем, односно пребивалиштем на територији Републике Србије која испуњавају услове за доделу средстава на основу јавног конкурса из става 1. овог члана.
Уговор о додели средстава закључује Министарство са корисницима средстава.
Министарство прати, анализира и врши надзор над реализацијом пројеката и коришћењем средстава.
Влада прописује ближе услове које морају да испуњавају корисници средстава, услове и начин расподеле средстава, критеријуме и мерила за оцењивање захтева за расподелу средстава, начин праћења коришћења средстава и уговорених права и обавеза, као и друга питања од значаја за додељивање и коришћење средстава Зеленог фонда Републике Србије.
Министар прописује ближе услове за доделу и коришћење средстава Зеленог фонда Републике Србије.
Коришћење средстава
Члан 90в
Коришћење средстава Зеленог фонда Републике Србије врши се у складу са законом, националним програмом заштите животне средине и стратешким документима, као и листом приоритетних инфраструктурних пројеката у области животне средине, и то за:
1) заштиту, очување и побољшање квалитета ваздуха, воде, земљишта и шума, као и смањење утицаја климатских промена и предузимање мера адаптације, укључујући заштиту озонског омотача;
2) санацију одлагалишта отпада, смањење настајања отпада, поновну употребу, третман, односно поновно искоришћење и одлагање отпада;
3) програме, пројекте и друге инвестиционе и оперативне активности из области управљања отпадом, у складу са законом којим се уређује управљање отпадом;
4) увођење чистије производње за рад постројења и обављање активности, као и за прилагођавање захтевима заштите животне средине;
5) технологије и производе који смањују оптерећење и загађење животне средине;
6) заштиту и очување биодиверзитета, збрињавање повређених, болесних, одузетих или заплењених примерака дивље флоре и фауне, укључујући активне мере заштите као што су реинтродукција, репопулација и одржавање станишта;
7) подстицање одрживог коришћења заштићених подручја;
8) унапређивање и изградњу инфраструктуре за заштиту животне средине, посебно за заштиту од буке, као и за израду стратешких карата буке и акционих планова;
9) подстицање коришћења обновљивих ресурса;
10) подстицање еколошки прихватљивог вида транспорта;
11) подстицање одрживог развоја, осим пројеката унапређења енергетске ефикасности;
12) оперативни рад и даљи развој мониторинга и информационог система;
13) унапређење система информисања о стању животне средине, праћење и оцењивање стања животне средине, као и увођење система управљања животном средином;
14) подстицање образовних, истраживачких и развојних студија, програма, пројеката и других активности у области заштите животне средине, укључујући и демонстрационе активности;
15) финансирање превентивних мера ради спречавања удеса;
16) финансирање интервентних мера у ванредним околностима загађивања животне средине, рекултивацију и санацију загађеног простора у складу са чланом 66. овог закона;
17) уклањање извора јонизујућих зрачења из радиоактивних громобрана и збрињавање напуштених извора јонизујућих зрачења непознатог власника, односно корисника;
18) унапређивање и изградњу инфраструктуре за заштиту од јонизујућих и нејонизујућих зрачења;
19) рекултивацију и санацију историјског загађења (јаловишта, индустријске депоније и сл.);
20) финансирање програма еколошког образовања и јачања јавне свести о питањима очувања животне средине и одрживог развоја;
21) суфинансирање пројеката који се финансирају из претприступне помоћи Европске уније, међународне развојне помоћи и других финансијских извора који захтевају суфинансирање;
22) финансирање националних контрибуција у складу са ратификованим међународним конвенцијама и протоколима;
23) развој јавно-приватног партнерства у активностима заштите и унапређивања животне средине;
24) финансирање других активности у складу са законом.
Корисници средстава обавезни су да средства користе наменски, на начин и у роковима утврђеним уговором о коришћењу средстава.
Ако корисник средстава додељена средства не користи на начин и за намене утврђене уговором, дужан је да ненаменски утрошена средства врати у буџет Републике Србије, а за нанету штету одговара на начин утврђен уговором о коришћењу средстава и у складу са општим правилима закона којим се уређују облигациони односи.
Средствима Зеленог фонда Републике Србије могу се финансирати/суфинансирати и програми, пројекти и друге активности на територији Републике Србије за пројекте из става 1. овог члана, ако их организују и финансирају међународне организације, финансијске институције и тела или друга правна лица, као и уколико се организују и финансирају кроз билатералну помоћ.
Вођење евиденције
Члан 90г
Министарство је обавезно да води евиденцију обвезника плаћања свих накнада у области заштите животне средине.
Евиденција из става 1. овог члана обавезно садржи податке о: износу накнаде, доспелости обавезе, обрачуну камате, издатим опоменама и висини дуга, поступцима принудне наплате и друге податке.
Обвезник из става 1. овог члана је дужан да пријави Министарству и Агенцији за заштиту животне средине престанак пословања, статусне промене и/или промене делатности, промену власништва, закупа или другог права обвезника, почетак рада новог појединачног извора загађивања, као и датум трајног затварања постојећег извора загађивања.
Пријаву из става 3. овог члана обвезник плаћања накнаде је дужан да достави у року од 30 дана од дана настанка промене.
Министар прописује садржину, изглед и начин вођења евиденције из става 2. овог члана.
Послови Фонда
Члан 91.
- престао да важи -
Приходи Фонда
Члан 92.
- престао да важи -
Коришћење средстава Фонда
Члан 93.
- престао да важи -
Начини коришћења средстава Фонда
Члан 94.
- престао да важи -
Програми Фонда
Члан 95.
- престао да важи -
Органи Фонда
Члан 96.
- престао да важи -
Општи акти Фонда
Члан 97.
- престао да важи -
Јавност рада Фонда
Члан 98.
- престао да важи -
Обављање стручних и других послова
Члан 99.
- престао да важи -
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе
Члан 100.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе отварају буџетски фонд у складу са законом којим се уређује буџетски систем.
Буџетски фонд из става 1. овог члана се финансира из прихода остварених на територији аутономне покрајине, а за јединице локалне самоуправе по основу чл. 85, 85а и 87. овог закона и других извора, у складу са законом.
Средства буџетског фонда користе се за финансирање заштите и унапређивање животне средине, на основу утврђеног програма коришћења средстава буџетског фонда који доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у складу са акционим и санационим плановима из члана 68. овог закона, по претходно прибављеној сагласности Министарства о намени коришћења средстава.
Извештај о коришћењу средстава буџетског фонда, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе достављају Министарству најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину, односно на захтев Министарства.
Министар прописује образац програма коришћења средстава буџетског фонда и извештаја о коришћењу средстава буџетског фонда, начин и рокове њиховог достављања.
1.5. Економске подстицајне мере
Врсте подстицајних мера
Члан 101.
За правна и физичка лица која примењују технологије, производе и стављају у промет производе чији је утицај повољнији од других сличних, односно који користе обновљиве изворе енергије (сунце, ветар, биогас и др.), опрему и уређаје који непосредно служе заштити животне средине, могу се утврдити пореске, царинске и друге олакшице или ослобађања од обавезе плаћања, под условима и на начин утврђен посебним законом.
За потрошаче који организовано враћају коришћене и неупотребљиве уређаје или њихове делове, производе или њихову амбалажу, произвођаче пластичних кеса - трегерица, оператере постројења за поновну употребу и поновно искоришћење отпада, сакупљаче и друге субјекте у систему управљања отпадом, могу се утврдити посебне подстицајне мере: подстицаји, субвенције, депозити и њихово рефундирање, под условима и на начин утврђен овим и посебним законом.
Влада прописује врсту, висину, критеријуме, услове и начин доделе подстицајних средстава и класификацију корисника подстицајних средстава из става 2. овог члана у сврху доделе подстицајних средстава, узимајући у обзир класификацију оператера и других субјеката управљања отпадом прописану законом којим се уређује управљање отпадом.
VII. ОДГОВОРНОСТ ЗА ЗАГАЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Обавезе правних и физичких лица
Члан 102.
Правно и физичко лице дужно је да у обављању своје активности обезбеди заштиту животне средине, и то:
1) применом и спровођењем прописа о заштити животне средине;
2) одрживим коришћењем природних ресурса, добара и енергије;
3) увођењем енергетски ефикаснијих технологија и коришћењем обновљивих природних ресурса;
4) употребом производа, процеса, технологија и праксе који мање угрожавају животну средину;
5) предузимањем мера превенције или отклањања последица угрожавања и штете по животну средину;
6) вођењем евиденције на прописани начин о потрошњи сировина и енергије, испуштању загађујућих материја и енергије, класификацији, карактеристикама и количинама отпада, као и о другим подацима и њихово достављање надлежним органима;
7) контролом активности и рада постројења који могу представљати ризик или проузроковати опасност по животну средину и здравље људи;
8) другим мерама у складу са законом.
Мере заштите животне средине из става 1. овог члана правно и физичко лице обавља самостално или преко овлашћене организације.
Одговорност за загађивање
Члан 103.
Загађивач који проузрокује загађење животне средине одговара за насталу штету по начелу објективне одговорности.
За загађивање животне средине одговорно је и правно и физичко лице које је незаконитим или неправилним деловањем омогућило или допустило загађивање животне средине.
Обавеза загађивача
Члан 104.
Загађивач који својим чињењем или нечињењем проузрокује загађивање животне средине дужан је да, без одлагања, предузме мере утврђене планом заштите од удеса и санационим планом, односно да предузме неопходне мере ради смањења штета у животној средини или уклањања даљих ризика, опасности или санације штете у животној средини.
Ако штета нанета животној средини не може да се санира одговарајућим мерама, лице које је проузроковало штету одговорно је за накнаду у висини вредности уништеног добра.
Одговорност за штету
Члан 105.
Загађивач је одговоран за штету нанету животној средини и простору и сноси трошкове процене штете и њеног уклањања, а нарочито:
1) трошкове хитних интервенција предузетих у време настанка штете, а неопходних за ограничавање и спречавање ефеката штете по животну средину, простор и здравље становништва;
2) директне и индиректне трошкове санације, установљавања новог стања или обнављања претходног стања животне средине и простора, као и мониторинг ефеката санације и ефеката штете по животну средину;
3) трошкове спречавања настанка исте или сличне штете по животну средину и простор;
4) трошкове накнаде лицима директно угроженим штетом по животну средину и простор.
Загађивач је дужан да пружи финансијске или друге врсте гаранција за обезбеђење плаћања накнаде трошкова из става 1. овог члана, у току и после обављања активности.
Влада прописује врсту гаранција из става 2. овог члана, висину средстава и време трајања гаранције коју обезбеђују загађивачи.
Обавеза осигурања
Члан 106.
Загађивач чије постројење или активност представља висок степен опасности по здравље људи и животну средину мора се осигурати од одговорности за случај штете причињене трећим лицима услед удеса.
Накнада штете
Члан 107.
Свако ко претрпи штету има право на накнаду штете.
Захтев за накнаду штете може се поднети непосредно загађивачу или осигуравачу, односно финансијском гаранту загађивача код кога је настао удес, ако такав осигуравач, односно финансијски гарант постоји.
Ако је више загађивача одговорно за штету нанету животној средини, а удео појединих загађивача није могуће одредити, трошкове сносе солидарно и посебно.
Покретање поступка за накнаду штете застарева за три године од када је оштећеник сазнао за штету и учиниоца штете. У сваком случају ово потраживање застарева за 20 година од када је штета настала.
Поступак пред судом за накнаду штете је хитан.
Република Србија задржава право на накнаду штете ако нема других лица која имају то право.
Сходна примена закона
Члан 108.
На питања о одговорности за штете нанете животној средини која нису посебно уређена овим законом примењују се општа правила Закона о облигационим односима.
VIII. НАДЗОР
Инспекцијски надзор
Члан 109.
Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство, ако овим законом није другачије прописано.
Инспекцијски надзор врши Министарство преко инспектора за заштиту животне средине (у даљем тексту: инспектор) у оквиру делокруга утврђеног овим законом.
Аутономна покрајина врши инспекцијски надзор над извршавањем послова поверених овим законом и прописа донетих на основу овог закона.
Јединица локалне самоуправе врши инспекцијски надзор над извршавањем послова поверених овим законом и прописа донетих на основу овог закона.
Надзор над радом
Члан 109а
Министарство врши надзор над радом Агенције за заштиту животне средине, органа надлежних за заштиту животне средине аутономне покрајине и надлежних органа јединице локалне самоуправе, као и овлашћених правних лица, у вршењу поверених послова.
Права и дужности инспектора
Члан 110.
У вршењу инспекцијског надзора инспектор има право и дужност да утврђује:
1) да ли се управљање, односно одрживо коришћење и заштита природних ресурса и добара врши према стратешким документима и условима и мерама утврђеним у складу са овим законом;
2) да ли се сакупљање или стављање у промет дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова врши у складу са прописаним условима;
3) да ли се увоз, извоз и транзит угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова врши у складу са прописаним условима;
4) да ли се спроводе мере и услови заштите животне средине у планирању и изградњи;
5) да ли су испуњени захтеви квалитета животне средине и емисије;
6) да ли су испуњени услови за рад постројења и обављање активности;
7) - брисана -
8) - брисана -
9) да ли се домаће или увезене технологије или процеси примењују, односно производња и стављање у промет производа, полупроизвода и сировина врши у складу са прописаним нормама заштите животне средине;
10) да ли се примењују прописане забране производње и промета одређених производа и вршења одређених активности;
11) да ли се еколошки знак за производе, процесе или услуге користи на прописан начин;
12) да ли се увоз и извоз супстанци које оштећују озонски омотач врши у складу са овим законом;
13) да ли се увоз, извоз и транзит отпада врши у складу са овим законом;
14) да ли се са опасним материјама у производњи, употреби, промету, преради, складиштењу и одлагању поступа у складу са прописаним мерама;
14а) да ли оператер има прописана документа и да ли предузима мере за спречавање хемијског удеса и ограничавања утицаја тог удеса на живот и здравље људи и животну средину утврђене тим документима;
15) да ли се спроводе Национални програм, акциони и санациони планови;
16) да ли се спроводи мониторинг стања животне средине;
16а) да ли је донет акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде, са утврђеним роковима за њихово постепено достизање и да ли се поступа сагласно том акционом плану, у складу са чланом 23. овог закона;
17) да ли се води информациони систем и регистар извора загађивања животне средине;
18) да ли се средства фонда наменски користе;
19) да ли се спроводе обавезе из ратификованих међународних уговора у области заштите животне средине;
19а) идентитет субјекта надзора и других лица на основу личне карте, пасоша и других исправа;
20) да ли се спроводе друге прописане мере и услови заштите животне средине.
Контролу увоза, извоза или транзита из става 1. овог члана врши повремено републички инспектор на граници.
Овлашћења инспектора
Члан 111.
У вршењу послова из члана 110. овог закона инспектор је овлашћен да:
1) нареди у одређеном року отклањање неправилности у спровођењу мера заштите, рекултивације и санације животне средине при коришћењу природних ресурса и добара;
2) забрани коришћење или употребу природних ресурса без или противно сагласности на пројекат заштите и санације животне средине током и после коришћења ресурса и наложи санацију, односно предузимање других одговарајућих мера заштите у складу са чланом 15. овог закона;
2а) наложи израду пројекта санације и ремедијације и спровођење санације и ремедијације у складу са чланом 16. овог закона;
2б) забрани санацију и ремедијацију без добијене сагласности на пројекат;
2в) наложи да се донесе акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде, да се у њему утврде рокови за њихово постепено достизање и да наложи поступање сагласно том акционом плану, у складу са чланом 23. овог закона;
3) забрани уношење и гајење флоре и фауне иностраног порекла ради слободног насељавања у природи, а које би могле угрозити аутохтоне врсте и њихово распрострањење;
4) забрани уништавање или оштећивање дивље флоре и фауне и њихових станишта;
5) забрани сакупљање или стављање у промет дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова без дозволе;
6) забрани увоз и извоз угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова чији је промет забрањен међународним уговорима;
7) забрани увоз и извоз угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова чији је промет дозвољен ако се врши без дозволе;
8) забрани изградњу и употребу постројења, односно комплекса и обављање активности ако нису испуњени прописани захтеви и нормативи у погледу емисије и нивоа загађујућих материја, ако немају одговарајућу и исправну опрему и уређаје којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије или ако нису предузете друге мере и услови заштите животне средине;
9) забрани производњу и промет превозних средстава која не испуњавају услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања;
10) забрани испуштање загађујућих и опасних материја, отпадних вода или енергије у ваздух, воду и земљиште на начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима изнад прописаних;
11) - брисана -
12) забрани рад, употребу или коришћење технологије, технолошког процеса, које по одредбама овог закона нису дозвољене;
13) забрани употребу или коришћење производа, полупроизвода или сировина које по одредбама овог закона нису дозвољене;
14) наложи да се у случају сумње одређена технологија, складиштење, технолошки процес, производ, полупроизвод или сировина испитају у погледу могућег штетног утицаја на животну средину и привремено забрани њихову употребу или коришћење док се резултати испитивања не доставе на увид;
15) обустави рад уређаја док се не испита ефикасност уређаја који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које нису прописане граничне вредности;
16) забрани стављање у промет сировина, полупроизвода или производа који немају видљиву ознаку о могућој штетности по животну средину;
16а) наложи достављање Министарству и Агенцији за заштиту животне средине података из члана 90г став 3. овог закона;
17) забрани коришћење еколошког знака противно одредбама овог закона;
18) забрани увоз опасног отпада, у складу са законoм;
19) забрани увоз, извоз и транзит отпада супротно одредбама овог закона и нареди да се врати пошиљаоцу;
20) забрани рад севесо постројења, односно комплекса када се мере предвиђене у Политици превенције удеса или Извештају о безбедности или Плану заштите од удеса не спроводе или се недовољно спроводе;
21) нареди израду Политике превенције удеса или Извештаја о безбедности или Плана заштите од удеса и предузимање одговарајућих превентивних и других мера заштите животне средине од опасних материја, у складу са овим законом;
21а) нареди да се документ Политике превенције удеса усагласи са чланом 58а овог закона;
22) забрани рад севесо постројења, односно комплекса ако у одређеном року није достављено Обавештење, Политика превенције удеса или Извештај о безбедности или План заштите од удеса;
23) у случају удеса нареди предузимање интервентних мера и поступака реаговања на удес, спровођење мера у складу са Планом заштите од удеса, ангажовање људи, средстава и предузимање мера санације и спречавања ширења загађења од хемијског удеса;
24) нареди обављање мониторинга на прописан начин;
25) нареди спровођење мера заштите животне средине, у складу са овим законом;
26) забрани располагање средствима са рачуна правног лица, предузетника и физичког лица на основу извршног закључка;
27) узима узорке земљишта, вода, отпада, ваздуха преко овлашћене организације;
28) у поступку принудног извршења решења изврши печаћење просторија, постројења, односно комплекса, опреме или простора због којих је дошло или је могло доћи до загађивања или оштећивања животне средине, у складу са законом;
29) нареди извршење других прописаних обавеза у одређеном року.
На решења инспектора из става 1. овог члана може се изјавити жалба, ако овим законом није друкчије прописано.
Жалба из става 2. овог члана изјављује се надлежном органу у року од 15 дана од дана пријема решења и не задржава извршење решења.
Решење инспектора из става 1. тач. 6), 7), 19) и 20) овог члана је коначно.
Против решења из става 4. овог члана може се водити управни спор.
Члан 112.
У вршењу послова из чл. 110. и 111. овог закона инспектор може привремено одузети предмете, робу или уређаје чија употреба није дозвољена или који су настали, односно којима су извршене недозвољене радње.
У случају да је инспектор привремено одузео робу која је стечена противзаконитом радњом, а која је подложна кварењу или се не може на одговарајући начин збринути или ако њено чување захтева веће трошкове, продаје се, на начин утврђен законом, а остварена средства приход су буџета Републике Србије.
У вршењу надзора над применом мера заштите животне средине инспектор има и овлашћења и дужности утврђене посебним законом.
Члан 113.
Ако у току вршења инспекцијског надзора инспектор оцени да су поред повреде овог закона повређени и други закони и прописи којима се уређују питања од значаја за заштиту животне средине или појединог њеног дела, дужан је, поред предузимања мера за које је овлашћен, да обавести други надлежни орган.
Други надлежни инспекцијски орган о предузетим мерама извештава инспектора.
У случајевима када инспектор утврди такве повреде закона за које су истовремено прописане и надлежности других инспекцијских органа, обавезан је да, без одлагања, обавести министра како би се заједнички извршио надзор и предузеле одговарајуће мере.
Члан 114.
По жалби на првостепено решење надлежног општинског, односно градског органа, односно органа града Београд, које је донето у вршењу поверених послова решава министар.
По жалби против првостепеног решења надлежног општинског, односно градског органа са територије аутономне покрајине донетог у вршењу поверених послова решава надлежни орган аутономне покрајине.
По жалби на првостепено решење подручне јединице Министарства решава министар.
По жалби на првостепено решење надлежног органа аутономне покрајине, решава министар.
По жалби против првостепеног решења Министарства, решава Влада.
Члан 115.
Инспектор има службену легитимацију, ознаку и одговарајућу опрему.
Министар прописује образац службене легитимације, изглед и садржину ознаке и врсту опреме.
IX. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
1. Привредни преступи
Члан 116.
Новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:
1) користи природне ресурсе или добра, без сагласности Министарства (члан 15. став 3);
2) не изврши ремедијацију или на други начин не санира деградирану животну средину (члан 16. став 1);
3) врши ремедијацију или на други начин санира деградирану животну средину, без сагласности Министарства (члан 16. став 2);
3а) не донесе акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде и у њему не утврди рокове за њихово постепено достизање (члан 23. став 3);
3б) не поступа у складу са акционим планом за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде (члан 23. став 3);
4) сакупља или ставља у промет одређене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства, односно супротно условима утврђеним у дозволи (члан 27. став 4);
5) прекогранични промет примерака дивље флоре и фауне (увоз, извоз, унос, износ, поновни извоз) и њихових развојних облика и делова врши без дозволе, односно исправе коју издаје Министарство (члан 28. став 2);
6) при управљању опасним материјама не предузима све потребне превентивне, заштитне, сигурносне и санационе мере (члан 29. став 2);
7) изгради и употребљава постројења, односно комплексе и обавља активности ако нису испуњене прописане граничне вредности емисије и нивоа загађујућих материја, услови у погледу опреме и уређаја којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије, као и ако нису предузете друге мере и радње за обезбеђење прописаних услова заштите животне средине (члан 40. став 1);
8) испушта загађујуће и опасне материје, отпадне воде или емитује енергију у ваздух, воду или земљиште на начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима изнад прописаних (члан 40. став 2);
9) примењује домаћу или увозну технологију или процес, односно производи, складишти и ставља у промет производе који не испуњавају захтеве у погледу животне средине, односно захтеве квалитета производа или је технологија, процес, производ, полупроизвод или сировина забрањена у земљи извознику (члан 51. став 1);
10) употребљава уређаје који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које технички захтеви нису утврђени техничким прописима супротно члану 51. став 4. овог закона;
11) увози опасан отпад (члан 57. став 1);
12) увози, извози или врши транзит отпада без дозволе Министарства (члан 57. став 3);
13) не поступа у складу са одредбама члана 58. став 1. овог закона;
14) не поступи у складу са чланом 60ј овог закона;
15) не предузима мере санације о свом трошку (члан 63. став 1);
16) не изради или не реализује санациони план из члана 66. став 4. овог закона;
17) не осигура се за случај штете причињене трећим лицима услед удеса (члан 106).
За привредни преступ из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа, а највише до двадесетоструког износа учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа.
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.
2. Прекршаји
Члан 117.
Новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:
1) производи и/или ставља у промет превозна средства која не испуњавају услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања (члан 40. став 3);
2) - брисана -
3) на декларацији сировине, полупроизвода или производа не упозори на загађење животне средине и штету по здравље људи које сировина, полупроизвод или производ, односно њихово паковање узрокује или може узроковати у животној средини (члан 52. став 1);
4) употребљава еколошки знак супротно одредбама члана 53. овог закона;
5) не достави Обавештење из члана 59. став 1. овог закона;
6) не достави Извештај о безбедности и План заштите од удеса Министарству са подацима из члана 60а овог закона;
7) не поступи у складу са чланом 60в овог закона;
8) не поступи у складу са чланом 60ј овог закона;
9) врши мониторинг без овлашћења (члан 71. став 1);
10) не врши мониторинг и праћење других утицаја на стање животне средине (члан 72);
11) не доставља податке из мониторинга на прописан начин (члан 73);
12) не доставља податке од значаја за вођење регистра извора загађивања животне средине на прописан начин (члан 75. став 5);
12а) не достави Министарству и Агенцији за заштиту животне средине податке из члана 90г став 3. овог закона;
13) не омогући инспектору обављање контроле, односно не поступи по решењу инспектора (члан 111).
За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у сразмери са висином причињене штете или неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године, а одговорном лицу да врши одређене послове у трајању до једне године.
Члан 117а
Новчаном казном од 250.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако:
1) користи природне ресурсе и добра, без сагласности Министарства (члан 15. став 3);
2) не изврши ремедијацију или на други начин не санира деградирану животну средину (члан 16. став 1);
3) врши ремедијацију или на други начин санира деградирану животну средину, без сагласности Министарства (члан 16. став 2);
3а) не донесе акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде и у њему не утврди рокове за постепено достизање граничних вредности (члан 23. став 3);
3б) не поступа у складу са акционим планом за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде (члан 23. став 3);
4) сакупља или ставља у промет одређене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства, односно супротно условима утврђеним у дозволи (члан 27. став 4);
5) прекогранични промет примерака дивље флоре и фауне (увоз, извоз, унос, износ, поновни извоз) и њихових развојних облика и делова врши без дозволе, односно исправе коју издаје Министарство (члан 28. став 2);
6) производи и/или ставља у промет превозна средства која не испуњавају услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања (члан 40. став 3);
7) на декларацији сировине, полупроизвода или производа не упозори на загађење животне средине и штету по здравље људи које сировина, полупроизвод или производ, односно њихово паковање узрокује или може узроковати у животној средини (члан 52. став 1);
8) не поступа у складу са одредбама члана 58. став 1. овог закона;
9) не достави Обавештење из члана 59. овог закона;
10) не достави Извештај о безбедности и План заштите од удеса Министарству са подацима из члана 60а овог закона;
11) не поступи у складу са чланом 60в овог закона;
12) не поступи у складу са чланом 60ј овог закона;
13) врши мониторинг без овлашћења (члан 71. став 1);
14) не врши мониторинг и праћење других утицаја на стање животне средине (члан 72);
15) не доставља податке из мониторинга на прописан начин (члан 73);
16) не доставља податке од значаја за вођење регистра извора загађивања животне средине на прописан начин (члан 75. став 5);
16а) не достави Министарству и Агенцији за заштиту животне средине податке из члана 90г став 3. овог закона;
17) не омогући инспектору обављање контроле, односно не поступи по решењу инспектора (члан 111).
За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи и заштитна мера забране вршења делатности у трајању до три године.
Члан 118.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара или казном затвора до 30 дана казниће се за прекршај физичко лице ако:
1) узнемирава, злоставља, озлеђује и уништава дивљу фауну, односно разара њена станишта (члан 27. став 2);
2) уништава, кида или на други начин пустоши дивљу флору, односно уништава и разара њена станишта (члан 27. став 3);
3) сакупља или ставља у промет одређене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства, односно супротно условима утврђеним у дозволи (члан 27. став 4);
4) извози или увози заштићене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства (члан 28. став 1).
Члан 118а
Новчаном казном у износу од 5.000 динара казниће се за прекршај родитељ, старалац, односно одговорно лице у органу старатељства, ако због пропуштања дужног надзора над малолетником, малолетник учини прекршај из члана 118. став 1. тач. 1), 2) и 3) овог закона.
Члан 119.
- брисан -
Члан 120.
Новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу управе, односно јединици локалне самоуправе, односно организацији која врши јавна овлашћења ако:
1) изда одобрење за коришћење природног ресурса или добра, без сагласности Министарства (члан 15. став 1);
2) изда сагласност на пројекат санације и ремедијације који је израђен супротно прописаној садржини пројеката санације и ремедијације, без спровођења прописаног поступка за давање сагласности на пројекат, супротно прописаним условима за давањe сагласности на пројекат, као и без прописане документације која се подноси уз захтев за давање сагласности (члан 16);
3) изда дозволу без прибављеног мишљења организације надлежне за заштиту природе (члан 27. став 4);
4) изда дозволу, односно исправу без прописане документације или не води регистар издатих дозвола на прописан начин (члан 28);
5) припреми просторни или урбанистички план без услова за обезбеђење мера заштите животне средине из члана 34. овог закона;
6) не обавештава јавност и не донесе акт о увођењу посебних мера у случајевима из члана 42. став 1. овог закона;
7) - брисана -
8) не води евиденцију издатих потврда ради укључивања у систем EMAS (члан 44. став 9);
9) - брисана -
10) не донесе екстерне планове из члана 61. овог закона;
11) не прогласи стање угрожености животне средине и не обавештава јавност о предузетим мерама (члан 62);
11а) не донесе акциони, односно санациони план (члан 68);
12) не врши мониторинг (члан 69);
13) не доставља податке из мониторинга на прописан начин (члан 73);
14) не води информациони систем заштите животне средине (члан 74);
15) не води регистар извора загађивања животне средине (члан 75. став 2);
16) не поступа у складу са чл. 78, 80. и 81. овог закона;
16а) не достави Министарству и Агенцији за заштиту животне средине податке из члана 90г став 3. овог закона;
16б) не достави извештај из члана 100. став 4. овог закона.
За прекршај из става 1. овог члана одговорном лицу у органу управе, односно јединици локалне самоуправе, односно организацији која врши јавна овлашћења може се уз изречену казну изрећи и заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године.
Члан 121.
За прекршај из чл. 117, 117а, 118. и 118а овог закона може се уз казну изрећи и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или намењени за извршење прекршаја, односно који су настали или прибављени извршавањем прекршаја.
X. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 122.
Правна и физичка лица ускладиће своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 123.
Народна скупштина донеће у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона:
1) Националну стратегију одрживог коришћења природних ресурса и добара из члана 12. овог закона;
2) Национални програм заштите животне средине из члана 64. овог закона.
Члан 124.
Влада ће донети, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, акт из члана 43. став 3. овог закона, а у року од две године од дана ступања на снагу овог закона акционе планове из члана 65. овог закона, као и програм из члана 69. став 3. овог закона.
До доношења Стратегије и националних акционих планова, основу за коришћење природних ресурса и добара чине основе природних ресурса (водопривредна, шумска, геолошка, минерално-сировинска, педолошка, пољопривредна, заштита простора и друге еколошко-просторне основе) као посебни документи о потенцијалима природног ресурса, односно добра који се израђују или иновирају на основу утврђених или процењених биланса и других категорија у складу са Просторним планом Републике Србије и другим просторним и урбанистичким плановима.
Члан 125.
Фонд за заштиту животне средине почиње са радом најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 126.
Председника и чланове управног и надзорног одбора, као и директора Фонда, Влада ће именовати у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Управни одбор донеће статут Фонда у року од 30 дана од дана именовања.
Члан 127.
Одредбе закона и других прописа којима се уређује управљање природним ресурсима и добрима, као и планирање и изградња, а које су у супротности са овим законом неће се примењивати.
Члан 128.
До доношења прописа на основу овлашћења из овог закона примењиваће се прописи донети на основу:
1) Закона о основама заштите животне средине ("Службени лист СРЈ", бр. 24/98, 24/99 и 44/99);
2) Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95).
Члан 129.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи:
1) Закон о основама заштите животне средине ("Службени лист СРЈ", бр. 24/98, 24/99 и 44/99);
2) Закон о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95) осим одредаба којима се уређује заштита ваздуха, заштита природних добара и заштита од буке.
Члан 130.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".
На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим
Указ о проглашењу Закона о заштити животне средине
Проглашава се Закон о заштити животне средине, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на Шестој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2004. години, 14. децембра 2004. године.
ПР број 74
У Београду, 20. децембра 2004. године
Председник Републике,
Борис Тадић, с.р.
Закон о заштити животне средине
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 135/2004 од 21.12.2004. године.
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1.
Овим законом уређује се интегрални систем заштите животне средине којим се обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици.
Систем заштите животне средине
Члан 2.
Систем заштите животне средине чине мере, услови и инструменти за:
1) одрживо управљање, очување природне равнотеже, целовитости, разноврсности и квалитета природних вредности и услова за опстанак свих живих бића;
2) спречавање, контролу, смањивање и санацију свих облика загађивања животне средине.
Одрживо управљање природним вредностима и заштита животне средине остварују се у складу са овим законом и посебним законом.
Значење израза
Члан 3.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) животна средина јесте скуп природних и створених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот;
2) квалитет животне средине јесте стање животне средине које се исказује физичким, хемијским, биолошким, естетским и другим индикаторима;
3) природне вредности јесу природна богатства која чине: ваздух, вода, земљиште, шуме, геолошки ресурси, биљни и животињски свет;
4) заштићено природно добро јесте очувани део природе посебних вредности и одлика (геодиверзитета, биодиверзитета, предела, пејзажа и др), који има трајни еколошки, научни, културни, образовни, здравствено-рекреативни, туристички и други значај, због чега као добро од општег интереса ужива посебну заштиту;
5) јавно природно добро јесте уређени или неуређени део природног богатства, односно ваздуха, водних добара, приобаља, подземних добара, шумских добара, предела или простора, једнако доступан свима;
6) геодиверзитет (геолошка разноврсност) јесте присуство или распрострањеност разноврсних елемената и облика геолошке грађе, геолошких структура и процеса, геохронолошких јединица, стена и минерала различитог састава и начина постанка и разноврсних палеоекосистема мењаних у простору под утицајима унутрашњих и спољашњих геодинамичких чинилаца током геолошког времена;
7) биодиверзитет (биолошка разноврсност) јесте разноврсност организама у оквиру врсте, међу врстама и међу екосистемима и обухвата укупну разноврсност гена, врста и екосистема на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу;
8) катастар загађивача јесте регистар систематизованих информација и података о загађивачима медијума животне средине са подацима о њиховој локацији, производним процесима, карактеристикама, материјалним билансима на улазима и излазима сировина, полупроизвода и производа, постројењима за пречишћавање, токовима отпада и загађујућих материја и месту њиховог испуштања, третмана и одлагања;
9) активност која утиче на животну средину (у даљем тексту: активност) јесте сваки захват (стални или привремени) којим се мењају и/или могу променити стања и услови у животној средини, а односи се на: коришћење ресурса и природних добара; процесе производње и промета; дистрибуцију и употребу материјала; испуштање (емисију) загађујућих материја у воду, ваздух или земљиште; управљање отпадом и отпадним водама, хемикалијама и штетним материјама; буку и вибрације; јонизујуће и нејонизујуће зрачење; удесе;
10) постројење јесте стационарна техничка јединица у којој се изводи једна или више активности које су утврђене посебним прописом и за чији рад се издаје дозвола, као и свака друга активност код које постоји техничка повезаност са активностима које се изводе на том месту и која може произвести емисије и загађења;
11) загађивање животне средине јесте уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, изазвано људском делатношћу или природним процесима које има или може имати штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи;
12) капацитет животне средине јесте способност животне средине да прихвати одређену количину загађујућих материја по јединици времена и простора тако да не наступи неповратна штета у животној средини;
13) угрожена животна средина јесте одређени део простора где загађење или ризик од загађења превазилази капацитет животне средине;
14) загађивач јесте правно или физичко лице које својом активношћу или неактивношћу загађује животну средину;
15) загађујуће материје јесу материје чије испуштање у животну средину утиче или може утицати на њен природни састав, особине и интегритет;
16) оптерећење животне средине јесте појединачни или збирни утицај активности на животну средину које се може изразити као укупно (више сродних компоненти), заједничко (више разнородних компоненти), дозвољено (у оквиру граничних вредности) и прекомерно (преко дозвољених граничних вредности) оптерећење;
17) деградација животне средине јесте процес нарушавања квалитета животне средине који настаје природном или људском активношћу или је последица непредузимања мера ради отклањања узрока нарушавања квалитета или штете по животну средину, природне или радом створене вредности;
18) емисија јесте испуштање загађујућих материја или енергије из индивидуалних и/или дифузних извора у животну средину и њене медијуме;
19) имисија јесте концентрација загађујућих материја и ниво енергије у животној средини којом се изражава квалитет животне средине у одређеном времену и простору;
20) отпад јесте сваки предмет или супстанца, категорисан према утврђеној класификацији отпада са којим власник поступа или има обавезу да поступа, односно управља;
21) опасне материје јесу хемикалије и друге материје које имају штетне и опасне карактеристике;
22) најбоље доступне технике представљају најефективније и најнапредније фазе у развоју одређених активности и начин њиховог обављања који омогућава погоднију примену одређених техника за задовољавање граничних вредности емисија које су пројектоване тако да спрече или где то није изводљиво, смање емисије и утицај на животну средину у целини;
23) ризик јесте одређени ниво вероватноће да нека активност, директно или индиректно, изазове опасност по животну средину, живот и здравље људи;
24) удес јесте изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја, који настаје неконтролисаним ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја при производњи, промету, употреби, превозу, преради, складиштењу, одлагању или дуготрајном неадекватном чувању. Овај израз не обухвата: војна постројења; нуклеарне удесе; генетички модификоване организме; транспорт опасних материја цевоводима, укључујући и пумпне станице; удесе при истраживању и експлоатацији минералних сировина; оштећења брана, са изузетком последица индустријских удеса проузрокованих таквим оштећењем;
25) санација, односно ремедијација јесте процес предузимања мера за заустављање загађења и даље деградације животне средине до нивоа који је безбедан за будуће коришћење локације укључујући уређење простора, ревитализацију и рекултивацију;
26) јавност јесте једно или више физичких или правних лица, њихова удружења, организације или групе.
Субјекти система заштите животне средине
Члан 4.
Систем заштите животне средине, у оквиру својих овлашћења, обезбеђују:
1) Република;
2) аутономна покрајина;
3) општина, односно град (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе);
4) предузећа, друга домаћа и страна правна лица и предузетници који у обављању привредне и друге делатности користе природне вредности, угрожавају или загађују животну средину (у даљем тексту: правна и физичка лица);
5) научне и стручне организације и друге јавне службе;
6) грађанин, групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге организације.
Сви субјекти система заштите животне средине дужни су да чувају и унапређују животну средину.
Обавезе субјеката
Члан 5.
У остваривању система заштите животне средине Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, правна и физичка лица одговорна су за сваку активност којом мењају или могу променити стање и услове у животној средини, односно за непредузимање мера заштите животне средине, у складу са законом.
Правна и физичка лица дужна су да у обављању својих делатности обезбеде: рационално коришћење природних богатстава; урачунавање трошкова заштите животне средине у оквиру инвестиционих и производних трошкова, примену прописа, односно предузимање мера заштите животне средине, у складу са законом.
Јачање свести
Члан 6.
Државни органи, научне установе, установе у области образовања, здравства, информисања, културе и друге установе, као и други облици удруживања, у оквиру својих делатности, подстичу, усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите животне средине.
Јачање свести о значају заштите животне средине обезбеђује се кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја, усавршавања у процесу рада, јавног информисања и популаризације заштите животне средине.
Удружења грађана
Члан 7.
Удружења грађана у области заштите животне средине припремају, пропагирају и реализују своје програме заштите, штите своја права и интересе у области заштите животне средине, предлажу активности и мере заштите, учествују у поступку доношења одлука у складу са законом, доприносе или непосредно раде на информисању о животној средини.
Сарадња
Члан 8.
Субјекти система заштите животне средине дужни су да међусобно сарађују, обезбеђују координацију и усклађивање у доношењу и спровођењу одлука.
Република остварује сарадњу у области заштите животне средине са другим државама и међународним организацијама.
Начела заштите животне средине
Члан 9.
Основна начела заштите животне средине јесу:
1) Начело интегралности - државни органи, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе обезбеђују интеграцију заштите и унапређивања животне средине у све секторске политике спровођењем међусобно усаглашених планова и програма и применом прописа кроз систем дозвола, техничких и других стандарда и норматива, финансирањем, подстицајним и другим мерама заштите животне средине.
2) Начело превенције и предострожности - свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да: проузрокује најмању могућу промену у животној средини; представља најмањи ризик по животну средину и здравље људи; смањи оптерећење простора и потрошњу сировина и енергије у изградњи, производњи, дистрибуцији и употреби; укључи могућност рециклаже; спречи или ограничи утицај на животну средину на самом извору загађивања.
Начело предострожности остварује се проценом утицаја на животну средину и коришћењем најбољих расположивих и доступних технологија, техника и опреме.
Непостојање пуне научне поузданости не може бити разлог за непредузимање мера спречавања деградације животне средине у случају могућих или постојећих значајних утицаја на животну средину.
3) Начело очувања природних вредности - природне вредности користе се под условима и на начин којима се обезбеђује очување вредности геодиверзитета, биодиверзитета, заштићених природних добара и предела.
Обновљиви природни ресурси користе се под условима који обезбеђују њихову трајну и ефикасну обнову и стално унапређивање квалитета.
Необновљиви природни ресурси користе се под условима који обезбеђују њихово дугорочно економично и разумно коришћење, укључујући ограничавање коришћења стратешких или ретких природних ресурса и супституцију другим расположивим ресурсима, композитним или вештачким материјалима.
4) Начело одрживог развоја - одрживи развој је усклађени систем техничко-технолошких, економских и друштвених активности у укупном развоју у којем се на принципима економичности и разумности користе природне и створене вредности Републике са циљем да се сачува и унапреди квалитет животне средине за садашње и будуће генерације.
Одрживи развој остварује се доношењем и спровођењем одлука којима се обезбеђује усклађеност интереса заштите животне средине и интереса економског развоја.
5) Начело одговорности загађивача и његовог правног следбеника - правно или физичко лице које својим незаконитим или неисправним активностима доводи до загађења животне средине одговорно је у складу са законом.
Загађивач је одговоран за загађивање животне средине и у случају ликвидације или стечаја предузећа или других правних лица, у складу са законом.
Загађивач или његов правни следбеник обавезан је да отклони узрок загађења и последице директног или индиректног загађења животне средине.
Промене власништва предузећа и других правних лица или други облици промене својине обавезно укључују процену стања животне средине и одређивање одговорности за загађење животне средине, као и намирење дугова (терета) претходног власника за извршено загађивање и/или штету нанету животној средини.
6) Начело "загађивач плаћа" - загађивач плаћа накнаду за загађивање животне средине када својим активностима проузрокује или може проузроковати оптерећење животне средине, односно ако производи, користи или ставља у промет сировину, полупроизвод или производ који садржи штетне материје по животну средину.
Загађивач, у складу са прописима, сноси укупне трошкове мера за спречавање и смањивање загађивања који укључују трошкове ризика по животну средину и трошкове уклањања штете нанете животној средини.
7) Начело "корисник плаћа" - свако ко користи природне вредности дужан је да плати реалну цену за њихово коришћење и рекултивацију простора.
8) Начело супсидијарне одговорности - државни органи, у оквиру својих финансијских могућности, отклањају последице загађивања животне средине и смањења штете у случајевима када је загађивач непознат, као и када штета потиче услед загађивања животне средине из извора ван територије Републике.
9) Начело примене подстицајних мера - државни органи, односно органи аутономне покрајине, односно органи јединице локалне самоуправе предузимају мере очувања и одрживог управљања капацитетом животне средине, посебно смањењем коришћења сировина и енергије и спречавањем или смањењем загађивања животне средине, применом економских инструмената и других мера, избором најбољих доступних техника, постројења и опреме која не захтева прекомерне трошкове и избором производа и услуга.
10) Начело информисања и учешћа јавности - у остваривању права на здраву животну средину свако има право да буде обавештен о стању животне средине и да учествује у поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на животну средину.
Подаци о стању животне средине су јавни.
11) Начело заштите права на здраву животну средину и приступа правосуђу - грађанин или групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге организације, право на здраву животну средину остварују пред надлежним органом, односно судом, у складу са законом.
Посебни закони
Члан 10.
Одрживо управљање природним вредностима и заштита животне средине уређују се овим законом, посебним законима и другим прописима којима се уређује:
1) процена утицаја планова, програма и пројеката на животну средину;
2) интегрисано спречавање и контрола загађивања;
3) заштита природе;
4) заштита ваздуха, вода, земљишта, шума, геолошких ресурса;
5) управљање хемикалијама;
6) управљање отпадом;
7) јонизујућа и нејонизујућа зрачења;
8) заштита од буке и вибрација и др.
II. УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ ВРЕДНОСТИМА
1. Планирање и коришћење природних вредности
Управљање природним вредностима
Члан 11.
Управљање природним вредностима остварује се планирањем одрживог коришћења и очувања њиховог квалитета и разноврсности, у складу са условима и мерама заштите животне средине утврђених овим и посебним законом.
Природне вредности су:
1) природни ресурси као обновљиве или необновљиве геолошке, хидролошке и биолошке вредности који се, директно или индиректно, могу користити или употребити, а имају реалну или потенцијалну економску вредност;
2) заштићена природна добра;
3) јавна природна добра.
Природне вредности могу се давати на коришћење у складу са условима и на начин утврђен овим и посебним законом.
Стратешки документи
Члан 12.
Одрживо коришћење и заштита природних вредности обезбеђују се у оквиру Стратегије просторног развоја Републике и Националне стратегије одрживог коришћења природних ресурса и добара.
Националну стратегију одрживог коришћења природних ресурса и добара (у даљем тексту: Национална стратегија), за период од најмање десет година, доноси Народна скупштина.
Национална стратегија садржи, нарочито:
1) начела одрживог развоја у националној политици управљања природним ресурсима и добрима;
2) анализу стања и досадашњег степена истражености природних ресурса и добара по врстама, просторном распореду, разноврсности, обиму и квалитету;
3) билансне категорије (просторне и временске функције, количине, квалитет, угроженост, обновљивост, стратешке резерве и сл.) и предвиђање трендова промене стања;
4) начин вредновања и услове одрживог коришћења природних ресурса и добара;
5) планско-развојну и социо-економску анализу стратешких приоритета истраживања и коришћења природних ресурса;
6) еколошко-просторне основе о потенцијалима природног ресурса или добра;
7) услове за постепену супституцију природних ресурса;
8) смернице за даља истраживања у области појединачних природних ресурса и добара и за потребе планирања, односно доношење планова и програма.
Национална стратегија се реализује путем планова, програма и основа за сваки појединачни природни ресурс или добро које доноси Влада Републике Србије.
На основу података и евиденција о извршењу планова, програма и основа, Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) једанпут у две године подноси извештај Народној скупштини о реализацији Националне стратегије.
Ако се из података о реализацији Националне стратегије утврди да се коришћењем природних богатстава значајно угрожава природна равнотежа екосистема Влада може, на предлог министарства надлежног за заштиту животне средине или другог министарстава, привремено ограничити обим коришћења природних вредности на одређеном подручју.
Национална стратегија објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
Планови и програми аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе
Члан 13.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру надлежности утврђених овим и посебним законом, доносе своје планове и програме управљања природним ресурсима и добрима, у складу са стратешким документима из члана 12. овог закона и својим специфичностима.
Две или више јединица локалне самоуправе могу донети заједничке програме из става 1. овог члана.
Контрола коришћења и заштита
Члан 14.
Контролу коришћења и заштиту природних ресурса и добара обезбеђују органи и организације Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са овим и посебним законима, а нарочито:
1) спровођењем Националне стратегије, планова, програма и основа;
2) применом стандарда, норматива и прописа о коришћењу и заштити природних ресурса и добара;
3) стратешком проценом утицаја на животну средину планова, програма, основа и других аката којима се уређује коришћење природних вредности и заштита животне средине;
4) проценом утицаја пројеката на животну средину на свим нивоима истраживања и експлоатације;
5) интегрисаним спречавањем и контролом загађивања животне средине;
6) усклађеним системом дозвола, одобрења и сагласности;
7) вођењем катастра коришћења природних богатстава и добара;
8) организовањем мониторинга коришћења природних ресурса и добара, стања животне средине прикупљањем, обједињавањем и анализом података и квантификовањем трендова.
Сагласност за коришћење
Члан 15.
Надлежни орган не може издати одобрење за коришћење природних ресурса или добара без сагласности на пројекат који садржи мере заштите и санације животне средине.
Сагласност из става 1. овог члана даје министарство надлежно за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство), којом се утврђује испуњеност услова и мера одрживог коришћења природних ресурса, односно добара и заштите животне средине у току и после престанка обављања активности, а на основу оцене о условима надлежних стручних организација.
Обавезе корисника
Члан 16.
Правно и физичко лице које користи природне ресурсе, односно добра дужно је да, у току извођења радова и обављања активности, као и по њиховом престанку, планира и спроводи мере којима се спречава угрожавање животне средине.
Ко деградира животну средину дужан је да изврши рекултивацију или на други начин санира деградирану животну средину, у складу са овим и посебним законима.
На пројекте из става 2. овог члана Министарство даје сагласност.
Министар прописује методологију за утврђивање приоритета за санацију животне средине.
Заштићена природна добра
Члан 17.
Заштићена природна добра користе се и унапређују на начин који омогућава њихово трајно очување и унапређивање, у складу са законом којим се уређује заштита природе.
У заштићеном природном добру не могу се обављати активности којима се угрожава капацитет животне средине, природна равнотежа, биодиверзитет, хидрографске, геоморфолошке, геолошке, културне и пејзажне вредности или на било који начин деградира квалитет и својства природног добра.
Коришћење и заштита јавних природних добара
Члан 18.
Јавна природна добра, као добра од општег интереса, користе се на начин и под условима којима се омогућава развој и трајност њихових природних, физичких, здравствених или естетских вредности у складу са прописима.
Коришћење простора
Члан 19.
Развојним и просторним планом утврђују се зоне изградње на одређеним локацијама зависно од капацитета животне средине и степена оптерећења, као и циљева изградње унутар одређених делова на тим локацијама.
У појединим зонама у којима је утврђена заштитна удаљеност или подручје, дозвољено је обављање активности на начин утврђен посебним прописима у складу са природом оптерећивања животне средине.
Јавне зелене површине
Члан 20.
Јавне зелене површине у насељеним местима и пределима обухваћеним просторним и урбанистичким плановима подижу се и одржавају на начин који омогућава очување и унапређивање природних и створених вредности.
Ако се због изградње објекта униште јавне зелене површине, оне се морају надокнадити под условима и на начин који одређује јединица локалне самоуправе.
Општи услови заштите, начин подизања и одржавања, обнове уништених јавних зелених површина и вођења података о јавним зеленим површинама уређују се посебним законом.
2. Заштита природних вредности
Интегрисана заштита
Члан 21.
Заштита природних вредности остварује се спровођењем мера за очување њиховог квалитета, количина и резерви, као и природних процеса, односно њихове међузависности и природне равнотеже у целини.
Заштита тла и земљишта
Члан 22.
Заштита, коришћење и уређење тла, пољопривредног и шумског земљишта и добара од општег интереса обухвата очување продуктивности, структуре, слојева, формација стена и минерала, као и њихових природних и прелазних облика и процеса.
На површини или испод површине земљишта могу се вршити активности и одлагати материје које не загађују или оштећују земљиште.
У току реализације пројеката, као и пре његовог извођења (изградње, експлоатације минералних сировина, и др), обезбеђује се заштита тла и земљишта.
Заштита вода
Члан 23.
Воде се могу користити и оптерећивати, а отпадне воде испуштати у воде уз примену одговарајућег третмана, на начин и до нивоа који не представља опасност за природне процесе или за обнову квалитета и количине воде и који не умањује могућност њиховог вишенаменског коришћења.
Заштита и коришћење вода остварује се у оквиру интегралног управљања водама спровођењем мера за очување површинских и подземних вода и њихових резерви, квалитета и количина, као и заштитом корита, обалних подручја и сливова, у складу са посебним законом.
Мере заштите вода обезбеђују спречавање или ограничавање уношења у воде опасних, отпадних и других штетних материја, праћење и испитивање квалитета површинских и подземних вода, као и квалитета отпадних вода и њихово пречишћавање.
Заштита ваздуха
Члан 24.
Заштита ваздуха остварује се предузимањем мера систематског праћења квалитета ваздуха, смањењем загађивања ваздуха загађујућим материјама испод прописаних граничних вредности и предузимањем техничко-технолошких и других потребних мера за смањење емисије, праћењем утицаја загађеног ваздуха на здравље људи и животну средину. Мере заштите ваздуха обезбеђују очување атмосфере у целини са свим њеним процесима и климатским обележјима.
Заштита и очување шума
Члан 25.
Ради заштите и унапређивања шумских екосистема шумама се газдује тако да се обезбеђује рационално управљање шумама, очување генетског фонда, побољшање структуре и остваривање приоритетних функција шума.
Државни органи, власници и корисници шума дужни су да предузимају потребне мере за очување и одрживо коришћење шума, мере обнављања, подизања и њиховог унапређивања, као и контроле и заштите шума у случају прекограничног загађивања.
Очување биосфере и заштита биодиверзитета
Члан 26.
Очување биосфере обухвата заштиту организама, њихових заједница и станишта, укључујући и очување природних процеса и природне равнотеже унутар екосистема, уз обезбеђивање њихове одрживости.
Биодиверзитет и биолошки ресурси штите се и користе на начин који омогућава њихов опстанак, разноврсност, обнављање и унапређивање у случају нарушености.
Заштита биодиверзитета, коришћење биолошких ресурса, генетички модификованих организама и биотехнологије врши се на основу овог закона и посебног закона, као и обавеза преузетих међународним уговорима.
Заштита и коришћење флоре и фауне
Члан 27.
Ради заштите биодиверзитета и биолошких ресурса, односно аутохтоних биљних и животињских врста и њихово распростирање, Министарство, други надлежни органи и организације контролишу уношење и гајење биљних и животињских врста страног порекла.
Забрањено је узнемиравати, злостављати, озлеђивати и уништавати дивљу фауну и разарати њена станишта.
Забрањено је уништавати, кидати или на други начин пустошити дивљу флору, односно уништавати и разарати њена станишта.
Одређене врсте дивље флоре и фауне, њихови развојни облици и делови могу се сакупљати и стављати у промет на начин и под условима утврђеним у дозволи коју издаје Министарство, по претходно прибављеном мишљењу организације надлежне за заштиту природе.
Правно лице, односно предузетник које врши промет врста дивље флоре и фауне дужно је да плаћа накнаду.
Висина накнаде из става 5. овог члана утврђује се актом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне који доноси Влада.
Средства остварена од накнаде из става 6. овог члана приход су буџета Републике и користе се наменски за заштиту и унапређивање животне средине у складу са овим законом.
Промет угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне
Члан 28.
Увоз и извоз угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова врши се под условом да увоз, односно извоз није забрањен, односно да извезена количина или број примерака угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне неће угрозити опстанак те врсте у Републици, као и под другим условима прописаним законом, на основу дозволе коју издаје Министарство.
Транзит угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова врши се под условом да је издата извозна дозвола.
Уз захтев за издавање дозволе за увоз и извоз из става 1. овог члана подносилац захтева прилаже:
1) мишљење овлашћене научне и стручне организације да се извозом угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне у траженој количини или броју примерака неће угрозити опстанак те врсте у Републици;
2) изјаву увозника, односно извозника у које сврхе ће се користити примерак врсте;
3) другу прописану документацију.
Министар надлежан за послове заштите животне средине (у даљем тексту: министар) одређује научне и стручне организације које дају стручне оцене да се извозом угрожене и заштићене врсте дивље флоре и фауне у траженој количини или броју примерака неће угрозити опстанак те врсте у Републици.
Министар ближе прописује документацију која се подноси уз захтев из става 3. овог члана, садржину и изглед дозволе.
Министарство води регистар издатих дозвола на прописан начин.
Опасне материје
Члан 29.
Управљање опасним материјама, односно заштита од органских и неорганских материја са опасним својствима, као и планирање, организовање и предузимање превентивних и санационих мера врши се под условима и на начин којим се обезбеђује смањење ризика од удеса и пружање адекватног одговора на удес.
Правно и физичко лице које управља опасним материјама или које примењује технологије штетне по животну средину, дужно је да предузима све потребне заштитне и сигурносне мере којима се ризик од опасности по животну средину и здравље људи своди на најмању могућу меру.
Управљање отпадом
Члан 30.
Управљање отпадом спроводи се по прописаним условима и мерама поступања са отпадом у оквиру система сакупљања, транспорта, третмана и одлагања отпада, укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање отпадом после њиховог затварања.
Власник отпада дужан је да предузме мере управљања отпадом у циљу спречавања или смањења настајања, поновну употребу и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина и коришћење отпада као енергента, односно одлагање отпада.
Заштита од буке и вибрација
Члан 31.
Корисник извора буке може стављати у промет и употребљавати изворе буке по прописаним условима уз примену прописаних мера заштите којима се смањују емисије буке, односно употреба постројења, уређаја, машина, транспортних средстава и апарата који проузрокују буку.
Заштита од вибрација спроводи се предузимањем мера којима се спречава и отклања угрожавање животне средине од дејства механичких, периодичних и појединачних потреса изазваних људском делатношћу.
Заштита од зрачења
Члан 32.
Заштита од зрачења спроводи се применом система мера којима се спречава угрожавање животне средине и здравље људи од дејства зрачења која потичу из јонизујућих и нејонизујућих извора и отклањају последице емисија које извори зрачења емитују или могу да емитују.
Правно и физичко лице може производити, вршити промет и користити изворе јонизујућих и нејонизујућих зрачења по прописаним условима и на прописан начин.
III. МЕРЕ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
1. Превентивне мере
Планирање и изградња
Члан 33.
Уређење простора, коришћење природних ресурса и добара одређено просторним и урбанистичким плановима и другим плановима (планови уређења и основе коришћења пољопривредног земљишта, шумске, водопривредне, ловнопривредне основе и програми унапређења рибарства на рибарским подручјима и други планови) заснива се на обавези да се:
1) природни ресурси и добра очувају и унапређују и у највећој мери обнављају, а ако су необновљиви да се рационално користе;
2) обезбеди заштита и несметано остваривање функција заштићених природних добара са њиховом заштићеном околином и у највећој могућој мери очувају станишта дивљих биљних и животињских врста и њихове заједнице;
3) обезбеди очување изграђеног простора;
4) обезбеде услови за одмор и рекреацију човека;
5) одреде мере заштите животне средине;
6) прикаже постојеће стање по елементима из тач. 1), 2), 3) и 4) овог члана и планирано стање са мерама потребним да се планови остваре.
Министарство, орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе учествује у поступку припреме и доношења планова из става 1. овог члана, на начин одређен законом.
Просторно и урбанистичко планирање
Члан 34.
У просторним и урбанистичким плановима обезбедиће се мере и услови заштите животне средине, а нарочито:
1) утврђивање посебних режима очувања и коришћења подручја заштићених природних добара, изворишта водоснабдевања, термалних и минералних изворишта, шума, пољопривредног земљишта, јавних зелених површина, рекреационих подручја и бања;
2) одређивање подручја угрожених делова животне средине (загађена подручја, подручја угрожена ерозијом и бујицама, експлоатацијом минералних сировина, плавна подручја и сл.) и утврђивање мера за санацију ових подручја;
3) утврђивање мера и услова заштите животне средине према којима ће се користити простор намењен експлоатацији минералних сировина, односно вршити изградња индустријских и енергетских објеката, објеката за прераду и одлагање отпада, објеката инфраструктуре и других објеката чијом изградњом или коришћењем се може угрозити животна средина.
Услове за обезбеђење мера из става 1. овог члана даје Министарство, орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, на захтев органа надлежног за припрему и доношење плана, а на основу услова и мишљења надлежних стручних организација.
Стратешка процена утицаја на животну средину
Члан 35.
Стратешка процена утицаја на животну средину врши се за планове, програме и основе у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта, пољопривреде, шумарства, рибарства, ловства, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, управљања водама, телекомуникација, туризма, инфраструктурних система, заштите природних и културних добара, биљног и животињског света и њихових станишта и др. и саставни је део плана, односно програма или основе.
Стратешка процена утицаја на животну средину мора бити усклађена са другим проценама утицаја на животну средину, као и са плановима и програмима заштите животне средине и врши се у складу са поступком прописаним посебним законом.
Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, у оквиру својих права и дужности, одређује врсте планова и програма за које се израђује стратешка процена утицаја.
Процена утицаја пројекта на животну средину
Члан 36.
Процена утицаја пројекта на животну средину врши се за пројекте који се планирају и реализују у простору, укључујући промене технологије, реконструкцију, проширење капацитета или престанак рада који могу довести до значајног загађивања животне средине или представљају ризик по здравље људи.
Процена утицаја пројекта на животну средину обухвата пројекте из области индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде и комуналних делатности, као и све пројекте који се планирају на заштићеном природном добру и у заштићеној околини непокретног културног добра.
Процена утицаја пројекта на животну средину је саставни део техничке документације без које се не може приступити извођењу пројекта и врши се у складу са поступком прописаним посебним закононом.
Интегрисано спречавање и контрола загађивања
Члан 37.
За рад нових и постојећих постројења која могу имати негативне утицаје на здравље људи и животну средину прибавља се интегрисана дозвола којом се обезбеђује спречавање и контрола загађивања животне средине.
Врсте активности и постројења, услови и поступак издавања интегрисане дозволе, надзор и друга питања од значаја за интегрисано спречавање и контролу загађивања животне средине уређују се посебним законом.
Процена опасности од удеса
Члан 38.
Правно и физичко лице које обавља активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у количинама које су једнаке или веће од прописаних, а које могу изазвати удес дужно је да у поступку процене утицаја пројекта на животну средину, односно прибављања интегрисане дозволе, изради процену опасности од удеса.
Процена опасности од удеса израђује се на основу посебне методологије коју прописује министар, по прибављеном мишљењу других органа и организација и садржи услове за управљање ризиком који се односе на:
1) спровођење мера превенције, приправности и одговора на удес;
2) предузимање мера отклањања последица удеса, односно санације.
Сагласност на процену опасности од удеса даје Министарство.
2. Услови заштите животне средине
2.1. Стандарди квалитета животне средине и стандарди емисије
Граничне вредности
Члан 39.
У Републици утврђују се стандарди квалитета животне средине и стандарди емисије, односно граничне вредности имисије и емисије загађујућих материја и енергије у ваздух, воду и земљиште, укључујући и емисију из мобилних извора загађивања.
Јединствени нормативи утврђују се ради: контроле квалитета ваздуха, вода, земљишта, поступања са отпадом и хемикалијама, третмана отпадних вода, индустријског загађења и управљања ризиком, нивоа буке и вибрација и др.
Граничне вредности емисија загађујућих материја на месту испуштања у животну средину и нивое имисије загађујућих материја у животној средини утврђује Влада.
Услови за рад постројења и обављање активности
Члан 40.
Изградња и рад постројења и обављање активности врши се ако су испуњени прописани стандарди емисије и имисије, опреме и уређаја којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије и обезбеђује њено очување, односно ако су предузете друге мере и радње за обезбеђивање прописаних услова заштите животне средине.
Загађујуће и опасне материје, отпадне воде или енергија испуштају се у ваздух, воду и земљиште на прописан начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима које нису изнад прописаних граничних вредности.
Превозна средстава која се производе и пуштају у промет морају испуњавати услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања.
Ограничење ради примене стандарда
Члан 41.
Ради постепене примене стандарда емисија и имисија из члана 39. овог закона и очувања природних вредности, Влада може, на одређено време, ограничити рад постројења и обављање активности на одређеном подручју.
Време на које Влада утврђује ограничења из става 1. овог члана одређује се у складу са прописаним граничним вредностима и Националним програмом заштите животне средине.
Упозорење јавности
Члан 42.
Министарство обавештава јавност и доноси акт о увођењу посебних мера у случајевима непосредне опасности или прекорачења прописаних граничних вредности загађења.
Министар прописује критеријуме за доношење акта из става 1. овог члана и начин упозорења јавности.
Орган јединице локалне самоуправе доноси акт о увођењу посебних мера у случају из става 1. овог члана ако је загађење ограничено на територији јединице локалне самоуправе и нема утицаја на шире подручје.
Статус угрожене животне средине
Члан 43.
Статус угрожене животне средине и режим санације и ремедијације за подручје од значаја за Републику одређује Министарство, по прибављеном мишљењу других надлежних органа, а за подручје од локалног значаја одређује јединица локалне самоуправе.
Статус посебно угрожене животне средине одређује Влада.
Влада утврђује критеријуме за одређивање статуса посебно угрожене животне средине, односно статуса угрожене животне средине и за утврђивање приоритета за санацију и ремедијацију.
2.2. Систем управљања заштитом животне средине
Укључивање у систем управљања и контроле заштите животне средине
Члан 44.
У Републици примењују се домаћи и међународни стандарди и прописи за управљање, сертификацију и регистрацију система управљања заштитом животне средине.
Правно и физичко лице може сертификовати систем управљања заштитом животне средине према ЈУС-ИСО 14001, у складу са законом.
Правно и физичко лице може регистровати сертификован систем управљања заштитом животне средине ради укључивања у систем управљања и контроле заштите животне средине ЕУ (у даљем тексту: систем ЕМАС), у складу са овим законом.
Захтев за регистрацију у систем ЕМАС
Члан 45.
У систем ЕМАС могу се укључити правна и физичка лица која у свом пословању испуњавају захтеве система управљања заштитом животне средине који се односе на утврђивање и вођење политике, планирање, спровођење, контролу и проверу система управљања и примене мера за његово унапређивање.
Ради испуњавања услова за успостављање система управљања заштитом животне средине и регистрације у систем ЕМАС правно и физичко лице дужно је да изради извештај о утицајима активности, производа и услуга на животну средину, организује и спроведе проверу усаглашености система управљања коју врши оцењивач из правног и физичког лица или ван њега.
Регистрација у систем ЕМАС врши се на основу захтева правног и физичког лица који се подноси Министарству.
Уз захтев за регистрацију у систем ЕМАС, који се подноси на прописаном обрасцу, прилаже се:
1) изјава правног и физичког лица за укључивање у систем ЕМАС са прописаном садржином;
2) потврда акредитованог оцењивача ЕМАС о тачности навода датих у изјави правног и физичког лица о испуњености услова заштите животне средине за укључивање у систем ЕМАС.
Одлуку о регистрацији доноси Министарство на основу поднете документације, као и на основу инспекцијске контроле о примени прописа о заштити животне средине.
Образац захтева из става 4. овог члана прописује министар.
Правно и физичко лице плаћа накнаду за упис у регистар.
Висину накнаде за упис у регистар прописује Влада.
Упис у регистар врши се на период од једне године и може се продужити на захтев правног и физичког лица.
Захтев за продужење регистрације подноси се најкасније 30 дана пре истека рока на који је упис извршен.
Акредитација
Члан 46.
Акредитација оцењивача ЕМАС и контрола њихових активности врши се у складу са законом и другим прописима којима се уређује акредитација.
Акредитовани оцењивач ЕМАС проверава испуњеност свих услова прописаних за правна и физичка лица која се укључују у систем ЕМАС или су део тог система.
Регистри система ЕМАС
Члан 47.
Министарство води регистар правних и физичких лица укључених у систем ЕМАС.
Подаци из регистра ЕМАС су јавни.
Акредитационо тело које води регистар акредитованих оцењивача система ЕМАС, дужно је да најмање једном месечно доставља Министарству податке из регистра, а на захтев Министарства доставља и податке у вези са поступком акредитације оцењивача ЕМАС.
На захтев Министарства акредитовани оцењивач ЕМАС доставља податке о резултатима проверавања система ЕМАС у правном и физичком лицу.
Министарство обезбеђује заштиту података из ст. 3. и 4. овог члана који представљају пословну тајну.
Одбијање уписа и брисање из регистра
Члан 48.
Министарство ће одбити захтев за упис у регистар ако правно и физичко лице не испуњава услове за укључење у систем ЕМАС.
Из регистра система ЕМАС брише се правно и физичко лице:
1) ако у прописаном року не поднесе захтев за продужење регистрације са попуњеном изјавом, обрасцем регистрације и доказом о уплаћеној накнади;
2) ако се утврди да правно и физичко лице не испуњава један или више услова за регистрацију;
3) ако је акредитационо тело доставило Министарству негативан извештај о контроли рада акредитованог оцењивача ЕМАС.
Министарство може у случају из става 2. овог члана одлучити да регистрацију правног и физичког лица суспендује на одређено време до испуњења услова за регистрацију.
Знак ЕМАС
Члан 49.
Знак ЕМАС могу користити само правна и физичка лица која су регистрована у систем ЕМАС у случајевима и на начин утврђен у складу са законом.
Овлашћење за доношење прописа
Члан 50.
Министар прописује:
1) захтеве за успостављање и спровођење система управљања заштитом животне средине;
2) садржину извештаја о утицајима активности, производа и услуга на животну средину;
3) садржину изјаве за укључивање у систем ЕМАС и доступност информација о систему ЕМАС јавности;
4) начин провере система ЕМАС унутар правног и физичког лица и садржај извештаја оцењивача;
5) садржину, изглед и употребу знака ЕМАС.
2.3. Стандарди производа, процеса и услуга
Технологије, процеси, производи, полупроизводи, сировине
Члан 51.
На територији Републике може се примењивати домаћа или увезена технологија или процес, односно производити и стављати у промет производи ако испуњавају прописане стандарде заштите животне средине, односно стандарде квалитета производа или ако технологија, процес, производ, полупроизвод или сировина није забрањена у земљи извознику.
Министарство може, у случају сумње, наложити да се технологија, процес, производ, полупроизвод или сировина из става 1. овог члана оцени у односу на штетан утицај на животну средину и када је снабдевен прописаном исправом.
Оцену технологије, процеса, производа, полупроизвода или сировине из става 2. овог члана даје, у року од 30 дана од дана пријема захтева, акредитована стручна организација или стручна лица за поједине области.
Уређаји који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које нису прописани домаћи стандарди могу се употребљавати ако је њихову ефикасност за те намене утврдила овлашћена стручна организација.
Министарство може забранити производњу и промет одређених производа и вршење одређених активности, на одређено време или на делу територије Републике, односно аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе ради спречавања угрожавања животне средине или здравља људи.
Упозорење на декларацији
Члан 52.
Произвођач или дистрибутер је обавезан да на декларацији сировине, полупроизвода или производа упозори на загађење животне средине и штету по људско здравље које производ или његово паковање узрокује или може узроковати.
Упозорење мора садржати упутство за употребу или руковање производом, састојцима и његовим паковањем у производњи, употреби и одлагању, у складу са важећим стандардима и прописима за руковање.
Еколошки знак
Члан 53.
Еколошки знак утврђује се за производе намењене општој потрошњи, изузев производа за исхрану, пића и фармацеутских производа који у поређењу са сличним производима мање загађују животну средину при производњи, пласману, промету, потрошњи и одлагању или су добијени рециклажом отпада.
Еколошки знак утврђује се и за процесе и услуге који мање загађују животну средину.
За производе, процесе или услуге правно или физичко лице може добити право на коришћење еколошког знака ако се њиховом производњом, односно одвијањем, односно пружањем смањује:
1) потрошња енергетских ресурса;
2) емисија штетних и опасних материја;
3) производња отпада;
4) потрошња природних ресурса и др.
Министар прописује ближе услове и поступак за добијање права на коришћење еколошког знака, елементе, изглед и начин употребе еколошког знака за производе, процесе и услуге.
Додела и одузимање еколошког знака
Члан 54.
Акт о додели права на коришћење еколошког знака доноси Министарство.
Право на коришћење еколошког знака се додељује за период до три године.
Захтев за добијање еколошког знака заинтересовано лице подноси Министарству.
Уз захтев се подноси доказ о испуњености услова из члана 53. овог закона.
Трошкове доделе права на коришћење еколошког знака сноси подносилац захтева.
Право на коришћење еколошког знака одузима се ако производ, процес или услуга престане да испуњава један од услова за доделу знака.
Признања и награде
Члан 55.
Признања и награде за допринос заштити животне средине могу се доделити за:
1) спречавање загађивања животне средине;
2) најповољнија решења у производним поступцима у односу на животну средину;
3) развојне и истраживачке пројекте у заштити животне средине;
4) развој образовних програма за заштиту животне средине;
5) допринос појединаца за развој и унапређење заштите животне средине или за допринос у међународној сарадњи;
6) допринос стручних, других удружења и невладиних организација за развој и унапређење заштите животне средине.
Признања и награде додељује Министарство на основу конкурса.
Министар ближе прописује поступак и услове за доделу признања и награда.
3. Мере заштите од опасних материја
3.1. Производња и промет
Супстанце које оштећују озонски омотач
Члан 56.
На територији Републике забрањује се производња супстанци које оштећују озонски омотач.
Забрањен је увоз и извоз супстанци које оштећују озонски омотач, односно производа који садрже ове супстанце, које су утврђене ратификованим међународним уговором из земаља, односно у земље које нису стране уговорнице тог уговора.
Увоз, производња и стављање у промет нових и коришћених производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач, забрањен је, изузев за посебне намене.
Супстанце које оштећују озонски омотач, чији промет, односно коришћење није забрањен, као и производи који садрже супстанце које оштећују озонски омотач а служе за посебне намене, могу се увозити, односно извозити на основу дозволе Министарства.
Увозник, односно извозник подноси захтев за издавање дозволе уз који прилаже:
1) врсту и количину супстанце или производа који садржи супстанце које оштећују озонски омотач, а које су предмет увоза, односно извоза;
2) податке о пореклу супстанце или производа који садржи супстанце које оштећују озонски омотач које се увозе или одредишту у које се супстанца извози, односно о крајњем кориснику;
3) другу прописану документацију.
Увозник, односно извозник дужан је да води евиденцију и достави Министарству податке о врсти и количини увезених, односно извезених супстанци, количини продатих увезених супстанци и правним и физичким лицима којима су супстанце продате.
Влада прописује:
1) листу супстанци које оштећују озонски омотач чији је увоз, односно извоз забрањен;
2) листу супстанци и производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач, чији је увоз, односно извоз дозвољен;
3) листу супстанци и производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач за посебне намене.
Министарство води регистар о увозу, извозу и потрошњи супстанци које оштећују озонски омотач, односно производа.
Министар ближе прописује документацију која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз и извоз, начин вођења евиденције, односно регистра о увозу, извозу и потрошњи супстанци, односно производа, начин и рок достављања података.
Увоз, извоз и транзит отпада
Члан 57.
Забрањен је увоз опасног отпада.
Отпад се може увозити само ако не може да се обезбеди у Републици, а неопходан је у производњи као секундарна сировина.
Дозволу за увоз, извоз или транзит отпада издаје Министарство у складу са законом и другим прописима.
При подношењу захтева за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит из става 1. овог члана подносилац захтева прилаже документацију чију садржину прописује Министарство.
Министар прописује услове које морају да испуњавају стручне организације за испитивање отпада.
Министар одређује стручне организације из става 5. овог члана.
3.2. Поступање са опасним материјама
Обавезе правног и физичког лица
Члан 58.
Поступање са опасним материјама у производњи, употреби, превозу, промету, преради, складиштењу и одлагању врши се на начин да се не доведе у опасност живот и здравље људи, не загади животна средина, обезбеде и предузму мере заштите од удеса и друге мере утврђене законом.
Правно и физичко лице које производи, превози, ставља у промет, користи, прерађује, складишти или одлаже опасне материје дужно је да:
1) изради план заштите од удеса и да најмање сваке три године врши његово ажурирање или ревизију у складу са променама у раду постројења, примени технологије или обављању активности, укључујући и проверу приправности за његово спровођење;
2) спроводи превентивне и друге мере управљања ризиком од удеса из плана заштите од удеса;
3) изради извештај о стању сигурности који је доступан јавности и да најмање сваких пет година, као и у случају промена у раду постројења или обављању активности, врши ревизију извештаја о стању сигурности.
Лице из става 2. овог члана води евиденцију о врстама и количинама опасних материја.
У случају квара на постројењима или уређајима за заштиту животне средине услед чега настаје прекорачење граничних вредности емисије, лице из става 2. овог члана дужно је да без одлагања о томе обавести Министарство, надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе.
Превозник опасних материја дужан је да прибави дозволу надлежног органа за превоз опасних материја, у складу са посебним законом.
Одговор на удес
Члан 59.
У случају удеса правно или физичко лице без одлагања организује и спроводи планиране мере и поступке реаговања на удес и ангажује људе и средства у складу са израђеним планом заштите од удеса укључујући и обавезу обавештавања Министарства, односно надлежни орган аутономне покрајине и министарства надлежног за послове заштите од пожара, производњу и промет експлозивних материја, запаљивих течности и гасова и друге надлежне органе, у складу са законом.
Обавештење из става 1. овог члана обавезно садржи: околности удеса, место, време, присутне опасне материје, непосредну опасност по здравље људи и животну средину и кратак опис предузетих мера, као и непосредне мере приправности неопходне да би се спречило понављање удеса.
Обавеза достављања обавештења
Члан 60.
Правно и физичко лице из члана 58. овог закона, за постојеће и нове активности и постројења, доставља Министарству, органу аутономне покрајине, односно органу јединице локалне самоуправе на чијој територији има седиште, обавештење о:
1) новим постројењима најмање три месеца пре почетка градње или пуштања у рад;
2) постојећем постројењу у року од најмање годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Обавештење из става 1. овог члана садржи податке о:
1) врсти активности и раду постројења, локацији и непосредној околини постројења;
2) идентификацији, количини и физичком облику опасних материја, као и њиховој категоризацији;
3) стању сигурности;
4) спроведеним превентивним мерама за спречавање удеса и ограничавање последица;
5) мерама санације које се планирају или предузимају у случају удеса.
Обавезе надлежних органа
Члан 61.
Државни органи, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе доносе планове заштите од удеса.
План заштите од удеса са прекограничним ефектима доноси Влада.
Планови из ст. 1. и 2. овог члана ревидирају се сваке треће године.
Министар прописује:
1) садржину плана заштите од удеса и извештаја о стању сигурности;
2) начин вођења евиденције о врстама и количинама опасних материја у производњи, употреби, промету, превозу, преради, складиштењу и одлагању, начин и рокове достављања података;
3) ниво концентрација опасних материја у медијумима животне средине о којима се обавезно обавештава јавност;
4) начин и критеријуме за категоризацију и карактеризацију опасних материја;
5) критеријуме за утврђивање обима удеса за проглашавање стања угрожености животне средине од удеса.
На основу обавештења из чл. 59. и 60. овог закона Министарство води регистар постројења, као и регистар удеса који су пријављени.
Министарство је дужно да одреди постројења или групе постројења код којих је већа вероватноћа или могућност појаве удеса због локације и близине таквих постројења, као и да одреди опасне материје у тим постројењима (домино ефекат).
Проглашавање стања угрожености
Члан 62.
У случају удеса, зависно од његовог обима, унутар или ван постројења и процене последица које могу изазвати директну или одложену опасност по људско здравље и животну средину, проглашава се стање угрожености животне средине и обавештава јавност о предузетим мерама.
Стање угрожености животне средине из става 1. овог члана проглашава Министарство, односно орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе.
За удесе са прекограничним ефектима стање угрожености животне средине проглашава Влада.
Предузимање санационих мера и супсидијарна одговорност
Члан 63.
Ради спречавања даљег ширења загађења проузрокованог удесом, правно и физичко лице одмах предузима мере санације према плановима заштите о свом трошку.
Ако се накнадно утврди загађивач који је одговоран за удес, орган који је сносио трошкове отклањања последица загађивања животне средине захтева накнаду трошкова.
4. Програми и планови
Национални програм
Члан 64.
Планирање и управљање заштитом животне средине обезбеђује се и остварује спровођењем Националног програма заштите животне средине (у даљем тексту: Национални програм) који доноси Народна скупштина за период од најмање десет година.
Национални програм из става 1. овог члана обезбеђује интегралну заштиту животне средине и садржи нарочито:
1) опис и оцену стања животне средине;
2) основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите животне средине у целини, по областима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите;
3) услове за примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских и других мера за одрживи развој и управљање заштитом животне средине;
4) дугорочне и краткорочне мере за спречавање, ублажавање и контролу загађивања;
5) носиоце, начин и динамику реализације;
6) средства за реализацију.
Национални програм реализује се акционим и санационим плановима које доноси Влада за период од пет година.
Влада једанпут у две године подноси извештај Народној скупштини о реализацији Националног програма.
Акциони план
Члан 65.
Акциони планови доносе се за:
1) унапређивање просторног планирања и уређења простора;
2) заштиту земљишта;
3) заштиту вода;
4) заштиту ваздуха и атмосфере;
5) заштиту шума;
6) заштиту екосистема;
7) заштићена природна добра;
8) управљање отпадом;
9) управљање хемикалијама;
10) заштиту од јонизујућег и нејонизујућег зрачења;
11) заштиту од удеса;
12) заштиту од буке и вибрација;
13) одрживо управљање енергијом;
14) развој информационог система;
15) развој научног истраживања, образовања и васпитања;
16) развој и примену економских инструмената и др.
Санациони план
Члан 66.
Санациони план доноси се када загађење на одређеном простору превазилази ефекте мера које се предузимају, односно када је угрожен капацитет животне средине или постоји ризик од трајног нарушавања квалитета или штете у животној средини.
Санациони план Влада доноси у случају:
1) када ниво и обим деградације животне средине превазилази санационе могућности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе;
2) када је одговорни субјект непознат, а загађеност животне средине изазива штетне последице преко граница Републике;
3) када је одговорни субјекат ван јурисдикције Републике, а загађеност животне средине изазива штетне последице на њеној територији;
4) када загађеност животне средине угрожава подручје од изузетног значаја за Републику или на њему изазива штетне последице;
5) када је потребно предузети хитне и интервентне мере у ванредним случајевима.
Ако се накнадно утврди загађивач који је одговоран за загађивање, орган који је сносио трошкове санације животне средине захтева накнаду трошкова.
У случају прекорачења прописаних нивоа емисија и других активности које су довеле до деградације животне средине, загађивач је дужан да о свом трошку уради и реализује санациони план.
Садржина планова
Члан 67.
Акциони и санациони планови садрже нарочито: стање, мере, процену утицаја на здравље људи у случају угрожене животне средине, носиоце, начин, динамику и средства за реализацију плана.
Акционе и санационе планове припрема Министарство са министарствима надлежним за одговарајућу област.
Програми и планови аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе
Члан 68.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе доносе програм заштите животне средине на својој територији, односно локалне акционе и санационе планове, у складу са Националним програмом и плановима из чл. 65. и 66. овог закона и својим интересима и специфичностима.
Две или више јединица локалне самоуправе доносе заједнички програм заштите животне средине ради смањења негативних утицаја на животну средину или из разлога економичности (заједничко управљање отпадом, отпадним водама и сл).
IV. ПРАЋЕЊЕ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
1. Мониторинг
Обезбеђење мониторинга
Члан 69.
Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе у оквиру своје надлежности утврђене законом обезбеђују континуалну контролу и праћење стања животне средине (у даљем тексту: мониторинг), у складу са овим и посебним законима.
Мониторинг је саставни део јединственог информационог система животне средине.
Влада доноси програм мониторинга за период од две године.
Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе доноси програм мониторинга на својој територији који мора бити у складу са програмом из става 3. овог члана.
Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују финансијска средства за обављање мониторинга.
Садржина и начин вршења мониторинга
Члан 70.
Мониторинг се врши систематским мерењем, испитивањем и оцењивањем индикатора стања и загађења животне средине које обухвата праћење природних фактора, односно промена стања и карактеристика животне средине, укључујући и прекогранични мониторинг, и то: ваздуха, воде, земљишта, шума, биодиверзитета, флоре и фауне, елемената климе, озонског омотача, јонизујућег и нејонизујућег зрачења, буке, отпада, рану најаву удеса са праћењем и проценом развоја загађења животне средине, као и преузетих обавеза из међународних уговора.
Влада утврђује критеријуме за одређивање броја и распореда мерних места, мрежу мерних места, обим и учесталост мерења, класификацију појава које се прате, методологију рада и индикаторе загађења животне средине и њиховог праћења, рокове и начин достављања података.
Овлашћена организација
Члан 71.
Мониторинг може да обавља и овлашћена организација ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме, простора, акредитације за мерење датог параметра и ЈУС-ИСО стандарда у области узорковања, мерења, анализа и поузданости података, у складу са законом.
Министар, по претходно прибављеној сагласности министра надлежног за одређену област, прописује ближе услове које мора да испуњава овлашћена организација из става 1. овог члана.
Министар одређује овлашћену организацију из става 1. овог члана.
Акт из става 3. овог члана објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
Мониторинг загађивача
Члан 72.
Правно и физичко лице које је власник, односно корисник постројења које представља извор емисија и загађивања животне средине дужно је да, у складу са законом, преко надлежног органа, организације или овлашћене организације:
1) обавља мониторинг емисије;
2) обезбеђује метеоролошка мерења за велике индустријске комплексе или објекте од посебног интереса за Републику, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе;
3) учествује у трошковима мерења имисије у зони утицаја, по потреби;
4) прати и друге утицаје своје активности на стање животне средине.
Влада утврђује врсте емисије и других појава које су предмет мониторинга загађивача, методологију мерења, узимања узорака, начин евидентирања, рокове достављања и чувања података.
Загађивач планира и обезбеђује финансијска средства за обављање мониторинга емисије, као и за друга мерења и праћења утицаја своје активности на животну средину.
Достављање података
Члан 73.
Државни органи, односно организације, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, овлашћене организације и загађивачи дужни су да податке из мониторинга из чл. 70. и 72. овог закона достављају Агенцији за заштиту животне средине на прописан начин.
2. Информациони систем и начин достављања података
Информациони систем
Члан 74.
Ради ефикасног идентификовања, класификовања, обраде, праћења и евиденције природних вредности и управљања животном средином у Републици успоставља се и води информациони систем заштите животне средине (у даљем тексту: информациони систем).
Информациони систем обезбеђује формирање, класификовање, одржавање, презентацију и дистрибуцију нумеричких, описних и просторних база података о: квалитету медијума животне средине, праћењу стања и заштити животне средине, законодавним, административним и организационим и стратешким мерама, научно-техничким информацијама о планским мерама превенције и размену информација са другим информационим системима и др.
Информациони систем води Агенција за заштиту животне средине.
Информациони систем обезбеђује приступ другим информационим системима и хармонизацију свих релевантних информација и података на националном и међународном нивоу.
Влада ближе прописује садржину и начин вођења информационог система, методологију, структуру, заједничке основе, категорије и нивое сакупљања података, као и садржину информација о којима се редовно и обавезно обавештава јавност.
Интегрални катастар загађивача
Члан 75.
Ради праћења квалитативних и квантитативних промена у животној средини и предузимања мера заштите у животној средини води се интегрални катастар загађивача у складу са овим законом.
Интегрални катастар загађивача води Агенција за заштиту животне средине.
Министар прописује методологију за израду интегралног катастра загађивача, као и врсту, начине, класификацију и рокове достављања података.
Загађивач је дужан да о свом трошку доставља прописане податке на начин и у роковима утврђеним у складу са законом.
3. Извештај о стању животне средине
Извештај о стању животне средине
Члан 76.
Влада једанпут годишње подноси Народној скупштини извештај о стању животне средине у Републици.
Надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе једанпут у две године подноси скупштини аутономне покрајине, односно скупштини јединице локалне самоуправе извештај о стању животне средине на својој територији.
Извештаји о стању животне средине објављују се у службеним гласилима Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Садржај извештаја о стању животне средине
Члан 77.
Извештај из члана 76. овог закона садржи нарочито податке о:
1) стању и променама у животној средини;
2) спровођењу Стратегије, Националног програма и акционих планова;
3) санационим плановима и другим предузетим мерама;
4) финансирању система заштите животне средине;
5) приоритетним обавезама и мерама у области система заштите животне средине;
6) другим подацима значајним за управљање природним вредностима и заштитом животне средине.
V. ИНФОРМИСАЊЕ И УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ
Приступ информацијама
Члан 78.
Државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединице локалне самоуправе и овлашћене и друге организације дужни су да редовно, благовремено, потпуно и објективно, обавештавају јавност о стању животне средине, односно о појавама које се прате у оквиру мониторинга имисије и емисије, као и мерама упозорења или развоју загађења која могу представљати опасност за живот и здравље људи, у складу са овим законом и другим прописима.
Јавност има право приступа прописаним регистрима или евиденцијама које садрже информације и податке у складу са овим законом.
Достављање информација на захтев
Члан 79.
Информације које се односе на заштиту животне средине надлежни орган доставља подносиоцу захтева у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Ако су информације из става 1. овог члана обимне или би њихова припрема захтевала дужи временски период, рок за достављање је 60 дана од дана подношења захтева.
Трошкове достављања информација из става 1. овог члана сноси подносилац захтева.
Министар прописује висину трошкова из става 3. овог члана, у зависности од обима и природе информација.
Одбијање захтева за достављање информација
Члан 80.
Захтев за достављање информација које се односе на заштиту животне средине може бити одбијен ако би њихово објављивање негативно утицало на:
1) поверљивост рада државних органа када је она предвиђена законом;
2) међународне односе, одбрану земље и јавну безбедност;
3) рад правосудних органа;
4) поверљивост комерцијалних и индустријских података када је таква поверљивост предвиђена законом, осим информација о емисијама које угрожавају животну средину;
5) права интелектуалне својине;
6) поверљивост личних података, односно досијеа када је она предвиђена законом;
7) интересе трећих лица која поседују информације, а која нису обавезна да их пруже, односно нису сагласна са њиховим објављивањем.
Учешће јавности у одлучивању
Члан 81.
Јавност има право да, у складу са законом, учествује у поступку доношења одлука о:
1) стратешкој процени утицаја планова и програма на животну средину;
2) процени утицаја пројеката чија реализација може довести до загађивања животне средине или представља ризик по животну средину и здравље људи;
3) одобравању рада нових, односно постојећих постројења.
Учешће јавности у погледу стратешке процене утицаја обезбеђује се у оквиру излагања просторног и урбанистичког плана, односно другог плана или програма из члана 35. овог закона на јавни увид.
Учешће јавности у одлучивању о процени утицаја пројеката на животну средину спроводи се у оквиру јавне презентације пројекта и јавне расправе.
Учешће јавности у одлучивању о пуштању у рад нових, односно постојећих постројења спроводи се у току издавања дозволе за интегрисано спречавање и контролу загађивања.
Заинтересована јавност се преко јавног огласа обавештава о поступку доношења одлука и учествује у поступку достављањем мишљења, коментара и сугестија надлежном органу и благовремено се обавештава о донетој одлуци.
Ограничење учешћа јавности у одлучивању
Члан 82.
Влада може ради заштите интереса одбране и безбедности земље ограничити учешће јавности у доношењу одлука из члана 81. овог закона.
VI. ЕКОНОМСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Финансирање заштите животне средине
Члан 83.
Република, односно аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, у оквиру својих овлашћења обезбеђују финансирање и остваривање циљева заштите животне средине, у складу са овим законом.
1. Врсте економских инструмената
1.1. Накнада за коришћење природних вредности
Члан 84.
Корисник природне вредности плаћа накнаду за коришћење природних вредности и сноси трошкове санације и рекултивације деградираног простора, у складу са посебним законом.
Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана, у висини од 60% приход су буџета Републике, а у висини од 40% приход су буџета јединице локалне самоуправе.
1.2. Накнада за загађивање животне средине
Члан 85.
Загађивач је дужан да плаћа накнаду за загађивање животне средине.
Критеријуми за одређивање накнаде из става 1. овог члана су:
1) врста, количина или особине емисија из појединог извора;
2) врста, количина или особине емисија произведеног или одложеног отпада;
3) садржај материја штетних по животну средину у сировини, полупроизводу и производу.
Обвезник плаћања накнаде из става 1. овог члана (у даљем тексту: обвезник) је свако лице које узрокује загађење животне средине емисијама, односно отпадом или производи, користи или ставља у промет сировине, полупроизводе или производе који садрже материје штетне по животну средину.
Влада ближе одређује врсту загађивања, критеријуме за обрачун накнаде и обвезнике, висину и начин обрачунавања и плаћања накнаде.
Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана у висини од 40% приход су буџета Републике, а у висини од 60% приход су буџета јединице локалне самоуправе.
Средства из става 5. овог члана користе се наменски за заштиту и унапређивање животне средине према програмима, односно акционим и санационим плановима који се доносе у складу са овим законом и посебним законима.
Повраћај, ослобађање или смањење накнаде за загађивање животне средине
Члан 86.
Обвезник има право на повраћај већ плаћене накнаде за загађивање животне средине, односно ослобађање или смањење плаћања накнаде, ако средства користи за спровођење мера за прилагођавање прописаним граничним вредностима или спроводи друге мере којима доприноси смањењу загађивања животне средине испод прописаног нивоа.
Влада ближе утврђује мерила и услове за повраћај, ослобађање или смањење плаћања накнаде.
Министар одлучује о праву из става 1. овог члана у складу са прописаним мерилима и условима.
Накнаде јединице локалне самоуправе
Члан 87.
Јединица локалне самоуправе може, из оквира својих права и дужности, прописати накнаду за заштиту и унапређивање животне средине у складу са својим потребама и специфичностима.
Изузетно, јединица локалне самоуправе са статусом угрожене животне средине може прописати накнаду за заштиту и унапређивање животне средине и за власника теретног возила, односно за правно и физичко лице које обавља послове превоза и транспорта нафте и нафтних деривата, као и сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја из индустрије или за индустрију на њеној територији.
Висину накнаде из ст. 1. и 2. овог члана, начин плаћања, као и олакшице за одређене категорије обвезника плаћања, прописује јединица локалне самоуправе.
Средства прикупљена преко тих накнада морају се наменски искористити у заштити и унапређењу животне средине.
Обезбеђење плаћања накнада
Члан 88.
У погледу плаћања накнаде из чл. 84, 85. и 87. овог закона, за обрачун камате за доцњу у плаћању, принудну наплату и остало што није посебно прописано овим законом, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује порески поступак.
1.3. Средства буџета и међународне финансијске помоћи
Коришћење средстава
Члан 89.
Финансирање из наменских средстава буџета и средстава међународне финансијске помоћи врши се преко Фонда за заштиту животне средине, у складу са овим законом.
1.4. Фонд за заштиту животне средине
Оснивање Фонда
Члан 90.
Ради обезбеђивања финансијских средстава за подстицање заштите и унапређивања животне средине у Републици оснива се Фонд за заштиту животне средине (у даљем тексту: Фонд).
Фонд има својство правног лица.
Седиште Фонда је у Београду.
Послови Фонда
Члан 91.
Фонд обавља послове у вези са финансирањем припреме спровођења и развоја програма, пројеката и других активности у области очувања, одрживог коришћења, заштите и унапређивања животне средине, као и у области енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије, а нарочито:
1) стручне и друге послове у вези са прибављањем, управљањем и коришћењем средстава Фонда;
2) посредовање у вези са финансирањем заштите животне средине и енергетске ефикасности из средстава страних држава, међународних организација, финансијских институција и тела, као и домаћих и страних правних и физичких лица;
3) вођење базе података о програмима, пројектима и другим активностима у области заштите животне средине и енергетске ефикасности, као и потребним и расположивим финансијским средствима за њихово остваривање;
4) подстицање, успостављање и остваривање сарадње са међународним и домаћим финансијским институцијама и другим правним и физичким лицима ради финансирања заштите животне средине и енергетске ефикасности у складу са Националним програмом и другим стратешким плановима и програмима, као и закљученим међународним уговорима за намене утврђене овим законом.
Фонд послује у складу са законом којим се уређује буџетски систем.
Приходи Фонда
Члан 92.
Приходи Фонда остварују се из:
1) наменских средстава буџета Републике остварених по основу накнада прописаних у чл. 27. и 45. и одређених накнада из члана 85. овог закона;
2) средстава остварених по основу промене власништва предузећа остварених у поступку приватизације;
3) прихода остварених на основу међународне билатералне и мултилатералне сарадње на програмима, пројектима и другим активностима у области заштите животне средине и енергетске ефикасности;
4) прихода и примања од управљања слободним новчаним средствима Фонда;
5) прилога, донација, поклона и помоћи;
6) других извора у складу са законом.
Свако повећање имовине Фонда уписује се у регистар привредних субјеката једном годишње.
Висина средстава остварених по основу промене власништва предузећа у поступку приватизације из става 1. тачка 2. овог члана одређује се у складу са законом којом се уређује приватизација.
Коришћење средстава Фонда
Члан 93.
Фонд у обављању својих послова, а нарочито у планирању и коришћењу средстава, примењује принципе објективности и одговорности, међународно признате стандарде добре праксе и јавности у раду и доношењу одлука.
Средства Фонда користе се за финансирање акционих и санационих планова у складу са Националним програмом, а нарочито за:
1) заштиту, очување и побољшање квалитета ваздуха, воде, земљишта и шума, као и ублажавање климатских промена и заштиту озонског омотача;
2) санацију одлагалишта отпада, подстицање смањења настајања отпада, рециклажу и поновну употребу отпада;
3) подстицање чистије производње и примену најбоље доступних техника за рад постројења и обављање активности;
4) технологије и производе који смањују оптерећење и загађење животне средине;
5) заштиту и очување биодиверзитета;
6) подстицање одрживог коришћења заштићених природних добара;
7) подстицање одрживог развоја руралног подручја;
8) подстицање коришћења обновљивих извора енергије и повећану енергетску ефикасност;
9) подстицање чистијег транспорта;
10) подстицање одрживих привредних делатности, односно одрживог привредног развоја;
11) унапређење система информисања о стању животне средине, праћење и оцењивање стања животне средине, као и увођење система управљања животном средином;
12) подстицање образовних, истраживачких и развојних студија, програма, пројеката и других активности, укључујући и демонстрационе активности;
13) суфинансирање превентивних и интервентних мера у ванредним околностима загађивања животне средине и оспособљавање за реаговање у случају удеса;
14) суфинансирање обавеза Републике у вези са супсидијарним мерама.
Фонд може учествовати и у суфинансирању програма, пројеката и других активности за намене из става 2. овог члана, ако их организују и финансирају међународне организације, финансијске институције и тела или друга страна правна лица.
Начини коришћења средстава Фонда
Члан 94.
Средства Фонда дају се правним и физичким лицима, корисницима средстава, ради финансирања намена утврђених у члану 93. овог закона путем зајмова, издавања гаранција и других облика јемстава, субвенција, помоћи и донација на основу јавног конкурса који објављује Фонд.
Фонд не расписује јавни конкурс ако као уговорна страна непосредно суфинансира и учествује у реализацији програма, пројеката и других активности, у складу са овим законом.
Општим актом Фонда утврђују се услови које морају испуњавати корисници средстава Фонда, услови и начин додељивања његових средстава, критеријуми и мерила за оцењивање предлога пројеката, односно захтева за додељивање средстава, начин праћења наменског коришћења средстава и уговорених права и обавеза, као и друга питања од значаја за додељивање и коришћење средстава Фонда.
Програми Фонда
Члан 95.
Фонд:
1) доноси годишњи и средњорочни програм рада;
2) утврђује финансијски план, периодични обрачун и годишњи обрачун;
3) прати реализацију програма и врши контролу над рационалним коришћењем средстава;
4) одлучује о другим питањима и врши друге послове утврђене статутом Фонда.
На средњорочни програм сагласност даје Влада, а на годишњи програм Министарство.
Фонд доставља Министарству извештај о остваривању програма рада за протеклу годину најкасније до 31. марта текуће године.
Извештај о програму рада Фонд доставља Министарству и у друго време, на његов захтев.
Органи Фонда
Члан 96.
Органи Фонда су: управни одбор, надзорни одбор и директор.
Чланове управног и надзорног одбора именује и разрешава Влада .
Управни одбор има седам чланова које чине: три представника Владе и по један представник Народне банке Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и Фонда.
Надзорни одбор има пет чланова које чине: два представника Владе, по један представник органа аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и Фонда.
Директора Фонда, на предлог министра, именује и разрешава Влада.
Чланови управног и надзорног одбора и директор именују се на период од четири године.
Општи акти Фонда
Члан 97.
Фонд има статут и друга општа акта у складу са законом и статутом.
Статут доноси управни одбор Фонда уз сагласност Владе.
Статутом Фонда уређује се: организација и начин пословања Фонда, надлежност и рад управног и надзорног одбора и директора Фонда, заступање и представљање Фонда, права, обавезе и одговорности запослених у Фонду, начин организовања послова и друга питања од значаја за рад и пословање Фонда.
Јавност рада Фонда
Члан 98.
Рад Фонда је јаван.
Фонд благовремено и истинито обавештава јавност о обављању своје делатности за коју је основан, на начин прописан статутом Фонда.
Фонд може ускратити давање информације која је прописана као службена или пословна тајна.
Обављање стручних и других послова
Члан 99.
Стручне и друге административно-техничке послове обављају запослени у Фонду.
Запослени у Фонду имају права и обавезе у складу са законом којим се уређују радни односи у државним органима.
Фондови покрајине и локалне самоуправе
Члан 100.
Аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, односно две или више јединица локалне самоуправе могу основати Фонд који ће се финансирати из прихода остварених на њиховој територији.
На Фонд из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе чл. 90-99. овог закона.
1.5. Економске подстицајне мере
Врсте подстицајних мера
Члан 101.
За правна и физичка лица која примењују технологије, производе и стављају у промет производе чији је утицај повољнији од других сличних, односно који користе обновљиве изворе енергије (сунце, ветар, биогас и др.), опрему и уређаје који непосредно служе заштити животне средине, могу се утврдити пореске, царинске и друге олакшице или ослобађања од обавезе плаћања, под условима и на начин утврђен посебним законом.
За потрошаче који организовано враћају коришћене и неупотребљиве уређаје или њихове делове, производе или њихову амбалажу, произвођаче који обезбеде њихову рециклажу или уклањање, односно смањују негативни утицај својих активности на животну средину на други организован начин, могу се утврдити посебне подстицајне мере у виду субвенција, депозита и његовог рефундирања, под условима и на начин утврђен посебним законом.
VII. ОДГОВОРНОСТ ЗА ЗАГАЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Обавезе правних и физичких лица
Члан 102.
Правно и физичко лице дужно је да у обављању своје активности обезбеди заштиту животне средине, и то:
1) применом и спровођењем прописа о заштити животне средине;
2) одрживим коришћењем природних ресурса, добара и енергије;
3) увођењем енергетски ефикаснијих технологија и коришћењем обновљивих природних ресурса;
4) употребом производа, процеса, технологија и праксе који мање угрожавају животну средину;
5) предузимањем мера превенције или отклањања последица угрожавања и штете по животну средину;
6) вођењем евиденције на прописани начин о потрошњи сировина и енергије, испуштању загађујућих материја и енергије, класификацији, карактеристикама и количинама отпада, као и о другим подацима и њихово достављање надлежним органима;
7) контролом активности и рада постројења који могу представљати ризик или проузроковати опасност по животну средину и здравље људи;
8) другим мерама у складу са законом.
Мере заштите животне средине из става 1. овог члана правно и физичко лице обавља самостално или преко овлашћене организације.
Одговорност за загађивање
Члан 103.
Загађивач који проузрокује загађење животне средине одговара за насталу штету по начелу објективне одговорности.
За загађивање животне средине одговорно је и правно и физичко лице које је незаконитим или неправилним деловањем омогућило или допустило загађивање животне средине.
Обавеза загађивача
Члан 104.
Загађивач који својим чињењем или нечињењем проузрокује загађивање животне средине дужан је да, без одлагања, предузме мере утврђене планом заштите од удеса и санационим планом, односно да предузме неопходне мере ради смањења штета у животној средини или уклањања даљих ризика, опасности или санације штете у животној средини.
Ако штета нанета животној средини не може да се санира одговарајућим мерама, лице које је проузроковало штету одговорно је за накнаду у висини вредности уништеног добра.
Одговорност за штету
Члан 105.
Загађивач је одговоран за штету нанету животној средини и простору и сноси трошкове процене штете и њеног уклањања, а нарочито:
1) трошкове хитних интервенција предузетих у време настанка штете, а неопходних за ограничавање и спречавање ефеката штете по животну средину, простор и здравље становништва;
2) директне и индиректне трошкове санације, установљавања новог стања или обнављања претходног стања животне средине и простора, као и мониторинг ефеката санације и ефеката штете по животну средину;
3) трошкове спречавања настанка исте или сличне штете по животну средину и простор;
4) трошкове накнаде лицима директно угроженим штетом по животну средину и простор.
Загађивач је дужан да пружи финансијске или друге врсте гаранција за обезбеђење плаћања накнаде трошкова из става 1. овог члана, у току и после обављања активности.
Влада прописује врсту гаранција из става 2. овог члана, висину средстава и време трајања гаранције коју обезбеђују загађивачи.
Обавеза осигурања
Члан 106.
Загађивач чије постројење или активност представља висок степен опасности по здравље људи и животну средину мора се осигурати од одговорности за случај штете причињене трећим лицима услед удеса.
Накнада штете
Члан 107.
Свако ко претрпи штету има право на накнаду штете.
Захтев за накнаду штете може се поднети непосредно загађивачу или осигуравачу, односно финансијском гаранту загађивача код кога је настао удес, ако такав осигуравач, односно финансијски гарант постоји.
Ако је више загађивача одговорно за штету нанету животној средини, а удео појединих загађивача није могуће одредити, трошкове сносе солидарно и посебно.
Покретање поступка за накнаду штете застарева за три године од када је оштећеник сазнао за штету и учиниоца штете. У сваком случају ово потраживање застарева за 20 година од када је штета настала.
Поступак пред судом за накнаду штете је хитан.
Република задржава право на накнаду штете ако нема других лица која имају то право.
Сходна примена закона
Члан 108.
На питања о одговорности за штете нанете животној средини која нису посебно уређена овим законом примењују се општа правила Закона о облигационим односима.
VIII. НАДЗОР
Управни надзор
Члан 109.
Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство, ако овим законом није другачије прописано.
Инспекцијски надзор врши Министарство преко инспектора за заштиту животне средине (у даљем тексту: инспектор) у оквиру делокруга утврђеног овим законом.
Аутономна покрајина врши инспекцијски надзор над извршавањем послова поверених овим законом и прописа донетих на основу овог закона.
Јединица локалне самоуправе врши инспекцијски надзор над извршавањем послова поверених овим законом и прописа донетих на основу овог закона.
Права и дужности инспектора
Члан 110.
У вршењу инспекцијског надзора инспектор има право и дужност да утврђује:
1) да ли се управљање, односно одрживо коришћење и заштита природних ресурса и добара врши према стратешким документима и условима и мерама утврђеним у складу са овим законом;
2) да ли се сакупљање и стављање у промет дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова врши у складу са прописаним условима;
3) да ли се увоз, извоз и транзит угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова врши у складу са прописаним условима;
4) да ли се спроводе мере и услови заштите животне средине у планирању и изградњи;
5) да ли се примењују стандарди квалитета животне средине и стандарди емисије;
6) да ли су испуњени услови за рад постројења и обављање активности;
7) да ли су испуњени услови за укључивање у систем ЕМАС, односно поступање правног и физичког лица укљученог у систем ЕМАС у складу са прописаним условима;
8) да ли се знак ЕМАС користи на прописан начин;
9) да ли се домаће или увезене технологије или процеси примењују, односно производња и стављање у промет производа, полупроизвода и сировина врши у складу са прописаним нормама заштите животне средине;
10) да ли се примењују прописане забране производње и промета одређених производа и вршења одређених активности;
11) да ли се еколошки знак за производе, процесе или услуге користи на прописан начин;
12) да ли се увоз и извоз супстанци које оштећују озонски омотач врши у складу са овим законом;
13) да ли се увоз, извоз и транзит отпада врши у складу са овим законом;
14) да ли се са опасним материјама у производњи, употреби, превозу, промету, преради, складиштењу и одлагању поступа у складу са прописаним мерама;
15) да ли се спроводе Национални програм, акциони и санациони планови;
16) да ли се спроводи мониторинг стања животне средине;
17) да ли се води информациони систем и интегрални катастар загађивача;
18) да ли се средства фонда наменски користе;
19) да ли се спроводе обавезе из ратификованих међународних уговора у области заштите животне средине;
20) да ли се спроводе друге прописане мере и услови заштите животне средине.
Контролу увоза, извоза или транзита из става 1. овог члана врши републички инспектор на граници.
Овлашћења инспектора
Члан 111.
У вршењу послова из члана 110. овог закона инспектор је овлашћен да:
1) нареди у одређеном року отклањање неправилности у спровођењу мера заштите, рекултивације и санације животне средине при коришћењу природних ресурса и добара;
2) забрани коришћење или употребу природних ресурса и добара без одобрења или противно одобрењу и наложи санацију, односно предузимање других одговарајућих мера заштите;
3) забрани уношење и гајење флоре и фауне иностраног порекла ради слободног насељавања у природи, а које би могле угрозити аутохтоне врсте и њихово распрострањење;
4) забрани уништавање и оштећивање дивље флоре и фауне и њихових станишта;
5) забрани сакупљање и стављање у промет дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова без дозволе;
6) забрани увоз и извоз угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова чији је промет забрањен међународним уговорима;
7) забрани увоз и извоз угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова чији је промет дозвољен ако се врши без дозволе;
8) забрани изградњу и употребу постројења и обављање активности ако нису испуњени прописани стандарди и нормативи у погледу емисије и имисије, ако немају одговарајућу и исправну опрему и уређаје којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије или ако нису предузете друге мере и услови заштите животне средине;
9) забрани производњу и промет превозних средстава која не испуњавају услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања;
10) забрани испуштање загађујућих и опасних материја, отпадних вода или енергије у ваздух, воду и земљиште на начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима изнад прописаних;
11) забрани коришћење знака ЕМАС супротно одредбама овог закона;
12) забрани рад, употребу или коришћење технологије, технолошког процеса, производа, полупроизвода или сировина које по одредбама овог закона нису дозвољене;
13) наложи да се у случају сумње одређена технологија, технолошки процес, производ, полупроизвод или сировина испитају у погледу могућег штетног утицаја на животну средину и привремено забрани њихову употребу или коришћење док се резултати испитивања не доставе на увид;
14) обустави рад док се не испита ефикасност уређаја који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које нису прописани стандарди;
15) забрани стављање у промет сировина, полупроизвода или производа који немају видљиву ознаку о могућој штетности по животну средину;
16) забрани коришћење еколошког знака противно одредбама овог закона;
17) забрани увоз и извоз супстанци и производа који оштећују озонски омотач чији је промет забрањен ратификованим међународним уговорима и нареди да се врати пошиљаоцу;
18) забрани увоз или извоз супстанци које оштећују озонски омотач чији је промет дозвољен ако се врши без прописане дозволе или супротно условима у дозволи;
19) нареди вођење прописане евиденције из члана 56. став 6. овог закона;
20) забрани увоз опасног отпада иностраног порекла;
21) забрани увоз, извоз и транзит отпада супротно одредбама овог закона и нареди да се врати пошиљаоцу;
22) забрани поступање са опасним материјама противно одредбама овог закона;
23) нареди израду процене опасности од удеса, плана заштите од удеса и израду извештаја о стању сигурности, као и предузимање одговарајућих превентивних и других мера заштите животне средине од опасних материја у складу са законом;
24) у случају удеса нареди предузимање интервентних мера и поступака реаговања на удес, спровођење мера у складу са планом заштите од удеса, ангажовање људи, средстава и предузимање мера санације и спречавања ширења загађења од удеса;
25) нареди обављање мониторинга на прописан начин;
26) нареди спровођење мера заштите животне средине у складу са овим законом;
27) нареди извршење других прописаних обавеза у одређеном року.
На решења инспектора из става 1. овог члана може се изјавити жалба, ако овим законом није другачије прописано.
Жалба из става 2. овог члана изјављује се министру у року од 15 дана од дана пријема решења и не задржава извршење решења.
Решење инспектора из става 1. тач. 6), 7), 17), 18), 20) и 21) овог члана је коначно.
Против решења из става 4. овог члана може се водити управни спор.
Члан 112.
У вршењу послова из чл. 110. и 111. овог закона инспектор може привремено одузети предмете, робу или уређаје чија употреба није дозвољена или који су настали, односно којима су извршене недозвољене радње.
У вршењу надзора над применом мера заштите животне средине инспектор има и овлашћења и дужности утврђене посебним законом.
Члан 113.
Ако у току вршења инспекцијског надзора инспектор оцени да су поред повреде овог закона повређени и други закони и прописи којима се уређују питања од значаја за заштиту животне средине или појединог њеног дела, дужан је, поред предузимања мера за које је овлашћен, да обавести други надлежни орган.
Други надлежни инспекцијски орган о предузетим мерама извештава инспектора.
У случајевима када инспектор утврди такве повреде закона за које су истовремено прописане и надлежности других инспекцијских органа, обавезан је да, без одлагања, обавести министра како би се заједнички извршио надзор и предузеле одговарајуће мере.
Члан 114.
По жалби против првостепеног решења надлежног општинског, односно градског органа донетог у вршењу поверених послова решава Министарство, ако овим законом није другачије прописано.
По жалби против првостепеног решења надлежног општинског, односно градског органа са територије аутономне покрајине донетог у вршењу поверених послова решава надлежни орган аутономне покрајине.
По жалби против првостепеног решења надлежног општинског органа са територије града донетог у вршењу поверених послова, решава надлежни орган града.
По жалби против првостепеног решења надлежног покрајинског органа, решава Министарство.
По жалби против првостепеног решења Министарства, решава Влада.
Члан 115.
Инспектор има службену легитимацију, ознаку и одговарајућу опрему.
Министар прописује образац службене легитимације, изглед и садржину ознаке и врсту опреме.
IX. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
1. Привредни преступи
Члан 116.
Новчаном казном од 150.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:
1) користи природне ресурсе и добра без сагласности Министарства (члан 15. став 1);
2) при коришћењу ресурса и добара, у току извођења радова, као и по њиховом престанку не спроводи мере којима се спречава угрожавање животне средине (члан 16. став 1);
3) не изврши рекултивацију или на други начин не санира деградирану животну средину (члан 16. став 2);
4) сакупља и ставља у промет одређене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове без дозволе Министарства, односно супротно условима утврђеним у дозволи (члан 27. став 4);
5) врши увоз и извоз угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова без дозволе Министарства, односно супротно утврђеним условима (члан 28. став 1);
6) при управљању опасним материјама не предузима све потребне заштитне и сигурносне мере (члан 29. став 2);
7) не изради процену опасности од удеса (члан 38. став 1);
8) изгради и употребљава постројења и обавља активности ако нису испуњени прописани стандарди емисије и имисије, опреме и уређаја којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије, као и ако нису предузете друге мере и радње за обезбеђење прописаних услова заштите животне средине (члан 40. став 1);
9) испушта загађујуће и опасне материје, отпадне воде или емитује енергију у ваздух, воду или земљиште на начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима изнад прописаних (члан 40. став 2);
10) производи и ставља у промет превозна средстава која не испуњавају услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања (члан 40. став 3);
11) примењује домаћу или увозну технологију или процес, односно производи и ставља у промет производе који не испуњавају прописане стандарде заштите животне средине, односно стандарде квалитета производа или је технологија, процес, производ, полупроизвод или сировина забрањен у земљи извознику (члан 51. став 1);
12) употребљава уређаје који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које нису прописани домаћи стандарди супротно члану 51. став 4. овог закона;
13) на декларацији сировине, полупроизвода или производа не упозори на загађење животне средине и штету по здравље људи које сировина, полупроизвод или производ, односно њихово паковање узрокује или може узроковати у животној средини (члан 52. став 1);
14) производи супстанце које оштећују озонски омотач (члан 56. став 1);
15) увози и извози супстанце које оштећују озонски омотач, односно производе који садрже ове супстанце, које су утврђене ратификованим међународним уговором из земаља, односно у земље које нису стране уговорнице тог уговора (члан 56. став 2);
16) увози, производи и ставља у промет нове и коришћене производе који садрже супстанце које оштећују озонски омотач супротно члану 56. став 3. овог закона;
17) увози и извози супстанце које оштећују озонски омотач без дозволе Министарства (члан 56. став 4);
18) увози опасан отпад (члан 57. став 1);
19) увози, извози или врши транзит отпада без дозволе Министарства и утврђеним условима (члан 57. став 3);
20) не поступа у складу са одредбама члана 58. став 2. овог закона;
21) не предузима мере санације о свом трошку (члан 63. став 1);
22) не изради или не реализује санациони план из члана 66. став 4. овог закона;
23) не осигура се за случај штете причињене трећим лицима услед удеса (члан 106).
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 30.000 до 200.000 динара.
2. Прекршаји
Члан 117.
Новчаном казном од 30.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:
1) користи знак ЕМАС, а није регистрован у систем ЕМАС (члан 49);
2) употребљава еколошки знак супротно одредбама члана 53. овог закона;
3) не доставља податке из члана 56. став 6. овог закона;
4) не води евиденције о врстама и количинама опасних материја у производњи, превозу, промету, употреби, преради, складиштењу или одлагању (члан 58. став 3);
5) без одлагања не обавести Министарство у случају квара на постројењима или уређајима за заштиту животне средине услед чега настаје прекорачење граничних вредности емисије (члан 58. став 4);
6) не прибави дозволу надлежног органа за превоз опасних материја (члан 58. став 5);
7) у случају удеса без одлагања не организује и не спроведе планиране мере и поступке реаговања на удес и ангажује људе и средства у складу са израђеним планом заштите од удеса укључујући и обавезу обавештавања надлежних органа (члан 59);
8) не достави обавештење надлежним органима са подацима из члана 60. овог закона;
9) врши мониторинг без овлашћења (члан 71. став 3);
10) не врши мониторинг и праћење других утицаја на стање животне средине (члан 72);
11) не доставља податке из мониторинга на прописан начин (члан 73);
12) не доставља податке од значаја за вођење интегралног катастра загађивача животне средине на прописан начин (члан 75. став 4);
13) не омогући инспектору обављање контроле, односно не поступи по решењу инспектора (члан 111).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 10.000 до 200.000 динара или казном затвора до 30 дана.
За прекршај из става 1. овог члана, осим из тач. 3) и 9), казниће се физичко лице новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара или казном затвора до 30 дана.
Члан 118.
Новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара или казном затвора до 30 дана казниће се за прекршај физичко лице ако:
1) узнемирава, злоставља, озлеђује и уништава дивљу фауну, односно разара њена станишта (члан 27. став 2);
2) уништава, кида или на други начин пустоши дивљу флору, односно уништава и разара њена станишта (члан 27. став 3).
Члан 119.
Новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара или казном затвора до 30 дана казниће се за прекршај физичко лице - акредитовани оцењивач ЕМАС, ако на захтев Министарства не доставља податке о поступку проверавања система ЕМАС у правном и физичком лицу (члан 47. став 4).
Члан 120.
Новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у надлежном органу, односно у организацији која врши јавна овлашћења ако:
1) изда одобрење за коришћење природног ресурса или добра без сагласности Министарства (члан 15. став 1);
2) изда дозволу без прибављеног мишљења организације надлежне за заштиту природе (члан 27. став 4);
3) изда дозволу без прописане документације или не води регистар издатих дозвола на прописан начин (члан 28);
4) припреми просторни или урбанистички план без услова за обезбеђење мера заштите животне средине из члана 34;
5) не обавештава јавност и не донесе акт о увођењу посебних мера у случајевима из члана 42. овог закона;
6) изврши регистрацију правног и физичког лица у систем ЕМАС супротно одредбама члана 45. овог закона;
7) не води регистар правних и физичких лица укључених у систем ЕМАС (члан 47. став 1);
8) одбије упис и врши брисање из регистра супротно члану 48. овог закона;
9) не води регистар о увозу, извозу и потрошњи супстанци које оштећују озонски омотач, односно производа (члан 56. став 8);
10) не донесе план заштите од удеса из члана 61. став 1. овог закона и не изврши обавезе из ст. 5. и 6. овог члана;
11) не прогласи стање угрожености животне средине и не обавештава јавност о предузетим мерама (члан 62);
12) не врши мониторинг (члан 69);
13) не доставља податке из мониторинга на прописан начин (члан 73);
14) не води информациони систем заштите животне средине (члан 74);
15) не води интегрални катастар загађивача (члан 75. став 2);
16) достављање информација врши супротно члану 79. овог закона;
17) не доставља извештаје о остваривању програма рада Фонда у прописаном року или на захтев Министарства (члан 95. ст. 3. и 4);
18) благовремено и истинито не обавештава јавност о обављању своје делатности за коју је основан на начин прописан статутом Фонда или на захтев јавности не даје информације о обављању послова из своје делатности (члан 98. став 2).
Члан 121.
За прекршај из чл. 117. и 118. овог закона може се уз казну изрећи и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или намењени за извршење прекршаја, односно који су настали или прибављени извршавањем прекршаја.
X. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 122.
Правна и физичка лица ускладиће своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 123.
Народна скупштина донеће у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона:
1) Националну стратегију одрживог коришћења природних ресурса и добара из члана 12. овог закона;
2) Национални програм заштите животне средине из члана 64. овог закона.
Члан 124.
Влада ће донети, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, акт из члана 43. став 3. овог закона, а у року од две године од дана ступања на снагу овог закона акционе планове из члана 65. овог закона, као и програм из члана 69. став 3. овог закона.
До доношења Стратегије и националних акционих планова, основу за коришћење природних ресурса и добара чине основе природних ресурса (водопривредна, шумска, геолошка, минерално-сировинска, педолошка, пољопривредна, заштита простора и друге еколошко-просторне основе) као посебни документи о потенцијалима природног ресурса, односно добра који се израђују или иновирају на основу утврђених или процењених биланса и других категорија у складу са Просторним планом Републике Србије и другим просторним и урбанистичким плановима.
Члан 125.
Фонд за заштиту животне средине почиње са радом најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 126.
Председника и чланове управног и надзорног одбора, као и директора Фонда, Влада ће именовати у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Управни одбор донеће статут Фонда у року од 30 дана од дана именовања.
Члан 127.
Одредбе закона и других прописа којима се уређује управљање природним ресурсима и добрима, као и планирање и изградња, а које су у супротности са овим законом неће се примењивати.
Члан 128.
До доношења прописа на основу овлашћења из овог закона примењиваће се прописи донети на основу:
1) Закона о основама заштите животне средине ("Службени лист СРЈ", бр. 24/98, 24/99 и 44/99);
2) Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95).
Члан 129.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи:
1) Закон о основама заштите животне средине ("Службени лист СРЈ", бр. 24/98, 24/99 и 44/99);
2) Закон о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95) осим одредаба којима се уређује заштита ваздуха, заштита природних добара и заштита од буке.
Члан 130.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".
ИЗМЕНЕ
На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим
Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине
Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, који је донела Народна скупштина Републике Србије на Четвртој седници Првог редовног заседања у 2009. години, 12. маја 2009. године.
ПР број 43
У Београду, 15. маја 2009. године
Председник Републике,
Борис Тадић, с.р.
Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 36/2009 од 15.5.2009. године. Види: Одлуку УС РС IУз број 198/2009 - 43/2011-88.
У Закону о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 135/04), у члану 3. тач. 8), 18), 19) и 24) мењају се и гласе:
"8) регистар извора загађивања животне средине јесте скуп систематизованих података и информација о врстама, количинама, начину и месту уношења, испуштања или одлагања загађујућих материја у гасовитом, течном и чврстом агрегатном стању или испуштања енергије (буке, вибрација, топлоте, јонизујућег и нејонизујућег зрачења) из тачкастих, линијских и површинских извора загађивања у животну средину;
18) емисија јесте испуштање и истицање загађујућих материја у гасовитом, течном и чврстом агрегатном стању или емисије енергије из извора загађивања у животну средину;
19) ниво загађујуће материје јесте концентрација загађујуће материје у животној средини, којом се изражава квалитет животне средине у одређеном времену и простору;
24) удес јесте изненадни и неконтролисани догађај који настаје ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја, обављањем активности при производњи, употреби, преради, складиштењу, одлагању или дуготрајном неадекватном чувању (у даљем тексту: хемијски удес);".
После тачке 26) тачка на крају замењује се тачком и запетом и додају тач. 27), 28), 29), 30), 31), 32) и 33) које гласе:
"27) извори загађивања животне средине јесу локацијски одређени и просторно ограничени тачкасти, линијски и површински извори загађујућих материја и енергије у животну средину;
28) заинтересована јавност јесте јавност на коју утиче или на коју може утицати доношење одлуке надлежног органа или која има интереса у томе, укључујући и удружења грађана и друштвене организације које се баве заштитом животне средине и које су евидентиране код надлежног органа;
29) надлежни орган јесте орган одговоран за спровођење обавеза у оквиру овлашћења утврђених овим законом, и то:
- министарство надлежно за послове животне средине;
- покрајински орган надлежан за послове животне средине;
- надлежни орган јединице локалне самоуправе;
30) оператер јесте свако физичко или правно лице које, у складу са прописима, управља постројењем, односно комплексом или га контролише или је овлашћен за доношење економских одлука у области техничког функционисања постројења;
31) севесо постројење, односно постројење у којем се обављају активности у којима је присутна или може бити присутна опасна материја у једнаким или већим количинама од прописаних (у даљем тексту: севесо постројење) јесте техничка јединица унутар комплекса где се опасне материје производе, користе, складиште или се њима рукује. Постројење укључује сву опрему, зграде, цевоводе, машине, алате, интерне колосеке и депое, докове, истоварна пристаништа за постројења, пристане, складишта или сличне грађевине, на води или копну, а које су нужне за функционисање постројења;
32) комплекс подразумева просторну целину под контролом оператера, где су опасне материје присутне у једном или више постројења, укључујући појединачну или заједничку инфраструктуру, односно појединачне или заједничке активности;
33) захтеви у погледу квалитета животне средине јесу скуп услова и захтева који морају бити испуњени у одређено време и на одређеном простору или у појединим медијумима животне средине, у складу са посебним прописима."
У члану 12. став 2. речи: "Народна скупштина" замењују се речју: "Влада".
У ставу 4. речи: "Влада Републике Србије" замењују се речју: "Влада".
Став 5. мења се и гласи:
"На основу података и евиденција о извршењу планова, програма и основа, министарство надлежно за послове животне средине (у даљем тексту: Министарство), у сарадњи са другим надлежним министарствима, једанпут у две године припрема извештај о реализацији Националне стратегије и подноси га Влади."
У члану 15. став 2. речи: "министарство надлежно за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство)" замењују се речју: "Министарство".
Наслов изнад члана 16. и члан 16. мењају се и гласе:
"Санација и ремедијација
Члан 16.
Правно и физичко лице које деградира животну средину дужно је да изврши ремедијацију или на други начин санира деградирану животну средину, у складу са пројектима санације и ремедијације.
На пројекте из става 1. овог члана Министарство даје сагласност.
Министар надлежан за послове животне средине (у даљем тексту: министар) прописује методологију за израду пројеката санације и ремедијације, осим за пројекте експлоатације минералних сировина који су уређени посебним прописима."
Члан 22. мења се и гласи:
"Заштита земљишног простора (земљишта) и његовог одрживог коришћења остварује се мерама системског праћења квалитета земљишта, праћењем индикатора за оцену ризика од деградације земљишта, као и спровођењем ремедијационих програма за отклањање последица контаминације и деградације земљишног простора, било да се они дешавају природно или да су узроковани људским активностима.
Приликом промене носиоца права коришћења земљишта, корисник земљишта чије право коришћења престаје, а чија делатност је утицала, односно могла да утиче или омета природне функције земљишта, дужан је да изради извештај о стању земљишта.
Програм системског праћења квалитета земљишта, индикаторе за оцену ризика од деградације земљишта и методологију за израду ремедијационих програма из става 1. овог члана прописује Влада.
Министар прописује садржину и методологију израде извештаја о стању земљишта из става 2. овог члана."
Члан 23. мења се и гласи:
"Воде се могу користити и оптерећивати, а отпадне воде испуштати у воде уз примену одговарајућег третмана, на начин и до нивоа који не представља опасност за природне процесе или за обнову квалитета и количине воде и који не умањује могућност њиховог вишенаменског коришћења.
Заштита и коришћење вода остварује се у оквиру интегралног управљања водама предузимањем и спровођењем мера за очување површинских и подземних вода и њихових резерви, квалитета и количина, као и заштитом у складу са посебним законом.
Ради заштите и очувања количина и квалитета подземних резерви вода врше се детаљни истражни радови, као и израда биланса резерви подземних вода.
Заштита вода остварује се предузимањем мера систематског и контролног праћења квалитета вода, смањивањем загађивања вода загађујућим материјама испод прописаних граничних вредности и предузимањем техничко-технолошких и других потребних мера за њихово пречишћавање, како би се спречило уношење у воде опасних, отпадних и дугих штетних материја, као и праћењем утицаја загађених вода на здравље људи, животињски и биљни свет и животну средину. Заштита вода обухвата и заштиту вода од утицаја прекограничног загађења, тако да се обезбеђује очување вода у целини."
Члан 29. мења се и гласи:
"Управљање опасним материјама врши се под условима и на начин којим се обезбеђује смањење ризика од њихових опасних својстава по животну средину и здравље људи и то у процесу производње, складиштења, коришћења и одлагања.
Правно и физичко лице које управља опасним материјама дужно је да планира, организује и предузима све потребне превентивне, заштитне, сигурносне и санационе мере којима се ризик по животну средину и здравље људи своди на најмању могућу меру.
Министар, у сарадњи са министрима надлежним за здравље, безбедност на раду, рударство и енергетику и унутрашње послове прописује ближе услове које морају да испуњавају складишта опасних материја, као и упутство о условима и начину складиштења опасних материја."
У члану 33. став 1. после тачке 1) додаје се тачка 1а) која гласи:
"1а) обезбеди очување и одржавање значајних или карактеристичних обележја предела, унапређивање предела, њихово поновно успостављање и стварање, а која су од великог значаја за заштиту дивље флоре и фауне и њихових станишта;".
У члану 34. став 1. после тачке 2) додају се тач. 2а) и 2б) које гласе:
"2а) утврђивање мера интегрисане заштите и планирања предела које обухватају подручја изван заштићених природних добара, ради уређења дугорочне концепције, намене и организације предела и усклађивања вишенаменског коришћења простора које угрожава предео (пољопривреда, шумарство, водопривреда, рударство, енергетика, саобраћај, становање, рекреације и др.);
2б) утврђивање подручја у којима ће се дугорочно сачувати одговарајуће удаљености између објеката у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у количинама које су веће од прописаних и стамбених подручја, јавних простора, као и подручја од посебног значаја, ради заштите живота и здравља људи и животне средине;".
У члану 35. став 1. после речи: "врши се за" додаје се реч: "стратегије,".
У члану 36. став 2. мења се и гласи:
"Процена утицаја врши се за пројекте из области индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде, управљања отпадом и комуналних делатности, као и за пројекте који се планирају на заштићеном природном добру и у заштићеној околини непокретног културног добра."
У члану 37. став 1. после речи: "постројења" додају се речи: "и активности", а после речи: "животну средину" додају се речи: "или материјална добра".
Члан 38. мења се и гласи:
"Оператер севесо постројења, односно комплекса у коме се обављају активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у прописаним количинама, дужан је да предузме све неопходне мере за спречавање хемијског удеса и ограничавања утицаја тог удеса на живот и здравље људи и животну средину у циљу стварања услова за управљање ризиком, у складу са овим законом."
Назив пододељка "2.1. Стандарди квалитета животне средине и стандарди емисије" мења се и гласи:
"2.1. Захтеви у погледу квалитета животне средине и захтеви у погледу емисија"
У члану 39. ст. 1. и 3. мењају се и гласе:
"У Републици Србији утврђују се захтеви у погледу квалитета животне средине, односно граничне вредности нивоа загађујућих материја, буке, зрачења и енергије и граничне вредности њихових емисија у ваздух, воду и земљиште, укључујући и емисију из мобилних извора загађивања.
Граничне вредности из става 1. овог члана утврђује Влада у складу са посебним прописима."
У члану 40. став 1. речи: "прописани стандарди емисије и имисије" замењују се речима: "прописани захтеви емисије и нивоа загађујућих материја у медијумима животне средине."
У ставу 3. после речи: "производе и" додаје се реч: "/или".
Наслов изнад члана 41. Ограничење ради примене стандарда мења се и гласи:
"Ограничење ради постизања захтева
У члану 41. став 1. речи: "постепене примене стандарда емисија и имисија" замењују се речима: "постепеног испуњавања захтева у погледу емисија и нивоа загађујућих материја у медијумима животне средине".
Члан 43. мења се и гласи:
"Влада утврђује критеријуме за одређивање статуса угрожене животне средине и за утврђивање приоритета за санацију и ремедијацију.
На основу критеријума из става 1. овог члана, статус угрожене животне средине и приоритете за санацију и ремедијацију за подручје од значаја за Републику Србију одређује Министарство, уз прибављено мишљење других надлежних органа, а за подручје од локалног значаја одређује јединица локалне самоуправе.
Јединица локалне самоуправе је дужна да прибави претходну сагласност Министарства на предлог акта којим се одређује статус угрожене животне средине и приоритети за санацију и ремедијацију за подручја од локалног значаја, а за подручја од локалног значаја на територији аутономне покрајине, сагласност надлежног органа аутономне покрајине."
У члану 44. став 2. речи: "ЈУС-ИСО" замењују се речима: "СРПС-ИСО".
У члану 45. став 2. реч: "оцењивач" замењује се речју: "проверивач", а речи: "из правног и физичког лица или ван њега", бришу се.
У ставу 4. тачка 2. речи: "оцењивача ЕМАС" замењују се речима: "ЕМАС верификатора".
Став 6. мења се и гласи:
"Ближе услове за подношење захтева из става 4. овог члана, као и образац захтева прописује министар."
У ставу 9. реч: "једне" замењује се речју: "три".
После става 10. додаје се став 11. који гласи:
"Провера испуњености услова правног и физичког лица уписаног у регистар врши се једном годишње."
У члану 46. став 1. речи: "оцењивача ЕМАС" замењују се речима: "ЕМАС верификатора".
У ставу 2. речи: "оцењивач ЕМАС" замењују се речима: "ЕМАС верификатор".
У члану 47. став 3. речи: "акредитованих оцењивача" замењују се речима: "акредитованих верификатора", а речи: "акредитације оцењивача ЕМАС" замењују се речима: "акредитације ЕМАС верификатора ".
У ставу 4. речи: "оцењивач ЕМАС" замењују се речима: "ЕМАС верификатор".
После става 5. додаје се став 6. који гласи:
"Министар прописује садржину, изглед и начин вођења регистра из става 1. овог члана."
Назив пододељка "2.3. Стандарди производа, процеса и услуга" мења се и гласи:
"2.3. Захтеви квалитета за производе, процесе и услуге"
У члану 51. став 1. речи: "прописане стандарде заштите животне средине, односно стандарде квалитета производа" замењују се речима: "захтеве у погледу животне средине, односно захтеве квалитета производа".
У члану 53. став 1. речи: "изузев производа за исхрану, пића и фармацеутских производа" замењују се речима: "изузев производа за исхрану, пољопривредних и других производа добијених у складу са прописима којима се регулише органска производња, производња пића, производња фармацеутских производа и медицинске опреме".
У ставу 2. реч: "процесе" замењује се речју: "производе".
У ставу 3. после речи: "производе" запета и реч: "процесе" бришу се, а после речи: "производњом," речи: "односно одвијањем", бришу се.
У ставу 4. после речи: "услове" додаје се реч: "критеријуме", а после речи: "производе" запета и реч: "процесе" бришу се.
У члану 54. после става 5. додаје се нови став 6. који гласи:
"Министар прописује висину трошкова из става 5. овог члана."
У досадашњем ставу 6. који постаје став 7. после речи: "производ" запета и реч: "процес" бришу се.
У члану 55. став 1. тачка 6) тачка на крају замењује се тачком и запетом и додаје тачка 7) која гласи:
"7) допринос у области заштите природе."
Став 2. брише се.
Досадашњи став 3. постаје став 2.
Назив пододељка "3.1. Производња и промет" мења се и гласи: "3.1. Промет", а наслов изнад члана 56. и члан 56. бришу се.
Назив пододељка "3.2. Поступање са опасним материјама", наслов изнад члана 58. и члан 58. мењају се и гласе:
"3.2. Заштита од хемијског удеса
Обавезе оператера
Члан 58.
Оператер севесо постројења, односно комплекса у коме се обављају активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја, у једнаким или већим количинама од прописаних, дужан је да достави Обавештење, односно изради Политику превенције удеса или Извештај о безбедности и План заштите од удеса, у зависности од количина опасних материја којима врши те активности и да предузме мере за спречавање хемијског удеса и ограничавања утицаја тог удеса на живот и здравље људи и животну средину, утврђене у тим документима.
Министар прописује листу опасних материја и њихове количине и критеријуме за одређивање врсте докумената које израђује оператер из става 1. овог члана."
После члана 58. додаје се наслов изнад члана и члан 58а који гласе:
"Садржина Политике превенције удеса
Члан 58а
Политика превенције удеса садржи циљеве и принципе деловања оператера, ради контроле опасности од хемијског удеса.
Политика превенције удеса из става 1. овог члана мора да садржи довољно елемената пропорционалних опасностима од удеса на основу којих оператер може обезбедити висок степен заштите људи и животне средине од хемијског удеса.
Политику превенције удеса оператер је дужан да изради најкасније шест месеци по достављању Обавештења из члана 59. овог закона.
Министар ближе прописује садржину Политике превенције удеса."
Наслов изнад члана 59. и члан 59. мењају се и гласе:
"Обавеза достављања обавештења
Члан 59.
Оператер који је у обавези да изради Политику превенције удеса дужан је да Министарству, пре израде Политике превенције удеса, достави Обавештење о:
1) новом севесо постројењу, односно комплексу најмање три месеца пре почетка рада;
2) постојећем севесо постројењу, односно комплексу најкасније шест месеци од дана ступања на снагу овог закона;
3) постојећем севесо постројењу, односно комплексу чије су активности биле такве да су опасне материје биле присутне у количинама мањим од прописаних у случају повећања количина опасних материја до количина прописаних у члану 58. овог закона, најкасније три месеца од дана промене;
4) о трајном престанку рада севесо постројења, односно комплекса, као и у случају модификације севесо постројења, односно комплекса односно свакој промени која може утицати на могућност настанка хемијског удеса.
Министар прописује садржину Обавештења из става 1. овог члана."
Наслов изнад члана 60. и члан 60. мењају се и гласе:
"Садржина Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса
Члан 60.
Извештај о безбедности садржи нарочито: информације о систему управљања и организације оператера у циљу спречавања хемијског удеса; опис локације на којој се налази севесо постројење, односно комплекс; опис севесо постројења, односно комплекса; анализу ризика од хемијског удеса и начин његовог спречавања; мере заштите и интервентне мере за ограничавање последица хемијског удеса; попис опасних материја и др.
План заштите од удеса садржи нарочито мере које се предузимају у оквиру севесо постројења, односно комплекса у случају хемијског удеса или у случају настанка околности које могу изазвати хемијски удес.
Извештај о безбедности и План заштите од удеса израђује оператер из члана 58. овог закона.
За израду докумената из става 3. овог члана може се ангажовати друго правно лице или предузетник ако је уписано у одговарајући регистар за обављање делатности пројектовања, инжењеринга и израде студија и анализа. У случају ангажовања другог правног лица или предузетника, у изради тих докумената мора учествовати лице стално запослено код оператера из члана 58. овог закона.
Оператер је дужан да размењује информације и да усклађује План заштите од удеса са Планом заштите од удеса који доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине и Републике Србије.
Министар ближе прописује садржину и методологију израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса."
После члана 60. додају се чл. 60а, 60б, 60в, 60г, 60д, 60ђ, 60е, 60ж, 60з, 60и и 60ј који гласе:
"Достављање Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса
Члан 60а
Оператер из члана 58. овог закона дужан је да изради и достави Министарству Извештај о безбедности и План заштите од удеса:
1) за ново севесо постројење, односно комплекс најмање три месеца пре почетка рада;
2) за постојеће севесо постројење, односно комплекс најкасније у року од осамнаест месеци од дана ступања на снагу овог закона;
3) за постојеће севесо постројење, односно комплекс чије су активности биле такве да су опасне материје биле присутне у количинама мањим од прописаних, у случају повећања количина опасних материја до количина прописаних у члану 58. овог закона, најкасније шест месеци од дана промене.
Оператер из става 1. овог члана подноси захтев за давање сагласности на Извештај о безбедности и План заштите од удеса, заједно са тим документима.
Уз захтев из става 1. овог члана, оператер је дужан да достави доказ о уплаћеној административној такси.
Оператер је дужан да Извештај о безбедности периодично прегледа и по потреби ажурира:
1) најмање сваких пет година;
2) самоиницијативно или на захтев Министарства због нових чињеница до којих се дошло на основу анализе других хемијских удеса или избегнутих удеса.
У случају модификације процеса рада, промене природе или количине опасне материје или других промена, које могу утицати на опасност од настанка хемијског удеса, оператер мора одмах да изврши промене у Извештају о безбедности и Плану заштите од удеса и достави их Министарству, а у случају да се измене односе на модификацију постројења или складишта, пре спровођења тих модификација.
План заштите од удеса оператер је дужан да прегледа, тестира и по потреби ажурира најмање сваке три године.
Достављање информација из Плана заштите од удеса
Члан 60б
Оператер из члана 58. овог закона дужан је да обезбеди да се информација о безбедносним мерама и поступцима у случају хемијског удеса из Плана заштите од удеса достави свим правним лицима и јавним установама (школе, болнице и др.), као и физичким лицима, која могу бити захваћена последицама хемијског удеса.
Информација из става 1. овог члана обавезно се ажурира сваке три године, а посебно у случају наступања околности из члана 60а став 5. овог закона.
Ажурирана информација из става 1. овог члана мора бити доступна јавности.
Период између два редовна достављања информација јавности не сме бити дужи од пет година.
Јавни увид, презентација и јавна расправа о Извештају о безбедности
Члан 60в
Оператер је дужан да обезбеди да Извештај о безбедности и списак опасних материја које су присутне у севесо постројењу, односно комплексу буде доступан јавности.
Надлежни орган обезбеђује јавни увид, организује презентацију и спроводи јавну расправу о Извештају о безбедности у поступку одлучивања о давању сагласности на Извештај о безбедности.
Подносилац Извештаја о безбедности може, по одобрењу надлежног органа, да не изнесе одређене делове извештаја на јавни увид и презентацију због чувања индустријске, комерцијалне и личне тајне, јавне безбедности или одбране земље.
Надлежни орган у року од седам дана од дана пријема Извештаја о безбедности обавештава подносиоца извештаја, заинтересоване органе и организације и јавност о времену и месту јавног увида, јавне презентације, као и јавне расправе о Извештају о безбедности.
Јавна расправа може се одржати најраније двадесет дана од дана обавештавања јавности.
Подносилац Извештаја о безбедности учествује у презентацији и јавној расправи.
На поступак јавног увида, презентације и јавне расправе о Извештају о безбедности сходно се примењује пропис о поступку јавног увида, презентације и јавне расправе о студији процене утицаја на животну средину.
Докази у Извештају о безбедности
Члан 60г
Оператер је дужан да у Извештају о безбедности докаже да је:
1) установио одговарајућу политику и утврдио систем за управљање безбедношћу ради њене примене;
2) препознао опасност од хемијског удеса и предузео потребне мере ради превенције настанка хемијског удеса, односно ограничавања последица тог удеса на људе и животну средину;
3) водио рачуна о безбедности и поузданости при пројектовању, изградњи, управљању и одржавању свих постројења и складишних простора, опреме и инфраструктуре које су повезане са опасностима од хемијског удеса;
4) прихватио и у Извештај о безбедности унео оправдане примедбе и предлоге јавности.
Докази у Плану заштите од удеса
Члан 60д
Оператер је дужан да у Плану заштите од удеса докаже да је:
1) предвидео и обезбедио спровођење свих неопходних мера за ограничавање и контролу хемијског удеса, ради ублажавања последица тог удеса на људе, животну средину и имовину;
2) предвидео и обезбедио начин достављања информација надлежним органима и широј јавности;
3) предвидео одговарајуће мере чишћења, санације и рекултивације животне средине након хемијског удеса;
4) обрадио довољно података за израду планова заштите од хемијског удеса на нивоу Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: екстерни планови).
Сагласност на Извештај о безбедности и План заштите од удеса
Члан 60ђ
Министарство даје сагласност на Извештај о безбедности, односно на План заштите од удеса о испуњености захтева из чл. 60г и 60д овог закона.
Министарство може тражити измене и допуне докумената из става 1. овог члана ако утврди да не садрже потребне податке.
Решење којим се забрањује рад или пуштање у рад севесо постројења
Члан 60е
У случају када нису испуњени услови за сагласност на документа из члана 60ђ овог закона, министар доноси решење којим се забрањује рад или пуштање у рад севесо постројења, односно комплекса или дела постројења, односно комплекса и складишног простора.
На решење из става 1. овог члана може се изјавити жалба.
Жалба не задржава извршење решења.
По жалби на првостепено решење одлучује Влада.
Именовање посебне радне групе
Члан 60ж
Ради оцене Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса министар у складу са прописима којима се уређује државна управа, може решењем именовати посебну радну групу - техничку комисију (у даљем тексту: техничка комисија).
Решењем из става 1. овог члана одређују се задаци, састав и руководилац, рок за извршење задатака и друга питања која су значајна за рад техничке комисије.
Техничка комисија без одлагања доставља Министарству мишљење о испуњености захтева из чл. 60г и 60д овог закона.
Председник техничке комисије именује се из реда запослених или постављених лица у Министарству.
За чланове техничке комисије могу бити именована лица са високом стручном спремом одговарајуће струке, односно смера и одговарајућим стручним резултатима, а из реда:
- запослених или постављених лица у Министарству;
- запослених или постављених лица у другим органима и организацијама;
- независних стручњака.
Чланови комисије не могу бити лица која су:
- учествовала у изради Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса;
- оснивач правног лица или предузетник који је израдио Извештај о безбедности и План заштите од удеса или запослени код тих лица;
- оператер или запослени код оператера.
Обавеза вођења евиденције
Члан 60з
На основу Извештаја о безбедности и Обавештења Министарство утврђује и води евиденцију о оператерима и севесо постројењима, односно комплексима са повећаном вероватноћом настанка хемијског удеса или са повећаним последицама тог удеса због њихове локације, близине сличних постројења или због врсте ускладиштених опасних материја.
Оператери из става 1. овог члана дужни су да размењују информације које су неопходне при изради Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса, како би се у тим документима водило рачуна о природи и опсегу заједничке опасности од хемијског удеса.
О оператеру, односно севесо постројењу, односно комплексу из става 1. овог члана Министарство обавештава надлежне органе у складу са прописима којима се уређује заштита и спашавање, ради израде екстерних планова.
Регистар постројења и регистар пријављених удеса
Члан 60и
На основу Извештаја о безбедности и Обавештења Министарство води регистар постројења, као и регистар удеса који су пријављени.
Обавештавање о удесу
Члан 60ј
Оператер из члана 58. овог закона дужан је да одмах о хемијском удесу обавести Министарство, јединицу локалне самоуправе и органе надлежне за поступање у ванредним ситуацијама у складу са прописима којима се уређује заштита и спашавање, и то о: околностима везаним за хемијски удес, присутним опасним материјама, расположивим подацима за процену последица хемијског удеса за људе и животну средину и о предузетим хитним мерама.
Оператер из става 1. овог члана дужан је да обавести надлежне органе о накнадно прикупљеним подацима који утичу на раније утврђене чињенице и закључке.
Оператер из става 1. овог члана дужан је да у разумном року обавести надлежне органе о планираним мерама за отклањање средњорочних и дугорочних последица хемијског удеса и за спречавање настанка поновног удеса.
Оператер из става 1. овог члана дужан је да спроведе хитне, средњорочне и дугорочне мере отклањања последица хемијског удеса, као и да, након извршене анализе свих аспеката хемијског удеса, дV препоруке за будуће превентивне мере.
Министарство врши надзор и контролу извршења обавеза оператера из ст. 1 - 4. овог члана."
Члан 61. мења се и гласи:
"Државни органи, органи аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, на основу надлежности из прописа којима се уређује заштита и спашавање, доносе екстерне планове, који су саставни део планова за реаговање у ванредним ситуацијама."
После члана 61. додају се чл. 61а, 61б и 61в који гласе:
"Обавештење о оператерима, односно севесо постројењима, односно комплексима чије активности могу изазвати хемијски удес са прекограничним ефектима
Члан 61а
Министарство на основу Извештаја о безбедности из члана 60. овог закона утврђује оператере и севесо постројења, односно комплексе чије активности могу изазвати хемијски удес са прекограничним ефектима и о томе обавештава у што краћем року, а најкасније када обавештава домаћу јавност, надлежни орган земље која може бити погођена последицама тог удеса.
Министарство води евиденцију о оператерима и севесо постројењима, односно комплексима из става 1. овог члана.
Ако надлежни орган друге земље сматра да обавештење из става 1. овог члана не садржи сва севесо постројења, односно комплексе чије активности могу изазвати хемијски удес са последицама у његовој земљи тражиће од Министарства додатне податке.
Ако Министарство закључи да је захтев надлежног органа друге земље неоснован обавестиће га о свом ставу.
Ако се не постигне сагласност са надлежним органом заинтересоване земље ово питање решиће се у складу са међународним уговором који обавезује Републику Србију.
Министарство обавештава надлежни орган друге земље о свим битним чињеницама из Извештаја о безбедности о севесо постројењу, односно комплексу чије активности могу довести до настанка хемијског удеса са прекограничним последицама, као и о свим битним чињеницама из Плана заштите од удеса тог постројења, односно комплекса.
Министар прописује поступак обавештавања, односно размене података о севесо постројењу, односно комплексу чије активности могу довести до настанка хемијског удеса са прекограничним ефектима.
Обавеза достављања обавештења надлежног органа друге земље
Члан 61б
Обавештење добијено од надлежног органа друге земље о севесо постројењу, односно комплексу чије активности могу проузроковати хемијски удес са ефектима на територији Републике Србије, Министарство доставља домаћим органима чија је надлежност одређена прописима којима се уређује заштита и спашавање ради израде екстерних планова.
Обавештење у случају хемијског удеса или непосредне опасности од хемијског удеса који може проузроковати прекограничне ефекте, као и евентуална узајамна помоћ уређени су прописима о заштити и спашавању.
Изузеци од примене
Члан 61в
Одредбе члана 38. и чл. 58. до 61б овог закона неће се примењивати на: војна постројења; удесе изазване јонизујућим зрачењем; транспорт опасних материја у друмском, железничком, водном, ваздушном и морском саобраћају, односно транспорт изван комплекса обухваћених овим законом, укључујући утовар и истовар односно транспорт од и до других превозних средстава на доковима, пристаништима или ранжирним станицама; транспорт опасних материја цевоводима укључујући и пумпне станице, а изван севесо постројења, односно комплекса обухваћених овим законом; удесе при истраживању и експлоатацији минералних сировина, осим ако се сировине хемијски и термички прерађују или складиште, а садрже опасне материје у прописаним количинама; локације депонија отпадних материја, изузев активних отпадних јаловишта укључујући вештачка језера, насипе и бране, које садрже опасне материје, а нарочито које потичу од хемијске и термичке обраде минерала."
У члану 64. став 1. мења се и гласи:
"Планирање и управљање заштитом животне средине обезбеђује се и остварује спровођењем Националног програма заштите животне средине (у даљем тексту: Национални програм) који доноси Влада на период од најмање десет година."
Став 4. мења се и гласи:
"Министарство једанпут у две године, у сарадњи са другим надлежним министарствима, припрема извештај о реализацији Националног програма и подноси га Влади."
Додаје се став 5. који гласи:
"Национални програм објављује се у ’Службеном гласнику Републике Србије’."
Члан 65. мења се и гласи:
"Акциони план је краткорочни инструмент за имплементацију Националног програма.
Акционим планом разрађују се регулаторне и институционалне активности, активности мониторинга, студије, израда пројектне документације, економских и финансијских инструмената, информисање, образовање, руковођење и капиталне инвестиције."
У члану 69. став 3. мења се и гласи:
"Влада доноси програме мониторинга на основу посебних закона."
У члану 70. став 1. мења се и гласи:
"Мониторинг се врши систематским праћењем вредности индикатора, односно праћењем негативних утицаја на животну средину, стања животне средине, мера и активности које се предузимају у циљу смањења негативних утицаја и подизања нивоа квалитета животне средине."
У ставу 2. тачка на крају замењује се запетом и додају речи: "на основу посебних закона."
У члану 71. став 1. реч: "ЈУС-ИСО" замењује се речју: "СРПС".
Ст. 2, 3. и 4. бришу се.
Члан 72. мења се и гласи:
"Оператер постројења, односно комплекса које представља извор емисија и загађивања животне средине дужан је да, у складу са законом, преко надлежног органа, овлашћене организације или самостално, уколико испуњава услове прописане законом, обавља мониторинг, односно да:
1) прати индикаторе емисија, односно индикаторе утицаја својих активности на животну средину, индикаторе ефикасности примењених мера превенције настанка или смањења нивоа загађења;
2) обезбеђује метеоролошка мерења за велике индустријске комплексе или објекте од посебног интереса за Републику Србију, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе.
Загађивач је дужан да изради план обављања мониторинга, да води редовну евиденцију о мониторингу и да доставља извештаје, у складу са овим законом.
Влада утврђује врсте активности и других појава које су предмет мониторинга, методологију рада, индикаторе, начин евидентирања, рокове достављања и чувања података, на основу посебних закона.
Загађивач планира и обезбеђује финансијска средства за обављање мониторинга, као и за друга мерења и праћење утицаја своје активности на животну средину."
Наслов изнад члана 75. Интегрални катастар загађивача мења се и гласи:
"Регистри извора загађивања животне средине
У члану 75. став 1. речи: "води се интегрални катастар загађивача" замењују се речима: "воде се национални и локални регистри извора загађивања животне средине".
У ставу 2. речи: "Интегрални катастар загађивача" замењују се речима: "Национални регистар извора загађивања животне средине."
После става 2. додаје се нови став 3. који гласи:
"Локални регистар извора загађивања животне средине води надлежни орган јединице локалне самоуправе."
Досадашњи став 3. који постаје став 4. мења се и гласи:
"Министар по прибављеном мишљењу министра надлежног за послове водопривреде и рударства и енергетике, прописује методологију за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологију за врсте, начине и рокове прикупљања података."
Досадашњи став 4. постаје став 5.
Члан 76. став 2. мења се и гласи:
"Агенција за заштиту животне средине израђује извештај из става 1. овог члана на основу прикупљених података и информација најкасније до 31. маја текуће године за претходну годину."
Додаје се нови став 3. који гласи:
"Надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да Агенцији за заштиту животне средине тромесечно доставља податке за израду извештаја из става 1. овог члана и то за прво, друго и треће тромесечје најкасније у року од два месеца по истеку тромесечја, а за последње тромесечје до 31. јануара."
Досадашњи став 3. постаје став 4.
У члану 77. тачка 1) мења се и гласи:
"1) стању и променама стања у животној средини на основу података и информација добијених праћењем одговарајућих индикатора;".
Тачка 5) брише се.
У члану 78. став 1. реч: "имисије" замењује се речима: "нивоа загађујуће материје".
У члану 80. тачка 7) тачка на крају замењује се тачком и запетом и додаје тачка 8) која гласи:
"8) заштиту животне средине на коју се таква информација односи, као што је локација ретких врста дивље флоре и фауне."
После члана 81. додаје се наслов изнад члана и члан 81а који гласе:
"Право на правду
Члан 81а
Заинтересована јавност у поступку остваривања права на здраву животну средину као странка има право да покреће поступак преиспитивања одлуке пред надлежним органом, односно судом, у складу са законом."
У члану 83. додаје се став 2. који гласи:
"Средства за заштиту животне средине могу се обезбеђивати и путем донација, кредита, средстава међународне помоћи, средстава страних улагања намењених за заштиту животне средине, средстава из инструмената, програма и фондова ЕУ, УН и међународних организација."
У члану 84. став 2. мења се и гласи:
"Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана, приход су буџета Републике и буџета аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, у складу са посебним законом."
У члану 85. став 5. мења се и гласи:
"Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана у висини од 60% приход су буџета Републике Србије, а у висини од 40% приход су буџета јединице локалне самоуправе."
После члана 85. додаје се наслов изнад члана и члан 85а који гласе:
"Подручја од посебног интереса
Члан 85а
На предлог министарства надлежног за питања животне средине, Влада утврђује подручја од посебног државног интереса у области заштите животне средине.
Влада прописује критеријуме за утврђивање подручја од посебног државног интереса из става 1.
Висину и начин плаћања накнаде за загађивање животне средине у подручјима из става 1. овог члана утврђује Влада.
Средства остварена од накнаде из става 3. овог члана у висини 80% приход су буџета Републике Србије, а у висини 20% приход су јединице локалне самоуправе и користе се наменски за заштиту и унапређивање животне средине у складу са програмима, односно акционим и санационим плановима који се доносе у складу са овим законом и посебним законима."
Наслов изнад члана 87. и члан 87. мењају се и гласе:
"Накнада за заштиту и унапређивање животне средине
Члан 87.
Јединица локалне самоуправе може, из оквира својих права и дужности, прописати накнаду за заштиту и унапређивање животне средине.
Накнаду из става 1. овог члана својим актом прописује скупштина јединице локалне самоуправе.
Накнада из става 1. овог члана прописује се по основу:
1) коришћења стамбених и пословних зграда, станова и пословних просторија за становање, односно обављање пословне делатности, као и за коришћење земљишта за обављање редовне делатности (у даљем тексту: непокретност),
2) обављања одређених активности које утичу на животну средину, а које одређује Влада;
3) транспорта нафте и нафтних деривата, као и сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја из индустрије или за индустрију на територији јединице локалне самоуправе са статусом угрожене животне средине на подручју од значаја за Републику Србију.
Обвезници плаћања накнаде по основу из става 3. тачка 1) овог члана су имаоци права својине на непокретности, односно закупци ако се непокретности користе по основу права закупа, а висина накнаде се одређује према површини непокретности и плаћа се месечно до износа који не може бити већи од износа прописаног у складу са овим законом.
Обвезници плаћања накнаде по основу из става 3. тачка 2) овог члана су правна лица и предузетници, који обављају одређене активности.
Обвезници плаћања накнаде из става 3. тачка 3) овог члана су власници теретних возила, односно правна и физичка лица која обављају транспорт нафте и нафтних деривата, као и сировина, производа и полупроизвода хемијских и других опасних материја из индустрије или за индустрију на територији јединице локалне самоуправе са статусом угрожене животне средине на подручју од значаја за Републику Србију.
Влада ближе прописује критеријуме за утврђивање накнаде из става 1. овог члана, као и највиши износ те накнаде.
Јединица локалне самоуправе актом из става 2. овог члана утврђује висину, рокове, обвезнике, начин плаћања накнаде и олакшице за одређене категорије обвезника плаћања, а у складу са утврђеним критеријумима из става 7. овог члана.
Надлежни орган јединице локалне самоуправе је дужан да прибави мишљење Министарства на предлог акта из става 2. овог члана.
Средства остварена од накнаде из става 1. овог члана користе се, преко буџетског фонда, наменски за заштиту и унапређење животне средине према усвојеним програмима коришћења средстава буџетског фонда, односно локалним акционим и санационим плановима, у складу са стратешким документима који се доносе на основу овог закона и посебних закона.
Јединица локалне самоуправе не може прописивати накнаде које су прописане на основу чл. 84, 85. и 85а овог закона."
У члану 90. став 2. мења се и гласи:
"Фонд има својство правног лица са јавним овлашћењима."
У члану 92. став 1. тачка 1) мења се и гласи:
"1) наменских средстава буџета Републике Србије остварених по основу накнада прописаних у чл. 27. и 45. и одређених накнада из чл. 85. и 85а овог закона;".
У тачки 3) речи: "и енергетске ефикасности" бришу се.
У члану 93. став 1. реч: "стандарде" замењује се речју: "примере".
У ставу 2. тачка 5) после речи: "биодиверзитета" додају се речи: "и геодиверзитета".
Тачка 8) мења се и гласи:
"8) подстицање коришћења обновљивих извора енергије;".
После тачке 14) тачка на крају замењује се тачком и запетом и додаје тачка 15) која гласи:
"15) финансирање програма, пројеката и других активности из области основних геолошких истраживања."
У члану 94. после става 3. додаје се став 4. који гласи:
"Средства Фонда могу се користити за финансирање посебних подстицајних мера у складу са овим законом и посебним законима."
Члан 100. мења се и гласи:
"Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе у обавези су да отворе буџетски фонд у складу са законом којим се уређује буџетски систем.
Накнаде остварене по основу чл. 85. и 85а и 87. овог закона приход су буџетског фонда из става 1. овог члана.
Средства буџетског фонда користе се наменски, за финансирање акционих и санационих планова у складу са Националним програмом, односно за финансирање програма и планова аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе из члана 68. овог закона.
Средства буџетског фонда користе се на основу утврђеног програма коришћења средстава буџетског фонда који доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да прибави сагласност Министарства на предлог програма коришћења средстава буџетског фонда из става 1. овог члана.
Извештај о коришћењу средстава остварених по основу накнаде из чл. 85, 85а и 87. овог закона, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, достављају Министарству најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину, односно на захтев Министарства."
Наслов изнад члана 109. "Управни надзор" мења се и гласи:
"Инспекцијски надзор"
После члана 109. додаје се наслов изнад члана и члан 109а који гласе:
"Надзор над радом
Члан 109а
Министарство врши надзор над радом Агенције за заштиту животне средине, органа надлежних за заштиту животне средине аутономне покрајине и надлежних органа јединице локалне самоуправе, као и овлашћених правних лица, у вршењу поверених послова."
У члану 110. став 1. тач. 2) и 5) мењају се и гласе:
"2) да ли се сакупљање или стављање у промет дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова врши у складу са прописаним условима;
5) да ли су испуњени захтеви квалитета животне средине и емисије;".
У тачки 14) реч: "превозу" брише се.
После тачке 14) додаје се тачка 14а) која гласи:
"14а) да ли оператер има прописана документа и да ли предузима мере за спречавање хемијског удеса и ограничавања утицаја тог удеса на живот и здравље људи и животну средину утврђене тим документима;".
У тачки 17) речи: "интегрални катастар загађивача;" замењују се речима: "регистар извора загађивања животне средине;".
После тачке 19) додаје се тачка 19а) која гласи:
"19а) идентитет субјекта надзора и других лица на основу личне карте, пасоша и других исправа;".
У ставу 2. после речи: "врши" додаје се реч: "повремено".
Члан 111. мења се и гласи:
"У вршењу послова из члана 110. овог закона инспектор је овлашћен да:
1) нареди у одређеном року отклањање неправилности у спровођењу мера заштите, рекултивације и санације животне средине при коришћењу природних ресурса и добара;
2) забрани коришћење или употребу природних ресурса и добара без одобрења или противно одобрењу и наложи санацију, односно предузимање других одговарајућих мера заштите;
3) забрани уношење и гајење флоре и фауне иностраног порекла ради слободног насељавања у природи, а које би могле угрозити аутохтоне врсте и њихово распрострањење;
4) забрани уништавање или оштећивање дивље флоре и фауне и њихових станишта;
5) забрани сакупљање или стављање у промет дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова без дозволе;
6) забрани увоз и извоз угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова чији је промет забрањен међународним уговорима;
7) забрани увоз и извоз угрожених и заштићених врста дивље флоре и фауне, њихових развојних облика и делова чији је промет дозвољен ако се врши без дозволе;
8) забрани изградњу и употребу постројења, односно комплекса и обављање активности ако нису испуњени прописани захтеви и нормативи у погледу емисије и нивоа загађујућих материја, ако немају одговарајућу и исправну опрему и уређаје којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије или ако нису предузете друге мере и услови заштите животне средине;
9) забрани производњу и промет превозних средстава која не испуњавају услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања;
10) забрани испуштање загађујућих и опасних материја, отпадних вода или енергије у ваздух, воду и земљиште на начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима изнад прописаних;
11) забрани коришћење знака ЕМАС супротно одредбама овог закона;
12) забрани рад, употребу или коришћење технологије, технолошког процеса, које по одредбама овог закона нису дозвољене;
13) забрани употребу или коришћење производа, полупроизвода или сировина које по одредбама овог закона нису дозвољене;
14) наложи да се у случају сумње одређена технологија, складиштење, технолошки процес, производ, полупроизвод или сировина испитају у погледу могућег штетног утицаја на животну средину и привремено забрани њихову употребу или коришћење док се резултати испитивања не доставе на увид;
15) обустави рад уређаја док се не испита ефикасност уређаја који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које нису прописане граничне вредности;
16) забрани стављање у промет сировина, полупроизвода или производа који немају видљиву ознаку о могућој штетности по животну средину;
17) забрани коришћење еколошког знака противно одредбама овог закона;
18) забрани увоз опасног отпада иностраног порекла;
19) забрани увоз, извоз и транзит отпада супротно одредбама овог закона и нареди да се врати пошиљаоцу;
20) забрани рад севесо постројења, односно комплекса када се мере предвиђене у Политици превенције удеса или Извештају о безбедности или Плану заштите од удеса не спроводе или се недовољно спроводе;
21) нареди израду Политике превенције удеса или Извештаја о безбедности или Плана заштите од удеса и предузимање одговарајућих превентивних и других мера заштите животне средине од опасних материја, у складу са овим законом;
22) забрани рад севесо постројења, односно комплекса ако у одређеном року није достављено Обавештење, Политика превенције удеса или Извештај о безбедности или План заштите од удеса;
23) у случају удеса нареди предузимање интервентних мера и поступака реаговања на удес, спровођење мера у складу са Планом заштите од удеса, ангажовање људи, средстава и предузимање мера санације и спречавања ширења загађења од хемијског удеса;
24) нареди обављање мониторинга на прописан начин;
25) нареди спровођење мера заштите животне средине, у складу са овим законом;
26) забрани располагање средствима са рачуна правног лица, предузетника и физичког лица на основу извршног закључка;
27) узима узорке земљишта, вода, отпада, ваздуха преко овлашћене организације;
28) у поступку принудног извршења решења изврши печаћење просторија, постројења, односно комплекса, опреме или простора због којих је дошло или је могло доћи до загађивања или оштећивања животне средине, у складу са законом;
29) нареди извршење других прописаних обавеза у одређеном року.
На решења инспектора из става 1. овог члана може се изјавити жалба, ако овим законом није друкчије прописано.
Жалба из става 2. овог члана изјављује се надлежном органу у року од 15 дана од дана пријема решења и не задржава извршење решења.
Решење инспектора из става 1. тач. 6), 7), 19) и 20) овог члана је коначно.
Против решења из става 4. овог члана може се водити управни спор."
У члану 112. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи:
"У случају да је инспектор привремено одузео робу која је стечена противзаконитом радњом, а која је подложна кварењу или се не може на одговарајући начин збринути или ако њено чување захтева веће трошкове, продаје се, на начин утврђен законом, а остварена средства приход су буџета Републике Србије."
Досадашњи став 2. постаје став 3.
У члану 114. став 1. мења се и гласи:
"По жалби на првостепено решење надлежног општинског, односно градског органа, односно органа града Београд, које је донето у вршењу поверених послова решава министар."
Ст. 3. и 4. мењају се и гласе:
"По жалби на првостепено решење подручне јединице Министарства решава министар.
По жалби на првостепено решење надлежног органа аутономне покрајине, решава министар."
Члан 116. мења се и гласи:
"Новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:
1) користи природне ресурсе или добра, без сагласности Министарства (члан 15. став 1);
2) не изврши ремедијацију или на други начин не санира деградирану животну средину (члан 16. став 1);
3) врши ремедијацију или на други начин санира деградирану животну средину, без сагласности Министарства (члан 16. став 2);
4) сакупља или ставља у промет одређене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства, односно супротно условима утврђеним у дозволи (члан 27. став 4);
5) извози или увози заштићене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства (члан 28. став 1);
6) при управљању опасним материјама не предузима све потребне превентивне, заштитне, сигурносне и санационе мере (члан 29. став 2);
7) изгради и употребљава постројења, односно комплексе и обавља активности ако нису испуњене прописане граничне вредности емисије и нивоа загађујућих материја, услови у погледу опреме и уређаја којима се смањује или спречава емисија загађујућих материја или енергије, као и ако нису предузете друге мере и радње за обезбеђење прописаних услова заштите животне средине (члан 40. став 1);
8) испушта загађујуће и опасне материје, отпадне воде или емитује енергију у ваздух, воду или земљиште на начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима изнад прописаних (члан 40. став 2);
9) примењује домаћу или увозну технологију или процес, односно производи, складишти и ставља у промет производе који не испуњавају захтеве у погледу животне средине, односно захтеве квалитета производа или је технологија, процес, производ, полупроизвод или сировина забрањена у земљи извознику (члан 51. став 1);
10) употребљава уређаје који служе за уклањање или пречишћавање загађујућих материја за које технички захтеви нису утврђени техничким прописима супротно члану 51. став 4. овог закона;
11) увози опасан отпад (члан 57. став 1);
12) увози, извози или врши транзит отпада без дозволе Министарства (члан 57. став 3);
13) не поступа у складу са одредбама члана 58. став 1. овог закона;
14) не поступи у складу са чланом 60ј овог закона;
15) не предузима мере санације о свом трошку (члан 63. став 1);
16) не изради или не реализује санациони план из члана 66. став 4. овог закона;
17) не осигура се за случај штете причињене трећим лицима услед удеса (члан 106).
За привредни преступ из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа, а највише до двадесетоструког износа учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа.
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара."
Члан 117. мења се и гласи:
"Новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:
1) производи и/или ставља у промет превозна средства која не испуњавају услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања (члан 40. став 3);
2) користи знак ЕМАС, а није регистрован у систем ЕМАС (члан 49);
3) на декларацији сировине, полупроизвода или производа не упозори на загађење животне средине и штету по здравље људи које сировина, полупроизвод или производ, односно њихово паковање узрокује или може узроковати у животној средини (члан 52. став 1);
4) употребљава еколошки знак супротно одредбама члана 53. овог закона;
5) не достави Обавештење из члана 59. став 1. овог закона;
6) не достави Извештај о безбедности и План заштите од удеса Министарству са подацима из члана 60а овог закона;
7) не поступи у складу са чланом 60в овог закона;
8) не поступи у складу са чланом 60ј овог закона;
9) врши мониторинг без овлашћења (члан 71. став 1);
10) не врши мониторинг и праћење других утицаја на стање животне средине (члан 72);
11) не доставља податке из мониторинга на прописан начин (члан 73);
12) не доставља податке од значаја за вођење регистра извора загађивања животне средине на прописан начин (члан 75. став 5);
13) не омогући инспектору обављање контроле, односно не поступи по решењу инспектора (члан 111).
За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у сразмери са висином причињене штете или неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године, а одговорном лицу да врши одређене послове у трајању до једне године."
После члана 117. додаје се члан 117а који гласи:
"Члан 117а
"Новчаном казном од 250.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако:
1) користи природне ресурсе и добра, без сагласности Министарства (члан 15. став 1);
2) не изврши ремедијацију или на други начин не санира деградирану животну средину (члан 16. став 1);
3) врши ремедијацију или на други начин санира деградирану животну средину, без сагласности Министарства (члан 16. став 2);
4) сакупља или ставља у промет одређене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства, односно супротно условима утврђеним у дозволи (члан 27. став 4);
5) извози или увози заштићене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства (члан 28. став 1);
6) производи и/или ставља у промет превозна средства која не испуњавају услове у погледу емисије за мобилне изворе загађивања (члан 40. став 3);
7) на декларацији сировине, полупроизвода или производа не упозори на загађење животне средине и штету по здравље људи које сировина, полупроизвод или производ, односно њихово паковање узрокује или може узроковати у животној средини (члан 52. став 1);
8) не поступа у складу са одредбама члана 58. став 1. овог закона;
9) не достави Обавештење из члана 59. овог закона;
10) не достави Извештај о безбедности и План заштите од удеса Министарству са подацима из члана 60а овог закона;
11) не поступи у складу са чланом 60в овог закона;
12) не поступи у складу са чланом 60ј овог закона;
13) врши мониторинг без овлашћења (члан 71. став 1);
14) не врши мониторинг и праћење других утицаја на стање животне средине (члан 72);
15) не доставља податке из мониторинга на прописан начин (члан 73);
16) не доставља податке од значаја за вођење регистра извора загађивања животне средине на прописан начин (члан 75. став 5);
17) не омогући инспектору обављање контроле, односно не поступи по решењу инспектора (члан 111).
За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи и заштитна мера забране вршења делатности у трајању до три године."
Члан 118. мења се и гласи:
"Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара или казном затвора до 30 дана казниће се за прекршај физичко лице ако:
1) узнемирава, злоставља, озлеђује и уништава дивљу фауну, односно разара њена станишта (члан 27. став 2);
2) уништава, кида или на други начин пустоши дивљу флору, односно уништава и разара њена станишта (члан 27. став 3);
3) сакупља или ставља у промет одређене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства, односно супротно условима утврђеним у дозволи (члан 27. став 4);
4) извози или увози заштићене врсте дивље флоре и фауне, њихове развојне облике и делове, без дозволе Министарства (члан 28. став 1).
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара или казном затвора до 30 дана казниће се за прекршај физичко лице - акредитовани ЕМАС верификатор, ако на захтев Министарства не доставља податке о поступку проверавања система ЕМАС у правном и физичком лицу (члан 47. став 4)."
После члана 118. додаје се члан 118а који гласи:
"Члан 118а
Новчаном казном у износу од 5.000 динара казниће се за прекршај родитељ, старалац, односно одговорно лице у органу старатељства, ако због пропуштања дужног надзора над малолетником, малолетник учини прекршај из члана 118. став 1. тач. 1), 2) и 3) овог закона."
Члан 119. брише се.
Члан 120. мења се и гласи:
"Новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу управе, односно јединици локалне самоуправе, односно организацији која врши јавна овлашћења ако:
1) изда одобрење за коришћење природног ресурса или добра, без сагласности Министарства (члан 15. став 1);
2) изда сагласност на пројекат санације и ремедијације без прописане методологије за израду пројекта санације и ремедијације (члан 16. став 2);
3) изда дозволу без прибављеног мишљења организације надлежне за заштиту природе (члан 27. став 4);
4) изда дозволу без прописане документације или не води регистар издатих дозвола на прописан начин (члан 28, став 3);
5) припреми просторни или урбанистички план без услова за обезбеђење мера заштите животне средине из члана 34. овог закона;
6) не обавештава јавност и не донесе акт о увођењу посебних мера у случајевима из члана 42. став 1. овог закона;
7) изврши регистрацију правног и физичког лица у систем ЕМАС супротно одредбама члана 45. овог закона;
8) не води регистар правних и физичких лица укључених у систем ЕМАС (члан 47. став 1);
9) одбије упис и врши брисање из регистра супротно члану 48. овог закона;
10) не донесе екстерне планове из члана 61. овог закона;
11) не прогласи стање угрожености животне средине и не обавештава јавност о предузетим мерама (члан 62);
12) не врши мониторинг (члан 69);
13) не доставља податке из мониторинга на прописан начин (члан 73);
14) не води информациони систем заштите животне средине (члан 74);
15) не води регистар извора загађивања животне средине (члан 75. став 2);
16) доставља информације супротно члану 79. овог закона;
17) не доставља извештаје о остваривању програма рада Фонда у прописаном року или на захтев Министарства (члан 95. ст. 3. и 4);
18) благовремено и истинито не обавештава јавност о обављању своје делатности за коју је основан на начин прописан статутом Фонда или на захтев јавности не даје информације о обављању послова из своје делатности (члан 98. став 2).
За прекршај из става 1. овог члана одговорном лицу у органу управе, односно јединици локалне самоуправе, односно организацији која врши јавна овлашћења може се уз изречену казну изрећи и заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године."
У члану 121. речи: "чл. 117. и 118." замењују се речима: "чл. 117, 117а, 118. и 118а".
Акт из члана 5. став 3. и члана 18. став 1. овог закона Влада ће донети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Акт из члана 51. ст. 2. и 3. и члана 52. став 7. овог закона Влада ће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Влада ће донети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона:
1) Националну стратегију одрживог коришћења природних ресурса и добара;
2) Национални програм заштите животне средине.
Министар ће у року од годину дана од стана ступања на снагу овог закона донети акте из члана 4. став 3, члана 5. став 4, члана 7. став 3, члана 20. став 3, члана 22. став 3, члана 26. став 1, члана 29. став 2, члана 30. став 4, члана 31. став 2, члана 32. став 6, члана 35. став 7. и члана 42. став 4. овог закона.
Јединице локалне самоуправе дужне су да:
1) отворе буџетски фонд у складу са законом којим се уређује буџетски систем до 31. децембра 2009. године;
2) ускладе важеће прописе о накнади за заштиту и унапређивање животне средине до 31. децембра 2009. године.
Јединица локалне самоуправе преузима запослене са стањем на дан 31. децембра 2008. године, права, обавезе, опрему, средства за рад и архиву од фонда јединице локалне самоуправе који је основан у складу са чланом 100. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 135/04).
(Напомена Редакције: одредбе истакнуте тамнијим словима нису у сагласности са Уставом и престале су да важе 14.6.2011. године)
У чл. 1, 4, 5, 8, 9, 12, 14, 28, 44, 51, 57, 66, 69, 74, 76, 83, 90, 93. и 107. реч: "Република" замењује се речима: "Република Србија" у одговарајућем падежу.
Члан 75.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".
Члан 102., тачка 2. Закона о управљању отпадом
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 36/2009 од 15.5.2009. године.
Члан 102.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:
...
2) члан 57. став 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 135/04);
...
Члан 33. Закона о Фонду за заштиту животне средине
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 72/2009 од 3.9.2009. године.
Члан 33.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 91-99. и члан 120. став 1. тач. 17) и 18) Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04 и 36/09).
Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 20. априла 2011. године, донео је
Одлуку
Одлука је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 43/2011 од 14.6.2011. године.
Утврђује се да одредба члана 73. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 36/09) није у сагласности са Уставом.
Образложење
Уставном суду је поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 73. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 36/09). Подносилац иницијативе сматра да оспорена одредба Закона, која предвиђа да јединица локалне самоуправе преузима запослене са стањем на дан 31. децембра 2008. године, права, обавезе, опрему, средства за рад и архиву од фонда јединице локалне самоуправе који је основан у складу са чланом 100. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 135/04), запослене у фондовима за заштиту животне средине "дели само у зависности да ли су радни однос засновали пре или после 31. децембра 2008. године", чиме су повређени начело једнакости пред законом из члана 21. и право на рад из члана 60. Устава Републике Србије. Осим тога, оспорена законскa одредба има и ретроактивно дејство, забрањено чланом 197. Устава. Стога је, по мишљењу иницијатора, оспорена одредба Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине несагласна са наведеним одредбама Устава.
Полазећи од разлога оспоравања наведене одредбе Закона, као и одговарајућих одредаба Устава Републике Србије, Уставни суд је, на седници одржаној 25. новембра 2010. године, донео Решење о покретању поступка за оцену уставности одредбе члана 73. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 36/09). Решење о покретању поступка Уставни суд је доставио Народној скупштини на одговор, на основу члана 33. став 1. и члана 107. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07). Пошто у остављеном року Народна скупштина није доставила одговор, Суд је наставио поступак, сагласно одредби члана 34. став 3. Закона о Уставном суду.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспореном одредбом члана 73. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 36/09) прописано да јединица локалне самоуправе преузима запослене са стањем на дан 31. децембра 2008. године, права, обавезе, опрему, средства за рад и архиву од фонда јединице локалне самоуправе који је основан у складу са чланом 100. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 135/04).
Уставом Републике Србије утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. до 3.); да се јемчи право на рад, у складу са законом, да свако има право на слободан избор рада, да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места, да свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа и да се нико тих права не може одрећи (члан 60. ст. 1. до 4.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, друге економске и социјалне односе од општег интереса, систем заштите и унапређења животне средине и организацију, надлежност и рад републичких органа (члан 97. тач. 8, 9. и 16.); да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство и да изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона (члан 197. ст. 1. и 2.).
Полазећи од наведених одредаба Устава, а имајући у виду да је Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине објављен 15. маја 2009. године, да је ступио на снагу 23. маја 2009. године, а да према оспореној одредби члана 73. овог закона, јединица локалне самоуправе преузима запослене са стањем на дан 31. децембра 2008. године, права, обавезе, опрему, средства за рад и архиву од фонда јединице локалне самоуправе, Уставни суд је оценио да радноправни статус запослених у фонду јединице локалне самоуправе није исти у зависности од тога да ли су радни однос засновали пре или после 31. децембра 2008. године. Наиме, обавеза преузимања запослених се односи само на она лица која су засновала радни однос пре 31. децембра 2008. године, док сви они запослени који су засновали радни однос после наведеног датума не могу бити преузети, што има за последицу да тој категорији запослених престаје радни однос. Стога, по оцени Суда, запослени у фонду јединице локалне самоуправе нису у једнаком и равноправном положају у зависности од тога да ли су радни однос засновали пре или после 31. децембра 2008. године, из чега произлази да оспорена одредба Закона није у сагласности са начелом забране дискриминације из члана 21. ст. 1. и 2. Устава и са одредбама члана 60. ст. 1. и 3. Устава, којима се јемчи право на рад, у складу са законом и утврђује да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места.
Имајући у виду да је Закон ступио на снагу 23. маја 2009. године, а да се у погледу преузимања запослених у фонду јединице локалне самоуправе узима стање на дан 31. децембра 2008. године, Уставни суд је утврдио да оспорена одредба члана 73. став 2. Закона има повратно дејство, јер се примењује почев од 31. децембра 2008. године. С обзиром на то да Народна скупштина није доставила Уставном суду одговор, нити доказе из којих би се могло утврдити да је приликом доношења овог закона утврђен општи интерес који налаже повратно дејство наведене одредбе Закона, што је уставни услов који, изузетно, допушта повратно дејство појединих одредаба закона, у смислу члана 197. став 2. Устава, Уставни суд је оценио да оспорена одредба члана 73. став 2. Закона није у сагласности ни са одредбом члана 197. став 1. Устава, према којој закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство.
Полазећи од изнетог, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 1) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци.
На основу члана 168. став 3. Устава, одредба члана 73. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине наведеног у изреци престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику Републике Србије".
IУз број 198/2009
Председник
Уставног суда,
др Драгиша Слијепчевић, с.р.
На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим
Указ о проглашењу Закона о изменама и допунама Закона о заштити животне средине
Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине, који је донела Народна скупштина Републике Србије на седници Петог ванредног заседања у 2016. години, 19. фебруара 2016. године.
ПР број 18
У Београду, 22. фебруара 2016. године
Председник Републике,
Томислав Николић, с.р.
Закон о изменама и допунама Закона о заштити животне средине
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 14/2016 од 22.2.2016. године, а ступио је на снагу 1.3.2016, осим одредаба чл. 22. и 23. овог закона, које се примењују од 1.1.2017.
У Закону о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - УС), у члану 3. тачка 20) мења се и гласи:
"20) отпад јесте свака материја или предмет дефинисан законом којим се уређује управљање отпадом;".
Тачка 22) мења се и гласи:
"22) опасна супстанца јесте супстанца дефинисана прописом Европске уније којим се уређује контрола опасности од великог удеса који укључује опасне супстанце;".
После тачке 29) додаје се нова тачка 29а), која гласи:
"29а) орган јавне власти јесте орган одговоран за спровођење обавеза у оквиру овлашћења утврђених овим законом, и то:
- министарство надлежно за послове животне средине;
- покрајински орган надлежан за послове животне средине;
- надлежни орган јединице локалне самоуправе;
- други државни орган, орган територијалне аутономије, орган локалне самоуправе као и организација којој је поверено вршење јавних овлашћења;
- физичка и правна лица која обављају јавне функције или врше јавна овлашћења, укључујући посебне дужности, активности или услуге у вези са животном средином, као и сва друга физичка или правна лица која врше јавна овлашћења, или пружају јавне услуге у вези са животном средином, а налазе се под њиховом контролом;
- правно лице које је основано од стране државног органа, органа територијалне аутономије, органа локалне самоуправе, као и организације којој је поверено вршење јавних овлашћења, или које је финансирано у целини, односно у претежном делу из буџетских средстава;".
У тачки 33) тачка на крају замењује се тачком и запетом.
После тачке 33) додају се тач. 33а), 33б), 33в), 33г) и 33д), које гласе:
"33а) информација о животној средини јесте свака информација у писменом, визуелном, звучном, електронском или другом материјалном облику, којом располаже орган јавне власти или која се чува у име органа јавне власти, о:
(1) стању чинилаца животне средине, као што су ваздух и атмосфера, вода, тло, земљиште, предели и природна подручја, укључујући мочварна, приобална, речна и језерска подручја, биодиверзитет и његове компоненте, геодиверзитет и геонаслеђе, генетички модификоване организме, као и о интеракцији између ових чинилаца;
(2) факторима као што су материје, енергија, бука, зрачење или отпад, укључујући радиоактивни отпад, емисије, испуштања и други облици емитовања у животну средину који утичу или могу утицати на чиниоце животне средине из подтачке (1) ове тачке;
(3) мерама (укључујући административне мере), као што су: јавне политике, стратегије, законодавство, планови, програми, споразуми о питањима из области животне средине, и активностима које утичу или могу утицати на чиниоце и факторе из подтач. (1) и (2) ове тачке, као и утврђеним мерама или активностима за заштиту тих чинилаца;
(4) извештајима о спровођењу прописа из области животне средине;
(5) анализама трошкова и користи и економским анализама и претпоставкама које се користе у оквиру мера и активности из подтачке (3) ове тачке;
(6) стању здравља људи и безбедности, укључујући угрожавање ланца исхране, као и по потреби о условима живота човека, о непокретним културним добрима и њиховој заштићеној околини и грађевинским објектима, у мери у којој на њих утиче или може утицати стање чинилаца животне средине из подтачке (1) ове тачке или, кроз такве чиниоце, стање било ког од фактора из подтач. (2) и (3) ове тачке;
33б) информација која се чува у име органа јавне власти јесте информација о животној средини коју поседује физичко или правно лице које ове информације чува у име органа јавне власти;
33в) муљ јесте обрађени или необрађени остатак из постројења за пречишћавање технолошких отпадних вода;
33г) тражилац информације о животној средини може бити свако лице, у складу са законом којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја;
33д) информација која се односи на угрожавање односно заштиту животне средине јесте информација о изненадној опасности која је проузрокована људском активношћу или је последица природних појава, укључујући и информацију о емисијама у животну средину."
У члану 10. тачка 8) речи: "и др." бришу се, а тачка на крају замењује се тачком и запетом.
После тачке 8) додају се тач. 8а) и 8б), које гласе:
"8а) контрола опасности од великог удеса који укључује опасне супстанце;
8б) прекогранични промет и трговина дивљим врстама."
Члан 15. мења се и гласи:
"Члан 15.
Надлежни орган не може издати одобрење за коришћење природних ресурса, без сагласности на пројекат заштите и санације животне средине током и после коришћења природног ресурса.
Сагласност из става 1. овог члана не прибавља се за радове и активности на коришћењу природних ресурса, који у складу са посебним законом подлежу процедури процене утицаја на животну средину, за које се мере заштите и санације животне средине, током и после коришћења ресурса, утврђују у оквиру поступка процене утицаја.
Сагласност из става 1. овог члана даје Министарство.
Министар надлежан за послове животне средине (у даљем тексту: министар) ближе прописује садржину пројекта из става 1. овог члана, као и поступак и услове давања сагласности на пројекат."
Члан 16. мења се и гласи:
"Члан 16.
Правно и физичко лице које деградира животну средину дужно је да изврши санацију и ремедијацију деградиране животне средине, у складу са пројектом санације и ремедијације.
На пројекте санације и ремедијације из става 1. овог члана Министарство даје сагласност, осим за пројекте санације и ремедијације рударских објеката.
Сагласност из става 2. овог члана даје се у форми решења које важи две године од дана издавања.
Решење из става 3. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.
У поступку давања сагласности из става 2. овог члана, министар може решењем да оснује посебну радну групу, у складу са прописима којима се уређује државна управа.
Уколико лице из става 1. овог члана не изврши санацију и/или ремедијацију деградиране површине, Министарство ће о трошку тог лица извршити потребне радње у циљу санације и/или ремедијације деградиране површине.
У случају отварања поступка ликвидације или стечаја над лицем из става 1. овог члана, из ликвидационе или стечајне масе подмирују се и трошкови санације и ремедијације.
Захтев за давање сагласности и пројекат санације и ремедијације из става 1. овог члана подносе се у писаном и/или електронском облику.
Министар ближе прописује садржину пројеката санације и ремедијације, поступак и услове давања сагласности на пројекат као и документацију која се подноси уз захтев за давање сагласности из става 2. овог члана."
У члану 20. став 3. мења се и гласи:
"Скупштина јединице локалне самоуправе посебном одлуком уређује опште услове заштите, начин подизања и одржавања и обнове уништених јавних зелених површина, као и вођење података о јавним зеленим површинама."
У члану 23. после става 2. додају се нови ст. 3-5, који гласе:
"Правно лице и/или предузетник који има постројења за пречишћавање отпадних вода или треба да их изгради и који испушта своје отпадне воде у реципијент или јавну канализацију, осим постројења која подлежу издавању интегрисане дозволе, дужан је да донесе акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде, утврди рокове за њихово постепено достизање, као и да поступа сагласно акционом плану, а у складу са прописом којим се уређују граничне вредности eмисије загађујућих материја у воде и рокови за њихово достизање.
Муљ који је настао у процесу пречишћавања комуналних отпадних вода мора се третирати, одлагати и користити на начин да се не угрози животна средина и здравље људи, у складу са законом којим се уређује заштита вода од загађивања.
Муљ који је настао у процесу пречишћавања технолошких отпадних вода мора се третирати, одлагати и користити у складу са законом којим се уређује управљање отпадом, осим муља који је рударски отпад, настао у процесу експлоатације и припреме минералних сировина."
Досадашњи ст. 3. и 4. постају ст. 6. и 7.
Назив члана и члан 28. мењају се и гласе:
"Промет примерака дивље флоре и фауне
Члан 28.
Прекогранични промет примерака дивље флоре и фауне (увоз, извоз, унос, износ, поновни извоз) и њихових развојних облика и делова врши се под условом да увоз, односно извоз није забрањен, односно да количина или број примерака дивље флоре и фауне којом се врши прекогранични промет неће угрозити опстанак те врсте, као и под другим условима прописаним законом.
Прекогранични промет из става 1. овог члана врши се на основу дозволе, односно исправе коју издаје Министарство као надлежни орган државне управе за спровођење потврђених међународних уговора о прекограничном промету заштићених дивљих врста флоре и фауне.
Транзит примерака врста дивље флоре и фауне заштићених међународним уговором, њихових развојних облика, делова и деривата, врши се под условом да пошиљку прати оригинал важеће извозне дозволе, односно потврде о поновном извозу, издате од стране надлежног органа државе извоза или поновног извоза, а у којој је јасно наведено крајње одредиште.
Уз захтев за издавање дозволе, односно исправе из става 2. овог члана подносилац захтева прилаже:
1) документацију којом се доказује да су примерци дивље флоре и фауне стечени у складу са потврђеним међународним уговором и прописима о заштити одређених врста у држави извоза или поновног извоза;
2) изјаву увозника, односно извозника у које сврхе ће се користити примерак врсте;
3) другу прописану документацију.
У поступку издавања дозвола, односно исправа из става 2. овог члана Министарство електронским путем прослеђује захтев и пратећу документацију овлашћеној научној и стручној организацији, ради прибављања стручног мишљења.
Научне и стручне организације из става 5. овог члана обављају стручне послове који се односе на:
1) утврђивање да ли увоз, извоз, поновни извоз или унос из мора угрожава опстанак у природи строго заштићених, заштићених и других дивљих врста;
2) поступање са заплењеним и одузетим примерцима дивљих врста;
3) услове за држањe живих примерака дивљих врста у заточеништву;
4) утврђивање да ли су примерци узгојени у заточеништву или вештачки размножени;
5) обележавање примерака дивљих врста;
6) утврђивање порекла примерака дивљих врста;
7) пружање стручне помоћи Министарству и другим надлежним органима при таксономском одређивању дивљих врста;
8) израду предлога мера у циљу сузбијања незаконитог прекограничног промета и трговине дивљим врстама;
9) друге стручне послове везане за спровођење потврђених међународних уговора.
Министар одређује научне и стручне организације за обављање стручних послова из става 6. овог члана, као и начин прибављања и достављања стручног мишљења.
Министар може образовати посебно тело сачињено од представника научних и стручних организација из става 5. овог члана, односно научника и стручних радника, ради давања коначне оцене по одређеним питањима која се односе на прекогранични промет дивљих врста, услове за држање и узгајање у заточеништву, обележавање, порекло примерака, таксономско одређивање и друго поступање са дивљим врстама.
Министар ближе прописује документацију која се подноси уз захтев из става 4. овог члана, садржину и изглед дозволе.
Министарство води регистар издатих дозвола на прописан начин."
У члану 30. став 1. после речи: "транспорта" додају се речи: "складиштења, припреме за поновну употребу, односно поновно искоришћење".
У ставу 2. реч: "власник" замењује се речима: "власник и/или други држалац".
У члану 34. став 1. тачка 2а) после речи: "планирања предела" речи: "које обухватају подручја изван заштићених природних добара", бришу се.
У тачки 3) речи: "објеката за прераду и одлагање отпада" замењују се речима: "постројења за складиштење, припрему за поновну употребу, третман, односно поновно искоришћење и одлагање отпада".
Назив члана 38. мења се и гласи:
"Заштита од хемијског удеса"
Назив члана и члан 44. мењају се и гласе:
"Систем управљања заштитом животне средине
Члан 44.
У Републици Србији примењују се српски стандарди за управљање и сертификацију система управљања заштитом животне средине.
Правна лица, предузетници и организације могу сертификовати свој систем управљања заштитом животне средине у складу са стандардом SRPS ISO 14001.
Правна лица, предузетници и организације, која имају успостављен систем управљања заштитом животне средине могу се укључити у систем управљања заштитом животне средине и провере (у даљем тексту: систем EMAS).
Лица из става 3. овог члана, подносе захтев Министарству за издавање потврде о подацима о којима се води службена евиденција у области заштите животне средине (издате дозволе, одобрења, сагласности, налази надлежне инспекције за заштиту животне средине и др.), ради укључивања у систем EMAS.
Захтев за издавање потврде из става 4. овог члана садржи:
1) податке о правном лицу, предузетнику и организацији (делатност за коју је регистровано, број запослених и седиште);
2) кратак опис успостављеног система управљања заштитом животне средине;
3) друге прописане податке, у складу са законом.
Уз попуњен образац захтева из става 5. овог члана подноси се следећа документација:
1) доказ о регистрацији делатности коју обавља;
2) копија поднете пријаве за EMAS регистрацију;
3) другу документацију у складу са овим законом.
У поступку издавања потврде из става 4. овог члана Министарство може затражити од других надлежних органа додатне податке од значаја за заштиту животне средине.
За подношење захтева и издавање потврде плаћа се такса у складу са законом којим се уређују републичке административне таксе.
Министарство води евиденцију издатих потврда.
Министар ближе прописује:
1) садржину и образац захтева за издавање потврде, документацију која се подноси уз захтев и садржину и образац потврде;
2) садржину, начин вођења и изглед евиденције."
Чланови 45-50. бришу се.
У члану 66. после става 3. додаје се нови став 4, који гласи:
"У санационом плану Владе наводе се прописи о државној помоћи за санацију контаминираних локација и други прописи о државној помоћи који су потребни за примену прописа о државној помоћи за санацију контаминираних локација."
Досадашњи став 4. постаје став 5.
У члану 74. став 2. после речи: "класификовање" додаје се реч: "обраду,".
После става 4. додају се ст. 5-9, који гласе:
"Агенција за заштиту животне средине успоставља и води Национални метарегистар за информације о животној средини (у даљем тексту: Национални метарегистар) који је саставни део информационог система.
Национални метарегистар је електронска база података и портал ка постојећим базама и документима са информацијама из области животне средине различитих органа и организација.
Органи јавне власти дужни су да, у складу са законом, најмање једном годишње или по потреби, на захтев Министарства, ажурирају податке у Националном метарегистру.
Агенција за заштиту животне средине је дужна да обезбеди и одржава средства за обраду информација о животној средини.
Органи јавне власти из става 7. овог члана одговарају за тачност ажурираних података."
Досадашњи став 5. постаје став 10.
После члана 75. додају се назив члана 75а и члан 75а, који гласе:
"Контрола достављања података и контрола тачности достављених података за Национални регистар извора загађивања
Члан 75а
Агенција за заштиту животне средине, самостално или у сарадњи са надлежном инспекцијском службом, врши контролу достављања података за Национални регистар извора загађивања животне средине и контролу тачности достављених података.
Агенција иницира покретање прекршајних поступака против обвезника извештавања за Национални регистар извора загађивања, који нису доставили потребне податке, нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке."
У члану 76. став 2. мења се и гласи:
"Агенција за заштиту животне средине израђује извештај из става 1. овог члана на основу прикупљених и доступних података и информација најкасније до 31. маја текуће године."
У члану 78. став 2. мења се и гласи:
"Приступ информацијама о животној средини остварује се у складу са законом којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја."
После става 2. додају се ст. 3-5, који гласе:
"У случају када се захтев односи на информације из члана 3. став 1. тачка 33а) подтачка (2) овог закона, а у вези са процедурама мерења, укључујући анализе, узорковање и пред-третман узорака, које су коришћене у прикупљању информација, орган јавне власти, уз обавештење о интернет адреси на којој су информације доступне, тражиоцу/подносиоцу захтева доставља и обавештење о стандардној процедури која је коришћена.
У случају када орган јавне власти из техничких разлога није у могућности да информацију о животној средини достави у облику или формату у коме је тражена, доставиће је у другом облику или формату, уз навођење разлога за такво поступање.
Органи јавне власти су дужни да чувају информације о животној средини којима располажу или које се чувају у њихово име, у облику или формату које је могуће лако репродуковати и који су доступни преко компјутерских телекомуникација или других електронских средстава."
Члан 79. брише се.
Назив члана и члан 80. мењају се и гласе:
"Ширење информација о животној средини
Члан 80.
Органи јавне власти су дужни да предузимају све неопходне мере и обезбеде да се информације о животној средини које поседују или се чувају у њихово име активно и систематски шире јавности, посебно путем средстава компјутерске телекомуникационе и/или електронске технологије.
Органи јавне власти су дужни да обезбеде да информације о животној средини постану постепено доступне у виду електронских база података које су лако доступне јавности путем јавних телекомуникационих мрежа.
Органи јавне власти су дужни да редовно ажурирају и редовно објављују односно шире информације о животној средини, а посебно:
1) текстове међународних уговора и споразума, као и прописе у области заштите животне средине или у вези са њом;
2) стратегије, планове, програме и друга документа која се односе на животну средину;
3) извештаје о спровођењу прописа из области заштите животне средине, укључујући спровођење међународних уговора, стратешких докумената, планова и програма у области заштите животне средине, када су их органи јавне власти припремили или их чувају у електронском облику;
4) извештаје о стању животне средине;
5) податке који се добијају на основу мониторинга активности које утичу или могу утицати на животну средину;
6) дозволе и овлашћења за обављање активности које имају значајан утицај на животну средину;
7) уговоре који су закључени у циљу заштите животне средине;
8) студије о процени утицаја на животну средину и процене ризика које се односе на чиниоце животне средине, као и одлуке које се доносе у све три фазе поступка процене утицаја.
Орган јавне власти је дужан да без одлагања обавести јавност путем средстава јавног информисања или на други одговарајући начин о постојању опасности по живот и здравље људи, животну средину или материјална добра, без обзира да ли је опасност проузрокована људском активношћу или је последица природних појава.
У случају непоступања или неадекватног и неблаговременог поступања у складу са обавезом из става 4. овог члана, органи јавне власти одговарају по општим правилима за накнаду штете."
Члан 81. мења се и гласи:
"Члан 81.
Јавност и заинтересована јавност има право да, у складу са законом, учествује у поступку доношења одлука о:
1) стратешкој процени утицаја планова и програма на животну средину;
2) процени утицаја пројеката чија реализација може довести до загађивања животне средине или представља ризик по животну средину и здравље људи;
3) одобравању рада нових, односно постојећих постројења;
4) изради, измени, допуни, прегледу и усвајању планова квалитета ваздуха, регионалних и локалних планова управљања отпадом, односно планова управљања опасним отпадом, националног плана за управљање отпадом, програма превенције отпада, акционих планова заштите од буке у животној средини, као и плана заштите вода од загађивања.
Учешће јавности у погледу стратешке процене утицаја обезбеђује се у оквиру излагања просторног и урбанистичког плана, односно другог плана или програма из члана 35. овог закона на јавни увид.
Учешће јавности у одлучивању о процени утицаја пројеката на животну средину спроводи се у оквиру јавне презентације пројекта и јавне расправе.
Учешће јавности у одлучивању о пуштању у рад нових, односно постојећих постројења спроводи се у току издавања дозволе за интегрисано спречавање и контролу загађивања.
Влада прописује поступак учешћа јавности у поступку доношења одлука о изради, измени, допуни, прегледу и усвајању планова и програма из става 1. тачка 4) овог члана."
Назив члана и члан 89. мењају се и гласе:
"Средства за финансирање заштите животне средине
Члан 89.
Финансирање заштите животне средине врши се применом начела "корисник плаћа", "загађивач плаћа" и начела "одговорности".
Средства за финансирање заштите животне средине у Републици Србији обезбеђују се из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, средстава других држава, међународних организација, финансијских институција и тела, као и домаћих и страних правних и физичких лица, фондова Европске уније и других међународних фондова, донација, поклона, прилога, помоћи и др.
Средства фондова Европске уније из става 2. овог члана користе се за финансирање пројеката у складу са акредитованим системом управљања фондовима Европске уније.
Финансирање инфраструктурних пројеката врши се на основу јединствене листе приоритетних пројеката, у складу са методологијом за селекцију и приоритизацију инфраструктурних пројеката."
У глави VI. ЕКОНОМСКИ ИНСТРУМЕНТИ, одељак 1. Врсте економских инструмената, назив пододељка "1.4. Фонд за заштиту животне средине" мења се и гласи:
"1.4. Зелени фонд Републике Србије".
Назив члана и члан 90. мењају се и гласе:
"Зелени фонд Републике Србије
Члан 90.
Зелени фонд Републике Србије оснива се као буџетски фонд ради евидентирања средстава намењених финансирању припреме, спровођења и развоја програма, пројеката и других активности у области очувања, одрживог коришћења, заштите и унапређивања животне средине.
Буџетски фонд се оснива на неодређено време, у складу са законом којим се уређује буџетски систем.
Буџетским фондом управља Министарство."
После члана 90. додају се називи чланова и чл. 90а-90г, који гласе:
"Средства Зеленог фонда Републике Србије
Члан 90а
Средства за финансирање активности из члана 90. став 1. овог закона обезбеђују се из:
1) апропријација у буџету Републике Србије за текућу годину;
2) донација и кредита;
3) других јавних прихода.
Додела средстава
Члан 90б
Средства Зеленог фонда Републике Србије додељују се корисницима средстава у сврху финансирања заштите и унапређивања животне средине, а на основу јавног конкурса који објављује Министарство.
Изузетно од става 1. овог члана, средства Зеленог фонда Републике Србије додељују се корисницима средстава без спровођења јавног конкурса у случају финансирања активности из члана 90в тачка 16) овог закона.
Корисници из става 1. овог члана су правна и физичка лица са седиштем, односно пребивалиштем на територији Републике Србије која испуњавају услове за доделу средстава на основу јавног конкурса из става 1. овог члана.
Уговор о додели средстава закључује Министарство са корисницима средстава.
Министарство прати, анализира и врши надзор над реализацијом пројеката и коришћењем средстава.
Влада прописује ближе услове које морају да испуњавају корисници средстава, услове и начин расподеле средстава, критеријуме и мерила за оцењивање захтева за расподелу средстава, начин праћења коришћења средстава и уговорених права и обавеза, као и друга питања од значаја за додељивање и коришћење средстава Зеленог фонда Републике Србије.
Министар прописује ближе услове за доделу и коришћење средстава Зеленог фонда Републике Србије.
Коришћење средстава
Члан 90в
Коришћење средстава Зеленог фонда Републике Србије врши се у складу са законом, националним програмом заштите животне средине и стратешким документима, као и листом приоритетних инфраструктурних пројеката у области животне средине, и то за:
1) заштиту, очување и побољшање квалитета ваздуха, воде, земљишта и шума, као и смањење утицаја климатских промена и предузимање мера адаптације, укључујући заштиту озонског омотача;
2) санацију одлагалишта отпада, смањење настајања отпада, поновну употребу, третман, односно поновно искоришћење и одлагање отпада;
3) програме, пројекте и друге инвестиционе и оперативне активности из области управљања отпадом, у складу са законом којим се уређује управљање отпадом;
4) увођење чистије производње за рад постројења и обављање активности, као и за прилагођавање захтевима заштите животне средине;
5) технологије и производе који смањују оптерећење и загађење животне средине;
6) заштиту и очување биодиверзитета, збрињавање повређених, болесних, одузетих или заплењених примерака дивље флоре и фауне, укључујући активне мере заштите као што су реинтродукција, репопулација и одржавање станишта;
7) подстицање одрживог коришћења заштићених подручја;
8) унапређивање и изградњу инфраструктуре за заштиту животне средине, посебно за заштиту од буке, као и за израду стратешких карата буке и акционих планова;
9) подстицање коришћења обновљивих ресурса;
10) подстицање еколошки прихватљивог вида транспорта;
11) подстицање одрживог развоја, осим пројеката унапређења енергетске ефикасности;
12) оперативни рад и даљи развој мониторинга и информационог система;
13) унапређење система информисања о стању животне средине, праћење и оцењивање стања животне средине, као и увођење система управљања животном средином;
14) подстицање образовних, истраживачких и развојних студија, програма, пројеката и других активности у области заштите животне средине, укључујући и демонстрационе активности;
15) финансирање превентивних мера ради спречавања удеса;
16) финансирање интервентних мера у ванредним околностима загађивања животне средине, рекултивацију и санацију загађеног простора у складу са чланом 66. овог закона;
17) уклањање извора јонизујућих зрачења из радиоактивних громобрана и збрињавање напуштених извора јонизујућих зрачења непознатог власника, односно корисника;
18) унапређивање и изградњу инфраструктуре за заштиту од јонизујућих и нејонизујућих зрачења;
19) рекултивацију и санацију историјског загађења (јаловишта, индустријске депоније и сл.);
20) финансирање програма еколошког образовања и јачања јавне свести о питањима очувања животне средине и одрживог развоја;
21) суфинансирање пројеката који се финансирају из претприступне помоћи Европске уније, међународне развојне помоћи и других финансијских извора који захтевају суфинансирање;
22) финансирање националних контрибуција у складу са ратификованим међународним конвенцијама и протоколима;
23) развој јавно-приватног партнерства у активностима заштите и унапређивања животне средине;
24) финансирање других активности у складу са законом.
Корисници средстава обавезни су да средства користе наменски, на начин и у роковима утврђеним уговором о коришћењу средстава.
Ако корисник средстава додељена средства не користи на начин и за намене утврђене уговором, дужан је да ненаменски утрошена средства врати у буџет Републике Србије, а за нанету штету одговара на начин утврђен уговором о коришћењу средстава и у складу са општим правилима закона којим се уређују облигациони односи.
Средствима Зеленог фонда Републике Србије могу се финансирати/суфинансирати и програми, пројекти и друге активности на територији Републике Србије за пројекте из става 1. овог члана, ако их организују и финансирају међународне организације, финансијске институције и тела или друга правна лица, као и уколико се организују и финансирају кроз билатералну помоћ.
Вођење евиденције
Члан 90г
Министарство је обавезно да води евиденцију обвезника плаћања свих накнада у области заштите животне средине.
Евиденција из става 1. овог члана обавезно садржи податке о: износу накнаде, доспелости обавезе, обрачуну камате, издатим опоменама и висини дуга, поступцима принудне наплате и друге податке.
Обвезник из става 1. овог члана је дужан да пријави Министарству и Агенцији за заштиту животне средине престанак пословања, статусне промене и/или промене делатности, промену власништва, закупа или другог права обвезника, почетак рада новог појединачног извора загађивања, као и датум трајног затварања постојећег извора загађивања.
Пријаву из става 3. овог члана обвезник плаћања накнаде је дужан да достави у року од 30 дана од дана настанка промене.
Министар прописује садржину, изглед и начин вођења евиденције из става 2. овог члана."
Назив члана и члан 100. мењају се и гласе:
"Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе
Члан 100.
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе отварају буџетски фонд у складу са законом којим се уређује буџетски систем.
Буџетски фонд из става 1. овог члана се финансира из прихода остварених на територији аутономне покрајине, а за јединице локалне самоуправе по основу чл. 85, 85а и 87. овог закона и других извора, у складу са законом.
Средства буџетског фонда користе се за финансирање заштите и унапређивање животне средине, на основу утврђеног програма коришћења средстава буџетског фонда који доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у складу са акционим и санационим плановима из члана 68. овог закона, по претходно прибављеној сагласности Министарства о намени коришћења средстава.
Извештај о коришћењу средстава буџетског фонда, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе достављају Министарству најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину, односно на захтев Министарства.
Министар прописује образац програма коришћења средстава буџетског фонда и извештаја о коришћењу средстава буџетског фонда, начин и рокове њиховог достављања."
У члану 101. став 2. мења се и гласи:
"За потрошаче који организовано враћају коришћене и неупотребљиве уређаје или њихове делове, производе или њихову амбалажу, произвођаче пластичних кеса - трегерица, оператере постројења за поновну употребу и поновно искоришћење отпада, сакупљаче и друге субјекте у систему управљања отпадом, могу се утврдити посебне подстицајне мере: подстицаји, субвенције, депозити и њихово рефундирање, под условима и на начин утврђен овим и посебним законом."
После става 2. додаје се став 3. који гласи:
"Влада прописује врсту, висину, критеријуме, услове и начин доделе подстицајних средстава и класификацију корисника подстицајних средстава из става 2. овог члана у сврху доделе подстицајних средстава, узимајући у обзир класификацију оператера и других субјеката управљања отпадом прописану законом којим се уређује управљање отпадом."
У члану 110. став 1. тач. 7) и 8) бришу се.
После тачке 16) додаје се тачка 16а), која гласи:
"16а) да ли је донет акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде, са утврђеним роковима за њихово постепено достизање и да ли се поступа сагласно том акционом плану, у складу са чланом 23. овог закона;".
У члану 111. став 1. тачка 2) мења се и гласи:
"2) забрани коришћење или употребу природних ресурса без или противно сагласности на пројекат заштите и санације животне средине током и после коришћења ресурса и наложи санацију, односно предузимање других одговарајућих мера заштите у складу са чланом 15. овог закона;".
После тачке 2), додају се тач. 2а), 2б) и 2в), које гласе:
"2а) наложи израду пројекта санације и ремедијације и спровођење санације и ремедијације у складу са чланом 16. овог закона;
2б) забрани санацију и ремедијацију без добијене сагласности на пројекат;
2в) наложи да се донесе акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде, да се у њему утврде рокови за њихово постепено достизање и да наложи поступање сагласно том акционом плану, у складу са чланом 23. овог закона;".
Тачка 11) брише се.
После тачке 16) додаје се тачка 16а), која гласи:
"16а) наложи достављање Министарству и Агенцији за заштиту животне средине података из члана 90г став 3. овог закона;".
У тачки 18) после речи: "отпада" додаје се запета, а речи: "иностраног порекла", замењују се речима: "у складу са законoм".
После тачке 21) додаје се тачка 21а), која гласи:
"21а) нареди да се документ Политике превенције удеса усагласи са чланом 58а овог закона;".
У члану 116. став 1. у тачки 1) речи: "(члан 15. став 1)" замењују се речима: "(члан 15. став 3);".
После тачке 3) додају се тачке 3а) и 3б), које гласе:
"3а) не донесе акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде и у њему не утврди рокове за њихово постепено достизање (члан 23. став 3);
3б) не поступа у складу са акционим планом за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде (члан 23. став 3);".
Тачка 5) мења се и гласи:
"5) прекогранични промет примерака дивље флоре и фауне (увоз, извоз, унос, износ, поновни извоз) и њихових развојних облика и делова врши без дозволе, односно исправе коју издаје Министарство (члан 28. став 2);".
У члану 117. став 1. тачка 2) брише се.
После тачке 12) додаје се тачка 12а), која гласи:
"12а) не достави Министарству и Агенцији за заштиту животне средине податке из члана 90г став 3. овог закона;".
У члану 117а став 1. у тачки 1) речи: "(члан 15. став 1)" замењују се речима: "(члан 15. став 3);".
После тачке 3) додају се тач. 3а) и 3б), које гласе:
"3а) не донесе акциони план за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде и у њему не утврди рокове за постепено достизање граничних вредности (члан 23. став 3);
3б) не поступа у складу са акционим планом за постепено достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде (члан 23. став 3);".
Тачка 5) мења се и гласи:
"5) прекогранични промет примерака дивље флоре и фауне (увоз, извоз, унос, износ, поновни извоз) и њихових развојних облика и делова врши без дозволе, односно исправе коју издаје Министарство (члан 28. став 2);".
После тачке 16) додаје се тачка 16а), која гласи:
"16а) не достави Министарству и Агенцији за заштиту животне средине податке из члана 90г став 3. овог закона;".
У члану 118. став 2. брише се.
У члану 120. став 1. тачка 2) мења се и гласи:
"2) изда сагласност на пројекат санације и ремедијације који је израђен супротно прописаној садржини пројеката санације и ремедијације, без спровођења прописаног поступка за давање сагласности на пројекат, супротно прописаним условима за давањe сагласности на пројекат, као и без прописане документације која се подноси уз захтев за давање сагласности (члан 16);".
Тачка 4) мења се и гласи:
"4) изда дозволу, односно исправу без прописане документације или не води регистар издатих дозвола на прописан начин (члан 28);".
Тачка 7) брише се.
Тачка 8) мења се и гласи:
"8) не води евиденцију издатих потврда ради укључивања у систем EMAS (члан 44. став 9);".
Тачка 9) брише се.
После тачке 11) додаје се тачка 11а), која гласи:
"11а) не донесе акциони, односно санациони план (члан 68);".
Тачка 16) мења се и гласи:
"16) не поступа у складу са чл. 78, 80. и 81. овог закона;".
После тачке 16) додају се тач. 16а) и 16б), које гласе:
"16а) не достави Министарству и Агенцији за заштиту животне средине податке из члана 90г став 3. овог закона;
16б) не достави извештај из члана 100. став 4. овог закона."
Правна лица и предузетници који испуштају своје отпадне воде у реципијент или јавну канализацију, осим постројења која подлежу издавању интегрисаних дозвола, дужни су да донесу акциони план из члана 6. овог закона, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Аутономна покрајина, односно јединице локалне самоуправе дужне су да донесу програм заштите животне средине, акционе, односно санационе планове из члана 68. Закона о заштити животне средине у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Прописи који се доносе на основу овог закона донеће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
До доношења прописа на основу овог закона примењиваће се прописи донети на основу Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - УС).
Члан 35.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", осим одредаба чл. 22. и 23. овог закона, које се примењују од 1. јануара 2017. године.
- I. GENERAL PROVISIONS
- VII. LIABILITY FOR ENVIRONMENTAL POLLUTION
- VIII. SUPERVISION
- IV. ENVIRONMENTAL MONITORING
- V. INFORMATION AND PUBLIC PARTICIPATION
- VI. ECONOMIC INSTRUMENTS
- VII. LIABILITY FOR ENVIRONMENTAL POLLUTION
- VIII. SUPERVISION
- IX. PENALTY PROVISIONS
- X. TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS
L A W
ON ENVIRONMENTAL PROTECTION
I. GENERAL PROVISIONS
Subject of the Law
Article 1
This Law shall regulate the integral system of environmental protection which shall ensure human right to live and develop in healthy environment as well as balanced economy growth and protection of the environment in the Republic.
System of Environmental Protection
Article 2
The system of environmental protection shall comprise measures, conditions and instruments for:
1) sustainable management, preservation of nature balance, integrity, diversity and quality of natural values and conditions for survival of all living beings;
2) prevention, control, reduction and rehabilitation of all kinds of environmental pollution.
Sustainable management of natural values and environmental protection shall be realized in accordance with this Law.
Definitions
Article 3
Certain expressions used in this Law have the following meaning:
1) environment is a set of natural and man-made values whose complex mutual relations make up the environment, i.e. area and conditions for life;
2) environmental quality is a state of environment in terms of physical, chemical, biological, aesthetic and other indicators;
3) natural value is natural wealth which comprises air, water, soil, forests, geological resources, plants and animal life;
4) protected natural good is a preserved part of nature with special values and characteristics (geodiversity, biodiversity, scenery, landscape etc), due to which they have permanent ecological, scientific, cultural, educational, health recreational, tourist and other significance and therefore as a public good it enjoys special protection;
5) public natural good is a cultivated or uncultivated part of natural wealth, i.e. air, water goods, water-fronts, underground goods, forests, sceneries or landscapes equally accessible to all;
6) geodiversity (geological diversity) is a presence or dispersion of different elements and features of geological texture, geological structure and processes, geochronological units, rocks and minerals of different composition and genesis types and different paleoecosystems which have been changed in space under influence of internal or external geodynamic components in the course of geological time;
7) biodiversity (biological diversity) is a diversity of organisms within a specie, among the species and eco-systems and it covers full genetic diversity, species and ecosystems diversity at local, national, regional and global level;
8) cadastre of polluters is a registry of all polluters of environmental media containing systematic information and data on their location, production processes, characteristics, materialistic balance between the input and output of raw materials, semi – finished products and final products, treatment installations, waste flows and polluting substances, the location of their discharge, treatment and disposal;
9) activity affecting the environment (hereinafter: “activity”) is any action (permanent or temporary) which changes or may change the status and conditions in the environment and relates to: utilization of resources and natural goods; production and circulation processes; distribution and use of materials; emissions of pollution into water, air, or soil; waste and wastewater management; chemicals and harmful substances management; noise and vibrations; ionizing and non-ionizing radiation; accidents;
10) installation is a stationary technical unit where one or more activities are performed for which special regulations have been determined and permit has been issued, as well as any other activity where there is a technical connection to the activities that are performed at the place and which, as a result, may cause emission and pollution;
11) environmental pollution is introduction of pollutants or energy into the environment, caused either by human activities or natural processes, which has or may have adverse effects towards quality of the environment and human health;
12) environmental capacity is the ability of environment to accept certain quantity of pollutants per unit of time and space so as to avoid irreparable damage towards the environment;
13) endangered environment is a certain part of environment where pollution or risk from pollution exceeds the environmental capacity;
14) polluter is a legal or natural entity who by its activity or inactivity pollutes the environment;
15) pollutants are substances whose outflow into the environment affects or may affect its natural composition, properties and integrity;
16) load to the environmental is individual or cumulative effect of activities to environment, which may be expressed as aggregate (several similar components), common (several heterogeneous components), permitted (within the permitted limit values), excessive (exceeding limit values) load;
17) degradation of environment is a process of degradation of environment quality caused either by natural or human activity or it occurs as a consequence of non – performance of measures for elimination of causes of degradation of quality or damage towards the environment, natural or any man-made values;
18) emission is the discharge of pollutants or energy from individual and/or diffuse sources into the environment and its media;
19) immission is the concentration of pollutants and level of energy in the environment expressing the quality of environment at a particular time and place;
20) waste is any object or substance categorized according to certain classification of waste, treated by the owner or obliged to be treated, i.e. managed;
21) dangerous substances are chemicals or other substances with harmful or hazardous intrinsic properties;
22) best available techniques represent the most effective and most advanced phases in the development of certain activities and the way of their performance which enable more appropriate application of certain techniques to meet limit values of emissions projected in the way to prevent or, where not feasible, to reduce emissions and overall impact towards the environment;
23) risk is a certain level of probability that certain activity, directly or indirectly, shall cause danger towards the environment, life and human health;
24) accident is a sudden and uncontrolled event or series of events which occur with uncontrolled release, leakage or dispersion of dangerous substances in the process of production, circulation, utilization, transport, processing, storage, disposal or long term inadequate storage. This term shall not cover: military facilities; nuclear accidents; genetically modified organisms; transport of dangerous substances through pipe systems, including pump stations; accidents during the research and exploitation of mineral raw materials; damages to dams, with an exception of consequences from industrial accidents caused by such damages;
25) rehabilitation, i.e. remediation is the process of undertaking measures in order to halt pollution and further degradation of environment up to the safe level for future use of the location including also arrangement of the area, revitalization and recultivation thereof;
26) public is one or several natural or legal entities, their associations, organizations or groups.
Subjects of the Environmental Protection System
Article 4
The environmental protection system shall be carried out, within their respective competencies, by:
1) the Republic;
2) Autonomous Province;
3) Municipality, i.e. the city (hereinafter “local self-governance body”);
4) Companies, other domestic and foreign legal entities and entrepreneurs who use natural values in their economic and other activities, to endanger or pollute the environment (hereinafter “legal and natural entities”);
5) Scientific and expert organizations and other public services;
6) Citizens, groups of citizens, their associations, professional and other organizations.
All the subjects of the environment system shall be obliged to preserve and develop the environment.
Subjects’ Liabilities
Article 5
In the realization of the environmental protection system, the Republic, Autonomous Province, local self-governance body, legal and natural entities shall be responsible for every activity with which they change or may change environmental status and conditions, i.e. for failing to implement environmental protection measures in compliance with the law.
In performing their activities, legal and natural entities are obliged to provide: rational use of natural resources, calculation of environmental protection expenditures in their investment and running costs, implement regulations, namely take environmental protection measures in compliance with the law.
Raising Awareness
Article 6
State authorities, scientific institutions, education, information, culture and other institutions, as well as other types of societies, in the field of their work shall inspire, direct and ensure better awareness concerning the importance of environmental protection.
Raising awareness about the importance of environmental protection is provided through education and upbringing system, science research and technological development, public information and popularization of environmental protection.
Civil Societies
Article 7
Civil societies, founded for the environmental protection shall prepare, promote and realize their protection program, protect their rights and interest in the environmental protection, propose activities and measures conducive to protection, participate in the decision making process in compliance with the law, help or directly disseminate information about the environment.
Cooperation
Article 8
The subjects involved in the environmental protection system shall be bound to cooperate, provide for coordination and harmonization in decision making and decision implementation.
The republic shall cooperate with other governments and international organizations in the environmental domain.
Principles of Environmental Protection
Article 9
The basic principles of environmental protection shall be:
1) Integration principle - state authorities, those of the autonomous province and local self-governance unit shall provide the integration of environmental protection and enhancement into all sector policies by implementing mutually harmonized plans and programs and by implementing regulations through permit system, technical and other standards and norms, by financing, through incentive and other measures of environmental protection.
2) Principle of prevention and precautionary – every activity must be planned and implemented in the way that: causes minimal possible change in the environment; represents the smallest risk towards the environment and human health; reduces spatial burden and consumption of raw materials and energy in construction, production, distribution and utilization; includes the possibility for recycling; prevents or limits impact to the environment at the source of pollution.
The principle of proximity shall be realized through environmental impact assessment and through usage of best available and accessible technologies, techniques and equipment.
The absence of full scientific reliability cannot be the reason for non-performance of measures for the prevention of environmental degradation in case of possible or existent significant impacts to the environment.
3) Principle of natural value preservation - natural values shall be used under the conditions and in the manner to ensure the preservation of the values of geodiversity, biodiversity, protected natural goods and landscape.
Renewable natural resources shall be used under the conditions which ensure their permanent and efficient renewal and permanent quality enhancement.
Non-renewable natural resources shall be used under the conditions which ensure their long-term, economical and reasonable utilization, including limited utilization of strategic or rare natural resources and substitution by other available resources, composite or artificial materials.
4) Principle of sustainable development - the sustainable development is harmonized system of technical/technological, economic and social activities in the overall development, where the natural and acquired values of the republic are used in a cost efficient and reasonable manner, in order to preserve and enhance the quality of the environment for the present and future generations.
The system of environmental protection shall be implemented through promulgation and implementation of decisions producing balance between the environmental protection and the interest of economic development.
5) Principle of polluters' and legal successors' liability - Any legal or natural entity who shall be involved in environmental pollution by its illegal or improper activities shall be liable in compliance with the law.
The polluter shall be liable for environmental pollution also in the case of liquidation or bankruptcy of the company or other legal entities, in accordance with the law.
The polluter or its legal successor shall be bound to eliminate the cause of pollution and the consequences of direct or indirect environmental pollution.
Changes in the ownership of companies or other legal entities or other changes in the ownership structure shall include assessment and allocation of liability for environmental pollution, and settlement of debts (charges) of the ex-owner on account of pollution or damage to the environment.
6) Principle "polluter pays" - the polluter shall pay charges for environmental pollution if it causes or may cause, by its activities, environmental loading, namely if he produces, utilizes or markets raw material, semi finished or final product containing material dangerous for the environment.
The polluter, under the legal regulations, shall bear the total costs of measures for prevention and reduction of pollution, including the costs of risks for the environment and cost of elimination of damage inflicted on the environment.
7) Principle "user pays" – any person who utilizes natural values shall pay real cost for their utilization and recultivation of the area.
8) Principle of subsidiary liability - state authorities, within their financial abilities, shall eliminate the consequences of environmental pollution and reduce damages when the polluter is unknown, and when pollution originates from the sources outside the territory of the Republic.
9) Principle of incentives - state authorities, i.e. those of the autonomous province, units of local self governance shall take the measures for the preservation and sustainable management of environmental capacities, particularly by reduced utilization of raw materials and energy and prevention or reduction of environmental pollution via economic instruments and other measures, by the best available techniques, facilities and equipment which shall not require excessive cost and through selection of products and services.
10) Principle of public information and participation - in the exercise of the right to healthy environment everyone shall be entitled to be informed of the environmental status and to participate in the process of decision making whose implementation may have an effect towards the environment.
The data about the environment status shall be open to public.
11) Principle of protection of right to healthy environment and access to justice - a citizen or groups of citizens, their associations, professional and other organizations shall be entitled to exercise their right to healthy environment before the competent authority or the court in accordance with the law.
Special Laws
Article 10
Sustainable management of natural values as well as the protection of the environment shall be governed by this Law, special laws and other regulations, governing:
1) Environmental impact assessment of plans, programs and projects;
2) Integrated prevention and pollution control;
3) Protection of nature;
4) Protection of air, water, soil, forests, geological resources;
5) Chemicals management;
6) Waste management;
7) Ionizing and non-ionizing radiation;
8) Protection against noise and vibrations, etc.
II MANAGEMENT OF NATURAL VALUES
1 Planning and Utilization of Natural Values
Management of Natural Values
Article 11
Natural values management shall be carried out by planning sustainable utilization and preservation of their quality and versatility, in accordance with the conditions and measures of environmental protection set out in this and in special laws.
Natural values shall be:
1) natural resources as renewable or non-renewable geologic and biologic values, which are, directly or indirectly, usable or exploitable, and which have real or potential economic value;
2) protected natural goods;
3) public natural goods.
Natural values may be subject to concession in accordance with the conditions and in the manner set in this and in special laws.
Strategic Documents
Article 12
Sustainable usage and protection of natural values shall be provided for within the Strategy for spatial development of the Republic and within the National strategy of sustainable use of natural resources and goods.
National strategy of sustainable utilization of natural resources and goods (hereinafter: National strategy) shall be enacted by the National Assembly of the Republic of Serbia for the period of minimum ten years.
National strategy shall contain, in particular:
1) Principles of sustainable development in the national policy of management of natural resources and goods;
2) State analysis and so far level of exploitation of natural resources and goods by types, spatial layout, diversity, volume and quality;
3) Balance categories (functions of place and time, quantities, quality, threat, renewability, strategic reserves, etc.) and anticipation of trends of change;
4) Valuation methods and conditions for sustainable use of natural resources and goods;
5) Planning developmental and socio-economic analysis of strategic priorities of exploration and utilization of natural resources;
6) Ecological-spatial principles on the potentials of natural resources or good;
7) Conditions for progressive substitution of natural resources;
8) Guidelines for further research in the area of individual natural resources and goods and for planning needs, i.e. enacting the plans and programs.
National strategy shall be realized through plans, programs and principles on every individual resource or good enacted by the Government of the Republic of Serbia.
On the basis of data and records on the implementation of plans, programs and principles, the Government of the Republic of Serbia (hereinafter: the Government) shall biannually report to the National Assembly on the achievements of the National strategy.
If the report finds that the use of natural resources significantly endangers the unity of ecosystem, the Government may, at the proposal of the ministry competent for environmental protection or another ministry, temporarily limit the scope of use of natural values in certain area.
The National strategy shall be published in the “Official Gazette of the Republic of Serbia”.
Plans and Programs of the Autonomous Province and Local Self-Government Unit
Article 13
The autonomous province and local self-governance unit, within the competencies spelled out in the present and specific law, shall issue their respective plans and programs of natural resources and property management in accordance with the strategic documents referred to in Article 12 of this Law and their specific requirements.
Two or more self-governance units may promulgate joint programs referred under paragraph 1 of this Article.
Control over Utilization and Protection
Article 14
Control on the utilization and protection of natural resources and property shall be ensured by the bodies and organizations of the Republic, autonomous province and unit of self-governance, in accordance with this and special laws, and in particular by means of:
1) Implementation of the National strategy, plans, programs and principles;
2) Application of standards, norms and regulations on utilization and protection of natural resources and good;
3) Strategic impact assessment of plans, programs, principles and other documents governing the utilization of natural values and environmental protection;
4) Environmental impact assessment of projects at all levels of research and exploitation;
5) Integrated prevention and pollution control;
6) Harmonized system of licenses, approvals and consents;
7) Maintenance of cadastre of utilization of natural resources and goods;
8) Organized monitoring of utilization of natural resources and goods, status of environment by means of compilation, integration and analysis of data and quantification of trends.
Consent on Usage
Article 15
Authority in charge may not issue approval for the usage of natural resources or goods without the consent on project containing measures of environmental protection and rehabilitation.
The consent from paragraph 1 of this Article shall be issued by the ministry in charge of environmental protection (hereinafter: the Ministry), which shall determine the fulfillment of conditions and measures on sustainable use of natural resources or goods and environmental protection during and after the activities have been finished and on the basis of the conditions evaluation made by competent organizations.
Users’ Duties
Article 16
Legal and natural entity that uses natural resources or goods is obliged to plan and implement preventive measures for environmental protection during the performance of work or activities and after they have been accomplished.
Any person who degrades the environment is obliged to perform recultivation or to rehabilitate in any possible way degraded environment in accordance with this and special laws.
The Ministry shall give consent to the projects from paragraph 2 of this Article.
The methodology of prioritization for rehabilitation of the environment shall be prescribed by the Minister.
Protected Natural Goods
Article 17
Protected natural goods shall be used and developed in the manner that enables their permanent preservation and advancement in accordance with the law on nature protection.
The activities which threaten environmental capacity, natural balance, biodiversity, hydrographic, geomorphologic, geological, cultural and landscape values or which in any way degrade the quality and properties of the natural good shall not be allowed within a protected natural good.
Utilization and Protection of Public Natural Goods
Article 18
Public natural goods, as well as goods of general interest shall be used in a way and under conditions which shall enable development and permanency of their natural, physical, health or aesthetic values in accordance with the regulations.
Utilization of Space
Article 19
Developing and spatial plan shall determine construction zones at certain locations depending on environmental capacity and the degree of load, as well as on the objectives of the construction within certain parts of those locations.
In certain zones where protected distance or area has been established, it shall be allowed to carry out the activities in a way determined by special regulations in accordance with natural load of the environment.
Public Green Areas
Article 20
Public green areas in the settlements and places covered by spatial and urban plans shall be made and maintain in a way which shall enable preservation and development of natural and man-made values.
If a public green area has been destroyed due to a facility construction, they must be made up under conditions and in a way that has been determined by local self-governance unit.
General conditions of protection, the way of making, maintaining and renewing the destroyed public green areas as well as data recording about the public green areas shall be regulated by special law.
2. Protection of Natural Values
Integrated Protection
Article 21
Protection of natural values shall be ensured through the implementation of measures for their quality, quantity and reserves preservation, as well as their natural processes, inter-relation and overall natural balance.
Protection of Land and Soil
Article 22
Protection, utilization and arrangement of land, agricultural and forest soil and goods of general interest shall comprise preservation of productivity, structure, layers, rocks and mineral formation, as well as their natural and transitive shapes and processes.
The activities that shall not pollute or damage the soil may be carried out on the ground surface or under it.
Throughout project realization as well as before its execution (constructing, mineral raw material exploiting and so on), the protection of land and soil shall be ensured.
Water Protection
Article 23
Water may be used and loaded, and wastewaters discharged in water by applying adequate treatment, in a way and up to the level which shall not represent threat towards natural resources or quality and quantity of water renewal and which shall not reduce the possibility of their multi-purpose usage.
Protection and use of water shall be realized within the integral water management through implementation of measures for preservation of surface and ground waters and their reserves, quality and quantity, as well as through protection of river beds, waterfronts and courses in accordance with special law.
Measures of water protection shall ensure prevention or restriction of introduction of hazardous, waste and other harmful substances into the water, monitoring and research of quality of surface and ground water, as well as quality of wastewaters and their treatment.
Air Protection
Article 24
Air protection shall be ensured through undertaking measures of systematic air quality monitoring, reducing air pollution to regulated limit values and below and by undertaking technical-technological and other necessary measures for emission reduction and by monitoring polluted air impact towards human health and environment. Measures of air protection shall ensure overall atmosphere preservation with all the processes and climate characteristics thereof.
Protection and Preservation of Forests
Article 25
In order to preserve and enhance forest ecosystems, forests shall be managed in a way that shall ensure rational forest management, genetic fund preservation, enhancement of the structure and realization of forests priority function.
State authorities, forests owners and users are obliged to undertake necessary measures for preservation and sustainable use of forests, measures of renewal, afforestration and improvement, as well as control and protection of forests in case of transboundary pollution.
Biosphere Preservation and Biodiversity Protection
Article 26
Biosphere preservation shall comprise protection of organisms, their communities and habitats including preservation of natural processes and balance within the ecosystem, ensuring their sustainability.
Biodiversity and biological resources shall be protected and used in a way that shall enable their survival, diversity, renewal and improvement in case of misbalance.
Biodiversity protection, use of biological resources, genetically modified organism and biotechnology shall be executed on the basis of this Law and obligations taken through international agreements.
Protection and Use of Flora and Fauna
Article 27
In order to protect biodiversity and biological resources, i.e. autochthonic plant and animal species and their spreading, the Ministry, other competent bodies and organizations shall control import and growth of plant and animal species of foreign origin.
It shall be prohibited to harass, abuse, hurt and destroy wild fauna and to demolish their habitats.
It shall be prohibited to destroy, tear or in any other way to desertification wild flora or to destroy and demolish its habitats.
Certain species of wild flora and fauna, their developing forms and parts may be collected and placed on the market in a way and under conditions determined in the permit issued by the Ministry, after having obtained opinion of the organization in charge of nature protection.
Legal entity or entrepreneur that carries out the activity of trade with wild flora and fauna shall be obliged to pay the charge.
The amount of the charge form paragraph 5 of this article shall be determined by the act of putting under control the usage and trade of wild flora and fauna which shall be enacted by the Government.
The means gained from the charges from paragraph 6 of this Article shall be earmarked for environmental protection in accordance with this Law.
Trade with Endangered and Protected Species of Wild Flora and Fauna
Article 28
Import and export of endangered and protected species of wild flora and fauna, their developing forms and parts shall be carried out under condition that import or export has not been prohibited, i.e. that the exported quantity or the number of specimens of the endangered and protected species of wild flora and fauna shall not be detrimental to the survival of the species concerned in the Republic, as well as under other conditions regulated by law, on the basis of the permit issued by the Ministry.
Transit of endangered and protected species of wild flora and fauna, their different life-cycle forms and parts shall be subject to an export permit.
An application for import/export permit referred to in the previous paragraph must be accompanied by:
1) the opinion of a scientific and professional organization that export of the endangered or protected species of wild flora and fauna in the requested quantity or number of specimens shall not be detrimental to their survival in the Republic;
2) statement by the importer, i.e. exporter, concerning the intended use of the specimen concerned; and
3) any other prescribed documentation.
The minister competent for environmental protection designates the scientific and professional organizations to advise whether the exports of the endangered or protected species of wild flora and fauna in the requested quantity or number of specimens will be detrimental to the survival of the species in the Republic.
The Minister shall closely prescribe documentation that is to be submitted along with the requirement from paragraph 3 of this article, as well as the contents and design of the permit.
The Ministry shall keep the register of issued permits in a prescribed way.
Dangerous substances
Article 29
Management of dangerous substances, i.e. protection from organic and inorganic matters with hazardous intrinsic properties, as well as planning, organizing and undertaking preventive and measures of rehabilitation shall be carried out under conditions and in a way that shall ensure reduction from risk of accident and provision of an adequate response to the accident.
Legal and natural entity managing dangerous substances or applying technologies that are harmful towards the environment is obliged to undertake all the necessary protective and security measures by which the risk towards the environment and human health shall be reduced to the least possible level.
Waste Management
Article 30
Waste management shall be enforced according to regulated conditions and measures of waste treatment through system of collecting, transport, treatment and disposal, including supervision over those activities and concern for the facilities for waste treatment after their closure.
The owner of the waste is obliged to undertake measures of waste management in order to prevent or reduce waste generation, reuse and recycle; separation of secondary raw materials and use of waste as energents, i.e. waste disposal.
Protection from Noise and Vibrations
Article 31
The user of a noise source may place on the market and may use noise sources according to regulated conditions and by applying regulated measures of protection by which noise emissions, i.e. the use of facilities, devices, machines, transport means and gadgets that produce noise shall be abated.
Protection from vibrations shall be enforced by undertaking measures by which threat towards the environment from effects of mechanical, periodical and individual vibrations caused by human activity shall be prevented and eliminated.
Protection from Radiation
Article 32
Protection from radiation shall be enforced by implementing measures by which threat towards the environment and human health from the effects of radiation generated in ionizing and non-ionizing sources shall be prevented and by which the consequences of emissions that those sources beam or may beam shall be prevented.
Legal and natural entity may produce, circulate or use sources of ionizing and non-ionizing radiation according to regulated conditions and in a regulated way.
III MEASURES AND CONDITIONS OF ENVIRONMENTAL PROTECTION
1. Preventive Measures
Planning and Construction
Article 33
Spatial planning, use of natural resources and goods established by spatial and urban plans and other plans (plans of spatial arranging and agricultural land basis, forests, water-system, hunting basis and programs of enhancement of fishery in fishing areas as well as other plans) shall be regulated by the obligation to:
1) preserve and enhance natural resources and goods at greatest possible extent, and if they are not renewable, to use them rationally;
2) ensure protection and smooth realization of functions of protected natural values with their protected environment and to preserve wild plant and animal species habitats and communities at greatest possible extent;
3) ensure preservation of built-up areas;
4) ensure conditions for human relaxation and leisure;
5) establish measures of environmental protection;
6) show existent status following the elements from points 1, 2, 3 and 4 of this Article and planned status with measures needed for the fulfillment of those plans.
The Ministry, autonomous province authority or local self-governance unit shall participate in the procedure of preparation and planning from paragraph 1 of this Article in a way established by law.
Spatial and Urban Planning
Article 34
Spatial and urban plans shall ensure measures and conditions of environmental protection and in particular:
1) to determine special regimes for preservation and use of the areas of protected natural goods, water springs, thermal and mineral springs, forests, agricultural land, public green areas, recreation areas and spas;
2) to determine areas of threatened parts of the environment (polluted areas, areas endangered with erosion and torrents, exploitation of mineral raw materials, flooded areas and so on) and determination of measures for these areas rehabilitation;
3) to determine measures and conditions of environmental protection according to which space intended to be exploited for minerals shall be utilized, or according to which industrial and energetic plants shall be constructed, as well as facilities for waste treatment and disposal, infrastructure and other facilities whose construction or utilization may threaten the environment.
The conditions for measures from paragraph 1 of this Article shall be issued by the Ministry, autonomous province body or self-governance units at request of the authority in charge of plan preparation and its passing in, and on the basis of conditions and measures of competent authorities.
Strategic Environmental Impact Assessment
Article 35
The strategic environmental impact assessment shall be made for certain plans, programs and principles in the domain of spatial and urban planning or land utilization, agriculture, forestry, fishing, hunting, energy, industry, traffic, waste management, water management, telecommunications, tourism, infrastructure systems, protection of natural and culture goods, flora and fauna and their habitats etc., and shall be an integral part of the plan, program or principle.
Strategic environmental impact assessment must be harmonized with other environmental impact assessments, as well as with the plans and programs for the protection of environment and shall be made in keeping with the procedure set out in special law.
Autonomous province or local self-governance units, within their rights and responsibilities, shall stipulate the types of plans and programs subject of the strategic impact assessment.
Environmental Impact Assessment
Article 36
The environmental impact assessment of the project shall be done for the projects planned and realized in the place, including changes in technology, reconstruction, and extension of facilities or winding up of operations, which may result in major environmental pollution or which constitute the risk to human health.
Environmental impact assessment shall cover the projects in industry, mining, energy, traffic, tourism, agriculture, forestry, water management and communal activities, and all the projects planned on the protected natural goods and in the protected environment of non-movable culture good.
Environmental impact assessment shall be an integral part of the technical documents; without it no project execution may start and it shall be realized in accordance with the procedure stipulated by special law.
Integrated Prevention and Pollution Control
Article 37
The operation of new and existent installations that may have negative impact on human health and environment shall require an integrated permit which shall secure the prevention and control on the environmental pollution.
Types of activities and installations, conditions and procedure of granting of integrated permit, control and other issues relevant for IPPC shall be governed by special law.
Accident Risk Assessment
Article 38
Legal and natural entity running the activities that involve or may involve one or more dangerous substances in the quantities equal or above the stipulated ones, and which may cause an accident shall be obliged, during the procedure of project environmental impact assessment, namely application for integrated permit elaborate the accident risk assessment.
Accident risk assessment shall be made on the basis of special methodology prescribed by the Minister, after gathering other authorities’ and organizations’ opinions, and shall contain the conditions for risk management referring to:
1) Realization of prevention, preparedness and accident response;
2) Measures for elimination of accident consequences, i.e. rehabilitation.
The consent to accident risk assessment shall be provided by the Ministry.
2. Conditions for Environmental Protection
2.1. Environmental Quality Standards and Emission Standards
Limit Values
Article 39
Standards of quality of the environment and emission standards, i.e. limit values of imission and emission of pollutants and energy into air, water and soil shall be established in the Republic of Serbia, including the emission from mobile sources of pollution.
Integral norms shall be established in order to: control the quality of air, water and soil, procedures with waste and chemicals, wastewater treatment, industrial pollution and risk management, level of noise and vibrations etc.
Limit values of the emissions for pollutants at the place of their outflow into the environment and the levels of imissions for pollutants in the environment shall be determined by the Government.
Conditions for Facilities’ Work and Activities
Article 40
Construction and facilities’ work and activities shall proceed if the set standards for emission and imission and equipment that reduce or prevent emission of pollutants or energy and provide for its conservation are fulfilled, i.e. if other measures and activities have been undertaken to secure the prescribed conditions for environmental protection.
Pollutants and dangerous substances, wastewater or energy shall be released into air, water and soil in the manner prescribed and in the quantities, namely concentrations or levels not exceeding the prescribed limit values.
Means of transportation made and placed on the market must comply with the conditions for emission from mobile pollution sources.
Limits to Enable Standards
Article 41
With the view to progressive implementation of standards for emission and imission referred to in Article 39 of this Law and conservation of natural values, the Government may, for a period of time, limit the operations of installations and activities in certain area.
The time limits referred to in par 1 of this Article, that may be imposed by the Government shall be in line with the prescribed limit values and National Environmental Program.
Public Alerts
Article 42
The Ministry shall inform the public and issue an act introducing special measures in case of immediate threat or excess of prescribed threshold values of pollution.
The Minister shall prescribe the criteria for promulgation of the act referred to in par 1 of this Article and the manner of public alert.
The local self-governance unit shall stipulate the act introducing special measures in the case from paragraph 1 of this Article if the pollution has been limited to the territory of the local self-governance unit and has no impact on the wider area.
Status of Endangered Environment
Article 43
The status of endangered environment and the regime for rehabilitation and remediation in an area of importance for the Republic shall be determined by the Ministry and for the area of local relevance by the local self-governance unit.
The status of specially endangered environment shall be determined by the Government.
The Government shall determine criteria for determination of the status of specially endangered environment, i.e. the status of endangered environment and for prioritization for rehabilitation and remediation.
2.2 Environmental Protection Management System
Integration into the Environmental Protection Management and Control System
Article 44
Domestic and international standards and regulations for management, certification and registration of the environmental protection management system shall be applied in the Republic.
Legal and natural entity may certify the environmental protection management system according to JUS-ISO 14001, in compliance with law.
Legal and natural entity may register the certified environmental protection management system in order to get involved into the system of environmental protection management and control of the EU (hereinafter: EMAS system), in compliance with this Law.
Request for Registration into EMAS System
Article 45
Legal and natural entities which in the process of their work meet all the requirements of environmental protection management system regarding its policy establishment and execution, planning, implementation, control and check of the management system and the implementation of its advancement measures may be included into the EMAS system.
In order to fulfill conditions for establishing the environmental protection management system and for registration into the EMAS system, legal and natural entity is obliged to report on activities, products and services impact towards the environment, organize and implement the harmonization check of the management system carried out by the evaluator from legal and natural entity or by an outsourced one.
The registration into the EMAS system shall be carried out on the basis of the request from legal and natural entity submitted to the Ministry.
Along with the request for registration into the EMAS system, submitted in a regular format, the following shall be submitted:
1) A statement of a prescribed contents from legal and natural entity for inclusion into EMAS system;
2) The confirmation of the accredited evaluator saying that the report on fulfillment of conditions of environmental protection for inclusion into EMAS system given by legal and natural entity is truthful.
The decision on registration shall be made by the Ministry on the basis of documentation submitted, as well as on the basis of performed inspection control on implementation of environmental protection regulations.
The format referred to in paragraph 4 of this Article shall be prescribed by the Minister.
Legal and natural entity shall pay charge for registration.
The height of registration charge shall be prescribed by the Government.
The registration shall be done for one year period and may be extended at request from legal and natural entity.
The request for prolongation of registration shall be submitted at latest 30 days before the valid registration’s expiry date.
Accreditation
Article 46
EMAS auditor’s accreditation and control of their activities shall be done in accordance with law and other regulations referring to accreditation.
The accredited EMAS auditor shall check the fulfillment of all the conditions prescribed for legal and natural entities joining or being part of EMAS system.
Registers of EMAS System
Article 47
The Ministry shall keep the register of legal and natural entities included in EMAS system.
The data from the register are public.
Accreditation body keeping the register of accredited auditors of EMAS system is obliged to, at least once a month, submit the register data to the Ministry, and at the request of the Ministry it shall also submit the data in relation to accreditation procedure of EMAS auditors.
At the request of the Ministry the accredited EMAS auditors. shall submit data on the results of check-up processes of EMAS system in legal and natural entity.
The Ministry shall provide protection of data from paragraphs 3 and 4 of this Article which represent business secret.
Decline and Cancellation of Registration
Article 48
The Ministry shall decline the request for registration if legal or natural entity does not fulfill conditions for inclusion into EMAS system.
The Ministry shall cancel legal or natural entity from the register of EMAS system in the following cases:
1) If, in regulated period of time, they fail to submit the request for registration extension with fulfilled in statement, registration form and proof on paid charge;
2) If it has been judged that legal and natural entity does not fulfill one or more conditions for registration;
3) If accreditation body has submitted to the Ministry a negative report from the accredited EMAS auditor on control of legal and natural entity’s work.
The Ministry may, in case from paragraph 2 of this Article decide to suspend temporarily the registration of legal and natural entity until they fulfill registration conditions.
EMAS Logo
Article 49
EMAS logo may be used only by legal and natural entities registered in EMAS system in cases and in the way determined in compliance with law.
Authorizations for Regulations Promulgation
Article 50
The Minister shall prescribe:
1) requests for establishing and implementation of environmental protection management system;
2) the contents of reports on activities, products and services’ impact towards the environment;
3) the contents of statement for inclusion into EMAS system and public access to information about EMAS system;
4) the way of EMAS system check within legal and natural entity and the contents of auditor's report;
5) contents, appearance and use of EMAS logo.
2.3 Products, Processes and Services Standards
Technology, Process, Finished and Semi-products, Raw Materials
Article 51
Domestic or imported technologies or processes can be applied, or products produced or offered on the market on the territory of the Republic if they meet the prescribed environmental protection standards, i.e. product quality standards, and are not prohibited in the exporter country.
The Ministry may, in case of any doubts, request the evaluation of damaging effects of the technology, process, finished or semi-finished product or raw material from paragraph 1 of this Article, even if duly accompanied by regulated documents.
The assessment of the technology or process, finished or semi-finished product, or raw material from paragraph 2 of this Article shall be given by an accredited organizations or persons competent for certain areas within the period of 30 days from the day of receiving the relevant request.
Installations for removal or treatment of pollutants, which have not been addressed by relevant domestic standards, may be used if their efficiency for the purpose has been established by an authorized professional organization.
The Ministry may prohibit the production and trade of certain products and performance of certain activities, for a specific period of time, or on a part of the Republic territory, Autonomous province or local self-governance unit in order to prevent the danger for the environment and human health.
Warning in the Declaration
Article 52
Producer or distributor shall be obliged to warn in the declaration of raw material, semi-finished or finished products of environmental pollution and damage to human health, which the product or its packaging causes or may cause.
The warning must contain the instructions for the use or handling of the product, its contents and packaging in the production, use and disposal in compliance with the standards in force and instructions for handling.
Ecological Label
Article 53
The ecological label shall be established for products intended for general consumption, except for foodstuffs, beverages and pharmaceutical products, if their production, marketing, consumption and disposal cause less environmental pollution compared with similar products, or if they are produced from waste recycling.
Ecological label is also anticipated for less polluting processes and services.
Legal and natural entity may obtain the right to use ecological label for their products, processes or services if their production or course result in reduced:
1) Consumption of energy sources;
2) Harmful and dangerous emissions;
3) Production of waste;
4) Consumption of natural resources etc.
The Minister shall prescribe closer conditions and procedures for obtaining rights to use the ecological label, elements and design, and the manners of use of ecological label for products, processes and services.
Awarding and Withdrawal of Ecological Label
Article 54
The Ministry shall issue the act awarding the right to use the ecological label.
The right to use the ecological label shall be granted for the period up to three years.
The person concerned shall submit the application for ecological label to the Ministry.
The application shall be supported with the evidence of compliance with the requirements referred to in Article 53 of this Law.
The costs of awarding the right to use the ecological label shall be borne by the applicant.
The right to use the ecological label shall be withdrawn if the product, process or service ceases to comply with any of the requirements for the issue.
Appreciations and Awards
Article 55
Acclaims and awards shall be granted by the Ministry on the basis of competition for:
- 1) prevention of environmental pollution;
- 2) best acceptable solutions in production processes for environmental protection;
- 3) developing and research projects in the field of environmental protection;
- 4) develop educational programmes on environmental protection;
- 5) competition of individuals for development and advancement of environmental protection or competition in international cooperation;
- 6) competition of professional, other associations and non-governmental organizations for development and advancement of environmental protection.
Acclaims and awards shall be granted by the Ministry on the basis of competition.
The Minister shall prescribe more closely the procedure and conditions for the grant of acclaims and awards.
3. Measures of Protection from Dangerous Substances
3.1. Production and Placement on the Market
Substances Depleting Ozone Layer
Article 56
Production of substances depleting ozone layer shall be prohibited on the territory of the Republic.
Import and export of substances depleting ozone layer shall be prohibited, namely the products which contain such substances, as determined in the ratified international treaty from countries, namely to countries that are not parties of such an agreement.
Import, production and placement on the market of new and used products, which contain substances depleting ozone layer, shall be prohibited, except for special purposes.
Substances depleting ozone layer, whose trade, namely use has not been prohibited, as well as products containing the substances depleting ozone layer, and are used for special purposes, may be imported or exported under the permit of the Ministry.
Importer or exporter shall submit the application for permit, supported by the following documents:
1) type and quantity of a substance or a product containing the substance depleting ozone layer, and which are subject to import or export;
2) data about the origin of a substance or a product containing the substance depleting ozone layer which are being imported or about the destination where the substance is being exported or about the end-user;
3) other documentation prescribed by regulations.
Importer or exporter is obliged to keep the records and to submit to the Ministry data about the type and quantity of imported or exported substances, about quantity of sold imported substances and about legal and natural entities to which the substances have been sold.
The Government shall prescribe:
1) list of substances depleting ozone layer whose import or export has been prohibited;
2) list of substances and products containing the substances depleting ozone layer whose import or export has been allowed;
3) list of substances and products containing the substances depleting ozone layer for special purposes.
The Ministry shall keep the register on import, export and consumption of substances depleting ozone layer, namely the products.
The Minister shall more closely prescribe documentation which is to be submitted along with the application for permit for import and export, the way of keeping the records, namely register on import, export and consumption of substances, namely products, the way and deadline of data submission
Import, Export and Transit of Waste
Article 57
The import of hazardous waste shall be prohibited.
The waste may be imported only if not available in the Republic, but is necessary in production as a secondary raw material.
Permit for import, export and transit of waste shall be issued by the Ministry in compliance with law and other regulations.
When applying for permit for import, export and transit from paragraph 1 of this Article, the applicant shall submit the documentation whose contents shall be prescribed by the Ministry.
The Minister shall regulate the conditions which are to be fulfilled by professional organizations for waste research.
The Minister shall determine professional organizations from paragraph 5 of this Article.
3.2. Handling with Dangerous Substances
Obligations of Legal and Natural Entities
Article 58
Handling of dangerous substances in the production, use, transport, trade, processing, storage and disposal shall proceed in such a way as to avoid threat to life and health of people, pollution of the environment, provide for and take protection measures and other measures determined by law.
Legal entity and natural person producing, transporting, placing on the market, use, processing, storing or disposing dangerous substances shall be obliged to:
1) Make the plan for accident prevention and update or review the same every three years, at least, in compliance with the changes in the operations of the plant, applying technology or operations, including the check up readiness for its implementation;
2) Implement preventive and other measures management of risk from accident from the plan of accident prevention;
3) Make the report on safety state which shall be available to public and, at least once in five years, just like in case of changes in operation and activities of a plant, to review the report on safety state.
The entity from paragraph 2 of this Article shall keep the records about types and quantities of dangerous substances.
In case of malfunction in installations or devices for environmental protection due to which the exceed of emission limit values occurs, the entity from paragraph 2 of this Article is obliged to inform about that, without any delay, the Ministry, competent authority of Autonomous Province or authority of local self-governance unit.
The transporter carrying dangerous substances is obliged to obtain the permit from the authority in charge of transport of dangerous substances in compliance with special law.
Response to Accident
Article 59
In case of the accident, legal or natural entity shall, without any delay, organize and implement planned measures and procedures of reacting to accident and shall engage people and means in accordance with designed plan of protection from accident including the obligation of notifying the Ministry, competent authority of the Autonomous province and Ministry in charge of activities of protection from fire, production and placement on the market of explosive substances, flammable liquids and gases and other competent authorities, in compliance with law.
The notification from paragraph 1 of this Article shall contain: the accident circumstances, place, time, present dangerous substances, immediate danger towards human health and environment as well as short description of undertaken measures and immediate measures of readiness which are necessary in order to prevent recurrence of the accident.
Obligatory Notification
Article 60
Legal or natural entity referred to in Article 58 of this Law shall notify the Ministry, the authority of autonomous province, namely local self governance unit on the territory of which it is based of the following information for the existing and new activities and installations:
1) At least three months prior to the start of construction or commissioning in the case of new installation;
2) At least one year from the date of enforcement of this law about the existing installations.
The notification from paragraph 1 of this Article shall contain data on:
1) Type of activity and operations of the plan, location and immediate neighborhood of the installation;
2) Identification, quantity and physical form of dangerous substances, and their categorization;
3) Safety situation;
4) Preventive measures implemented for prevention of accidents and containment of consequences;
5) Rehabilitation measures, planned or taken in case of accident.
Obligations of Competent Authority
Article 61
State authorities, those of autonomous province and units of local self-governance shall enact plans for protection of accidents.
The plan for protection from accident with transboundary effects shall be approved by the Government.
The plans referred to in par 1 and 2 of this Article shall be reviewed every third year.
The Minister shall prescribe:
1) Content of the accident protection plan and of the report of the state of safety;
2) Manner of keeping records by types and quantities of dangerous substances in the production, use, trade, transport, processing, storage and disposal, ways and deadlines for submission of data;
3) Level of concentration of dangerous substances in the environmental medium of which the public is to be informed;
4) The manner and criteria for categorization and characterization of dangerous substances;
5) Criteria for determination of the scope of accident for the proclamation of the state of threat to environment due to accident.
Further to the notification under Articles 59 and 60 of this Law, the Ministry shall keep the register of installations, as well as the register of accidents notified.
The Ministry shall be obliged to identify the installations or group of installations where the likelihood or possibility of occurrence of accidents may be increased due to location or proximity of such installations, and to make identification of dangerous substances (domino effect).
Proclamation of the State of Endangerment
Article 62
In the case of accident, depending of its scope, within or outside the plant and estimated consequences, which may cause direct or deferred threat towards human health and environment, the sate of endangerment of environment shall be proclaimed, and the public shall be informed of the measures taken.
State of endangerment referred to in par 1 of this Article shall be proclaimed by the Ministry, namely the authority of autonomous province, namely unit of local self-governance.
For the accidents with transboundary effects, the state of the endangerment shall be proclaimed by the Government.
Rehabilitation Measures and Subsidiary Liability
Article 63
To prevent further spread of pollution caused by an accident, legal and natural entity shall immediately take rehabilitation measures planned for protection at its own cost.
If the polluter who is responsible for the accident has been determined subsequently, the authority that paid the cost of elimination of the consequences of environmental pollution shall claim the reimbursement.
4. Programs and plans
National Program
Article 64
Planning and management of environmental protection shall be secured and implemented via National program of environmental protection (hereinafter: National program) to be promulgated by the National Assembly, for the period of 10 years, minimum.
National program referred to in par 1 of this Article shall provide for integrated environmental protection and contain in particular:
1) Description and rating of environmental status;
2) Basic objectives and criteria for implementation of environmental protection in general, in areas and spatial regions with priority measures of protection;
3) Conditions for implementation of most favorable economic, technical, technological and other measures for sustainable development and environmental protection measures;
4) Long-term and short –term measures for prevention, mitigation and control of pollution;
5) Proponents, manner and dynamics of the realization;
6) Funds for realization.
National program shall be carried out via action and rehabilitation plans to be promulgated by the Government for the period of five years.
The Government shall report biannually to the National Assembly about the realization of the National program.
Action Plan
Article 65
Action plans shall be made for:
1) Advancement of spatial planning and landscaping;
2) Protection of soil;
3) Protection of water;
4) Protection of air and atmosphere;
5) Protection of forests;
6) Protection of ecosystems;
7) Protected natural goods;
8) Waste management;
9) Chemicals management;
10) Protection from ionizing and non-ionizing radiation;
11) Protection from accident;
12) Protection from noise and vibrations;
13) Sustainable energy management;
14) Development of information system;
15) Development of scientific research and education;
16) Development and application of economic instruments etc.
Rehabilitation Plan
Article 66
The rehabilitation plan shall be made whenever pollution in the given area exceeds the effects of the measures taken, namely when the capacity of the environment is at risk or there is a risk of permanent degradation of the quality or damage in the environment.
The rehabilitation plan shall be made by the Government in the following cases:
1) When the level and the scope of degradation of the environment exceeds the rehabilitation possibilities of the autonomous province, namely local self-governance unit;
2) When the responsible polluter is unknown and the environmental pollution causes harmful consequences across the borders of the Republic;
3) When the responsible polluter is beyond the jurisdiction of the Republic, and the environmental pollution causes harmful effects in its territory;
4) When the environmental pollution endangers an area of extraordinary relevance for the Republic or causes harmful effects;
5) When it is necessary to take urgent and intervention measures in emergency cases.
If the polluter who is responsible for the pollution has been determined subsequently, the authority that paid the cost of environmental rehabilitation shall claim reimbursement.
In the case of excessive levels of emission and other activities resulting in the environmental degradation, the polluter shall be obliged to make and implement rehabilitation plan at its own cost.
Contents of Plans
Article 67
Action and rehabilitation plans shall contain in particular: status, measures, impact assessment to human health in case of the endangered environment, proponents, manner, dynamics and financial resources for the realization of the plan.
Action and rehabilitation plans shall be prepared by the Ministry with the ministries in charge of certain area.
Programs and Plans of Autonomous Province and Local Self-governance Unit
Article 68
Autonomous province and local self-governance units shall promulgate the program for environmental protection on their territory, namely local action and rehabilitation plans, in accordance with the National program and plans referred to in Articles 65 and 66 of this Law and their interest and specificities.
Two or more units of the local self-governance shall enact joint program of environmental protection for reduction of negative effects on the environment and for cost-efficiency reasons (joint waste management, wastewater management, and the similar).
IV. ENVIRONMENTAL MONITORING
1. Monitoring
Provision of Monitoring
Article 69
The Republic, autonomous province, and local self-governance unit, within their respective competencies under the law, shall provide for continual control and monitoring of the state of the environment (hereinafter: monitoring) in compliance with this and special laws.
Monitoring shall be an integral part of the uniform information system on environmental protection.
The Government shall make the program of monitoring for two-year period.
Autonomous province, namely local self-governance unite shall make the monitoring program on its own territory that must be in compliance with the program referred to in paragraph 3 of this Article.
The Republic, autonomous province and local self-governance unit shall provide for financial means for monitoring.
Contents and Mode of Monitoring
Article 70
State monitoring shall be carried out by systematic measurement, examination and rating of indicators of the status and pollution of environment, including the monitoring of natural factors, namely changes of status and characteristic of the environment, including transboundary monitoring of: air, water, land, forest, biodiversity, flora and fauna, elements of climate, ozone layer, ionizing and non-ionizing radiation, noise, waste and early warning of accidents with monitoring and assessment of the development of environmental pollution, as well as obligations from international agreements.
The Government shall determine criteria for the number and lay-out of measurement points, measurement point’s network, scope and frequency of measurement, classification of phenomena monitored, methodology and indicators about the pollution of the environment and their monitoring, deadlines and manner of data submission.
Authorized Organization
Article 71
An authorized organization may do the monitoring, provided that it meets the conditions of human resources, equipment and space, accreditation for the measurement of the given parameter and JUS ISO standards in the domain of sampling, measurement, analysis and reliability of data in compliance with law.
After obtaining the consent from the Ministry in charge of certain area, the Minister shall prescribe closer conditions that must be fulfilled by the authorized organization from paragraph 1 of this Article.
The Minister shall identify authorized organization from paragraph 1 of this Article.
The act from paragraph 3 of this Article shall be published in the “Official Gazette of the Republic of Serbia”.
Polluter Self Monitoring
Article 72
Legal and natural entity who is the owner, namely operator of a installation that is the source of emission and pollution of the environment, in compliance with law, via competent authority, organization or authorized organization, is obliged to:
1) Perform emission monitoring;
2) Provide for meteorological measurements for big industry complexes or facilities of special interest for the Republic, autonomous province or local self-governance unit;
3) Participate in expenditures of measurement of imissions in the impact zone, when necessary;
4) Monitor other impacts of their activity towards the environment.
The Government shall prescribe types of emissions and other phenomena which are subject to polluter monitoring, measurement methodology, sampling, way of recording the data, deadlines for submission and keeping the data.
The polluter shall plan and provide for financial means for performance of emission monitoring, as well as for other measurements and monitoring of their activity impact towards the environment.
Data Submission
Article 73
State authorities, organizations, authorities of autonomous province and local self-governance unit, authorized organizations and polluters are obliged to submit the data on monitoring from Articles 70 and 72 of this Law to the Environmental Protection Agency in a way prescribed by regulations.
2. Information System and Manner of Data Submission
Information System
Article 74
For more efficient identification, classification, processing, monitoring and record keeping of natural values and environmental management in the Republic an information system for environmental protection shall be established (hereinafter: information system).
The information system shall procure formation, classification, maintenance, presentation and distribution for numerical, descriptive and spatial databases on: quality of the environmental media, monitoring of the status and protection of the environment, legal, administrative and organizational and strategic measures, scientific-technical information about planning measures of prevention and exchange of information with other information systems etc.
The information system shall be run by the Environmental Protection Agency.
The information system shall provide access for other information systems and harmonization of all relevant information and data at national and international level.
The Government shall prescribe more closely the contents and the manner of maintenance of information system, methodology, structure, common bases, categories and levels of data compilation, as well as the contents of information regulatory and obligatory released to public.
Integrated Polluter Cadastre
Article 75
An integrated pollutant cadastre shall be maintained in accordance with this Law to monitor qualitative and quantitative changes in the environment and measures for the protection of the environment.
The integrated polluter cadastre shall be maintained by the Environmental Protection Agency.
The Minister shall prescribe methodology for integrated cadastre of polluters, as well as the type, manners, classification and deadlines of data submission.
The polluter is obliged to submit mandatory data at its own cost in the manner and within timeframes prescribed by this Law.
3. Environmental State Report
Environmental State Report
Article 76
The Government shall annually report to the National assembly on environmental state in the Republic.
Competent authority of the Autonomous province or local self-governance unit shall report biannually to the assembly of the autonomous province or to the assembly of the local self-governance unit on the environmental state at their territory.
The environmental state reports shall be published in official bulletins of the Republic, autonomous province and local self-governance unit.
Contents of Environmental State Report
Article 77
The report from Article 76 of this Law shall particularly contain data about:
1) State and changes in the environment;
2) Implementation of Strategy, National program and action plans;
3) Rehabilitation plans and other measures undertaken;
4) Financing the system of environment protection;
5) Priority obligations and measures in the area of environmental protection;
6) Other data which are relevant for management of natural values and environmental protection.
V. INFORMATION AND PUBLIC PARTICIPATION
Access to Information
Article 78
State authorities, those of the autonomous province, local self governance units and authorized and other organizations shall be obliged to regularly, timely and objectively inform the public on the environmental status, namely phenomena monitored in keeping with the monitoring of imission and emission and warning measures or development of the pollution which may pose threat to human life and health, in compliance with this Law and other regulations.
The public is entitled to access of statutory registers or records containing the information and data in compliance with this Law.
Data Supply at Request
Article 79
Information concerning environmental protection shall be forwarded from the competent authority to the applicant within 30 days of the date of submitting such a request.
If the information from paragraph 1 of this Article is voluminous or if their preparation would take a longer period of time, the deadline shall be 60 days of the date of submission.
The cost of the supply of the data from paragraph 1 of this Article shall be borne by the applicant.
The Minister shall prescribe the amount of costs from paragraph 3 of this Article, depending on the scope and character of the data.
Rejecting the Request for Data Supply
Article 80
A request for information about the environmental protection system may be declined if their publication would adversely affect:
1) Confidentiality of the state authorities when stipulated by law;
2) International relations, national defense and public security;
3) Judiciary;
4) Confidentiality of commercial and industrial data when provided so by law, except for information on emissions endangering the environment;
5) Intellectual property rights;
6) Confidentiality of personal data or files when stipulated so by the law;
7) Interests of the third parties in possession of information and not having the obligation to submit it, i.e. they have not agreed to publicize it.
Participation of Public in Decision-making
Article 81
The public shall be entitled, in compliance with law, to participate in the process of decision-making in:
1) Strategic assessment of plans and programs impact on environment;
2) Environmental impact assessment of projects whose realization may result in environmental pollution or threat for environment and human health;
3) Approving new or existent installations.
Participation of public regarding strategic impact assessment shall be ensured by displaying spatial and urbanity plan, i.e. any other plan or program from Article 35 of this Law to the public scrutiny.
Participation of public in decision-making about environmental impact assessment of project implementation shall be carried out through public project presentation and public debate.
Participation of public in decision-making about commissioning new or existent installations shall be carried out during the procedure of issue of IPPC permit.
The stakeholders shall be informed by public announcement of the procedure for decision-making and shall take part in the process by submitting opinion, comments and suggestions to the competent authority and shall be timely informed about the decision.
Limited Participation of Public in Decision-making
Article 82
The Government may, in order to protect the interests of national security and defense, limit participation of public in decision-making from Article 81 of this Law.
VI. ECONOMIC INSTRUMENTS
Financing Environmental Protection
Article 83
The Republic, autonomous province or local self-governance unit within their competencies shall provide for funds and realization of the environmental protection objectives, in compliance with this Law.
1. Types of Economic Instruments
1.1. Charges for Use of Natural Resources
Article 84
The user of the natural values shall pay a charge for the utilization of natural values and bear the cost of rehabilitation and recultivation of degraded area, in compliance with special law.
60% of means obtained from the charges from paragraph 1 of this Article shall be allocated to the Republic budget and 40% shall go to the budget of autonomous province.
1.2. Environmental Pollution Charges
Article 85
The polluter is obliged to pay a charge for environmental pollution.
The criteria for determination of the charge from paragraph 1 of this Article shall be:
1) type, quantity or characteristics of the emission from certain sources;
2) type, quantity or characteristics of the emissions of produced or disposed waste;
3) contents of matters which are harmful to the environment within the raw material, semi product and final product.
The obligor for charges referred to in par 1 of this Article (hereinafter: obligor) shall be any person causing environmental pollution by emission, namely waste or who shall produce, operate or market raw material, semi finished or final products containing environmentally harmful substances.
The Government shall determine the type of pollution, the criteria for charge calculation and obligors to pay, the amount and method of calculation, assessment and collection of charges.
40% of the means obtained from the charges from paragraph 1 of this Article shall be allocated to the Republic budget, and 60% of the means shall go into the budget of the local self governance unit.
The funds from paragraph 5 of this Article shall be used for protection and improvement of the environment according to programs, namely action and rehabilitation plans made in compliance with this and special laws.
Refund, Relief or Reduction of Environmental Charges
Article 86
The obligor shall be entitled to get the refund, relief or reduction of the paid environmental charge if the funds are used for the implementation of measures for harmonization with prescribed limit values or if other measures are being implemented in contribution to reduction of environmental pollution to the level below prescribed limits.
The Government shall determine criteria and conditions for refund, exemption or reduction of charges.
The Minister shall determine about the right from paragraph 1 of this Article in accordance with prescribed criteria and conditions.
Charges of the Local Self-governance Unit
Article 87
The unit of local self-governance may, within the framework of its rights and liabilities, impose the charge for environmental protection and improvement in line with its needs and specificities.
Exceptionally, the self-governance unit with the status of endangered environment may impose a charge for the protection and enhancement of environment also for the owners of freight vehicles, namely legal and natural entity involved in transport and carriage of oil and oil derivatives, as well as raw material, finished products and semi-finished products of chemicals and other dangerous substances from or for the industry located in its territory.
The amount of the charge from paragraphs 1 and 2 of this Article, the manner of payment as well as relief for certain categories of obligors shall be prescribed by local self-governance unit.
The means obtained from charges must be earmarked into environmental protection and improvement.
Ensuring Payment of Charges
Article 88
As for the payment of charges from Articles 84, 85 and 87 of this Law, calculation of penalty interest for default, forced collection and others not specifically prescribed by this Law, the provisions of the law specifying taxation procedures shall be applied accordingly.
1.3. Budgetary and International Financial Assistance Funds
Use of Funds
Article 89
Budgetary financing and international financial assistance funding shall be carried out within the activities of the Fund for Environmental Protection in accordance with this Law.
1.4. Fund for Environmental Protection
Establishment of the Fund
Article 90
In order to provide financial means to enhance and advance environment protection in the Republic, the Fund for environmental protection shall be established (hereinafter: the Fund).
The Fund shall have the status of legal entity.
The Fund shall be situated in Belgrade.
Fund’s Activities
Article 91
The Fund shall carry out activities in relation to financing the preparation of implementation and development of programs, projects and other activities in the area of preservation, sustainable use, protection and advancement of the environment, as well as in the area of energetic efficiency and use of renewable energy sources, and in particular:
1) professional and other activities in relation to acquisition, management and utilization of Fund’s means;
2) mediation concerning financing of the environmental protection and energy efficiency from the funds of foreign countries, international organizations, financial institutions and bodies, as well as of domestic and foreign legal and natural entities;
3) keeping database on programs, projects and other activities in the area of environmental protection and energy efficiency, as well as on necessary and available financial means for their realization;
4) encouragement, establishment and realization of co-operation with international and domestic financial institutions and other legal and natural entities in order to finance environmental protection and energy efficiency in accordance with the National program and other strategic plans and programs and concluded international agreements for the purposes determined by this Law.
The Fund shall work in compliance with Law on budget.
Revenues of the Fund
Article 92
The revenues of the Fund shall be realized from:
1) earmarked funds of the Republic budget realized on the basis of charges prescribed in Articles 27 and 45 and certain charges from Article 85 of this Law;
2) funds realized on the basis of changes in ownership of the companies in privatization process;
3) revenues realized on the basis of international bilateral and multilateral co-operation on programs, projects and other activities in the area of environmental protection and energy efficiency;
4) revenues and receipts from the management of liquid money assets of the Fund;
5) contributions, donations, grants, and assistance;
6) other sources in compliance with law.
Every increase of the Fund property shall be written in the Register of economy subjects once a year.
The amount of the means realized on the basis of change in ownership of companies in privatization process from paragraph 1, point 2 of this Article shall be determined in compliance with Law on privatization.
Use of the Fund's Finances
Article 93
In the process of its work, and especially in planning and utilization of the finances, the Fund shall apply the principles of objectiveness and responsibility, internationally recognized standards of good practice and public in its work and decision making.
The Fund's finances shall be used for financing action and rehabilitation plans in accordance with the National program, and in particular for:
1) protection, preservation and improvement of the quality of air, water, soil and forests, mitigation of climate chances and ozone layer protection;
2) rehabilitation of waste landfills, encouragement of reduction of waste creation, recycling and waste re-use;
3) incentives for cleaner production and application of best available techniques for operation of facilities and activities performance;
4) technology and products which shall reduce burden and pollution of the environment;
5) biodiversity protection and preservation;
6) incentives for sustainable use of protected natural values;
7) incentives for sustainable development of rural areas;
8) incentives for use of renewable energy sources and increased energy efficiency;
9) incentives for cleaner transport;
10) incentives for sustainable economy activities, namely sustainable economy development;
11) development of the system of information about environmental state, monitoring and evaluation of environmental state, as well as introduction of the system of environmental management;
12) incentives for educational, research and developing studies, program, projects and other activities, including demonstration activities;
13) co-financing preventive and intervention measures in emergency environmental pollution and training for reacting in case of accidents;
14) co-financing the obligations of the Republic in relation to subsidiary measures.
The Fund may participate in co-financing of the programs, projects and other activities for the purposes from paragraph 2 of this Article, if organized and financed by international organizations, financial institutions and bodies or other foreign legal entities.
Manners of Use of the Fund’s Assets
Article 94
The assets of the Fund shall be granted to legal and natural entities, users of the means for the purposes determined in Article 93 of this Law through loans, guarantees and other forms of collateral, subsidies, assistance and donations on the basis of public advertisement published by the Fund.
The Fund shall not publish public initiation if, as a contracting party, directly finances and participate in realization of programs, projects and other activities in accordance with this Law.
General act of the Fund shall determine the conditions which are to be fulfilled by the users of the Fund’s assets, conditions and manner of drawing on its funds, appraisal criteria for project proposals evaluation, namely requirements for credit applications, manner of monitoring the earmarked use of the funds and contracted rights and duties, as well as other important issues for allocation and usage of the Fund’s assets.
Programs of the Fund
Article 95
The Fund shall:
1) enact its annual and medium-term working program;
2) determine its financial plan, periodic and annual account;
3) follow the program realization and control rational use of the funds;
4) decide on other issues and carries out other activities determined in the Fund’s statute.
The Government shall give the consent to the medium-term program, and the Ministry to the annual one.
The Fund shall submit to the Ministry the report on realization of working programme for the previous year at latest by 31st March of the current year.
The Fund shall submit the report on working programme to the Ministry at any other time at the Ministry’s request.
Bodies of the Fund
Article 96
Bodies of the Fund shall be: managing board, supervisory board and director.
Members of the managing and supervisory board shall be appointed and recalled by the Government.
The managing board shall consist of seven members: three representatives of the Government, one representative of each the National Bank, autonomous province, local self-governance unit and Fund.
The supervisory board shall consist of five members: two representatives of the Government, one of each the autonomous province authority, local self governance unit and Fund.
The director of the Fund shall be appointed and recalled by the Government, at the proposal of the Minister.
The members of the managing and supervisory board and the director shall be appointed for four years period.
General Acts of the Fund
Article 97
The Fund shall have the Statute and other general bylaws in compliance with law and it’s Statute.
The Statute shall be enacted by the managing board of the Fund with the approval of the Government.
The Statute of the Fund shall regulate: organization and operation of the Fund, competency and work of the managing and supervisory board and the Fund director, agency and representation of the Fund, rights, liabilities and responsibilities of the Fund employees, organization of the activities and other issues of relevance for the work and operations of the Fund.
Publicity of the Fund
Article 98
The work of the Fund is public.
The Fund shall timely and truly inform the public about the activities which were the basis for its foundation, in the manner prescribed by Statute.
The Fund may deny the information which has been declared an official or business secret.
Professional and Other Activities
Article 99
Professional and other administrative-technical activities shall be carried out by the Fund’s employees.
The Fund’s employees shall have rights and duties in accordance with Law on labour in state authorities.
Funds of the Province and Local Self-governance
Article 100
The autonomous province, local self governance unit, namely two or more self-governance units may establish the fund for environmental protection to be financed out of the revenues obtained at their territory.
The provisions of Articles 90-99 shall be consistently applied to the Fund referred in paragraph 1 of this Article.
1.5. Economic Incentives
Types of Incentives
Article 101
For the legal and natural entities applying technologies, produce and place on the market the products environmentally more friendly than others, namely use renewable energy sources (energy of the Sun, wind parks, biogas, etc.) plant and equipment directly protecting the environment, may have taxation, customs and other relief or exemption provided under the terms and conditions of special law.
For the consumers who return used and non used devices and parts thereof, products or their packaging, the producers who provide for their recycling or elimination, namely reduction of negative impact of their activity on the environment in another organized manner, may get special incentives such as subsidies, deposit refunds under the terms and conditions stipulated in the special law.
VII. LIABILITY FOR ENVIRONMENTAL POLLUTION
Liabilities of Legal and Natural Entities
Article 102
Legal and natural entity shall be obliged to ensure environmental protection while performing their activity, through:
1) applying and implementing regulations on environmental protection;
2) sustainable use of natural resources, goods and energy;
3) introducing energy efficient technologies and use of renewable natural resources;
4) using products, processes, technologies and practice less harmful to the environment;
5) undertaking preventive measures or eliminating the consequences of threat and damage to the environment;
6) keeping records in a prescribed way on raw materials and energy consumption, pollutants and energy release, classification, characteristics and quantities of waste, as well as on other data and their submission to competent authorities;
7) controlling the activities and operation of installations that may represent risk or that may cause danger towards human health and environment;
8) other measures in compliance with law.
Legal and natural entity shall implement measures of environmental protection from paragraph 1 of this Article on their own or via authorized organization.
Liability for Pollution
Article 103
Polluter causing environmental pollution shall be responsible for the occurred damage under the principle of objective responsibility.
Legal and natural entity that through their illegal or inadequate acting has enabled or allowed environmental pollution shall also be responsible.
Polluters’ Obligation
Article 104
Polluter causing environmental pollution by its acting or non-acting shall be obliged to, without any delay, undertake measures determined by rehabilitation and plan of protection from accident, namely to undertake necessary measures in order to reduce damage in the environment or eliminate further risks, hazard or rehabilitation of the damage in the environment.
If the damage made to the environment cannot be rehabilitated through adequate measures, the person that has caused it shall be responsible to pay charge equivalent to the value of the destroyed good.
Liability for Damage
Article 105
Polluter shall be liable for the damage made to the environment and space and shall cover expenditures for the evaluation of damage and elimination thereof, and in particular:
1) costs of urgent interventions undertaken at the moment of the damage occurrence which are necessary for organizing and preventing the effects of damage towards the environment, space and human health;
2) direct and indirect costs of rehabilitation, establishment of new or recoverage of the previous environmental and spatial status, as well as monitoring of rehabilitation and environmental damage effects;
3) costs for prevention of the occurrence of the same or similar damage towards the environment and space;
4) charge costs which are to be paid to persons directly threatened by environmental and spatial damage.
The polluter is obliged to ensure financial or other warranties in order to ensure the payment of the charge from paragraph 1 of this Article, during and after performance of the activity.
The Government shall prescribe type of warranty from paragraph 2 of this Article, the amount of the means and validity period of the warranty supplied by the polluters.
Insurance
Article 106
Polluter whose installation or activity represents threat towards human health and environment shall be obliged to insure themselves against liability for possible damage made to third party in an accident.
Reimbursement of Damage
Article 107
Every person affected by damage shall have right to reimbursement.
The request for reimbursement may be submitted directly to the polluter or insurer, namely to the financial guarantee of the polluter where the accident happened, if such insurer, namely financial guarantee exists.
If several polluters are responsible for the environmental damage, and if it is not possible to determine share of certain polluters, the costs shall be borne jointly and individually.
The procedure for reimbursement shall be out-of-date in three years period since the damaged party found out about the damage and damage maker. However, this claim shall be out-of-date in 20 (twenty) years after the occurrence of the damage.
Court procedure for reimbursement shall be urgent.
The Republic shall keep the right to reimburse the means if there are no other persons with such right.
Appropriate Law Implementation
Article 108
To the issues regarding liability for damage to the environment which have not been particularly regulated by this Law, general rules of the Law on Obligations shall be applied.
VIII. SUPERVISION
Administrative Supervision
Article 109
Supervision over the implementation of this Law provisions and regulations made on its basis shall be carried out by the Ministry if not regulated differently by this Law.
The inspection supervision shall be performed by the Ministry via inspectors for environmental protection (hereinafter: the inspector) within competencies determined by this Law.
Autonomous province shall perform inspection supervision over the implementation of the activities given by this Law and regulations made on its basis.
Local self-governance unit shall perform inspection supervision over the implementation of the activities given by this Law and regulations made on its basis.
Rights and Duties of the Inspector
Article 110
During the performance of their supervision, the inspectors shall have right and duty to determine the following:
1) whether the management, namely sustainable use and protection of natural resources and goods are carried out in line with strategic documents and conditions and measures determined in compliance with this Law;
2) whether collecting and placement on the market of wild flora and fauna and their developing forms and parts are carried out in accordance with prescribed conditions;
3) whether import, export and transit of endangered and protected species of wild flora and fauna and their developing forms and parts are carried out in compliance with prescribed conditions;
4) whether the measures and conditions of environmental protection in planning and constructing are being implemented;
5) whether the standards of environmental quality and emission are being applied;
6) whether the conditions for operation and activation of the installation have been fulfilled;
7) whether the conditions for inclusion into EMAS system, namely acting of legal and natural entity already included into EMAS system is in compliance with prescribed conditions;
8) whether EMAS logo is being used in a prescribed manner;
9) whether domestic or imported technologies or processes are being applied, namely production and placement on the market of finished products, semi-finished products and raw materials are being carried out in compliance with prescribed norms of environmental protection;
10) whether prescribed prohibitions on production and trade with certain products and performance of certain activities are being implemented;
11) whether ecological label for products, processes or services is being used in a prescribed manner;
12) whether import and export of substances depleting ozone layer are being carried out in compliance with this Law;
13) whether import, export and transit of waste are being carried out in compliance with this Law;
14) whether dangerous substances in production, use, transport, trade, processing, storage and disposal are treated in accordance with prescribed measures;
15) whether the National program, action and rehabilitation plans are being implemented;
16) whether monitoring of environmental state is being performed;
17) whether information system and integrated cadastre of polluters are being kept;
18) whether the Fund’s finances are being earmarked;
19) whether the obligations from ratified international agreements from the area of environmental protection are being implemented;
20) whether other prescribed measures and conditions for environmental protection are being implemented.
The control of import, export or transit from paragraph 1 of this Article shall be carried out by the Republic border inspectors.
Powers of Inspectors
Article 111
In the course of performing their tasks from Article 110 of this Law, the inspector shall be authorized to:
1) order the correction of irregularities in implementation of measures of protection, recultivation and rehabilitation of the environment in the process of utilization of natural resources and goods, in a certain period of time;
2) prohibit use or utilization of natural resources and goods without consent or against the consent and to instruct rehabilitation, namely undertaking other appropriate protective measures;
3) prohibit import and grow of foreign flora and fauna for free development in nature, and which could threaten autochthonic species and their spreading;
4) prohibit destroying and damaging of wild flora and fauna and their habitats;
5) prohibit collection and placement on the market of wild flora and fauna, their developing forms and parts without permit;
6) prohibit import and export of endangered and protected species of wild flora and fauna and their developing forms and parts whose trade has been prohibited by international agreements;
7) prohibit import and export of endangered and protected species, their developing forms and parts whose trade has been allowed if carried out without the permit;
8) prohibit construction and use of a installation and performance of activities if prescribed standards and norms regarding emissions and imissions have not been fulfilled, if they do not possess adequate equipment and devices in function which mitigate or prevent the emission of pollutants or energy or if other measures and conditions of environmental protection have not been undertaken;
9) prohibit production and trade with vehicles not fulfilling conditions regarding emission for mobile sources of pollution;
10) prohibit release of polluting and dangerous substances, waste water or energy into air, water and soil in a way and in quantities, namely concentrations or levels exceeding prescribed ones;
11) prohibit use of EMAS logo if the use is contrary to the provisions of this Law;
12) prohibit operation, use or utilization of technology, technological process, finished product, semi-finished product or raw material not allowed by the provisions of this Law;
13) instruct that, in case of doubt, certain technology, technological process, finished product, semi-finished product or raw material must be examined regarding possible harmful effect towards the environment and to temporary ban their use or utilization until the results of the examination have been submitted;
14) withhold the operation until the efficiency of the devices for elimination or treatment of pollutants for which there are no prescribed standards have not been examined;
15) prohibit placement on the market of raw materials, semi-finished products or finished products which do not have obvious label about possible harm towards the environment;
16) prohibit use of ecological label if being used contrary to this Law;
17) prohibit import and export of substances and products depleting ozone layer whose trade has been banned by ratified international agreements and to order the return of those substances and products to sender;
18) prohibit import or export of substances depleting ozone layer whose trade has been allowed if being performed without a permit or contrary to the permit conditions;
19) order to keep prescribed records from Article 56, paragraph 6 of this Law; -
20) prohibit import of foreign hazardous waste;
21) prohibit import, export and transit of waste if being contrary to the provisions of this Law and to order the return of the waste to sender;
22) prohibit treatment with dangerous substances if being contrary to the provisions of this Law;
23) order the assessment of the risk from accident, the design of a installation for protection from accident and a report on security status, as well as undertaking adequate preventive and other measures of environmental protection from dangerous substances in compliance with law;
24) in case of an accident, order undertaking intervene measures and procedures of reaction to accident, implementation of the measures in accordance with the plan of protection from accident, engaging people, means and undertaking measures of rehabilitation and prevention from spread of pollution caused by the accident;
25) order the monitoring in a prescribed manner;
26) order implementation of measures of environmental protection in compliance with this Law;
27) order performance of other prescribed obligations within certain deadline.
To the inspector’s ruling from paragraph 1 of this Article an objection can be made, if not prescribed differently by this Law.
The objection from paragraph 2 of this Article shall be stated to the Minister within 15 days from the day of the reception of the ruling and shall not delay its implementation.
The inspector’s ruling from paragraph 1, points 6), 7), 17), 18), 20) and 21) of this Article shall be final.
Against the ruling from paragraph 4 of this Article, an administrative litigation may be put into procedure.
Article 112
In the course of performing their activities from Articles 110 and 111 of this Law, the inspector may temporary confiscate the objects, goods or devices whose use has not been allowed or which have occurred, namely which have been used for illicit activities.
In the course of supervision over the implementation of measures of environmental protection, the inspector shall have powers and duties determined by special law.
Article 113
If during the inspection supervision, the inspector estimates that, apart from violating this Law, the other laws and regulations being related to issues of importance for environmental protection or its certain part have been violated as well, the inspector is obliged not only to undertake measures for which they have been authorized, but also to inform other competent authority.
Other competent inspection authority shall inform the inspector about the undertaken measures.
In cases when the inspector determines such kind of violations for which there are competencies prescribed for other inspection bodies, the inspector is obliged to, without any delay, inform the Minister so that the supervision may be performed jointly and adequate measures undertaken.
Article 114
The appeal against first degree ruling of competent municipal, namely city authority made in the course of tasks performance shall be decided by the Ministry, if not prescribed differently by this Law.
The appeal against first degree ruling of competent municipal, namely city authority from the autonomous province made in the course of tasks performance shall be decided by the competent authority of the autonomous province.
The appeal against first degree ruling of competent municipal authority from the city territory made in the course of tasks performance shall be decided by the competent authority of the city.
The appeal against first degree ruling of competent provincial authority shall be decided by the Ministry.
The appeal against first degree ruling of the Ministry shall be decided by the Government.
Article 115
The inspector shall have an official Identity Card, label and appropriate equipment.
The Minister shall prescribe the format of the official ID, the appearance and contents of the label and type of equipment.
IX. PENALTY PROVISIONS
1. Commercial Offences
Article 116
Legal entity shall pay a fine ranging from 150,000 to 3,000,000 dinars if it commits any of these commercial offences:
1) uses natural resources and goods without the Ministry consent (Article 15, paragraph 1);
2) in the course of use of natural resources and goods and during performance of activities, and after their termination it fails to implement measures preventing threat towards the environment (Article 16, paragraph 1);
3) does not carry out recultivation or in some other way does not rehabilitate degraded environment (Article 16, paragraph 2);
4) collects and place on the market certain species of wild flora and fauna, their developing forms and parts without the Ministry’s permit, namely contrary to conditions determined in the permit (Article 27, paragraph 4);
5) imports and exports endangered and protected species of wild flora and fauna, their developing forms and parts without the Ministry’s permit, namely contrary to determined conditions (Article 28, paragraph 1);
6) in dangerous substances management does not undertake all the necessary protective and safety measures (Article 29, paragraph 2);
7) does not make assessment of the risk from an accident (Article 38, paragraph 1);
8) constructs and uses installations and performs activities if prescribed standards of emission and imission, equipment and devices for mitigation and prevention of emission of pollutants or energy have not been fulfilled, as well as if other measures and activities for ensuring prescribed conditions of environmental protection have not been undertaken (Article 40, paragraph 1);
9) releases polluting and dangerous substances, waste waters or emitates energy into air, water or soil in a way and in quantities, namely concentrations or levels exceeding the prescribed ones (Article 40, paragraph 2);
10) produces and places on the market vehicles not fulfilling conditions regarding emissions for mobile sources of pollution (Article 40, paragraph 3);
11) applies domestic or imported technology or process, namely produces and places on the market products not fulfilling prescribed standards of environmental protection, i.e. standards of quality of products or the technology, process, finished product, semi-finished product or raw material is banned in the exporter country (Article 51, paragraph 1);
12) uses devices which serve for eliminating or treating the pollutants for which no domestic standards have been prescribed and which are contrary to Article 51, paragraph 4 of this Law;
13) if on the declaration of raw material, semi-finished product or finished product there is no warning to environmental pollution and harm towards human health which that raw material, semi-finished product or finished product or their package causes or may cause in the environment (Article 52, paragraph 1);
14) produces substances depleting ozone layer (Article 56, paragraph 1);
15) imports an exports substances depleting ozone layer, namely products containing these substances, which have been determined by ratified international agreement from the countries, namely to the countries which are not contract parties of that agreement (Article 56, paragraph 2);
16) imports, produces and places on the market new and used products containing substances depleting ozone layer contrary to Article 56, paragraph 3 of this Law;
17) imports and exports substances depleting ozone layer without the Ministry’s permit (Article 56, paragraph 4);
18) imports hazardous waste (Article 57, paragraph 1);
19) imports, exports or transit waste without the Ministry’s permit and determined conditions (Article 57, paragraph 3);
20) does nor proceed in accordance with the provisions of Article 58, paragraph 2 of this Law;
21) does not undertake rehabilitation measures at their own cost (Article 63, paragraph 1);
22) does not make or realize rehabilitation plan from Article 66, paragraph 4 of this Law;
23) does not insure themselves in case of damage made to third parties in an accident (Article 106).
For the commercial offence from paragraph 1 of this Article the responsible person within legal entity shall also pay fine ranging from 30,000 to 200,000 dinars.
2. Offences
Article 117
Legal entity shall pay fine ranging from 30,000 to 1,000,000 dinars for the offence if:
1) uses EMAS sign and has not been registered in EMAS system (Article 49);
2) uses ecological label contrary to the provisions of Article 53 of this Law;
3) does not submit data from article 56, paragraph 6 of this Law;
4) does not keep the records on types and quantities of dangerous substances in production, transport, use, processing, storage or disposal (Article 58, paragraph 3);
5) without any delay does not inform the Ministry in case of malfunction in installations or devices for environmental protection due to which there occurs exceed in limit values of emission (Article 58, paragraph 4);
6) does not obtain permit from the competent authority for transport of dangerous substances (Article 58, paragraph 5);
7) in case of accident, without any delay, does not organize and implement planned measures and procedures of reacting to accident, engage people and means in line with the plan for protection from accident, including obligation to inform competent authority (Article 59);
8) does not submit information to competent authority containing data from Article 60 of this Law;
9) performs monitoring without an authorization (Article 71, paragraph 3);
10) does not perform monitoring of other impacts to environmental state (Article 72);
11) does not submit data from monitoring in a prescribed way (Article 73);
12) does not submit data which are important for keeping the integrated cadastre of environmental polluters in a prescribed way (Article 75, paragraph 4);
13) does not let the inspector perform the control, namely does not act in line with the inspector’s ruling (Article 111).
For the offence from paragraph 1 of this Article a responsible person within legal entity shall also have to pay fine ranging from 5,000 to 20,000 dinars.
For the offence from paragraph 1 of this Article an entrepreneur shall have to pay fine ranging from 10,000 to 200,000 dinars or shall be punished with 30 days imprisonment.
For the offence from paragraph 1 of this Article, except for points 3) and 9), a natural entity shall have to pay fine ranging from 5,000 to 20,000 dinars or shall be punished with 30 days imprisonment.
Article 118
Natural entity shall have to pay fine ranging from 5,000 to 20,000 dinars or shall be punished with 30 days imprisonment for the offence if:
1) disturbs, maltreats, hurts and destroys wild flora and fauna or their habitats (Article 27, paragraph 2);
2) destroys, tears or in any other way desertification wild flora and destroys its habitats (Article 27, paragraph 3).
Article 119
Natural entity – accredited evaluator of EMAS shall have to pay fine ranging from 5,000 to 20,000 dinars or shall be punished with 30 days imprisonment if at the request from the Ministry does not submit data on check-up procedure of EMAS system in legal or natural entity (Article 47, paragraph 4).
Article 120
Responsible person within competent authority or organization carrying out public authorizations shall have to pay fine ranging from 5,000 to 20,000 dinars for the offence if:
1) issues approval for using natural resource or good without consent from the Ministry (Article 15, paragraph 1);
2) issues permit without obtained opinion of the organization in charge of nature protection (Article 27, paragraph 4);
3) issues permit without prescribed documentation or does not keep the register on issued permits in a prescribed way (Article 28);
4) prepares spatial or urbanity plan without conditions for environmental protection measures from Article 34;
5) does not inform public and does not promulgate an act on introducing special measures in cases from Article 42 of this Law;
6) registrates legal and natural entity into EMAS system contrary to the provisions of Article 45 of this Law;
7) does not keep the register of legal and natural entities included in EMAS system (Article 47, paragraph 1);
8) rejects to write in and deletes from the register contrary to Article 48 of this Law;
9) does not keep the register on import, export and consumption of substances depleting ozone layer (Article 56, paragraph 8);
10) does not make plan for protection from accident from Article 61, paragraph 1 of this Law and does not fulfill duties from paragraphs 5 and 6 of this Article;
11) does not proclaim status of endangered environment and inform public about undertaken measures (Article 62);
12) does not perform monitoring (Article 69);
13) does not submit data on monitoring in a prescribed way (Article 73);
14) does not keep information system of environmental protection (Article 74);
15) does not keep integrated cadastre of polluters (Article 75, paragraph 2);
16) carries out submission of information contrary to Article 79 of this Law;
17) does not submit reports on realization of working program of the Fund in prescribed deadline or at the Ministry’s request (Article 95, paragraphs 3 and 4);
18) does not inform public timely and truly about its activities for which purpose it has been established in a way prescribed in the Fund’s Statute or if it does not give information about the activities from its competency at the public request (Article 98, paragraph 2).
Article 121
For the offence from Articles 117 and 118 of this Law, along with the penalty, a protective measure may be imposed by confiscating objects which have been used or intended to be used for an offence, or which have occurred or have been obtained in an offensive action.
X. TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS
Article 122
Legal and natural entities shall harmonize their operating with the provisions of this Law in a year period from the day when this Law enters into force.
Article 123
In a year period from the day when this Law enters into force, the National Assembly shall enact the following:
1) National Strategy of sustainable use of natural resources and goods from Article 12 of this Law;
2) National program of environmental protection from Article 64 of this Law.
Article 124
The Government shall promulgate, in a year period from the day when this Law enters into force, the act from Article 43, paragraph 3 of this Law, and in two years period from the day when this Law enters into force action plans from Article 65 of this Law and program from Article 69, paragraph 3 of this Law.
Until the Strategy and national action plans have been promulgated, the basis for utilization of natural resources and goods shall be bases of natural resources (water, forest, geological, mineral-raw material, pedological, agricultural, spatial protection and other ecological-spatial bases) as special documents on potentials of natural resources or goods which are made or innovated on the basis of determined or estimated balances and other categories in compliance with Spatial Plan of the Republic of Serbia and other spatial and urbanity plans.
Article 125
Fund for environmental protection shall start its work in the period of six months from the day when this Law enters into force at latest.
Article 126
The President and members of Managing and Supervisory Board and the Director of the Fund shall be appointed by the Government in 60 days from the day when this Law enters into force.
The Managing Board shall promulgate the Statute of the Fund in 30 days from the day of their appointing.
Article 127
The provisions of the law and other regulations for management of natural resources and goods, planning and constructing, and which are contrary to this Law shall not be applied.
Article 128
Until the promulgation of regulations on the basis of authorizations from this Law, the regulations promulgated on the basis of the following shall be applied:
1) Law on Bases of Environmental Protection ("Official Gazette of FRY", no. 24/98, 24/99 and 44/99);
2) Law on Environmental Protection ("Official Gazette of the Republic of Serbia”, no. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 and 53/95).
Article 129
On the day when this Law enters into force, the following shall not be in force:
1) Law on Bases of Environmental Protection ("Official Gazette of FRY", no. 24/98, 24/99 and 44/99);
2) Law on Environmental Protection ("Official Gazette of the Republic of Serbia”, no. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 and 53/95), apart from the provisions referring to protection of air, nature protection and protection from noise.
Article 130
This Law shall enter into force eight days after it has been published in "Official Gazette of the Republic of Serbia".