На основу члана 112. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије, доносим
Указ о проглашењу Закона о заштити пословне тајне
Проглашава се Закон о заштити пословне тајне, који је донела Народна скупштина Републике Србије на седници Дванаестог ванредног заседања у 2011. години, 26. септембра 2011. године.
ПР број 91
У Београду, 28. септембра 2011. године
Председник Републике,
Борис Тадић, с.р.
Закон о заштити пословне тајне
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 72/2011 од 28.9.2011. године.
I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет
Члан 1.
Овим законом уређује се правна заштита пословне тајне од свих радњи нелојалне конкуренције.
Информацијама које се штите као пословна тајна у смислу овог закона сматрају се нарочито: финансијски, економски, пословни, научни, технички, технолошки, производни подаци, студије, тестови, резултати истраживања, укључујући и формулу, цртеж, план, пројекат, прототип, код, модел, компилацију, програм, метод, технику, поступак, обавештење или упутство интерног карактера и слично, без обзира на који начин су сачувани или компилирани.
Члан 2.
Право на заштиту пословне тајне има домаће или страно физичко и правно лице, у складу са одредбама овог закона.
Лице које на основу закона контролише коришћење пословне тајне сматра се држаоцем пословне тајне.
Информације које се не сматрају пословном тајном
Члан 3.
Пословном тајном не сматра се информација која је означена као пословна тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања домаћег или страног физичког и правног лица.
Као пословна тајна у смислу овог закона не могу се штитити информације за које је посебним законима прописано да не могу представљати пословну тајну.
II. ПРЕДМЕТ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ
Појам пословне тајне и услови заштите
Члан 4.
Пословном тајном, у смислу овог закона, сматра се било која информација која има комерцијалну вредност зато што није опште позната нити је доступна трећим лицима која би њеним коришћењем или саопштавањем могла остварити економску корист, и која је од стране њеног држаоца заштићена одговарајућим мерама у складу са законом, пословном политиком, уговорним обавезама или одговарајућим стандардима у циљу очувања њене тајности, а чије би саопштавање трећем лицу могло нанети штету држаоцу пословне тајне.
Пословном тајном, сматрају се и:
1) неоткривени подаци о тестовима или други подаци чије стварање захтева одговарајући напор и трошкове, који се подносе државним органима ради добијања дозволе за стављање у промет лекова, односно медицинских средстава или пољопривредних хемијских производа који користе нова хемијска једињења, као и ради добијања аката којима се дозвољава стављање у промет биоцидних производа;
2) други подаци који су посебним законом, другим прописом или актом правног лица проглашени пословном тајном.
Заштита података из става 2. тачка 1) овог члана ближе се уређује посебним законима којима се уређују услови и поступак за стављање у промет лекова и медицинских средстава, регистрација, контрола, промет, увоз и примена средстава за заштиту биља у пољопривреди и шумарству, односно услови и поступци за стављање у промет биоцидних производа.
Пословна тајна која садржи податак од интереса за Републику Србију сматра се тајним податком и штити се по одредбама закона којим се уређује тајност података.
Мере заштите пословне тајне
Члан 5.
Мере заштите пословне тајне из члана 4. став 1. овог закона одређују се у складу са проценом ризика од незаконитог прибављања, коришћења и откривања информације која представља пословну тајну.
Трајање заштите
Члан 6.
Заштита пословном тајном траје све док су информације које представљају ту тајну чуване као поверљиве.
III. ПРИБАВЉАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И ОТКРИВАЊЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
КОЈА ПРЕДСТАВЉА ПОСЛОВНУ ТАЈНУ
Законито прибављање, коришћење и откривање
информације која представља пословну тајну
Члан 7.
Држалац пословне тајне може на друго лице да пренесе право коришћења пословне тајне.
Прибављање, коришћење, односно откривање информацијe којa представља пословну тајну другим лицима дозвољено је и без сагласности држаоца, ако је извршено у складу са законом, односно на начин који није у супротности са добрим пословним обичајима.
У случају спора, лице које тврди да је информације које представљају пословну тајну прибавило или открило, односно да их користи на законит начин у складу са одредбама става 2. овог члана, дужно је да то и докаже.
Незаконито прибављање, коришћење и откривање
информације која представља пословну тајну
Члан 8.
Свака радња предузета у оквиру индустријских или комерцијалних активности која за последицу има откривање, прибављање, односно коришћење информацијe којa представља пословну тајну, без сагласности држаоца пословне тајне и на начин супротан закону и добрим пословним обичајима, сматраће се делом нелојалне конкуренције.
Под начином супротним добрим пословним обичајима, у смислу овог закона, подразумева се свака радња предузета у циљу утакмице на тржишту којом се наноси или се може нанети штета конкуренту или другом физичком односно правном лицу, а нарочито:
1) повреда уговорних одредаба о чувању пословне тајне;
2) злоупотреба пословног поверења;
3) индустријска или комерцијална шпијунажа;
4) превара;
5) навођење на било коју радњу из тач. 1)-4) овог става;
6) прибављање информацијe којa представља пословну тајну од стране трећих лица која знају или су била дужна да знају да тa информацијa представља пословну тајну и да је прибављена од лица у чијем је законитом поседу.
Употреба и откривање података о тестовима и резултатима испитивања
Члан 9.
Свака радња предузета у оквиру индустријских или комерцијалних активности која се састоји или за последицу има употребу противну добрим пословним обичајима или откривање података из члана 4. став 2. тачка 1) овог закона сматраће се делом нелојалне конкуренције.
Подаци из члана 4. став 2. тачка 1) овог закона могу бити откривени под једним од следећих услова:
1) да орган надлежан за издавање дозволе за стављање у промет лекова, односно медицинских средстава, орган надлежан за регистровање пољопривредних хемијских производа који користе нова хемијска једињења, орган надлежан за доношење аката којим се дозвољава стављање у промет биоцидних производа или државни орган надлежан за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, утврди да је такво откривање неопходно за заштиту јавности;
2) да су предузете радње којима се пре откривања података осигурава да они буду заштићени од употребе противне добрим пословним обичајима;
3) да држалац података изричито у писменом облику одобри њихово откривање.
Члан 10.
Свако домаће и страно физичко и правно лице које на основу закона контролише пословну тајну има право да другим лицима забрани да неовлашћено прибаве, открију или користе пословну тајну, на начин који је супротан закону и добрим пословним обичајима.
Повредом пословне тајне сматра се свако незаконито прибављање, откривање или коришћење пословне тајне у смислу члана 8. став 1. и члана 9. став 1. овог закона.
Не сматра се повредом пословне тајне саопштавање информација из члана 4. овог закона ако је оно учињено надлежним органима или јавности искључиво ради указивања на постојање дела кажњивог законом.
IV. ГРАЂАНСКО-ПРАВНА ЗАШТИТА ПОСЛОВНЕ ТАЈНЕ
Тужба због повреде пословне тајне
Члан 11.
У случају повреде пословне тајне, држалац пословне тајне може тужбом да покрене поступак пред судом против сваког лица које изврши повреду пословне тајне у смислу члана 10. став 2. овог закона и да захтева:
1) престанак радњи које могу довести до незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне и забрану незаконитог прибављања, коришћења или откривања информација које представљају пословну тајну;
2) спречавање промета, односно одузимање и повлачење из промета, измену или уништавање свих предмета који садрже информације које представљају пословну тајну, ако је те податке могуће, посредно или непосредно, видети или преносити;
3) накнаду штете, укључујући стварну штету и изгубљену добит, а ако је повреда учињена намерно, тужилац може, уместо накнаде имовинске штете, захтевати накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито;
4) искључење тог лица као члана привредног друштва, ако је то лице члан привредног друштва;
5) раскид радног односа за то лице, ако је то лице запослено у правном лицу;
6) објављивање пресуде у јавном гласилу о трошку туженог.
Приликом доношења одлуке о захтевима из става 1. тач. 1)-3) овог члана, суд посебно цени сразмеру између озбиљности повреде и интереса трећих лица.
Поступак по тужби из става 1. овог члана хитан је.
На поступак по тужби из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак.
Правно лице је дужно да пружи заштиту лицу које поступајући савесно у доброј вери указује надлежним органима на постојање информације из члана 4. овог закона.
Рок за подношење тужбе због повреде пословне тајне
Члан 12.
Тужба због повреде пословне тајне може се поднети у року од шест месеци од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од три године од дана кад је повреда учињена.
Привремена мера
Члан 13.
На захтев лица које пружи релевантне доказе да може настати штета због неовлашћеног прибављања, откривања или коришћења пословне тајне од стране другог лица, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета који садрже пословну тајну или који су настали повредом пословне тајне, средстава за производњу тих предмета, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда пословне тајне.
На поступак по захтеву из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује извршни поступак.
Обезбеђење доказа
Члан 14.
На захтев лица које пружи релевантне доказе да може настати штета због неовлашћеног прибављања, откривања или коришћења пословне тајне од стране другог лица, као и постојање оправдане сумње да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може у хитним случајевима да приступи обезбеђењу доказа и без претходног обавештавања или саслушања лица од кога се докази прикупљају.
Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се претрес просторија, возила, књига, докумената, база података и сл., заплена предмета и докумената, блокада банкарских рачуна, одузимање готовог новца и хартија од вредности, испитивање сведока и вештака, као и предузимање других мера у складу са прописом којим се уређује извршни поступак.
Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању обезбеђења доказа уручује се у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу чим то постане могуће.
На поступак по захтеву из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује извршни поступак.
Члан 15.
Привремене мере из члана 13. овог закона и обезбеђење доказа из члана 14. овог закона, могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде пословне тајне, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.
Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из члана 13. овог закона или обезбеђење доказа из члана 14. овог закона не одлаже извршење решења.
Средство обезбеђења
Члан 16.
На захтев лица против кога је поднета тужба због повреде пословне тајне или покренут поступак за одређивање привремене мере, односно за обезбеђење доказа, суд може на терет тужиоца да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбеђења у случају неоснованости захтева.
Обавеза пружања информација
Члан 17.
Суд може наредити лицу које је извршило повреду пословне тајне да пружи информацију о трећим лицима која су учествовала у повреди пословне тајне и њиховим дистрибутивним каналима.
Лице из става 1. овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.
V. ОЧУВАЊЕ ТАЈНОСТИ
Члан 18.
Судови и други надлежни органи дужни су да предузимају одговарајуће мере ради очувања тајности неоткривених информација заштићених у складу са одредбама овог закона и другим прописима којима је уређена заштита тајности судског поступка.
VI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Привредни преступ
Члан 19.
Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво, или друго правно лице које на начин из члана 8. став 1. и члана 9. став 1. овог закона повреди пословну тајну.
За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.
Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.
Предметима извршења привредног преступа сматрају се документа односно материјали у којима су садржане информације које представљају пословну тајну, ако је те информације могуће, посредно или непосредно, видети или преносити.
Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.
VII. ЗАВРШНА ОДРЕДБА
Члан 20.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".