地理标志保护法， 波斯尼亚和黑塞哥维那

THE PARLIAMENTARY ASSEMBLY OF BOSNIA AND HERZEGOVINA

Pursuant to Article IV.4.a) of the Constitution of Bosnia and Herzegovina, the Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina, at the 75 th session of the House of Representatives, held on April 7, 2010, and at the 46th session of the House of Peoples, held on May 28, adopted the

THE LAW ON THE PROTECTION OF INDICATIONS OF GEOGRAPHICAL ORIGIN

PART ONE – GENERAL PROVISIONS

Article 1 (Subject Matter of the Law)

(1) This Law governs the manner of acquisition, maintenance, content, termination and legal protection of indications of geographical origin in Bosnia and Herzegovina (hereinafter: B&H).

(2) This Law shall also apply to appellations of origin and geographical indications that are internationally registered for BIH.

(3) The provisions of this Law shall not apply to such products where the acquisition and the system of protection, as well as the exercise of the right to use geographical indications on such products, are expressly regulated otherwise by special legislation.

Article 2 (Concept of an Indication of Geographical Origin)

(1) An indication of geographical origin (hereinafter: indication of origin) shall be any indication by which a country or a place situated therein is directly or indirectly indicated as the country or place of geographical origin of a product.

(2) Indications of origin shall be used to designate natural, agricultural, industrial, artisan and handicraft products.

Article 3 (Concept of a Geographical Indication)

A geographical indication shall be an indication which identifies specific goods as the goods originating in the territory of a specific country, a region or a locality within that territory, where a specific quality, reputation or other characteristics of the goods can essentially be attributed to its geographical origin.

Article 4 (Concept of an Appellation of Origin)

An appellation of origin shall be the geographical name of a country, a region or a locality, which serves to designate a product originating therein, the quality and specific characteristics of which are exclusively or substantially conditioned by the geographical environment, including

natural and human factors, and the entire production, processing and preparation of which take place in a defined geographical area.

Article 5 (Traditional and Historical Names)

A name which is not an administrative geographical name of a certain country, a region or a locality and which, due to its long-term use in trade, has become well-known as the traditional name of a product originating in that area or it is the historical name of such an area, provided that it fulfils the requirements referred to in Articles 2, 3 and 4 of this Law.

Article 6 (Origin of Raw Materials)

A product may exceptionally be protected by an appellation of origin or by geographical indication if it has proven traditional attribute, high reputation and is well-known, and where the raw materials for the production of such product originate in a region different from or larger than the processing area, provided that the production area of the raw materials is limited and that special conditions for the production of the raw materials exist, as well as the system of inspection control that ensures supervision over fulfillment of special conditions.

Article 7 (Homonymous Names)

Where the names of two or more places of origin of a product are identical or almost identical in written or spoken form (homonymous names), the protection of such geographical names shall be granted to all the interested parties that meet the requirements prescribed by this Law, based on the principles of fair and equal treatment of producers on the market, and truthful informing of consumers, except when it may cause confusion among the public about the exact geographical origin of a product.

Article 8 (Names Which Shall Not Be Protected by a Geographical Indication or an Appellation of Origin)

(1) A geographical indication or an appellation of origin shall not protect a name:

a) which is contrary to public order or morality,

b) which is the name of a protected plant variety or animal species if it could mislead the public about the geographical origin of a product,

c) whose appearance or contents could create confusion in trade, regarding the type, origin, quality, production method or other characteristics of a product,

d) which represents the accurate name of a country, region or locality in which a product originates, but which causes a false notion with the consumers that product comes from another country, region or locality,

e) which has, due to the long-term use thereof in everyday speech, lost its geographical meaning and has become a generic or common name for designating a particular product,

f) which is not protected or has ceased to be protected in the country of origin or is no longer used in that country.

(2) An appellation of origin or a geographical indication used for vine product shall not be protected by this Law if it is identical with the name of a grape variety that existed in the territory of B&H before January 1, 1995.

Article 9 (Generic Names)

(1) A generic name shall be a geographical name which has, although it refers to a geographic location where the product was originally produced or marketed, lost its geographical significance in everyday speech and has become a general name for that product.

(2) In determining whether a geographical name has become a generic name all the circumstances shall be taken into account and particularly the current situation in the geographical area from which the product originated and where it is used.

Article 10 (National Treatment)

(1) Foreign natural persons and legal entities shall enjoy the same rights with regard to the protection of indications of origin in B&H, as are enjoyed by national natural persons and legal entities, if that arises from international treaties and conventions acceded to or ratified by Bosnia and Herzegovina (hereinafter: international treaties and conventions), or from the principle of reciprocity.

(2) The existence of reciprocity shall be presumed until proven to the contrary.

Article 11 (Competence for the Procedure of Protecting Indications of Origin)

(1) Legal protection of indications of origin, in accordance with the provisions of the Madrid Agreement for the Repression of False or Deceptive Indications of Source on Goods of April 14, 1891, shall be provided by direct application of those provisions and legislation on the suppression of unfair competition, in judicial proceedings before the courts having subject matter and territorial jurisdiction or in administrative procedure before the competent customs or market inspection authority.

(2) The court shall be competent to decide which indications of origin shall not, due to their generic character, enjoy the protection under the provisions of the Madrid Agreement for the Repression of False or Deceptive Indications of Source on Goods, excluding from the reservation laid down by this paragraph geographical names of the regions used for the indications of origin of vine products.

Article 12

(Competence for the Procedure of Protecting Appellations of Origin and Geographical Indications)

(1) The Institute for Intellectual Property of Bosnia and Herzegovina (hereinafter: the Institute) shall perform the jobs related to the protection of geographical indications and appellations of origin in the administrative procedure prescribed by this Law.

(2) The provisions of the Law on Administrative Procedure (“Official Gazette of BIH”, volumes 29/02, 12/04, 88/07 and 93/09) shall be applied in the procedure carried out before the Institute, unless otherwise provided by this Law.

(3) A decision issued by the Institute in the procedure referred to in paragraph 1 of this Article may be appealed before the Board of Appeal of the Institute (hereinafter: the Board of Appeal) within a period of 15 days from the day of receipt of the decision.

(4) An administrative dispute may be instituted before the Court of Bosnia and Herzegovina against decision issued by the Board of Appeal, within 30 days from the day of receipt of the decision.

Article 13 (Registers)

(1) The Institute shall keep, in electronic form, the Register of Applications for Appellations of Origin, the Register of Applications for the Grant of the Status of Authorized Users of Appellations of Origin, the Register of Applications for the Grant of the Status of Authorized Users of Geographical Indications, the Register of Appellations of Origin, the Register of Geographical Indications, the Register of Authorized Users of Appellations of Origin, the Register of Authorized Users of Geographical Indications, the Register of International Applications for Appellations of Origin and the Register of Representatives for the Protection of Geographical Indications and Appellations of Origin (hereinafter: the Register of Representatives).

(2) The Register of International Applications for Appellations of Origin shall be considered to be a collection of applications for appellations of origin filed under the Lisbon Agreement for the Protection of Appellations of Origin and their International Registration, and published by the International Bureau of the World Intellectual Property Organization (hereinafter: the International Bureau).

(3) The registers referred to in paragraph 1 of this Article shall be part of a single system of registers of industrial property of B&H in electronic form.

(4) The contents of the registers referred to in paragraph 1 of this Article shall be prescribed by a special regulation for the implementation of this Law (hereinafter: the implementing regulation).

(5) The registers referred to in paragraph 1 of this Article shall be considered as public records, and any interested person may inspect them, without payment of special fees.

(6) At a written request of interested persons, and subject to payment of the prescribed fee and procedural charges, the Institute shall issue the copies of documents and relevant attestations and certificates, with respect to the facts on which it keeps official records.

Article 14 (Representation)

(1) Natural persons and legal entities, practicing representation in the appellations of origin and geographical indications protection procedures before the Institute, shall be entered in the Register of Representatives referred to in paragraph 1 of Article 13 of this Law.

(2) A foreign natural person or legal entity must be represented in the procedure carried out before the Institute by a representative entered in the Register of Representatives, whereas a national natural person or legal entity may act before the Institute also on his/its own.

(3) Natural persons and legal entities fulfilling the conditions laid down in the implementing regulation shall be entered in the Register of Representatives.

Article 15 (Information Providing)

(1) The Institute shall allow any person, at his written request, to inspect the documentation relating to an appellation of origin or a geographical indication.

(2) The content and the manner of inspection referred to in paragraph 1 of this Article shall be regulated by the implementing regulation.

(3) Search services of applied for and registered appellations of origin and geographical indications provided to foreign persons shall be carried out through a representative referred to in paragraph (2) of Article 14 of this Law, whereas national persons may request the provision of search services also on their own.

Article 16 (Fees and Charges in the Procedure for the Registration of an Appellation of Origin or a

Geographical Indication, Acquisition and Maintenance of the Status of an Authorized User and Information Providing Services)

(1) All the acts in the procedure for the registration and termination of an appellation of origin or a geographical indication, acquisition, maintenance and termination of the status of an authorized user of an appellation of origin or a geographical indication, as well as the provision of information services, shall be subject to payment of the fees, in accordance with the current regulations governing national administrative fees (hereinafter: the fees) and special procedural charges (hereinafter: the procedural charges), in the amount specified by a special tariff, enacted by the Ministry of Foreign Trade and Economic Relations of Bosnia and Herzegovina, upon the motion of the Director of the Institute.

(2) Evidence of payment of the fees and procedural charges referred to in paragraph 1 of this Article shall be filed with the Institute, in the manner as defined by the implementing regulations.

Article 17 (International Registration of an Appellation of Origin or a Geographical Indication)

(1) An authorized user of an appellation of origin or a geographical indication or an applicant for the registration of an appellation of origin or a geographical indication may file a request for the international registration of an appellation of origin or a geographical indication in accordance with the international treaty which is binding for BIH.

(2) A request for the international registration referred to in paragraph 1 of this Article shall be filed through the Institute, subject to payment of the prescribed fee and procedural charges.

(3) The contents of a request for the international registration of an appellation of origin or a geographical indication and the procedure of the Institute relating to such a request shall be regulated by the implementing regulation.

PART TWO – PROCEDURE UPON APPLICATION FOR THE REGISTRATION OF AN APPELATION OF ORIGIN OR A GEOGRAPHICAL INDICATION

Article 18 (Initiation of the Procedure for the Registration of an Appellation of Origin or a Geographical

Indication)

(1) A procedure for the registration of an appellation of origin or a geographical indication shall be initiated by filing a respective application.

(2) An appellation of origin or a geographical indication application shall relate to one indication or one name of a geographical area only, and to one type of products only.

Article 19 (Persons Who May File an Application for the Registration of an Appellation of Origin or a

Geographical Indication)

An application for the registration of an appellation of origin or a geographical indication (hereinafter: an appellation of origin or a geographical indication application) may be filed by:

a) national natural persons or legal entities who or which produce in defined geographical area the products designated by the name of such geographical area,

b) associations of the persons referred to in item a) of this paragraph, chambers of commerce, associations of consumers, municipal, cantonal, entity and state authorities interested in the protection of appellations of origin or geographical indications, respectively, within the framework of their activities,

c) foreign natural persons or legal entities or foreign associations, provided that an appellation of origin or a geographical indication is granted in the country of origin, where this arises from international treaties.

Article 20 (Essential Elements of an Appellation of Origin or a Geographical Indication Application)

The essential elements of an appellation of origin or a geographical indication application shall be:

a) request for the registration of an appellation of origin or a geographical indication,

b) description of the geographical area,

c) information on specific characteristics of products.

Article 21 (Request for the Registration of an Appellation of Origin or a Geographical Indication)

(1) A request for the registration of an appellation of origin or a geographical indication shall contain:

a) information on the applicant,

b) geographical name to be protected,

c) type of product to be designated by a particular geographical name,

d) geographical name of the area or the place in which the product to be designated by a particular geographical name originates,

e) signature of the applicant,

f) evidence of payment of the fee,

g) power of attorney if the application is filed through a representative.

(2) If the application is filed by a foreign person, the request referred to in paragraph (1) of this Article shall also contain a public document issued by the competent authority in the country of origin, certifying that an appellation of origin or a geographical indication was granted in the country of origin, accompanied by a certified translation of that public document into one of official languages of Bosnia and Herzegovina.

(3) A request for the registration of an appellation of origin shall, in addition to the elements referred to in paragraph (1) of this Article, contain an indication of the authorized accredited organization exercising control of specific characteristics of products.

(4) A request for the registration of a geographical indication may, in addition to the elements referred to in paragraph (1) of this Article, contain the representation of a geographical indication if, in addition to words, it also includes figurative elements or only figurative elements suitable for identifying geographical origin of particular goods.

Article 22 (Description of Geographical Area)

A description of the geographical area shall contain information on the geographical area in which the product originates, including closer definition of the administrative boundaries of that area, geographic chart of the area and information on geographical and human factors conditioning specific characteristics, quality or reputation of the product concerned.

Article 23 (Information on Specific Characteristics of a Product)

(1) Information on specific characteristics of a product, where geographical indication application is concerned, shall contain description of the manner of product manufacture, precise indication of the specific characteristics or quality of a product, including information on acquired reputation, the provisions specifying who is entitled to use geographical indication and on what conditions, as well as the provisions specifying the rights and obligations of the user of a geographical indication.

(2) The information on specific characteristics of a product, where an appellation of origin application is concerned, shall be filed in the form of an elaborate on the manner of product manufacture, special characteristics and the quality of a product, containing in particular:

a) information on the applicant for an appellation of origin and the person authorized to represent him,

b) a geographical name to be protected,

c) information on usual manner and process of product manufacture,

d) information on specific characteristics and quality of a product,

e) information on the causal link between geographical area and specific characteristics and quality of a product,

f) proof of completed inspection of special characteristics of a product by an authorized accredited organization,

g) provisions on the method of marking a product,

h) provisions specifying who is entitled to use appellation of origin and on what conditions,

i) provisions on the rights and obligations of the user of an appellation of origin,

j) information specified by other regulations, governing the quality of a particular product.

(3) The proof referred to in item f) of paragraph (2) of this Article shall not be older than six months.

Article 24 (Filing Date of an Appellation of Origin or a Geographical Indication Application)

(1) The accordance of the filing date of an appellation of origin or a geographical indication application shall require that the application filed with the Institute on such a date contains the essential elements of an application referred to in Article 20 of this Law.

(2) The Institute shall acknowledge the receipt of an application on the applicant’s copy thereof.

(3) Upon the receipt of an application, the Institute shall examine whether the application contains the elements referred to in paragraph (1) of this Article.

(4) If an application does not contain elements referred to in paragraph (1) of this Article, the Institute shall invite the applicant in writing to correct the deficiencies due to which the application could not be entered in the respective register of applications within a period of 30 days which may not be extended, informing him that the application shall be rejected if the deficiencies are not corrected.

(5) If the applicant fails to correct the deficiencies within the period referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall reject the application by a conclusion.

(6) If the applicant corrects the deficiencies within the period referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall accord, by a conclusion, the date on which the applicant corrected the deficiencies detected as the filing date of the application.

(7) The application to which the filing date has been accorded shall be entered in the respective register of applications.

Article 25 (Register of Appellation of Origin Applications and Register of Geographical Indications

Applications)

The data on the essential elements of the application referred to in Article 20 of this Law and other data prescribed by the implementing regulation shall be entered in the Register of Appellation of Origin Applications and the Register of Geographical Indications Applications.

Article 26 (Order of Examination of an Appellation of Origin or a Geographical Indication Application)

(1) The appellation of origin or geographical indication applications shall be examined in the order determined by their filing dates.

(2) By way of derogation from the provision of paragraph (1) of this Article, the application may be examined in an expeditious procedure:

a) in the case of a legal dispute or an initiated inspection control or customs procedure;

b) if a request for the international registration of an appellation of origin or a geographical indication is filed,

c) if, under other regulations, there is a requirement to have an appellation of origin or a geographical indication registered within a specified time limit, with the obligation of filing a special request for that;

(3) In the case referred to in paragraph (2) of this Article, a request for the examination of the application in an expeditious procedure shall be filed.

(4) The request for examination of the application in an expeditious procedure referred to in items b) and c) of paragraph (2) of this Article shall be subject to payment of the administrative fees and procedural charges.

Article 27 (Examination of Correctness of an Appellation of Origin or a Geographical Indication Application

and the Rejection Thereof)

(1) The procedure for the examination of the correctness of an appellation of origin or a geographical indication application shall include the examination of all conditions prescribed by this Law and the implementing regulation.

(2) An application shall be correct if it contains the essential elements referred to in articles 20, 21, 22 and 23 of this Law, evidence of payment of the prescribed fee and procedural charges, and other prescribed data.

(3) If the Institute establishes that an application is not correct, it shall invite the applicant in writing, stating the reasons, to correct the application within a period which shall neither be less than 30 days nor more than 90 days.

(4) At a reasoned request of the applicant, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (3) of this Article for a period which it considers to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 90 days.

(5) If the applicant fails to correct the application or pay the fee and procedural charges for the correction thereof within a specified time limit, the Institute shall reject the application by a conclusion.

(6) In the case referred to in paragraph (5) of this Article, the applicant may, subject to payment of the prescribed fee and procedural charges, file a motion for restitutio in integrum within three months from the day of receipt of the conclusion on rejection.

Article 28 (Abandonment of Application)

(1) The applicant for an appellation of origin or a geographical indication may abandon the application during the entire course of the procedure.

(2) In the case where the applicant abandons his application, the Institute shall issue a special conclusion on suspension of the procedure.

(3) In the case referred to in paragraph (2) of this Article, the appellation of origin or geographical indication application shall cease to have effect on the day following the day on which the declaration on abandonment was delivered to the Institute.

Article 29 (Examination of the Conditions for the Registration of an Appellation of Origin or a Geographical

Indication)

(1) If an appellation of origin or a geographical indication application is correct within the meaning of Article 27 paragraph (1) of this Law, the Institute shall examine whether the conditions for the registration of the appellation of origin or geographical indication are fulfilled.

(2) In the process of examining the conditions for the registration of an appellation of origin or a geographical indication, the Institute may obtain an opinion of a competent institution or an individual (hereinafter: the expert) concerning specific characteristics, reputation and quality of a product, indicated in the appellation of origin or a geographical indication application.

(3) The Director of the Institute shall be authorized to appoint the expert referred to in paragraph (2) of this Article, in each individual case.

(4) The expert referred to in paragraph (2) of this Article shall submit the requested opinion within 60 days from the day when it was requested from him.

(5) If the expert referred to in paragraph (2) of this Article fails to submit the requested opinion within 60 days from the day when it was requested from him, the Institute shall examine the fulfillment of the conditions for registration without such opinion.

Article 30 (Decision on the Refusal of Registration of an Appellation of Origin or a Geographical Indication)

(1) If the expert referred to in Article 29 paragraph (2) of this Law gives a negative opinion concerning the fulfillment of conditions for the registration of an appellation of origin or a geographical indication or if the Institute finds that an appellation of origin or a geographical indication application does not fulfill the conditions for the registration of an appellation of origin or a geographical indication prescribed by this Law, it shall, on the basis of examination results, inform the applicant in writing of the grounds for which the appellation of origin or geographical indication shall not be registered and shall invite him to file his observations on those grounds, within a period which shall neither be less than 30 days nor more than 60 days.

(2) At a reasoned request of the applicant and subject to payment of administrative fee and procedural charges, the Institute shall extend once the time limit referred to in paragraph (1) of this Article for a period which it considers appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 90 days.

(3) If the applicant files within a specified time limit his observations on the grounds for which an appellation of origin or a geographical indication shall not be registered, the Institute shall obtain an opinion of the expert referred to in Article 29 paragraph (2) of this Law on applicant’s observations.

(4) If the expert referred to in Article 29 paragraph (2) of this Law fails to submit the requested opinion within a period of 60 days from the day when it was requested from him, the Institute shall proceed with the examination of the fulfillment of conditions for registration without such opinion.

(5) The Institute shall refuse to register an appellation of origin or a geographical indications by decision if the applicant for an appellation of origin or a geographical indication fails to file his observations or if he files them, but nevertheless the Institute, or the expert referred to in Article 29 paragraph (2), continues to believe that the appellation of origin or geographical indication cannot be registered.

Article 31 (Conversion of an Appellation of Origin Application into a Geographical Indication Application

and Vice Versa)

(1) At a request of the applicant for an appellation of origin or a geographical indication, and subject to payment of the prescribed fee and procedural charges, an appellation of origin application may be converted into a geographical indication application and vice versa, up to the completion of the procedure.

(2) In the examination procedure concerning the fulfillment of conditions for the registration of an appellation of origin, the Institute shall propose to the applicant for an appellation of origin to convert his application into a geographical indication application where the conditions for registration of an appellation of origin are not fulfilled, but the conditions for registration of a geographical indication are.

(3) Where, in the examination procedure concerning the fulfillment of conditions for the registration of a geographical indication, the Institute finds that the geographical indication fulfils or could fulfill the conditions to be registered as an appellation of origin, it shall propose to the applicant for a geographical indication to convert his application into an appellation of origin application.

(4) The Institute shall issue a special conclusion on the conversion of the respective application.

(5) The data on the conversion of an application shall be entered in the respective register of applications.

PART THREE – OPPOSITION

Article 32 (Publication of an Appellation of Origin or a Geographical Indication Application)

(1) If the expert referred to in Article 29 paragraph (2) of this Law has given a positive opinion on the fulfillment of conditions for the registration of an appellation of origin or a geographical indication or if he has failed to give it within the time limit referred to in Article 29 paragraph (4) of this Law, and if the Institute finds that an appellation of origin or a geographical indication application fulfils the conditions for the registration of an appellation of origin or geographical indication, as prescribed by this Law, the Institute shall publish the data on the appellation of origin or geographical indication application in the “Official Gazette of the Institute” (hereinafter: Official Gazette).

(2) The data contained in an appellation of origin or a geographical indication application to be published shall be regulated by the implementing regulation.

(3) The Institute shall, after publishing the application referred to in paragraph (1) of this Article, make available to the public all elements of the application, including the elaborate on specific characteristics of a product referred to in Article 21 paragraph (2) of this Law.

Article 33 (Opposition to an Appellation of Origin or a Geographical Indication Application)

(1) Upon publication of an appellation of origin or a geographical indication application, any interested person may, within 3 months from the publication of the application, submit to the Institute a written opposition containing an explanation of why the appellation of origin or geographical indication application does not fulfill conditions for the registration prescribed by this Law.

(2) The time limit for filing the opposition referred to in paragraph (1) of this Article shall not be extended for any reason, nor shall it be possible to submit, after the expiration of this time limit, any additions to the opposition, which includes submissions of additional evidence to justify the opposition.

(3) The holder of a trade name or a registered trademark may, within the time limit referred to in paragraph (1) of this Article, file an opposition to the published appellation of origin or geographical indication application if any of them is entirely or partially identical with that trade name or that trademark registered in good faith, provided that the registration of the appellation of origin or geographical indication may jeopardize the right in that trade name or that trademark, taking into account the actual likelihood of confusion on the part of the public.

(4) The holder of a trademark of high reputation (a famous trademark) and holder of a well- known trademark, within the meaning of Article 6bis of the Paris Convention for the Protection of Industrial Property, that have acquired their fame and reputation through prior long-term use in B&H, may, within the time limit referred to in paragraph (1) of this Article, file an opposition to the published appellation of origin or geographical indication application if the registration of the appellation of origin or geographical indication could mislead the consumers as to the true origin of the product.

(5) The opponent shall have the status of a party to the opposition procedure.

Article 34 (Opposition Content)

(1) An opposition shall contain, in particular:

a) name and surname, or title of the opponent and his address or registered office,

b) detailed explanation of all the grounds and evidence on which the opponent basis his opposition and by which he proves his status of an interested person,

c) all the published data relating to the application against which an opposition is filed, including the number of the application, name, surname and address or title and registered office of the opponent,

d) correct power of attorney if the opposition is filed through a representative.

2. An opposition shall be filed in two copies.

Article 35 (Opposition Procedure)

(1) Upon receipt of an opposition, the Institute shall examine whether the opposition complies in whole with Articles 33 and 34 of this Law.

(2) If the conditions referred to in paragraph (1) of this Article are not fulfilled, the Institute shall reject the opposition by conclusion.

(3) If the conditions referred to in paragraph (1) of this Article are fulfilled, the Institute shall send the opposition to the applicant and shall invite him to submit his written observations on it within 60 days.

(4) The time limit referred to in paragraph (3) of this Article shall not be extended, nor shall it be possible for the applicant to submit, after the expiration thereof, any additions to his response to the opposition, including additional evidence.

(5) If the applicant fails to submit his observations on the opposition within the time limit referred to in paragraph 3 of this Article, the Institute shall, by conclusion, suspend the procedure relating to an appellation of origin or a geographical indication application as filed.

(6) If the applicant submits his observations on the opposition within the time limit referred to in paragraph (3) of this Article, the Institute shall examine justifiability of allegations contained in the opposition, and may order oral proceedings or request an expert opinion from a relevant institution or individual on disputable matters contained in the opposition.

(7) Following the opposition procedure as carried out, the Institute shall, on the basis of established facts, issue a decision on the refusal of opposition or decision on the refusal of appellation of origin or geographical indication application.

Article 36 (Decision on Registration of an Appellation of Origin or a Geographical Indication)

(1) If an appellation of origin or a geographical indication application fulfils all the conditions prescribed by this Law and provided that no opposition is filed or the opposition is rejected or refused, the Institute shall issue a decision on the registration of the appellation of origin or geographical indication and it shall enter the appellation of origin or geographical indication concerned, together with the prescribed bibliographic data, in the Register of Appellations of Origin or the Register of Geographical Indications, and it shall publish the information on that in the Official Gazette.

(2) The data on the registered appellation of origin or registered geographical indication to be published shall be regulated by the implementing regulation.

Article 37 (Duration of an Appellation of Origin or a Geographical Indication)

Duration of a registered appellation of origin or a registered geographical indication shall not be limited.

PART FOUR – PROCEDURE UPON APPLICATION FOR THE GRANT OF THE STATUS OF THE AUTHORIZED USER OF AN APPELLATION OF ORIGIN OR GEOGRAPHICAL INDICATION

Article 38

(Initiation of the Procedure for the Grant of the Status of the Authorized User of an Appellation of Origin or Geographical Indication)

(1) The procedure for the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication shall be initiated by an application for the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication (hereinafter: application for an authorized user).

(2) The application for an authorized user may be filed by natural persons or legal entities, and their associations, producing in a specific geographical area such products to which the registered or applied for appellation of origin or geographical indication relates.

(3) Filing of the application for an authorized user shall be subject to payment of the prescribed fee and procedural charges.

Article 39 (Essential Elements of an Application for Authorized User)

(1) Essential elements of the application for an authorized user shall be:

a) request for the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication,

b) evidence on the performance of a specific activity in a specific geographical area.

(2) The essential element of an application for the grant of the status of the authorized user of an appellation of origin shall also be evidence of the control of specific characteristics of a product carried out by an authorized accredited organization, indicated in the appellation of origin application.

Article 40 (Request for the Grant of the Status of an Authorized User of Appellation of Origin or

Geographical Indication)

(1) A request for the grant of the status of the authorized user of an appellation of origin or geographical indication shall contain:

a) information on the applicant,

b) geographical name protected by an appellation of origin or a geographical indication which the user wants to use,

c) type of product to be designated by a particular geographical name,

d) name of the area or place in which a product originates,

e) manner of marking a product,

f) appearance of a geographical indication or an appellation of origin,

g) indication of specific characteristics of a product,

h) signature of the applicant,

i) evidence of payment of the prescribed fee and procedural charges.

(2) A request for the grant of the status of the authorized user of an appellation of origin shall contain, in addition to the elements referred to in paragraph (1) of this Article, indication of an authorized accredited organization performing the control of specific characteristics of products.

Article 41 (Evidence on the Performance of a Specific Activity in a Defined Area)

Evidence on the performance of a specific activity or production of a specific product in a specific area shall be considered to be the documents and decisions issued by the competent authorities.

Article 42 (Evidence of Exercised Control of Specific Characteristics of a Product)

(1) Evidence of the control of specific characteristics of a product carried out shall be considered a document (attestation, certificate, verification document, report) on the control of specific characteristics of a particular product carried out, issued by the authorized accredited organization which was indicated in a request for the registration of an appellation of origin and a request for the grant of the status of the authorized user of an appellation of origin, as the organization carrying out the control of products, certifying that the controlled product has all those specific characteristics and quality as are indicated in the elaborate on the manner of product manufacture, specific characteristics and quality of a product referred to in Article 23 paragraph (2) of this Law.

(2) The document referred to in paragraph (1) of this Article shall be valid for one year from the date of issuance.

Article 43 (Filing Date of an Application for an Authorized User)

(1) The accordance of the filing date of an application for an authorized user shall require that the application filed with the Institute on such a date contains the essential elements referred to in Article 39 of this Law.

(2) The Institute shall acknowledge the receipt of the application on the applicant’s copy thereof.

(3) Upon the receipt of the application, the Institute shall examine whether the application contains the elements referred to in paragraph (1) of this Article.

(4) If the application does not contain the elements referred to in paragraph (1) of this Article, the Institute shall invite the applicant in writing to correct, within a period of 30 days which may not be extended, the deficiencies due to which the application could not be entered in the respective Register of Applications for Authorized Users,

(5) If the applicant fails to correct the deficiencies within the period referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall reject the application by a conclusion.

(6) If the applicant corrects the deficiencies within the period referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall accord the date on which the applicant corrected the found deficiencies as the filing date of the application by a conclusion.

Article 44 (Register of Applications for Authorized Users of Appellations of Origin and Register of

Applications for Authorized Users of Geographical Indications)

The data on the essential elements of an application for an authorized user referred to in Article 39 of this Law, and other data prescribed by the implementing regulation shall be entered in the Register of Applications for Authorized Users of Appellations of Origin and the Register of Applications for Authorized Users of Geographical Indications.

Article 45 (Order of Examination of an Application for an Authorized User)

(1) The applications for authorized users shall be examined in the order determined by their filing dates.

(2) By way of derogation from the provision of paragraph (1) of this Article, an application may be examined in an expeditious procedure:

a) in the case of judicial proceeding or an inspection control as initiated or customs procedure,

b) if a request for the international registration of an appellation of origin or a geographical indication is filed,

c) if it is necessary, according to other regulations, to have an appellation of origin or a geographical indication registered and acquire the status of authorized users thereof, within a specified time limit, with the obligation to file a special request for that.

(3) In the case referred to in paragraph (2) of this Article, a request for the examination of an application in an expeditious procedure shall be filed.

(4) Request for the examination of an application in an expeditious procedure referred to in paragraph (2) items b) and c) of this Article shall be subject to payment of the administrative fee and procedural charges.

Article 46 (Examination of the Correctness of an Application for an Authorized User)

(1) A procedure for examination of the correctness of an application for an authorized user shall include examination of all the conditions prescribed by this Law and implementing regulation.

(2) An application shall be correct if it contains the essential elements referred to in articles 39, 40, 41 and 42 of this Law, evidence of payment of the fee and procedural charges and other prescribed data.

(3) If the Institute finds that an application is not correct, it shall invite the applicant in writing, stating the reasons, to correct the application within the time-limit which shall neither be less than 30 days and not more than 90 days.

(4). At a reasoned request of the applicant, and subject to payment of the prescribed fee and procedural charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (3) of this Article for a period it considers to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 90 days.

(5) If the applicant fails to correct the application or pay the fee and procedural charges for its correction within a specified time limit, the Institute shall reject the application by conclusion.

(6) In the case referred to in paragraph (5) of this Article, the applicant may, subject to payment of the prescribed fee and procedural charges, file a motion for restitutio in integrum, within three months from the day of receipt of the conclusion on rejection.

Article 47 (Examination of Conditions for the Grant of the Status of an Authorized User)

If an application for the grant of the status of an authorized user is correct, in accordance with the provisions of articles 39 to 42 of this Law, the Institute shall examine whether the conditions for the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication are fulfilled.

Article 48 (Decision on the Refusal of the Grant of an Authorized User Status)

(1) If the Institute finds that the application for an authorized user does not fulfill conditions for the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication prescribed by this Law, it shall inform the applicant for the status of an authorized user in writing of the grounds for which the status of the authorized user of the appellation of origin or geographical indication cannot be granted and shall invite him to file his observations on those grounds within the period of 60 days.

(2) At a reasoned request of the applicant for an authorized user and subject to payment of the prescribed fee and procedural charges, the Institute may extend the time-limit referred to in paragraph (1) of this Article for a period which it considers to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 90 days.

(3) If the applicant files, within a specified time limit, his observations on the grounds for which he shall not be granted the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication, the Institute shall obtain an opinion of the expert referred to in Article 29 paragraph (2) of this Law on his observations.

(4) If the expert referred to in Article 29 paragraph (2) of this Law fails to submit the requested opinion within the period of 60 days from the day when it was requested from him, the Institute shall proceed with the examination of the fulfillment of conditions for the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication without such opinion.

(5) The Institute shall refuse the request for the grant the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication by a decision if the applicant for an authorized user fails to file his observations or if he files them, but nevertheless, the Institute or the expert referred to in Article 29 paragraph (2) continues to believe that the applicant for an authorized user cannot be granted the status of the authorized user of an appellation of origin or a geographical indication.

Article 49 (Conversion of an Application for the Grant of the Status of an Authorized User of Appellation of

Origin into an Application for the Grant of the Status of an Authorized User of Geographical Indication and Vice Versa)

(1) If in the course of procedure upon an application for an authorized user, an appellation of origin application has been converted into a geographical indication application, or a geographical indication application has been converted into an appellation of origin application, in accordance with the provision of Article 31 of this Law, the applicant for the grant of the status of an authorized user of the appellation of origin or geographical indication, the conversion of which has been carried out, shall, subject to payment of the prescribed fee and procedural charges, file a request for the conversion of the application for the grant of the status of an authorized user of the appellation of origin into the application for the grant of the status of an authorized user of the geographical indication, or vice versa.

(2) The Institute shall inform, without delay, all the applicants for an authorized user that a request for the conversion of an appellation of origin or a geographical indication application has been filed in accordance with the provision of Article 31 of this Law.

(3) The Institute shall issue a special conclusion on the conversion of the application concerned and it shall enter the data on the application as converted in the respective registers.

Article 50 (Conclusion on Payment of the Fee for the Grant of the Status of an Authorized User)

(1) If an application for an authorized user fulfils the conditions prescribed by this Law for the applicant to be granted the status of an authorized user of an appellation of origin or a geographical indication, the Institute shall invite the applicant for an authorized user status by a conclusion to pay the fee and procedural charges for the grant of the status of an authorized user of the appellation of origin or geographical indication for the first three years and charges for publication of the data on the authorized user of the appellation of origin or geographical indication, and to submit evidence of the payments thereof.

(2) If the applicant fails to submit evidence of payment referred to in paragraph (1) of this Article within 30 days, the Institute shall issue a special conclusion on the suspension of the application procedure.

(3) In the case referred to in paragraph (2) of this Article, the applicant for an authorized user may, subject to payment of the prescribed fee and procedural charges, file a motion for restitutio

in intergrum within three months from the day of receipt of the conclusion on the suspension of the procedure.

Article 51 (Decision on the Grant and Entry of the Status of an Authorized User in the Respective

Register)

(1) Where the applicant for an authorized user submits evidence of the payments referred to in Article 50 paragraph (1) of this Law, the Institute shall issue a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication, and it shall enter the granted status of the applicant for an authorized user, together with the prescribed bibliographic data, in the Register of Authorized Users of Appellations of Origin or the Register of Authorized Users of Geographical Indications.

(2) The data referred to in paragraph (1) of this Article to be entered in the respective register shall be regulated by the implementing regulation.

Article 52 (Issuance of the Certificate and Publication of the Data on the Status of an Authorized User)

(1) The Institute shall issue to an authorized user of appellation of origin or geographical indication, a certificate of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication, and it shall publish the prescribed data on the granted status of an authorized user in the Official Gazette.

(2) The contents of the certificate of the status of an authorized user and the data to be published in the Official Gazette referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated by the implementing regulation.

Article 53 (Duration of the Status of an Authorized User)

(1) The status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication shall last for three years as of entry of the granted status in the Register of Authorized Users of Appellations of Origin or the Register of Authorized Users of Geographical Indications, respectively.

(2) The status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication may, at the request of an authorized user and subject to submitting evidence of fulfillment of the conditions prescribed by this Law and payment of the prescribed fee and procedural charges, be renewed for an unlimited number of times, as long as the respective appellation of origin or geographical indication is in force.

(3) The contents of the request referred to in paragraph (2) of this Article shall be regulated by the implementing regulation.

PART FIVE – CONTENTS AND SCOPE OF RIGHTS OF AN AUTHORIZED USER OF APPELLATION OF ORIGIN OR GEOGRAPHICAL INDICATION

Article 54

(Use of Registered Appellation of Origin or Registered Geographical Indication)

(1) A registered appellation of origin or a registered geographical indication may be used only by persons having been granted the status of authorized users of such an appellation of origin or such geographical indication and having been entered in the respective register.

(2) The authorized users of an appellation of origin or a geographical indication shall have the exclusive right to use such appellation of origin or geographical indication to designate products to which the appellation of origin or geographical indication relates.

(3) The authorized users of an appellation of origin shall have the exclusive right to designate their product by an indication “controlled appellation of origin”.

(4) The rights referred to in paragraphs (2) and (3) of this Article shall also include the use of an appellation of origin or a geographical indication on packaging, catalogues, brochures, advertisements, posters and other forms of offer, on instructions, invoices, in business correspondence and other forms of business documents, as well as importation and exportation of the products marked by such an appellation of origin or geographical indication.

Article 55 (Prohibited Acts)

(1) The use of registered appellation of origin or registered geographical indication shall not be allowed in the following cases:

a) use by person not performing and not registered for required activity in respective register,

b) any use to mark products of whose quality, reputation and any other characteristic are inferior to that entered in the register in respect of an appellation of origin or geographical indication,

c) any use to mark products not covered by registration, but which are of the same kind as products covered by registration,

d) any use of false or deceptive information as regards geographical origin, nature and quality of a product on the packaging, advertising material or other documents, conveying an impression of a relation between the product and protected geographical name,

e) any use, though authentic as regards the name of the territory, region or place in which product originates, misleading the public that the product originates in another area,

f) any use of translation, transcription or transliteration even if true origin of a product is indicated, and use of name accompanied by expressions such as “style”, “type”, “method”, “according to a process”, “manner”, “imitation”, “as produced in” and the like,

g) any other act that could mislead the public as to the geographical origin of a product.

(2) The prohibited acts referred to in paragraph (1) of this Article shall not apply to the use of the name which is a part of company’s name in the course of its business activity, unless such a name is used with the aim to mislead the public.

Article 56 (Relation to an Earlier Registered Trademark)

The provisions of this Law shall be without prejudice to the eligibility for registration, the validity of a trademark registration or the right to use a trademark on the basis of the fact that such a trademark is identical with or similar to a registered geographical indication, if the trademark concerned is applied for or registered in good faith, or the trademark rights have been acquired through use in good faith prior to the date of entry of this Law into force, or before the geographical indication is protected in its country of origin.

Article 57 (Use of Personal Name)

The provisions of this Law shall be without prejudice to any person using his personal name or the name of his business predecessor in his business activity, unless such a name is used in the way to mislead the public.

Article 58 (Prohibition of Transfer)

(1) A registered appellation of origin and a registered geographical indication shall not be subject of a contract on the transfer of rights, a license, a lien, a franchise and the like.

(2) If a registered appellation of origin or registered geographical indication is a subject of an applied for or registered trademark, such a trademark shall not be transferred, assigned, given in lien and the like.

(3) A registered appellation of origin and a registered geographical indication having several authorized users shall only be subject of collective trademark or guarantee trademark.

PART SIX – TERMINATION OF AN APPELLATION OF ORIGIN OR GEOGRAPHICAL INDICATION

Article 59 (Termination of an Appellation of Origin or a Geographical Indication in the Country of Origin)

(1) A registered appellation of origin or registered geographical indication shall be terminated if the protection thereof in their country of origin expires.

(2) At the request of an interested person, and subject to filing of an attestation issued by the competent authority of the country of origin of a particular appellation of origin or geographical indication, or upon receipt of the notification made by the competent authority of the country of origin of a particular appellation of origin or geographical indication, to the effect that the protection of such an appellation of origin or geographical indication has expired in the country of origin, the Institute shall issue a decision on the termination of the appellation of origin or geographical indication concerned.

(3) The Institute shall enter the decision referred to in paragraph (2) of this Article in the respective register and shall publish the prescribed data on the termination of the appellation of origin or geographical indication in its Official Gazette.

(4) The data referred to in paragraph (3) of this Article to be published shall be regulated by implementing regulation.

Article 60 (Termination of a Geographical Indication on the Basis of a Judicial Decision)

(1) An interested person may, by bringing an action before relevant court, initiate procedure to determine whether certain geographical indication has become generic or common name for a particular product.

(2) A registered geographical indication shall be terminated on the basis of the final judicial decision, establishing that it has become generic or common name for a particular product.

(3) A registered geographical indication, which is registered and protected in its country of origin as an appellation of origin, shall not be declared generic or common name for a particular product as long as such protection lasts in the country of origin.

(4) Upon receipt of the court decision referred to in paragraph (2) of this Article, the Institute shall enter the decision in the respective registers and shall publish the prescribed data on the termination of the geographical indication in its Official Gazette.

(5) The data referred to in paragraph (4) of this Article to be published shall be regulated by implementing regulation.

PART SEVEN – TERMINATION AND CANCELLATION OF THE STATUS OF AN AUTHORIZED USER OF APPELLATION OF ORIGIN OR GEOGRAPHICAL INDICATION

Article 61 (Termination of the Status of an Authorized User of Appellation of Origin or Geographical

Indication)

The status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication shall be terminated even before the expiration of the prescribed time limit referred to in Article 53 paragraph (1) of this Law:

a) if an authorized user of appellation of origin or geographical indication renounces his status – on the day following the day of submission of the declaration of renouncement to the Institute;

b) if, under Article 59 or Article 60 of this Law, an appellation of origin or geographical indication has expired on the basis of a judicial decision or a decision issued by the Institute – on the day specified by the decision;

c) if a legal entity or a natural person, who has the status of an authorized user, ceased to exist or died - on the day the legal person ceased to exist or the natural person died, unless the status has been transferred to legal successors of the legal entity;

Article 62 (Cancellation of the Decision on the Grant of the Status of an Authorized User)

(1) At the request of an interested person, the Institute may cancel the decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication, if it finds that the conditions for the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication, as prescribed by this Law, have ceased to exist.

(2) In the procedure concerning the request for the cancellation of decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication, the authorized user shall prove that the conditions for the grant of the status of an authorized user, prescribed by law, exist.

(3) If the applicant for the cancellation of a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication withdraws his request in the course of procedure, the Institute may continue the procedure ex officio.

(4) In the procedure concerning the request for the cancellation of a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication, the provisions of articles 34 and 35 of this Law shall apply accordingly.

(5) The status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication that belongs to a person entered in the respective register as an authorized user of appellation of origin or geographical indication shall be terminated on the day following the day on which decision on cancellation of a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication becomes final.

PART EIGHT - DECLARATION OF A DECISION ON THE REGISTRATION OF AN APPELLATION OF ORIGIN OR A GEOGRAPHICAL INDICATION OR A DECISION ON THE GRANT OF THE STATUS OF AN AUTHORIZED USER OF APPELLATION OF ORIGIN OR GEOGRAPHICAL INDICATION NULL AND VOID

Article 63 (Condition for the Declaration of a Decision on the Registration of an Appellation of Origin or a Geographical Indication or of a Decision on the Grant of the Status of an Authorized User Null

and Void)

A decision on the registration of an appellation of origin or a geographical indication or a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication may be declared null and void if it is established that the conditions for the registration of an appellation of origin or a geographical indication or for the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication, as prescribed by this Law, were not fulfilled at the time of the issuance thereof.

Article 64

(Motion for the Declaration of a Decision on the Registration of an Appellation of Origin or a Geographical Indication or a Decision on the Grant of the Status of an Authorized User of

Appellation of Origin or Geographical Indication Null and Void)

(1) A decision on the registration of an appellation of origin or a geographical indication or a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication may be declared null and void ex officio or upon motion filed by an interested person, State Attorney of BIH or Ombudsman of BIH, for the whole duration of an appellation of origin or a geographical indication or the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication.

(2) If an opposition to a filed appellation of origin or geographical indication application has been filed on the grounds prescribed in Article 33 paragraphs (3) and (4) of this Law, and the decision on the refusal of the opposition becomes final, the same person may not file a motion for the declaration of a decision null and void on the basis of the same grounds as indicated in the opposition as refused, unless the person filing the motion submits new evidence which would by itself, or in combination with already used evidence, result in different decision in the opposition procedure.

(3) A motion for the declaration of a decision shall be accompanied by appropriate evidence.

Article 65 (Procedure for the Declaration of a Decision Null and Void)

(1) The procedure for the declaration of a decision null and void shall be initiated by written motion for the declaration of a decision null and void.

(2) The contents of the motion referred to in paragraph (1) of this Article, as well as attachments accompanying the motion, shall be regulated by implementing regulation.

(3) A motion for the declaration of a decision null and void is correct if it contains the prescribed data.

(4) If a motion for the declaration of a decision null and void is not correct, the Institute shall invite the person filing the motion to correct it within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.

(5) At a reasoned request of the person filing the motion, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the lime-limit referred to in paragraph (4) of this Article for a period which it considers it to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.

(6) If the person filing a motion fails to comply with the invitation within the time limit referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall reject the motion by a conclusion.

(7) The Institute shall send the correct motion to the opposing party, and shall invite the opposing party to submit his response within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.

(8) At a reasoned request of the opposing party, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the time-limit referred to in paragraph (7) of this

Article for a period which it considers appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.

(9) If the opposing party fails to respond to the motion for the declaration of a decision null and void within specified time-limit, the Institute shall declare a decision on the registration of an appellation of origin or a geographical indication or a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication null and void.

(10) The Institute may order oral proceedings concerning a filed motion for the declaration of a decision null and void should it deem it necessary.

(11) After the completion of the procedure concerning a motion for the declaration of a decision null and void, on the basis of the motion referred to in Article 64 paragraph (1) of this Law, the Institute may issue, at any time, a decision on the declaration of a decision on the registration of an appellation of origin or a geographical indication null and void or on the declaration of a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication null and void.

(12) The Institute shall publish in the Official Gazette a decision on the declaration of a decision on the registration of an appellation of origin or a geographical indication null and void or on the declaration of a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication null and void, which has become final in the administrative procedure.

Article 66 (Effects on the Final Judicial Decision)

The declaration of a decision on the registration of an appellation of origin or a geographical indication or a decision on the grant of the status of an authorized user of appellation of origin or geographical indication null and void shall not affect judicial decisions pertaining to the establishment of the infringements of rights, which were final at the time of issue of such a decision, provided that the plaintiff or the authorized user of an appellation of origin or a geographical indication acted in good faith.

PART NINE – APPELLATE PROCEDURE

Article 67 (Right of Appeal)

(1) The party whose request was not met in whole or in part shall have the right to appeal a first- instance decision of the Institute, within 15 days from the day of receipt of the decision.

(2) Other parties to the procedure that was ended by the appealed decision shall be considered as parties to the appellate procedure.

Article 68 (Contents of an Appeal)

In addition to the data which any submission must contain, an appeal shall contain:

a) indication of the administrative act appealed,

b) statement to the effect whether an administrative act is contested in whole or in part,

c) grounds for appeal,

d) statement of the grounds of appeal with all the evidence supporting the appellant’s allegations contained in the appeal,

e) signature of appellant,

f) a power of attorney if the appeal is filed through a representative.

Article 69 (Board of Appeal)

(1) The Board of Appeal shall be established as an independent body, responsible to decide on appeals in accordance with the provisions of this Law.

(2) The Board of Appeal shall be composed of three members, one of whom shall be Chairman, and three alternate members, one of whom shall be Deputy Chairman.

(3) Members of the Board of Appeal shall be appointed by the Council of Ministers of Bosnia and Herzegovina (hereinafter: Council of Ministers) from among the independent experts in the field of industrial property rights and employees of the Institute, in the manner as regulated by the decision of the Council of Ministers.

(4) The seat of the Board of Appeal shall be at the Institute.

(5) The Institute shall provide working space and equipment necessary for the work of the Board of Appeal, as well as performance of clerical and administrative tasks.

(6) The Board of Appeal shall have its own seal.

(7) The Chairman of the Board of Appeal shall administer its activities.

(8) The Chairman of the Board of Appeal, when absent, shall be replaced by Deputy Chairman, and a member shall be replaced by an alternate member of the Board.

(9) The Chairman and members of the Board of Appeal shall be independent in their work, not bound by any instructions of the Director of the Institute, and shall perform their tasks impartially, in accordance with the law and professional standards.

(10) The Chairman and members of the Board of Appeal shall have the status of independent experts, and shall receive compensation for their service in accordance with the implementing regulation on compensations for the service on the Board of Appeal.

(11) Members of the Board of Appeal and alternate members participating in the first-instance decision making, or where other reasons for their exclusion exist, shall not participate in the appellate procedure concerning the same case.

(12) The Board of Appeal shall enact the rules of procedure.

Article 70 (Deciding on an Appeal)

(1) The Board of Appeal shall decide by majority vote at a session.

(2) The Board of Appeal shall decide on the basis of lodged appeal, and if it considers it necessary, it may order oral proceedings.

(3) The provisions of articles 27, 30, 35, 46, 48 and 65 of this Law shall apply mutatis mutandis to the procedure of deciding on an appeal.

PART TEN – CIVIL PROTECTION

Article 71 (An Action for Infringement of Rights)

(1) In the case of infringement of a registered appellation of origin or a registered geographical indication, the plaintiff may claim in an action:

a) establishment of the infringement of right,

b) prohibition of the continuation of infringement as committed, and of future similar infringements by means of cessation or omission of acts which are infringing such right,

c) rectification of the situation caused by the infringement,

d) recall of the objects of infringement from the channels of commerce, respecting the interests of third parties who acted in good faith,

e) definitive removal of the objects of infringement from the channels of commerce,

f) destruction of infringing objects,

g) destruction of the means which are exclusively or predominantly intended or used for infringing acts, and which are owned by the infringer,

h) surrender of the objects of infringement to the right holder on reimbursement of the production costs,

i) monetary compensation and reimbursement of reasonable expenses of the proceedings,

j) publication of the judgment at the expense of the defendant.

(2) When deciding on the claims referred to in paragraph (1) items c), d). e), f), g) and h) of this Article, the court shall take into account all the circumstances of the case, in particular the proportionality between seriousness of the infringement and the claim, as well as interest of the entitled person in ensuring the effective protection of rights.

(3) In the proceedings against person whose services have been used for the infringement of rights, when the infringement has already been validly established in the proceedings against a third party, the infringement shall be presumed to exist.

(4) The procedure concerning the action referred to in paragraph (1) of this Article shall be expeditious.

Article 72 (Infringement of an Appellation of Origin or a Geographical Indication)

Any unauthorized use of an appellation of origin or a geographical indication within the meaning of Article 54 of this Law, and performance of any of the unauthorized acts within the meaning of Article 55 of this Law shall be considered as infringement of an appellation of origin or a geographical indication.

Article 73 (Indemnification)

(1) General rules governing indemnification and liability for damages shall apply to all infringements of rights under this Law, unless otherwise provided by this Law.

(2) A person who has infringed an appellation of origin or a geographical indication shall pay all the persons having the status of authorized users of such an appellation of origin or such a geographical indication the indemnification in the amount determined pursuant to the general rules governing indemnification.

Article 74 (Penalty)

(1) If an appellation of origin or a geographical indication is infringed intentionally or by gross negligence, the plaintiff may claim compensation against the person having infringed the appellation of origin or geographical indication up to the treble amount of the actual damage and lost profit.

(2) When deciding the claim for the payment of penalty, the court shall take into account all circumstances of the case, in particular the extent of the incurred damage, the degree of guilt of the infringer, and preventive purpose of the penalty.

Article 75 (Right of Action)

(1) An action for the infringement of an appellation of origin or a geographical indication may be brought by: the person referred to in Article 19 who has established an appellation of origin or a geographical indication, an authorized user of an appellation of origin or a geographical indication, association of consumers and the State Attorney of BIH.

(2) If the procedure referred to in articles 60, 62 or 64 of this Law has been initiated before the Institute or court, the court acting on the action referred to in Article 71 of this Law shall stay the proceedings up to the final decision issued by the Institute or the court.

Article 76 (Time Limit for Bringing an Action)

An action for the infringement of a registered appellation of origin or a registered geographical indication may be brought within three years from the day on which the plaintiff learned about the infringement and the infringer, and not later than five years from the day on which the infringement has been committed for the first time.

Article 77 (Provisional Measures)

(1) The court shall order a provisional measure to secure claims under the provisions of this Law, if the applicant demonstrates as probable:

a) that he is the right holder under this Law, and

b) that his right has been infringed or that there is an actual threat of infringement.

(2) The right holder shall also demonstrate as probable one of the following assumptions:

a) danger that the enforcement of claim will be made impossible or considerably more difficult,

b) that provisional measure is necessary in order to prevent damage which will be difficult to repair later, or

c) that adoption of provisional measure, which would later in the course of the proceedings prove to be unfounded, would not have more detrimental consequences for the alleged infringer than the non-adoption of such provisional measure would have for the right holder.

(3) The right holder who proposes adoption of provisional measure without prior notification and hearing of the opposing party shall, in addition to the requirements under paragraphs (1) and (2) of this Article, demonstrate as probable that any delay in adoption of the provisional measure would cause to the right holder damage difficult to repair.

(4) Where provisional measure is adopted under provisions of paragraph (3) of this Article, the court shall serve the decision on provisional measure to the opposite party immediately after the execution thereof.

(5) The right holder shall not have to prove the existence of danger that the enforcement of claim will be made impossible, or considerably more difficult if he demonstrates as probable that proposed provisional measure will cause only insignificant damage to the alleged infringer.

(6) The danger shall be deemed to exist when the claims are to be enforced abroad.

(7) To secure claims under paragraph (1) of this Article, the court may order any provisional measure with which the purpose of security can be achieved, but it may in particular:

a) prohibit the alleged infringer to proceed with actions which infringe the right under this Law,

b) to seize, remove from circulation and take into custody the objects of infringement and the means of infringement, which are exclusively or predominantly intended or used for the commission of infringements.

(8) If the measure was ordered before the filing of the claim, the court shall in its decision specify a time-limit within which the claimant must bring an action for the justification of this measure.

(9) The time-limit referred to in paragraph (8) of this Article shall not be longer than 20 working days or 31 calendar days from the day of delivery of the decision to the applicant, depending on which expires later.

(10) The court shall decide on the opposition against the decision on provisional measure within 30 days following the filing of the answer to the opposition, or the expiry of time-limit for the filing of that answer.

(11) Procedure concerning adoption of provisional measure shall be expeditious.

Article 78 (Preservation of Evidence)

(1) The court shall issue a decision on the preservation of evidence if the applicant offers to the court reasonable proof that:

a) he is the right holder under this Law,

b) his right has been infringed or that there is an actual threat of infringement,

c) the evidence of infringement shall be destroyed or that it shall be impossible to present it later.

(2) The right holder who applies for the issuance of decision on the preservation of evidence without prior notification and hearing of the opposite party shall, in addition to the requirements under paragraph (1) of this Article, demonstrate as probable that there is a danger that the evidence of infringement shall be destroyed, or impossible to present later, due to the acts of the opposite party.

(3) Where a decision on the preservation of evidence is issued, pursuant to the provisions of paragraph (2) of this Article, the court shall serve the decision on the preservation to the opposite party immediately after the evidence is presented.

(4) The court may order, by the decision referred to in paragraph (1) of this Article, presentation of any evidence, and in particular:

a) inspection of premises, business records, inventory, databases, computer memory units or other material objects,

b) seizure of samples of the objects of infringement,

c) examination and surrender of documents,

d) appointment and examination of experts;

e) hearing of witnesses.

(5) The preservation of evidence may also be sought after validly ended proceedings if that is required for the institution of proceedings on the grounds of extraordinary remedies or during such proceedings.

(6) In the proceedings for the preservation of evidence, in accordance with the provisions of this Article, relevant provisions of the law on civil procedure, pertaining to provisional measures, shall be applied, unless otherwise stipulated by this Law.

(7) The proceedings for the preservation of evidence shall be expeditious.

(8) Where subsequently found that a claim for the preservation of evidence is unjustified or if the right holder does not justify such claim, the opposite party may request:

a) return of the seized objects;

b) prohibition of the use of information obtained;

c) indemnification.

(9) The court shall ensure protection of confidential information pertaining to the parties in the proceedings for the preservation of evidence under the provisions of this Article, and take care that the court proceedings are not abused solely for the purpose of obtaining confidential information of the opposite party.

Article 79 (Obligation to Furnish Information)

(1) During the lawsuit in the matter of infringement of right under this Law, and on the basis of a justified claim of one of the parties, the court may order the infringer of right to provide information on the source and distribution channels of the goods or services infringing the right under this Law.

(2) The court may order that the information referred to in paragraph (1) of this Article be provided to the court also by persons who, within the scope of commercial activity:

a) possess the goods presumed to infringe the right under this Law,

b) use services presumed to infringe the right under this Law; or

c) render services presumed to infringe the right under this Law.

(3) It shall be considered that an act has been carried within the scope of commercial activity, when carried out for acquiring direct or indirect economic benefit.

(4) The concept of commercial activity shall not include acts of bona fide ultimate consumers.

(5) The court may order that the information referred to in paragraph (1) of this Article is provided to the court also by the person indicated by any of the persons referred to in paragraph (2) of this Article as involved in manufacturing, making and distribution of goods or rendering of services presumed to infringe the right under this Law.

(6) The information requested on the grounds of paragraph (1) of this Article may include, in particular:

a) name, address or company name and corporate seat of the manufacturer, maker, distributor, supplier and other former possessors of goods or service providers, as well as intended wholesalers and retailers;

b) information on the quantities of manufactured, made, delivered, received or ordered goods or services, as well as prices obtained for the goods and services concerned.

Article 80 (Presentation of Evidence)

(1) Where the court decides to allow the proposed evidence held by the opposite party to be presented, that party shall surrender such evidence at the request of the court.

(2) Paragraph (1) of this Article pertains also to banking, financial and business documents controlled by the opposite party if the infringement was committed on a commercial scale.

(3) Relevant provisions of the law regulating civil procedure shall apply in the procedure for the presentation of evidence, unless otherwise stipulated by this Law.

(4) Following the presentation of evidence, according to paragraph (1) of this Article, the court shall ensure protection of confidential information pertaining to the parties and take care that judicial proceedings are not abused solely with intention to obtain confidential information of the opposite party.

Article 81 (Security Instrument for the Opposing Party)

At the request of the person against whom a procedure for ordering a provisional measure or preservation of evidence has been initiated, the court may determine the appropriate amount of money as security instrument in the event that the claim is unfounded, at the expense of the applicant.

PART ELEVEN – CUSTOMS MEASURES

Article 82 (Request Filed by the Right Holder)

(1) The holder of the exclusive rights under this Law, who reasonably believes that the importation, transit or exportation of goods manufactured in contravention of the provisions of this Law shall take place, may apply for protection of his rights with the relevant customs authority (hereinafter: the customs authority) by means of customs measures of temporary impounding of the goods.

(2) The application for the protection of rights under paragraph (1) of this Article shall contain:

a) details of the applicant and the holder of the exclusive right under this Law if they are not the same persons,

b) detailed description of goods enabling its identification,

c) proof that the applicant or a person authorized by him is the holder of the exclusive right under this Law in connection with such goods,

d) proof that the exclusive right is likely to have been infringed,

e) other details held by the applicant relevant for deciding on the application, such as details on the location of goods and its destination, expected date of arrival or dispatch of the package, means of transportation, details of the importer, exporter or recipient, and the like,

f) time period within which customs authorities shall act on such application, which may not be longer than two years from the date of its filing.

(3) The customs authority may, before issuing its decision by which the application referred to in paragraph (1) of this Article is granted, request from the right holder to deposit security for the costs of storage and transportation of the goods, as well as for the compensation of damage, which may be incurred by the customs authority in connection with the goods and by the party against which the application referred to in paragraph 1 of this Article is upheld.

(4) If the customs authority complies with the application referred to in paragraph (1) of this Article, it shall inform all customs outposts, and the right holder about it.

Article 83 (Procedure Following the Temporary Impounding of Goods)

(1) Where in the course of customs procedure a customs outpost finds the goods matching the description of the goods indicated in the decision of the relevant customs authority, it shall temporarily impound such goods.

(2) The decision on the temporary impounding of the goods shall be served to its importer.

(3) It shall be specified in the decision referred to in paragraph (2) of this Article that the owner of the goods or a person entitled to manage the goods may declare, within ten working days from the day of temporary impounding, whether the goods are counterfeit or whether another infringement of right under this Law is involved.

(4) Where the customs authority does not receive a written declaration of the owner or a person entitled to dispose of the goods, within the time-limit mentioned in paragraph (3) of this Article, the customs authority may seize and destroy the temporarily impounded goods at the request of the right holder, and at his expense.

(5) Where the owner of the goods or a person entitled to dispose of the goods submits the declaration, within the time period mentioned in paragraph (3) of this Article, that the goods are not counterfeit or that no other infringement of right under this Law exists, the right holder may, within ten working days from receipt of the notification of such declaration, bring an action for the infringement of rights.

(6) Where particular circumstances of the case justify it, the customs authority may allow, at the request of the right holder, additional time for bringing an action referred to in paragraph (5) of this Article, which may not be longer than ten working days.

(7) During the temporary impoundment of the goods, the right holder or a person entitled by him may carry out inspection and control of the goods and accompanying documents to the extent necessary for establishing his claims and for the realization of judicial protection of his rights, with protection of confidential information ensured.

(8) The importer shall also be entitled to carry out inspection and control of the goods.

(9) If the right holder fails to bring the action referred to in paragraph (5) of this Article, the temporarily impounded goods shall be released to the requested customs approved use or circulation

(10) Where the right holder institutes judicial proceedings, the customs authority shall order confiscation of goods until the final judicial decision.

Article 84 (Ex-Officio Procedure)

(1) Where in the course of customs procedure in connection with the importation, transit or exportation of the goods, a customs unit reasonably believes that the rights under this law are infringed by certain goods; it shall temporarily impound the goods and inform the customs authority about it.

(2) The customs authority shall inform the right holder in writing on the impoundment of the goods, of the suspicion that his rights are infringed and the possibility of filing the application under Article 82 of this Law, within five working days from the day when goods were impounded.

(3) Where the right holder files the application in accordance with paragraph (2) of this Article, the goods shall be temporarily impounded until the decision of the customs authority.

(4) If the customs authority grants the application referred to in Article 82 of this Law, the goods shall be temporarily impounded for another ten working days.

(5) The right holder shall carry out the actions specified in Article 83 paragraph (7) of this Law within the time-limit referred to in paragraph (4) of this Article.

(6) The provisions of Articles 83 and 84 of this Law shall not apply to importation, transit or exportation of small quantities of goods intended for private and non-commercial use, which are brought into or taken out of the country as part of traveler’s personal luggage or sent in small consignments.

Article 85 (Application of Other Customs Regulations)

(1) Other customs regulations shall apply mutatis mutandis to the customs procedure in connection with the goods infringing the rights under this Law.

(2) More detailed regulations on the implementation of customs measures from this part of the Law shall be brought by the Council of Ministers, upon the motion of the Indirect Taxation Authority of BIH.

(3) Customs procedure in connection with the goods infringing rights under this Law shall be expeditious.

PART TWELVE – PENAL PROVISIONS

Article 86 (Misdemeanors)

(1) A legal ENTITY and an entrepreneur who infringe a registered appellation of origin or a registered geographical indication in the manner mentioned in Article 72 of this Law shall be punished by fine in the amount from KM 5.000 to KM 200.000.

(2) A responsible person in a legal entity or employed by an entrepreneur shall also be punished by fine for the misdemeanor referred to in paragraph (1) of this Article, in the amount from KM 3.000 to KM 20.000.

(3) A natural person shall be fined for the misdemeanor referred to in paragraph (1) of this Article in the amount from KM 3.000 to KM10.000.

(4) Objects resulting from the commitment of the misdemeanor referred to in paragraph (1) of this Article shall be seized and destroyed, whereas objects or devices intended or used for the commitment of such misdemeanors shall be seized.

(5) Misdemeanor procedure based on the provisions of this Article shall be expeditious.

Article 87 (Protective Measure)

(1) A legal entity and an entrepreneur who commit misdemeanors referred to in Article 86 paragraph (1) of this Law in the course of their business activities, may be imposed the protective measure involving prohibition of business activities or parts thereof, infringing a registered appellation of origin or a registered geographical indication, for the maximum duration of one year, if the misdemeanor committed is exceptionally serious regarding the manner in which it was committed, consequences of the act, or other circumstances of the misdemeanor committed.

(2) A legal entity and an entrepreneur who repeat the commission of the misdemeanor referred to in Article 86 paragraph (1) of this Law shall be imposed the protective measure involving prohibition of business activities or parts thereof infringing a registered appellation of origin or a registered geographical indication, for a period of at least one year.

Article 88 (Inspection Control in Connection with Misdemeanors)

(1) Inspection control in connection with misdemeanors sanctioned under Article 86 of this Law and imposing of the protective measure prescribed by Article 87 of this Law shall be performed by the inspection office in charge of the market control in the Federation of BIH, Republika Srpska and the Brčko District of BIH.

(2) The inspection procedure shall be expeditious.

PART THIRTEEN – TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS

Article 89 (Rights Granted Before the Application of This Law and Implementing Regulations for the

Enforcement of This Law)

(1) Registered geographical indications that are valid on the day on which this Law enters into force shall remain valid and the provisions of this Law shall apply to them.

(2) The director of the Institute shall bring implementing regulations for the implementation of this Law within a period of six months from the day on which this Law shall enter into force, with the exception of regulations referred to in Article 85 paragraph (2) of this Law.

(3) The implementing regulations within the meaning of paragraph (2) of this Article are: Regulations on the Procedure for the Grant of an Indication of the Origin of a Product, Appellation of Origin and Geographical Indication, Decision on Special Costs of the Procedure for Acquiring and Maintaining Industrial Property Rights, Decision on the Conditions for the Entry in the Registers of Representatives for Protection of Industrial Property, Regulations on the Professional Examination for Industrial Property Protection Representatives and the Decision on the Compensation for the Service on the Board of Appeal.

Article 90 (Cessation of Validity of Other Legal Provisions and Pending Procedures for the Grant of

Trademarks)

(1) On the date of the commencement of application of this Law, the provisions of CHAPTER II – TYPES OF INDUSTRIAL PROPERTY RIGHTS Section 4 – GEOGRAPHICAL INDICATION (articles 116 to 126) of the Law on Industrial Property in Bosnia and Herzegovina (Official Gazette of BIH volumes 3/02 and 29/02) pertaining to geographical indications, as well as the provisions which may be applied to geographical indications accordingly, shall cease to have effect.

(2) By way of derogation from the provision of paragraph (1) of this Article, the Law on Industrial Property in Bosnia and Herzegovina shall continue to apply to all administrative procedures

relating to geographical indications that are not completed up to the day on which the application of this Law shall start.

Article 91 (Application of International Treaties)

The provisions of international treaties in relation to indications of geographical origin, appellations of origin and geographical indications, which Bosnia and Herzegovina acceded to, shall apply to subject-matters treated by this Law and in the case of conflict with the provisions of this Law, the provisions of international treaties shall apply.

Article 92 (Unified Application of the Provisions on the Board of Appeal in the Patent Law, Trademark Law

and the Law on Industrial Designs)

The provisions of articles 69 and 70 of this Law and relevant provisions of the Patent Law, Trademark Law and the Law on Industrial Designs, governing the Institute’s Board of Appeal, shall be applied in the manner that one board of appeal shall be established.

Article 93 (Entry of this Law into Force)

This Law shall enter into force on the eight day following the day of its publication in the “Official Gazette of BIH” and shall be applied as of January 1, 2011.

Parliamentary Assembly of BiH, No. 515/10 May 28, 2010

Sarajevo

Speaker House of Representatives

Parliamentary Assembly of BiH Dr. Milorad Živković, signed

Speaker House of Peoples

Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina Sulejman Tihić, signed

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Broj

53 Godina XIV

Utorak, 29. juna 2010. godine

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik

ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 75. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 7. travnja 2010. godine, i na 46. sjednici Doma naroda, održanoj 28. svibnja 2010. godine, usvojila je

ZAKON

O ZAŠTITI OZNAKA ZEMLJOPISNOG PODRIJETLA

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Zakona)

(1) Ovim se Zakonom ureĎuju način stjecanja, održavanje, sadržaj, prestanak i pravna zaštita oznaka zemljopisnog podrijetla u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: BiH).

(2) Ovaj se Zakon primjenjuje i na imena podrijetla i zemljopisne oznake koje su meĎunarodno registrirane za BiH.

(3) Odredbe ovoga Zakona neće se primjenjivati na proizvode u dijelu u kojem su stjecanje i sustav zaštite kao i ostvarivanje prava korištenja oznake zemljopisnog podrijetla za te proizvode izričito drukčije ureĎeni posebnim zakonom.

Članak 2. (Pojam oznake zemljopisnog podrijetla)

(1) Oznaka zemljopisnog podrijetla (u daljnjem tekstu: oznaka podrijetla) jest svaka oznaka kojom se neka zemlja ili mjesto koje se u njoj nalazi, izravno ili neizravno, označava kao zemlja ili mjesto zemljopisnog podrijetla proizvoda.

(2) Oznake podrijetla koriste se za obilježavanje prirodnih, poljoprivrednih, industrijskih, obrtničkih i proizvoda domaće radinosti.

Članak 3. (Pojam zemljopisne oznake)

Zemljopisna oznaka je oznaka koja identificira odreĎenu robu kao robu podrijetlom s teritorija odreĎene zemlje, regije ili lokaliteta na tome teritoriju, čija se odreĎena kakvoća, ugled ili druga svojstva robe bitno mogu pripisati njezinom zemljopisnom podrijetlu.

Članak 4. (Pojam imena podrijetla)

Ime podrijetla je zemljopisni naziv zemlje, regije ili lokaliteta koji služi za označavanje proizvoda koji odatle potječe, a čija su kakvoća i posebna svojstva isključivo ili bitno uvjetovani zemljopisnom sredinom, koja obuhvaća prirodne i ljudske čimbenike, i čija se proizvodnja, prerada i priprema u cijelosti odvijaju na odreĎenom ograničenom području.

Članak 5. (Tradicionalni i povijesni nazivi)

Oznaku podrijetla čini i naziv koji nije administrativni zemljopisni naziv odreĎene zemlje, regije ili lokaliteta, koji je dugotrajnom uporabom u prometu postao općepoznat kao tradicionalni naziv proizvoda koji potječe iz toga područja ili je u pitanju povijesni naziv toga područja, ako ispunjava uvjete iz čl. 2., 3. i 4. ovoga Zakona.

Članak 6. (Podrijetlo sirovine)

Proizvod se može iznimno zaštititi imenom podrijetla ili zemljopisnom oznakom ako ima dokazano tradicionalno obilježje, visok ugled i dobro je poznat, te kada sirovina za proizvodnju toga proizvoda potječe iz područja različitog ili šireg od područja prerade, ako je područje proizvodnje sirovine ograničeno i postoje posebni uvjeti za proizvodnju te sirovine, kao i sustav inspekcijske kontrole koji osigurava nadzor nad ispunjenjem posebnih uvjeta.

Članak 7. (Homonimni nazivi)

Ako su nazivi dvaju ili više mjesta iz kojih proizvod potječe istovjetni ili gotovo istovjetni u pisanom ili govornom obliku (homonimni nazivi), zaštita takvih zemljopisnih naziva bit će priznata svim zainteresiranim osobama koje ispunjavaju uvjete propisane ovim Zakonom, na temelju načela pravednog i ravnopravnog tretiranja proizvoĎača na tržištu i istinitog obavještavanja potrošača, osim kada to može izazvati zabunu u javnosti o točnom zemljopisnom podrijetlu proizvoda.

Članak 8. (Nazivi koji se ne mogu zaštititi zemljopisnom oznakom ili imenom podrijetla)

(1) Zemljopisnom oznakom ili imenom podrijetla ne može se zaštititi naziv:

a) koji je oprečan javnom poretku ili moralu,

b) koji je ime zaštićene biljne sorte ili životinjske vrste, ako bi to moglo dovesti javnost u zabludu o zemljopisnom podrijetlu proizvoda,

c) čiji bi izgled ili sadržaj mogao stvoriti zabunu u gospodarskom prometu glede vrste, podrijetla, kakvoće, načina proizvodnje ili drugih svojstava proizvoda,

d) koji je točan naziv zemlje, regije ili lokaliteta iz kojeg proizvod potječe, ali koji kod potrošača izaziva lažnu predstavu da proizvod potječe iz druge zemlje, regije ili lokaliteta,

e) koji je, uslijed dugotrajne uporabe, u običnom govoru izgubio svoje zemljopisno značenje i postao generičan, odnosno uobičajeni naziv za označavanje odreĎenog proizvoda,

f) koji nije zaštićen ili je prestao biti zaštićen u zemlji podrijetla ili koji se prestao koristiti u toj zemlji.

(2) Ovim se Zakonom ne štiti ime podrijetla ili zemljopisna oznaka proizvoda od vinove loze ako je ta oznaka istovjetna nazivu sorte grožĎakoja je postojala na teritoriju BiH prije 1. siječnja 1995. godine.

Članak 9. (Generički naziv)

(1) Generički naziv je zemljopisni naziv koji je, iako se odnosi na zemljopisno mjesto u kojemu je proizvod prvobitno nastao ili je stavljen na tržište, u uobičajenom govoru izgubio svoje zemljopisno značenje i postao opći naziv toga proizvoda.

(2) Pri utvrĎivanju je li neki zemljopisni naziv postao generički naziv uzimaju se u obzir sve okolnosti, a osobito postojeće prilike na zemljopisnom području iz kojega proizvod potječe i na kojem se rabi.

Članak 10. (Nacionalni tretman)

(1) Strane fizičke i pravne osobe uživaju jednaka prava kao i domaće fizičke i pravne osobe glede zaštite oznaka podrijetla u BiH ako to proizlazi iz meĎunarodnih ugovora ili konvencija kojima je pristupila ili ih je ratificirala BiH (u daljnjem tekstu: meĎunarodni ugovori i konvencije) ili iz načela reciprociteta.

(2) Postojanje reciprociteta pretpostavlja se dok se ne dokaže suprotno.

Članak 11. (Nadležnost za postupak zaštite oznaka podrijetla)

(1) Pravna zaštita oznaka podrijetla, sukladno odredbama Madridskog sporazuma o suzbijanju lažnih ili prevarnih oznaka podrijetla na proizvodima od 14. travnja 1891. godine, ostvaruje se izravnom primjenom tih odredaba i propisa o suzbijanju nelojalne konkurencije, u sudskom postupku pred stvarno i mjesno nadležnim sudom ili u upravnom postupku pred nadležnim carinskim tijelom ili tijelom tržišne inspekcije.

(2) Sud je nadležan odlučiti koje oznake podrijetla, zbog svojeg generičnog karaktera, ne uživaju zaštitu sukladno odredbama Madridskoga sporazuma o suzbijanju lažnih ili prevarnih oznaka podrijetla na proizvodima, isključujući iz pričuve odreĎene ovim stavkom zemljopisne nazive regija za oznake podrijetla proizvoda od vinove loze.

Članak 12. (Nadležnost za postupak zaštite imena podrijetla i zemljopisne oznake)

(1) Poslove koji se odnose na postupak zaštite zemljopisne oznake i imena podrijetla u upravnom postupku propisanom ovim Zakonom obavlja Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Institut).

(2) Ako nije drukčije propisano ovim Zakonom, u postupku pred Institutom primjenjuju se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09).

(3) Protiv odluke Instituta donesene u postupku iz stavka (1) ovoga članka može se uložiti žalba Povjerenstvu za žalbe Instituta (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo za žalbe) u roku od 15 dana od dana primitka odluke.

(4) Protiv odluke Povjerenstva za žalbe može se pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka odluke.

Članak 13. (Registri)

(1) Institut u elektroničkom obliku vodi Registar prijava imena podrijetla, Registar prijava za priznanje statusa ovlaštenih korisnika imena podrijetla, Registar prijava za priznanje statusa ovlaštenih korisnika zemljopisnih oznaka, Registar imena podrijetla, Registar zemljopisnih oznaka, Registar ovlaštenih korisnika imena podrijetla, Registar ovlaštenih korisnika zemljopisnih oznaka, Registar meĎunarodnih prijava imena podrijetla i Registar zastupnika za zaštitu zemljopisnih oznaka i imena podrijetla (u daljnjem tekstu: Registar zastupnika).

(2) Registrom meĎunarodnih prijava imena podrijetla smatrat će se zbirka prijava imena podrijetla podnesenih na temelju Lisabonskog aranžmana o zaštiti imena podrijetla i njihovom meĎunarodnom registriranju i objavljenih od MeĎunarodnog ureda Svjetske organizacije za intelektualno vlasništvo (u daljnjem tekstu: MeĎunarodni ured).

(3) Registri iz stavka (1) ovoga članka objedinjeni su u jedinstveni sustav registara industrijskog vlasništva BiH u elektroničkom obliku.

(4) Sadržaj registara iz stavka (1) ovoga članka propisat će se posebnim provedbenim propisom uz ovaj Zakon (u daljnjem tekstu: provedbeni propis).

(5) Registri iz stavka (1) ovoga članka smatraju se javnim knjigama i zainteresirane osobe mogu ih razgledati bez plaćanja posebnih pristojbi.

(6) Na pismeni zahtjev zainteresiranih osoba i uz plaćanje propisane pristojbe i naknade troškova postupka, Institut će izdati preslike dokumenata i odgovarajuće potvrde i uvjerenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

Članak 14. (Zastupanje)

(1) Fizičke i pravne osobe koje se bave zastupanjem u postupku zaštite imena podrijetla i zemljopisnih oznaka pred Institutom moraju biti upisane u Registar zastupnika iz članka 13. stavak (1) ovoga Zakona.

(2) Stranu fizičku ili pravnu osobu u postupku pred Institutom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika, a domaća pravna i fizička osoba može istupati pred Institutom i samostalno.

(3) U Registar zastupnika upisuju se fizičke i pravne osobe koje ispunjavaju uvjete utvrĎene provedbenim propisom.

Članak 15. (Pružanje informacija)

(1) Institut će svakoj osobi, na njezin pismeni zahtjev, omogućiti uvid u dokumentaciju koja se odnosi na ime podrijetla ili zemljopisnu oznaku.

(2) Sadržaj i način uvida iz stavka (1) ovoga članka uredit će se provedbenim propisom.

(3) Usluge pretraživanja prijavljenih i registriranih imena podrijetla i zemljopisnih oznaka za strane osobe pružaju se posredstvom zastupnika iz članka 14. stavak (2) ovoga Zakona, a domaće osobe mogu zahtijevati usluge pretraživanja i samostalno.

Članak 16. (Pristojbe i naknade u postupku registracije imena podrijetla ili zemljopisne oznake, stjecanja i

održavanja statusa ovlaštenog korisnika i pružanja informacijskih usluga)

(1) Za sve radnje u postupku registracije i prestanka imena podrijetla ili zemljopisne oznake, stjecanja, održavanja i prestanka statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake te za pružanje informacijskih usluga plaćaju se pristojbe suglasno važećim propisima kojima se ureĎuju državne administrativne pristojbe (u daljnjem tekstu: pristojbe) i naknade posebnih troškova postupka (u daljnjem tekstu: troškovi postupka) u visini odreĎenoj posebnom tarifom koju donosi Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, na prijedlog ravnatelja Instituta.

(2) Dokaz o plaćenoj pristojbi i troškovima postupka iz stavka (1) ovoga članka dostavlja se Institutu na način utvrĎen provedbenim propisima.

Članak 17. (MeĎunarodna registracija imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Ovlašteni korisnik imena podrijetla ili zemljopisne oznake, odnosno podnositelj prijave za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake, može podnijeti zahtjev za meĎunarodnu registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake sukladno meĎunarodnom ugovoru koji obvezuje BiH.

(2) Zahtjev za meĎunarodnu registraciju iz stavka (1) ovoga članka podnosi se putem Instituta uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka.

(3) Sadržaj zahtjeva za meĎunarodnu registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake i postupanje Instituta povodom toga zahtjeva uredit će se provedbenim propisom.

DIO DRUGI - POSTUPAK POVODOM PRIJAVE ZA REGISTRACIJU IMENA PODRIJETLA ILI ZEMLJOPISNE OZNAKE

Članak 18. (Pokretanje postupka za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Postupak za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake pokreće se odgovarajućom prijavom.

(2) Prijava imena podrijetla ili zemljopisne oznake može se odnositi samo na jednu oznaku ili naziv zemljopisnog područja i samo na jednu vrstu proizvoda.

Članak 19. (Osobe koje mogu podnijeti prijavu za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

Prijavu za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake (u daljnjem tekstu: prijava imena podrijetla ili zemljopisne oznake) mogu podnijeti:

a) domaće fizičke ili pravne osobe koje na odreĎenom zemljopisnom području proizvode proizvode koji se označavaju nazivom tog zemljopisnog područja,

b) udruge osoba iz točke a) ovoga stavka, gospodarske komore, udruge potrošača, općinska, kantonalna, entitetska i državna tijela zainteresirana za zaštitu imena podrijetla, odnosno zemljopisne oznake u okviru svojih aktivnosti,

c) strane fizičke ili pravne osobe odnosno strane udruge, ako je ime podrijetla odnosno zemljopisna oznaka priznata u zemlji podrijetla, kada to proizlazi iz meĎunarodnih ugovora.

Članak 20. (Bitni dijelovi prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

Bitni dijelovi prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake su:

a) zahtjev za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake,

b) opis zemljopisnog područja,

c) podaci o osobitim svojstvima proizvoda.

Članak 21. (Zahtjev za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Zahtjev za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake sadrži:

a) podatke o podnositelju prijave,

b) zemljopisni naziv koji se štiti,

c) vrstu proizvoda koji se obilježava odreĎenim zemljopisnim nazivom,

d) zemljopisni naziv područja ili mjesta iz kojega potječe proizvod koji se obilježava odreĎenim zemljopisnim nazivom,

e) potpis podnositelja prijave,

f) dokaz o plaćenoj pristojbi,

g) ovlast, ako se prijava podnosi posredstvom punomoćnika.

(2) Ako prijavu podnosi strana osoba, zahtjev iz stavka (1) ovoga članka mora sadržavati i javnu ispravu koju izdaje nadležno tijelo u državi podrijetla, kojom se potvrĎuje da je ime podrijetla odnosno zemljopisna oznaka priznata u državi podrijetla, kao i ovjereni prijevod te javne isprave na jedan od jezika u službenoj uporabi u BiH.

(3) Zahtjev za registraciju imena podrijetla, uz elemente iz stavka (1) ovoga članka, sadrži i naznaku o ovlaštenoj akreditiranoj organizaciji koja provodi kontrolu posebnih svojstava proizvoda.

(4) Zahtjev za registraciju zemljopisne oznake, uz elemente iz stavka (1) ovoga članka, može sadržavati i izgled zemljopisne oznake, ako osim riječi sadrži i figurativne dijelove ili samo figurativne dijelove koji su pogodni za identificiranje zemljopisnog podrijetla odreĎene robe.

Članak 22. (Opis zemljopisnog područja)

Opis zemljopisnog područja sadrži podatke o zemljopisnom području iz kojega potječe proizvod i obuhvaća bliže odreĎenje administrativnih granica toga područja, zemljopisnu kartu toga

područja i podatke o zemljopisnim i ljudskim čimbenicima koji uvjetuju osobita svojstva, kakvoću ili ugled proizvoda koji je u pitanju.

Članak 23. (Podaci o osobitim svojstvima proizvoda)

(1) Podaci o osobitim svojstvima proizvoda, ako je u pitanju prijava zemljopisne oznake, sadrže opis načina proizvodnje proizvoda, preciznu naznaku o osobitim svojstvima ili kakvoći proizvoda, uključujući i podatke o stečenom ugledu, odredbe o tomu tko ima pravo koristiti zemljopisnu oznaku i pod kojim uvjetima, kao i odredbe o pravima i obvezama korisnika zemljopisne oznake.

(2) Podaci o osobitim svojstvima proizvoda, ako je u pitanju prijava imena podrijetla, podnose se u obliku elaborata o načinu proizvodnje proizvoda te posebnim svojstvima i kakvoći proizvoda. Elaborat naročito sadrži:

a) podatke o podnositelju prijave imena podrijetla i osobi ovlaštenoj za zastupanje,

b) zemljopisni naziv koji se štiti,

c) podatke o ustaljenom načinu i postupku proizvodnje proizvoda,

d) podatke o posebnim svojstvima i kakvoći proizvoda,

e) podatke o uzročnoj vezi izmeĎu zemljopisnog područja i posebnih svojstava i kakvoće proizvoda,

f) dokaz o obavljenoj kontroli posebnih svojstava proizvoda od ovlaštene akreditirane organizacije,

g) odredbe o načinu obilježavanja proizvoda,

h) odredbe o tomu tko i pod kojim uvjetima ima pravo koristiti ime podrijetla,

i) odredbe o pravima i obvezama korisnika imena podrijetla,

j) podatke odreĎene drugim propisima kojima se regulira kakvoća konkretnog proizvoda.

(3) Dokaz iz stavka (2) točke f) ovoga članka ne može biti stariji od šest mjeseci.

Članak 24. (Datum podnošenja prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Za priznanje datuma podnošenja prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake potrebno je da prijava podnesena Institutu na taj datum sadrži bitne dijelove prijave iz članka 20. ovoga Zakona.

(2) Institut potvrĎuje zaprimanje prijave podnositelju prijave na njegovom primjerku.

(3) Po zaprimanju prijave Institut ispituje sadrži li prijava dijelove iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako prijava ne sadrži dijelove iz stavka (1) ovoga članka, Institut će pismeno pozvati podnositelja prijave da u roku od 30 dana, koji se ne može produljiti, otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u odgovarajući registar prijava, uz upozorenje da će prijava biti odbačena ako nedostaci ne budu otklonjeni.

(5) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka ne otkloni nedostatke, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka otkloni nedostatke, Institut će zaključkom priznati kao datum podnošenja prijave onaj datum kada je podnositelj prijave otklonio uočene nedostatke.

(7) Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u odgovarajući registar prijava.

Članak 25. (Registar prijava imena podrijetla i Registar prijava zemljopisnih oznaka)

U Registar prijava imena podrijetla i Registar prijava zemljopisnih oznaka upisuju se podaci o bitnim dijelovima prijave iz članka 20. ovoga Zakona i drugi podaci propisani provedbenim propisom.

Članak 26. (Redoslijed ispitivanja prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake ispituju se prema redoslijedu odreĎenom datumom njihovog podnošenja.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, prijava se može ispitivati po žurnom postupku:

a) u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka,

b) ako je podnesen zahtjev za meĎunarodnu registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake,

c) ako je, suglasno drugim propisima, u odreĎenom roku neophodno izvršiti registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake, uz obvezu podnošenja posebnog zahtjeva za to.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka podnosi se zahtjev za ispitivanje prijave po žurnom postupku.

(4) Za zahtjev za ispitivanje prijave po žurnom postupku iz stavka (2) toč. b) i c) ovoga članka plaćaju se pristojbe i troškovi postupka.

Članak 27. (Ispitivanje urednosti prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake i njezino odbacivanje)

(1) Postupak ispitivanja urednosti prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake obuhvaća ispitivanje svih uvjeta propisanih ovim Zakonom i provedbenim propisom.

(2) Prijava je uredna ako sadrži bitne dijelove iz čl. 20., 21., 22. i 23. ovoga Zakona, dokaz o uplati propisane pristojbe i troškova postupka i druge propisane podatke.

(3) Ako utvrdi da prijava nije uredna, Institut će pismenim putem, uz navoĎenje razloga, pozvati podnositelja prijave da je uredi u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 90 dana.

(4) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (3) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 90 dana.

(5) Ako podnositelj prijave ne uredi prijavu u ostavljenom roku ili ne plati pristojbu i troškove postupka za njezino ureĎivanje, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) U slučaju iz stavka (5) ovoga članka, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, podnositelj prijave može podnijeti prijedlog za vraćanje u prijašnje stanje u roku od tri mjeseca od dana primitka zaključka o odbacivanju.

Članak 28. (Odustajanje od prijave)

(1) Podnositelj prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake može tijekom cijelog postupka odustati od prijave.

(2) U slučaju kada podnositelj prijave odustane od prijave, Institut će donijeti poseban zaključak o obustavljanju postupka.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka, prijava imena podrijetla ili zemljopisne oznake prestaje važiti idućega dana od dana predaje Institutu izjave o odustajanju.

Članak 29. (Ispitivanje uvjeta za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Ako je prijava imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake uredna u smislu članka 27. stavak (1) ovoga Zakona, Institut ispituje jesu li ispunjeni uvjeti za registraciju imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake.

(2) U postupku ispitivanja uvjeta za registraciju imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, Institut može pribaviti mišljenje kompetentne institucije ili pojedinca (u daljnjem tekstu: stručnjak) o posebnim svojstvima, ugledu i kakvoći proizvoda koji su navedeni u prijavi imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

(3) Ravnatelj Instituta ovlašten je odrediti stručnjaka iz stavka (2) ovoga članka u svakom pojedinačnom slučaju.

(4) Stručnjak iz stavka (2) ovoga članka dužan je dostaviti traženo mišljenje u roku od 60 dana od dana kada mu je zatraženo.

(5) Ako stručnjak iz stavka (2) ovoga članka ne dostavi traženo mišljenje u roku od 60 dana od dana kada mu je zatraženo, Institut će ispitivati ispunjenost uvjeta za registraciju bez pribavljenog mišljenja.

Članak 30. (Rješenje o odbijanju registracije imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Ako je stručnjak iz članka 29. stavak (2) ovoga Zakona dao negativno mišljenje o ispunjesti uvjeta za registraciju imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, ili ako Institut utvrdi da prijava imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake ne ispunjava uvjete propisane ovim Zakonom za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake, Institut će pismenim putem, na temelju rezultata ispitivanja, obavijestiti podnositelja prijave o razlozima zbog kojih ime podrijetla ili zemljopisna oznaka ne može biti registrirana i pozvati ga da se očituje o tim razlozima u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 60 dana.

(2) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, uz plaćanje administrativne pristojbe i troškova postupka, Institut može jednom produljiti rok iz stavka (1) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 90 dana.

(3) Ako se podnositelj prijave u ostavljenom roku očituje o razlozima zbog kojih ime podrijetla odnosno zemljopisna oznaka ne može biti registrirana, Institut je dužan pribaviti mišljenje stručnjaka iz članka 29. stavak (2) ovoga Zakona o njegovom očitovanju.

(4) Ako stručnjak iz članka 29. stavak (2) ovoga Zakona ne dostavi traženo mišljenje u roku od 60 dana od kada mu je zatraženo, Institut će nastaviti postupak ispitivanja ispunjenosti uvjeta za registraciju bez pribavljenog mišljenja.

(5) Institut će rješenjem odbiti registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake ako se podnositelj prijave imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake uopće ne očituje ili ako se očituje, a Institut ili stručnjak iz članka 29. stavak (2) ovoga Zakona i dalje smatra da se ime podrijetla odnosno zemljopisna oznaka ne može registrirati.

Članak 31. (Pretvaranje prijave imena podrijetla u prijavu zemljopisne oznake, i obratno)

(1) Do okončanja postupka, na zahtjev podnositelja prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, prijava imena podrijetla može se pretvoriti u prijavu zemljopisne oznake, i obratno.

(2) U postupku ispitivanja ispunjenosti uvjeta za registraciju imena podrijetla Institut je dužan predložiti podnositelju prijave imena podrijetla da je pretvori u prijavu zemljopisne oznake, ako nisu ispunjeni uvjeti za registraciju imena podrijetla, ali su ispunjeni uvjeti za registraciju zemljopisne oznake.

(3) Ako u postupku ispitivanja ispunjenosti uvjeta za registraciju zemljopisne oznake uoči da zemljopisna oznaka ispunjava uvjete ili bi mogla ispuniti uvjete za registraciju kao ime podrijetla, Institut je dužan predložiti podnositelju prijave zemljopisne oznake da je pretvori u prijavu imena podrijetla.

(4) Institut donosi poseban zaključak o pretvaranju odgovarajuće prijave.

(5) Podaci o pretvaranju odgovarajuće prijave upisuju se u odgovarajući registar prijava.

DIO TREĆI - PRIGOVOR

Članak 32. (Objavljivanje prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Ako je stručnjak iz članka 29. stavak (2) ovoga Zakona dao pozitivno mišljenje o ispunjavanju uvjeta za registraciju imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, ili ako u roku iz članka 29. stavak (4) ovoga Zakona nije dao mišljenje i ako Institut naĎeda prijava imena podrijetla ili zemljopisne oznake ispunjava uvjete za registraciju imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake propisane ovim Zakonom, Institut će podatke o prijavi imena podrijetla ili zemljopisne oznake objaviti u "Službenom glasniku Instituta" (u daljnjem tekstu: službeno glasilo).

(2) Podaci iz prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Nakon što objavi prijavu iz stavka (1) ovoga članka, Institut će učiniti dostupnim javnosti sve dijelove prijave, uključujući i elaborat o posebnim svojstvima proizvoda iz članka 21. stavak (2) ovoga Zakona.

Članak 33. (Prigovor na prijavu imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Nakon objavljivanja prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake, u roku od tri mjeseca od dana objave prijave svaka zainteresirana osoba može podnijeti Institutu pismeni prigovor u kojem se obrazlaže zašto prijava imena podrijetla ili zemljopisne oznake ne ispunjava uvjete za registraciju propisane ovim Zakonom.

(2) Rok za podnošenje prigovora iz stavka (1) ovoga članka ne može se ni iz kojeg razloga produljiti niti se nakon isteka navedenoga roka mogu podnijeti bilo kakve dopune prigovora, uključujući i dostavljanje dodatnih dokaza kojima se prigovor opravdava.

(3) Nositelj trgovačkog imena ili registriranog žiga u roku iz stavka (1) ovoga članka može podnijeti prigovor na objavljenu prijavu imena podrijetla ili zemljopisne oznake ako je neka od njih u potpunosti ili djelomično istovjetna tom trgovačkom imenu ili žigu registriranom u dobroj vjeri, pod uvjetom da bi registracija imena podrijetla ili zemljopisne oznake mogla ugroziti pravo tog trgovačkog imena ili žiga, uzimajući u obzir stvarnu vjerojatnoću izazivanja zabune u javnosti.

(4) Nositelj žiga visokog ugleda (čuveni žig) i nositelj nedvojbeno poznatog žiga u smislu članka 6.bis Pariške konvencije za zaštitu industrijskog vlasništva, koji su poznatost i ugled stekli ranijom dugotrajnom uporabom u BiH, mogu u roku iz stavka (1) ovoga članka podnijeti prigovor na objavljenu prijavu imena podrijetla ili zemljopisne oznake ako bi registracija imena podrijetla ili zemljopisne oznake mogla dovesti potrošače u zabludu o pravom podrijetlu proizvoda.

(5) Podnositelj prigovora u postupku povodom prigovora ima status stranke.

Članak 34. (Sadržaj prigovora)

(1) Prigovor mora naročito sadržavati:

a) ime i prezime, odnosno naziv podnositelja prigovora i njegovu adresu, odnosno poslovno sjedište,

b) detaljno obrazložene sve razloge i dokaze na kojima podnositelj prigovora temelji prigovor i kojima dokazuje status zainteresirane osobe,

c) sve objavljene podatke o prijavi protiv koje se podnosi prigovor, uključujući i broj prijave, ime i prezime i adresu, odnosno naziv i poslovno sjedište podnositelja prijave,

d) uredno ovlaštenje, ako se prigovor podnosi posredstvom punomoćnika.

(2) Prigovor se podnosi u dva primjerka.

Članak 35. (Postupak povodom prigovora)

(1) Nakon zaprimanja prigovora Institut ispituje je li prigovor u svemu podnesen sukladno čl. 33. i 34. ovoga Zakona.

(2) Ako nisu ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovoga članka, Institut će zaključkom odbaciti prigovor.

(3) Ako su ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovoga članka, Institut će dostaviti prigovor podnositelju prijave i pozvati ga da se o njemu pismeno očituje u roku od 60 dana.

(4) Rok iz stavka (3) ovoga članka ne može se produljiti niti podnositelj prijave nakon njegovog isteka može podnijeti dopune svojeg odgovora na prigovor, uključujući i dodatne dokaze.

(5) Ako se podnositelj prijave ne očituje o prigovoru u roku iz stavka (3) ovoga članka, Institut će zaključkom obustaviti postupak povodom podnesene prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

(6) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (3) ovoga članka odgovori na prigovor, Institut ispituje opravdanost navoda iz prigovora, pri čemu može odrediti usmenu raspravu ili zatražiti stručno mišljenje od mjerodavne institucije ili pojedinca o prijepornim pitanjima iz prigovora.

(7) Nakon provedbe postupka po prigovoru, na temelju utvrĎenih činjenica, Institut će donijeti rješenje o odbijanju prigovora ili o odbijanju prijave imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

Članak 36. (Rješenje o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Ako prijava imena podrijetla ili zemljopisne oznake ispunjava sve uvjete propisane ovim Zakonom i ako nije podnesen prigovor ili je prigovor odbačen ili odbijen, Institut će donijeti rješenje o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne oznake i predmetno ime podrijetla odnosno zemljopisnu oznaku, s propisanim bibliografskim podacima, upisati u Registar imena podrijetla odnosno Registar zemljopisnih oznaka, te podatke o tomu objaviti u službenom glasilu.

(2) Podaci o registriranom imenu podrijetla ili registriranoj zemljopisnoj oznaci koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 37. (Trajanje imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake)

Trajanje registriranog imena podrijetla odnosno registrirane zemljopisne oznake nije ograničeno.

DIO čETVRTI - POSTUPAK POVODOM PRIJAVE ZA PRIZNANJE STATUSA OVLAŠTENOG KORISNIKA IMENA PODRIJETLA ILI ZEMLJOPISNE OZNAKE

Članak 38. (Pokretanje postupka za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne

oznake)

(1) Postupak za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake pokreće se prijavom za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake (u daljnjem tekstu: prijava ovlaštenog korisnika).

(2) Prijavu ovlaštenog korisnika mogu podnijeti fizičke ili pravne osobe, kao i njihove udruge koje na odreĎenom zemljopisnom području proizvode one proizvode na koje se odnosi registrirano ili prijavljeno ime podrijetla ili zemljopisna oznaka.

(3) Za podnošenje prijave ovlaštenog korisnika plaćaju se propisana pristojba i troškovi postupka.

Članak 39. (Bitni dijelovi prijave ovlaštenog korisnika)

(1) Bitni dijelovi prijave ovlaštenog korisnika su:

a) zahtjev za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake,

b) dokaz o obavljanju odreĎene djelatnosti na odreĎenom zemljopisnom području.

(2) Bitan dio prijave za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla jest i dokaz o obavljenoj kontroli posebnih svojstava proizvoda od ovlaštene akreditirane organizacije navedene u prijavi imena podrijetla.

Članak 40. (Zahtjev za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Zahtjev za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake sadrži:

a) podatke o podnositelju prijave,

b) zemljopisni naziv zaštićen imenom podrijetla ili zemljopisnom oznakom koji korisnik želi koristiti,

c) vrstu proizvoda koji se obilježava odreĎenim zemljopisnim nazivom,

d) naziv područja ili mjesta iz kojeg proizvod potječe,

e) način obilježavanja proizvoda,

f) izgled zemljopisne oznake ili imena podrijetla,

g) naznaku o osobenim svojstvima proizvoda,

h) potpis podnositelja prijave,

i) dokaz o plaćenoj propisanoj pristojbi i troškovima postupka.

(2) Zahtjev za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla, uz elemente iz stavka (1) ovoga članka, sadrži i naznaku o ovlaštenoj akreditiranoj organizaciji koja obavlja kontrolu posebnih svojstava proizvoda.

Članak 41. (Dokaz o obavljanju odreĎene djelatnosti na odreĎenom području)

Dokazom o obavljanju odreĎene djelatnosti, odnosno proizvodnji odreĎenog proizvoda na odreĎenom području, smatrat će se odgovarajuće potvrde i rješenja koja su izdala nadležna tijela.

Članak 42. (Dokaz o obavljenoj kontroli posebnih svojstava proizvoda)

(1) Dokazom o obavljenoj kontroli posebnih svojstava proizvoda smatrat će se isprava (uvjerenje, certifikat, potvrda ili izvješće) o obavljenoj kontroli posebnih svojstava odreĎenog proizvoda izdana od ovlaštene akreditirane organizacije, koja je u zahtjevu za registraciju imena podrijetla i zahtjevu za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla navedena kao organizacija koja obavlja kontrolu proizvoda, a kojom se potvrĎuje da kontrolirani proizvod posjeduje sva ona posebna svojstva i kakvoću navedene u elaboratu o načinu proizvodnje proizvoda i posebnim svojstvima i kakvoći proizvoda iz članka 23. stavak (2) ovoga Zakona.

(2) Isprava iz stavka (1) ovoga članka vrijedi jednu godinu od dana izdavanja.

Članak 43. (Datum podnošenja prijave ovlaštenog korisnika)

(1) Za priznanje datuma podnošenja prijave ovlaštenog korisnika potrebno je da prijava podnesena Institutu na taj datum sadrži bitne dijelove iz članka 39. ovoga Zakona.

(2) Institut potvrĎuje zaprimanje prijave podnositelju prijave na njegovom primjerku.

(3) Nakon zaprimanja prijave Institut ispituje sadrži li prijava dijelove iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako prijava ne sadrži dijelove iz stavka (1) ovoga članka, Institut će pozvati podnositelja prijave da u roku od 30 dana, koji se ne može produljiti, otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u odgovarajući registar prijava ovlaštenih korisnika.

(5) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka ne otkloni nedostatke, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka otkloni nedostatke, Institut će zaključkom priznati kao datum podnošenja prijave onaj datum kada je podnositelj prijave otklonio uočene nedostatke.

Članak 44. (Registar prijava ovlaštenih korisnika imena podrijetla i Registar prijava ovlaštenih korisnika

zemljopisne oznake)

U Registar prijava ovlaštenih korisnika imena podrijetla i Registar prijava ovlaštenih korisnika zemljopisne oznake upisuju se podaci o bitnim dijelovima prijave ovlaštenog korisnika iz članka 39. ovoga Zakona i drugi podaci propisani provedbenim propisom.

Članak 45. (Redoslijed ispitivanja prijave ovlaštenog korisnika)

(1) Prijave ovlaštenog korisnika ispituju se prema redoslijedu odreĎenom datumom njihovog podnošenja.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, prijava se može ispitati po žurnom postupku:

a) u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka,

b) ako je podnesen zahtjev za meĎunarodnu registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake,

c) ako je, suglasno drugim propisima, u odreĎenom roku neophodno izvršiti registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake i steći status njihovih ovlaštenih korisnika, uz obvezu podnošenja posebnog zahtjeva za to.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka podnosi se zahtjev za ispitivanje prijave po žurnom postupku.

(4) Za zahtjev za ispitivanje prijave po žurnom postupku iz stavka (2) toč. b) i c) ovoga članka plaćaju se pristojbe i troškovi postupka.

Članak 46. (Ispitivanje urednosti prijave ovlaštenog korisnika)

(1) Postupak ispitivanja urednosti prijave ovlaštenog korisnika obuhvaća ispitivanje svih uvjeta propisanih ovim Zakonom i provedbenim propisom.

(2) Prijava je uredna ako sadrži bitne dijelove iz čl. 39., 40., 41. i 42. ovoga Zakona, dokaz o uplati pristojbe i troškova postupka i druge propisane podatke.

(3) Ako utvrdi da prijava nije uredna, Institut će pismenim putem, uz navoĎenje razloga, pozvati podnositelja prijave da je uredi u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 90 dana.

(4) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (3) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 90 dana.

(5) Ako podnositelj prijave ne uredi prijavu u ostavljenom roku ili ne plati pristojbu i troškove postupka za njezino ureĎivanje, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) U slučaju iz stavka (5) ovoga članka, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, podnositelj prijave može podnijeti prijedlog za vraćanje u prijašnje stanje u roku od tri mjeseca od dana primitka zaključka o odbacivanju.

Članak 47. (Ispitivanje uvjeta za priznanje statusa ovlaštenog korisnika)

Ako je prijava za priznanje statusa ovlaštenog korisnika uredna, sukladno odredbama čl. 39. do 42. ovoga Zakona, Institut ispituje jesu li ispunjeni uvjeti za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake.

Članak 48. (Rješenje o odbijanju priznanja statusa ovlaštenog korisnika)

(1) Ako utvrdi da prijava ovlaštenog korisnika ne ispunjava uvjete propisane ovim Zakonom za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, Institut će pismeno obavijestiti podnositelja prijave ovlaštenog korisnika o razlozima zbog kojih mu se ne može priznati status ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake i pozvati ga da se u roku od 60 dana očituje o tim razlozima.

(2) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave ovlaštenog korisnika, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, Institut može produljiti rok iz stavka (1) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 90 dana.

(3) Ako se podnositelj prijave u ostavljenom roku očituje o razlozima zbog kojih mu se ne može priznati status ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, Institut je dužan pribaviti mišljenje stručnjaka iz članka 29. stavak (2) ovoga Zakona o njegovom očitovanju.

(4) Ako stručnjak iz članka 29. stavak (2) ovoga Zakona ne dostavi traženo mišljenje u roku od 60 dana od dana kada mu je zatraženo, Institut će postupak ispitivanja uvjeta za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake nastaviti bez pribavljenog mišljenja.

(5) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake ako se podnositelj prijave za priznanje statusa ovlaštenog korisnika uopće ne očituje ili se očituje, a Institut ili stručnjak iz članka 29. stavak (2) ovoga Zakona i dalje smatra da se podnositelju prijave ovlaštenog korisnika ne može priznati status ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake.

Članak 49. (Pretvaranje prijave za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla u prijavu za

priznanje statusa ovlaštenog korisnika zemljopisne oznake, i obratno)

(1) Ako je tijekom postupka povodom prijave ovlaštenog korisnika, sukladno odredbi članka 31. ovoga Zakona, došlo do pretvaranja prijave imena podrijetla u prijavu zemljopisne oznake, ili pretvaranja prijave zemljopisne oznake u prijavu imena podrijetla, podnositelj prijave za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake čije je pretvaranje izvršeno dužan je, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, podnijeti zahtjev za pretvaranje prijave za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla u prijavu za priznanje statusa ovlaštenog korisnika zemljopisne oznake, ili obratno.

(2) Institut je dužan bez odgode obavijestiti sve podnositelje prijave ovlaštenog korisnika da je, sukladno odredbi članka 31. ovoga Zakona, podnesen zahtjev za pretvaranje prijave imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake.

(3) Institut donosi poseban zaključak o pretvaranju odgovarajuće prijave i upisuje podatke o pretvorenoj prijavi u odgovarajuće registre.

Članak 50. (Zaključak o plaćanju pristojbe za priznanje statusa ovlaštenog korisnika)

(1) Ako prijava ovlaštenog korisnika ispunjava uvjete propisane ovim Zakonom za priznanje podnositelju prijave statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, Institut će zaključkom pozvati podnositelja prijave ovlaštenog korisnika da plati pristojbu i troškove postupka za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake za prve tri godine i troškove objave podataka o ovlaštenom korisniku imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, te da dostavi dokaze o izvršenim uplatama.

(2) Ako podnositelj prijave u roku od 30 dana ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stavka (1) ovoga članka, Institut će posebnim zaključkom obustaviti postupak po prijavi.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka podnositelj prijave ovlaštenog korisnika može, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, podnijeti prijedlog za vraćanje u prijašnje stanje u roku od tri mjeseca od dana primitka zaključka o obustavljanju postupka.

Članak 51. (Rješenje o priznanju i upisivanje statusa ovlaštenog korisnika u odgovarajući registar)

(1) Kada podnositelj prijave ovlaštenog korisnika dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz članka 50. stavak (1) ovoga Zakona, Institut će donijeti rješenje o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, te priznati status podnositelja prijave ovlaštenog korisnika, s propisanim bibliografskim podacima, upisati u Registar ovlaštenih korisnika imena podrijetla odnosno Registar ovlaštenih korisnika zemljopisnih oznaka.

(2) Podaci iz stavka (1) ovoga članka koji se upisuju u odgovarajući registar ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 52. (Izdavanje isprave i objavljivanje podataka o statusu ovlaštenog korisnika)

(1) Ovlaštenom korisniku imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake Institut izdaje ispravu o statusu ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, a propisane podatke o priznatom statusu ovlaštenog korisnika objavljuje u službenom glasilu.

(2) Sadržaj isprave o statusu ovlaštenog korisnika i podaci koji se objavljuju u službenom glasilu iz stavka (1) ovoga članka ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 53. (Trajanje statusa ovlaštenog korisnika)

(1) Status ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake traje tri godine od dana upisivanja priznatog statusa u Registar ovlaštenih korisnika imena podrijetla odnosno Registar ovlaštenih korisnika zemljopisnih oznaka.

(2) Status ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, na zahtjev ovlaštenog korisnika, uz podnošenje dokaza o ispunjavanju uvjeta propisanih ovim Zakonom i plaćenoj propisanoj pristojbi i troškovima postupka, može biti obnovljen neograničeni broj puta, sve dok traje odgovarajuće ime podrijetla odnosno zemljopisna oznaka.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stavka (2) ovoga članka ureĎuje se provedbenim propisom.

DIO PETI - SADRŢAJ I OPSEG PRAVA OVLAŠTENOG KORISNIKA IMENA PODRIJETLA ILI ZEMLJOPISNE OZNAKE

Članak 54. (Korištenje registriranog imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake)

(1) Registrirano ime podrijetla odnosno zemljopisnu oznaku mogu koristiti samo osobe kojima je priznat status ovlaštenih korisnika toga imena podrijetla odnosno te zemljopisne oznake i koje su upisane u odgovarajući registar.

(2) Ovlašteni korisnici nekog imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake imaju isključivo pravo to ime podrijetla odnosno zemljopisnu oznaku koristiti za obilježavanje proizvoda na koje se to ime podrijetla odnosno zemljopisna oznaka odnosi.

(3) Ovlašteni korisnici imena podrijetla imaju isključivo pravo obilježavati svoj proizvod oznakom "kontrolirano ime podrijetla".

(4) Prava iz st. (2) i (3) ovoga članka obuhvaćaju i korištenje imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake na ambalaži, katalozima, prospektima, oglasima, posterima i drugim oblicima ponude, uputama, računima, u poslovnoj korespondenciji i drugim oblicima poslovne dokumentacije, kao i na uvoz i izvoz proizvoda obilježenih tim imenom podrijetla odnosno zemljopisnom oznakom.

Članak 55. (Nedopuštene radnje)

(1) Nije dopuštena uporaba registriranog imena podrijetla ili zemljopisne oznake u sljedećim slučajevima:

a) uporaba od osobe koja ne obavlja i nema upisanu potrebnu djelatnost u odreĎeni registar,

b) bilo koja uporaba za označavanje proizvoda čiji su kakvoća, ugled ili neko drugo svojstvo lošiji od onoga što je upisano u registar glede imena podrijetla ili zemljopisne oznake,

c) bilo koja uporaba za označavanje proizvoda koji nisu obuhvaćeni registracijom, ali koji su iste vrste kao proizvodi obuhvaćeni registracijom,

d) bilo koja uporaba lažnog ili prevarnog obavještavanja glede zemljopisnog podrijetla, prirode i kakvoće proizvoda na pakiranju, promidžbenom materijalu ili drugim dokumentima tako da ostavlja dojam postojanja veze izmeĎu proizvoda i zaštićenog zemljopisnog naziva,

e) bilo koja uporaba koja, iako točno glede naziva teritorija, regije ili mjesta iz kojega proizvod potječe, navodi javnost na pogrešno mišljenje da proizvod potječe iz drugog područja,

f) bilo koja uporaba prijevoda, transkripcije ili transliteracije, čak i kada je naznačeno pravo podrijetlo proizvoda, i naziva koji je popraćen izrazima kao što su: "stil", "tip", "metoda", "po postupku", "način", "imitacija", "proizveden u" i sl.,

g) svaki drugi postupak koji bi mogao dovesti javnost u zabludu o zemljopisnom podrijetlu proizvoda.

(2) Nedopuštene radnje iz stavka (1) ovoga članka ne odnose se na uporabu naziva koji je dio naziva poduzeća tijekom njegovog djelovanja, osim ako je takav naziv korišten u svrhu obmanjivanja javnosti.

Članak 56. (Odnos prema ranije registriranom žigu)

Odredbe ovoga Zakona neće utjecati na podobnost za registraciju, valjanost registracije žiga ili prava na uporabu žiga na temelju činjenice da je takav žig istovjetan ili sličan registriranoj zemljopisnoj oznaci, ako je žig koji je u pitanju prijavljen ili registriran u dobroj vjeri, ili su prava na žig stečena uporabom u dobroj vjeri prije dana stupanja na snagu ovoga Zakona ili prije nego što je zemljopisna oznaka zaštićena u svojoj zemlji podrijetla.

Članak 57. (Uporaba osobnog imena)

Odredbe ovoga Zakona ni na koji način neće utjecati na bilo koju osobu da u svojem poslovanju koristi svoje osobno ime ili ime svojeg prethodnika u poslu, osim ako se to ime koristi na način da dovede javnost u zabludu.

Članak 58. (Zabrana prijenosa)

(1) Registrirano ime podrijetla i registrirana zemljopisna oznaka ne mogu biti predmetom ugovora o prijenosu prava, licenciji, zalogu, franšizi i slično.

(2) Ako je registrirano ime podrijetla ili registrirana zemljopisna oznaka predmetom prijavljenog ili registriranog žiga, takav žig ne može se prenositi, ustupati, davati u zalog i slično.

(3) Registrirano ime podrijetla i registrirana zemljopisna oznaka koje imaju više ovlaštenih korisnika mogu isključivo biti predmetom zajedničnog žiga ili žiga jamstva.

DIO ŠESTI - PRESTANAK VAŢENJA IMENA PODRIJETLA ODNOSNO ZEMLJOPISNE OZNAKE

Članak 59. (Prestanak važenja imena podrijetla ili zemljopisne oznake u zemlji podrijetla)

(1) Registrirano ime podrijetla ili registrirana zemljopisna oznaka prestaju važiti ako im prestane zaštita u zemlji njihovog podrijetla.

(2) Na zahtjev zainteresirane osobe, uz podnošenje potvrde koju je izdalo nadležno tijelo zemlje podrijetla odreĎenog imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake, ili po primitku obavijesti nadležnoga tijela zemlje podrijetla odreĎenog imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake da je tom imenu podrijetla odnosno zemljopisnoj oznaci prestala zaštita u zemlji podrijetla, Institut će donijeti rješenje o prestanku važenja imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

(3) Rješenje iz stavka (2) ovoga članka Institut će upisati u odgovarajući registar i u svojem će službenom glasilu objaviti propisane podatke o prestanku važenja imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

(4) Podaci iz stavka (3) ovoga članka koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 60. (Prestanak važenja zemljopisne oznake na temelju sudske odluke)

(1) Zainteresirana osoba može, tužbom kod nadležnoga suda, pokrenuti postupak za utvrĎivanje da je odreĎena zemljopisna oznaka postala generički odnosno uobičajeni naziv odreĎenog proizvoda.

(2) Registrirana zemljopisna oznaka prestaje važiti na temelju pravomoćne sudske odluke kojom se utvrĎuje da je postala generički odnosno uobičajeni naziv odreĎenog proizvoda.

(3) Registrirana zemljopisna oznaka koja je u svojoj zemlji podrijetla registrirana i zaštićena kao ime podrijetla ne može biti proglašena generičkim odnosno uobičajenim nazivom odreĎenog proizvoda sve dok takva zaštita traje u zemlji podrijetla.

(4) Nakon što zaprimi sudsku odluku iz stavka (2) ovoga članka, Institut će odluku upisati u odgovarajuće registre i u svojem će službenom glasilu objaviti propisane podatke o prestanku važenja zemljopisne oznake.

(5) Podaci iz stavka (4) ovoga članka koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

DIO SEDMI - PRESTANAK I UKIDANJE STATUSA OVLAŠTENOG KORISNIKA IMENA PODRIJETLA ILI ZEMLJOPISNE OZNAKE

Članak 61. (Prestanak statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

Status ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake prestaje i prije isteka predviĎenog roka iz članka 53. stavak (1) ovoga Zakona:

a) ako se ovlašteni korisnik imena podrijetla ili zemljopisne oznake odrekne svojega statusa - idućega dana od dana predaje Institutu podneska o odricanju,

b) ako je sukladno članku 59. odnosno 60. ovoga Zakona prestalo važiti ime podrijetla ili zemljopisna oznaka temeljem odluke suda ili Instituta - danom odreĎenim tom odlukom,

c) ako je prestala pravna osoba, odnosno ako je umrla fizička osoba koja ima status ovlaštenog korisnika - danom prestanka pravne osobe, odnosno smrti fizičke osobe, osim ako taj status nije prešao na pravne sljednike pravne osobe.

Članak 62. (Ukidanje rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika)

(1) Na zahtjev zainteresirane osobe, Institut može ukinuti rješenje o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake ako utvrdi da su prestali postojati uvjeti za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake predviĎeni ovim Zakonom.

(2) U postupku povodom zahtjeva za ukidanje rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake, ovlašteni korisnik imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake dužan je dokazati da postoje zakonom propisani uvjeti za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

(3) Ako podnositelj zahtjeva za ukidanje rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake tijekom postupka odustane od svojega zahtjeva, Institut može nastaviti postupak po službenoj dužnosti.

(4) U postupku povodom zahtjeva za ukidanje rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake sukladno se primjenjuju odredbe čl. 34. i 35. ovoga Zakona.

(5) Osobi koja je upisana u odgovarajući registar kao ovlašteni korisnik imena podrijetla ili zemljopisne oznake prestaje status ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake idućega dana od dana pravomoćnosti rješenja o ukidanju rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla odnosno zemljopisne oznake.

DIO OSMI - PROGLAŠAVANJE NIŠTAVIM RJEŠENJA O REGISTRACIJI IMENA PODRIJETLA ILI ZEMLJOPISNE OZNAKE, ODNOSNO RJEŠENJA O PRIZNANJU STATUSA OVLAŠTENOG KORISNIKA IMENA PODRIJETLA ILI ZEMLJOPISNE OZNAKE

Članak 63. (Uvjet za proglašavanje ništavim rješenja o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne oznake,

odnosno o priznanju statusa ovlaštenog korisnika)

Rješenje o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne oznake, odnosno rješenje o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake može se proglasiti ništavim ako se utvrdi da u vrijeme njihovog donošenja nisu bili ispunjeni uvjeti propisani ovim Zakonom za registraciju imena podrijetla ili zemljopisne oznake, odnosno za priznanje statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

Članak 64. (Prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne

oznake, odnosno rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

(1) Rješenje o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne oznake, odnosno rješenje o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake može se proglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po prijedlogu zainteresirane osobe ili pravobranitelja BiH ili ombudsmana BiH za sve vrijeme trajanja imena podrijetla ili zemljopisne oznake, odnosno statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

(2) Ako je uložen prigovor na podnesenu prijavu imena podrijetla ili zemljopisne oznake iz razloga propisanih u članku 33. st. (3) i (4) ovoga Zakona pa je rješenje o odbijanju prigovora konačno, ista osoba ne može podnijeti prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja iz istih razloga koji su navedeni u odbijenom prigovoru, osim ako podnositelj prijedloga ne dostavi nove dokaze koji bi sami ili u vezi s već korištenim dokazima mogli dovesti do drugačijeg rješenja u postupku povodom prigovora.

(3) Uz prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja podnose se odgovarajući dokazi.

Članak 65. (Postupak za proglašavanje ništavim rješenja)

(1) Postupak za proglašavanje ništavim rješenja pokreće se pisanim prijedlogom za proglašavanje ništavim rješenja.

(2) Sadržaj prijedloga iz stavka (1) ovoga članka, kao i prilozi uz prijedlog, ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja je uredan ako sadrži propisane podatke.

(4) Ako prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja nije uredan, Institut će pozvati podnositelja prijedloga da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijedloga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (4) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(6) Ako podnositelj prijedloga u roku iz stavka (4) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti prijedlog.

(7) Institut će uredan prijedlog dostaviti protivniku predlagatelja i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana primitka poziva dostavi svoj odgovor.

(8) Na obrazloženi zahtjev protivnika predlagatelja, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (7) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(9) Ako protivnik predlagatelja u ostavljenom roku ne odgovori na prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja, Institut će proglasiti ništavim rješenje o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne oznake, odnosno rješenje o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

(10) Ako to ocijeni nužnim, Institut može odrediti usmenu raspravu o podnesenom prijedlogu za proglašavanje ništavim rješenja.

(11) Nakon provedbe postupka povodom prijedloga za proglašavanje ništavim rješenja na temelju prijedloga iz članka 64. stavak (1) ovoga Zakona, Institut može u svako doba donijeti rješenje o proglašavanju ništavim rješenja o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne oznake, odnosno rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake.

(12) Rješenje o proglašavanju ništavim rješenja o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne oznake, odnosno rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake, koje je konačno u upravnom postupku, Institut će objaviti u službenom glasilu.

Članak 66. (Djelovanje na pravomoćnu sudsku presudu)

Proglašavanje ništavim rješenja o registraciji imena podrijetla ili zemljopisne oznake, odnosno rješenja o priznanju statusa ovlaštenog korisnika imena podrijetla ili zemljopisne oznake, nema djelovanje na sudske odluke u vezi s utvrĎivanjem povrede prava koje su u trenutku donošenja toga rješenja bile pravomoćne, pod uvjetom da je tužitelj odnosno ovlašteni korisnik imena podrijetla ili zemljopisne oznake bio savjestan.

DIO DEVETI - ŢALBENI POSTUPAK

Članak 67. (Pravo žalbe)

(1) Protiv odluka Instituta donesenih u prvom stupnju stranka čijem zahtjevu u cjelini ili u dijelu nije udovoljeno ima pravo žalbe u roku od 15 dana od dana dostave odluke.

(2) Druge stranke u postupku koji je okončan odlukom protiv koje se podnosi žalba smatraju se strankama u žalbenom postupku.

Članak 68. (Sadržaj žalbe)

Osim podataka koje mora sadržavati svaki podnesak, žalba mora sadržavati i:

a) oznaku upravnog akta protiv kojeg se podnosi,

b) izjavu o tomu da se upravni akt pobija u cjelini ili u odreĎenom dijelu,

c) razloge zbog kojih se podnosi žalba,

d) obrazloženje žalbe sa svim dokazima kojima podnositelj žalbe potvrĎuje svoje navode iz žalbe,

e) potpis podnositelja žalbe,

f) ovlaštenje, ako se žalba podnosi posredstvom punomoćnika.

Članak 69. (Povjerenstvo za žalbe)

(1) Povjerenstvo za žalbe osniva se kao neovisno tijelo za odlučivanje o žalbi sukladno odredbama ovoga Zakona.

(2) Povjerenstvo za žalbe ima tri člana, od kojih je jedan predsjednik Povjerenstva za žalbe, i tri zamjenika članova, od kojih je jedan zamjenik predsjednika.

(3) članove Povjerenstva za žalbe imenuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara) izmeĎu neovisnih stručnjaka u području prava industrijskog vlasništva i državnih službenika Instituta, na način ureĎen odlukom Vijeća ministara.

(4) Sjedište Povjerenstva za žalbe je pri Institutu.

(5) Institut osigurava Povjerenstvu za žalbe radni prostor i potrebnu opremu za rad, kao i obavljanje uredskih i administrativnih poslova.

(6) Povjerenstvo za žalbe ima svoj poseban pečat.

(7) Predsjednik Povjerenstva za žalbe upravlja njegovim radom.

(8) U slučaju odsutnosti predsjednika Povjerenstva za žalbe, zamjenjuje ga zamjenik predsjednika, a člana zamjenik člana Povjerenstva za žalbe.

(9) Predsjednik i članovi Povjerenstva za žalbe neovisni su u radu, nisu obvezani bilo kakvim uputama ravnatelja Instituta i svoje zadaće obavljaju nepristrano, sukladno zakonu i pravilima struke.

(10) Predsjednik i članovi Povjerenstva za žalbe imaju položaj neovisnih stručnjaka, a naknadu za svoj rad ostvaruju sukladno provedbenom propisu o naknadama za rad u Povjerenstvu za žalbe.

(11) članovi Povjerenstva za žalbe i zamjenici članova koji su sudjelovali u donošenju odluke u prvostupanjskom postupku, ili ako postoje neki drugi razlozi za njihovo izuzeće, ne mogu sudjelovati u postupku povodom žalbe u konkretnom predmetu.

(12) Povjerenstvo za žalbe donosi poslovnik o radu.

Članak 70. (Odlučivanje o žalbi)

(1) Povjerenstvo za žalbe odlučuje većinom glasova na sjednici.

(2) Povjerenstvo za žalbe odlučuje na temelju podnesene žalbe, a kada to smatra nužnim, može odrediti održavanje usmene rasprave.

(3) U postupku odlučivanja o žalbi na odgovarajući se način primjenjuju odredbe čl. 27., 30., 35., 46., 48. i 65. ovoga Zakona.

DIO DESETI - GRAĐANSKOPRAVNA ZAšTITA

Članak 71. (Tužba zbog povrede prava)

(1) U slučaju povrede registriranog imena podrijetla ili registrirane zemljopisne oznake tužitelj može tužbom zahtijevati:

a) utvrĎivanje povrede prava,

b) zabranu daljnjeg činjenja počinjene povrede i budućih sličnih povreda prestankom ili suzdržavanjem od radnji koje to pravo povreĎuju,

c) uklanjanje stanja nastalog povredom prava,

d) povlačenje predmeta povrede iz gospodarskih tokova uz uvažavanje interesa trećih savjesnih osoba,

e) potpuno uklanjanje predmeta povrede iz gospodarskih tokova,

f) uništenje predmeta kojima je počinjena povreda prava,

g) uništenje sredstava koja su isključivo ili u pretežitoj mjeri namijenjena ili se rabe za činidbu povreda i koja su vlasništvo povreditelja,

h) prepuštanje predmeta povrede nositelju prava uz naknadu troškova proizvodnje,

i) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka,

j) objavljivanje presude o trošku tuženika.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevima iz stavka (1) toč. c), d), e), f), g) i h) ovog članka sud je dužan uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, osobito razmjer izmeĎu težine učinjene povrede i zahtjeva, kao i interes ovlaštene osobe za osiguravanjem efektivne zaštite prava.

(3) U postupku protiv osobe čije su usluge bile korištene za povredu prava, a postojanje te povrede već je pravomoćno ustanovljeno u postupku prema trećoj osobi, pretpostavlja se da postoji povreda prava.

(4) Postupak po tužbi iz stavka (1) ovoga članka je žuran.

Članak 72. (Povreda imena podrijetla ili zemljopisne oznake)

Povredom imena podrijetla ili zemljopisne oznake smatra se svako neovlašteno korištenje imena podrijetla ili zemljopisne oznake u smislu članka 54. ovoga Zakona i činjenje neke od nedopuštenih radnji u smislu članka 55. ovoga Zakona.

Članak 73. (Naknada štete)

(1) Za sve povrede prava iz ovoga Zakona vrijede opća pravila o naknadi štete i odgovornosti za štetu, osim ako ovim Zakonom nije drukčije odreĎeno.

(2) Osoba koja povrijedi ime podrijetla ili zemljopisnu oznaku dužna je platiti odštetu svim osobama koje imaju status ovlaštenog korisnika tog imena podrijetla odnosno te zemljopisne oznake, u opsegu koji se odreĎuje prema općim pravilima o naknadi štete.

Članak 74. (Penal)

(1) Ako je povreda imena podrijetla ili zemljopisne oznake učinjena namjerno ili krajnjom nepažnjom, tužitelj može tražiti od osobe koja je povrijedila ime podrijetla ili zemljopisnu oznaku naknadu do trostrukog iznosa stvarne štete i izmakle dobiti.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevu za plaćanje penala sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, a osobito opseg nastale štete, stupanj krivnje povreditelja i preventivni cilj penala.

Članak 75. (Aktivna legitimacija za tužbu)

(1) Tužbu zbog povrede imena podrijetla ili zemljopisne oznake mogu podnijeti osobe iz članka 19. ovoga Zakona koje su ustanovile ime podrijetla ili zemljopisnu oznaku, ovlašteni korisnik imena podrijetla ili zemljopisne oznake, udruga potrošača i pravobranitelj BiH.

(2) Ako je pred Institutom odnosno sudom pokrenut postupak iz čl. 60., 62. ili 64. ovoga Zakona, sud koji postupa po tužbi iz članka 71. ovoga Zakona dužan je prekinuti postupak do konačne odluke Instituta ili suda.

Članak 76. (Rok za podnošenje tužbe)

Tužba zbog povrede registriranog imena podrijetla ili zemljopisne oznake može se podnijeti u roku od tri godine od dana kada je tužitelj saznao za povredu i počinitelja, a najkasnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi puta počinjena.

Članak 77. (Privremene mjere)

(1) Sud će odrediti privremenu mjeru u svrhu osiguranja zahtjeva prema odredbama ovoga Zakona ako predlagatelj učini vjerojatnim:

a) da je nositelj prava iz ovoga Zakona i

b) da je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede.

(2) Nositelj prava mora učiniti vjerojatnim i jednu od sljedećih pretpostavki:

a) opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano,

b) da je privremena mjera potrebna u svrhu sprečavanja nastanka štete koju će kasnije biti teško popraviti ili

c) da pretpostavljeni povreditelj donošenjem privremene mjere koja bi se kasnije u postupku pokazala neopravdanom ne bi pretrpio veće negativne posljedice od onih koje bi bez donošenja takve privremene mjere pretrpio nositelj prava.

(3) Nositelj prava koji predlaže donošenje privremene mjere bez prethodnog obavještavanja i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz st. (1) i (2) ovoga članka, učiniti vjerojatnim da bi bilo kakva odgoda donošenja privremene mjere prouzročila nositelju prava nastanak štete koju bi bilo teško popraviti.

(4) U slučaju donošenja privremene mjere prema odredbama stavka (3) ovoga članka, sud će protivnoj strani dostaviti rješenje o privremenoj mjeri odmah nakon njezinog izvršenja.

(5) Nositelj prava ne mora dokazivati opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano ako učini vjerojatnim da će predložena privremena mjera prouzročiti pretpostavljenom povreditelju samo neznatnu štetu.

(6) Smatra se da opasnost postoji ako bi zahtjeve trebalo ostvarivati u inozemstvu.

(7) Sud za osiguranje zahtjeva, prema stavku (1) ovoga članka, može odrediti bilo koju privremenu mjeru kojom se može postići cilj osiguranja, a osobito:

a) pretpostavljenom povreditelju zabraniti radnje kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona,

b) oduzeti, ukloniti iz prometa i pohraniti predmete povrede i sredstva povrede koji su isključivo ili u pretežnoj mjeri namijenjeni odnosno rabe se za činidbu povreda.

(8) Ako je mjera odreĎena prije podnošenja tužbe, sud će u rješenju odrediti i rok u kojem predlagatelj mora podnijeti tužbu u svrhu opravdavanja te mjere.

(9) Rok iz stavka (8) ovoga članka ne može biti dulji od 20 radnih dana, odnosno 31 kalendarskog dana, od dana dostavljanja rješenja predlagatelju, ovisno o tomu koji rok istječe kasnije.

(10) Sud mora odlučiti o prigovoru protiv rješenja o privremenoj mjeri u roku od 30 dana od dana podnošenja odgovora na prigovor, odnosno od isteka roka za podnošenje tog odgovora.

(11) Postupak u vezi s donošenjem privremene mjere je žuran.

Članak 78. (Osiguranje dokaza)

(1) Sud će donijeti rješenje o osiguranju dokaza ako predlagatelj pruži sudu razumne dokaze o tomu:

a) da je nositelj prava iz ovog Zakona,

b) da je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede,

c) da će dokazi o toj povredi biti uništeni ili kasnije neće moći biti izvedeni.

(2) Nositelj prava koji traži donošenje rješenja o osiguranju dokaza bez prethodnog obavještavanja i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz stavka (1) ovoga članka, učiniti vjerojatnim i postojanje opasnosti da će dokazi o povredi, zbog radnji protivne strane biti uništeni, ili da se kasnije neće moći izvesti.

(3) U slučaju donošenja odluke o osiguranju dokaza prema odredbama stavka (2) ovoga članka, sud će rješenje o osiguranju dostaviti protivnoj strani odmah nakon izvoĎenja dokaza.

(4) Sud može rješenjem iz stavka (1) ovoga članka odrediti da se izvede bilo koji dokaz, a osobito:

a) očevid prostorija, poslovne dokumentacije, inventara, baza podataka, računalnih memorijskih jedinica ili drugih stvari,

b) oduzimanje uzoraka predmeta povrede,

c) pregled i predaju dokumenata,

d) odreĎivanje i saslušanje vještaka,

e) saslušanje svjedoka.

(5) Osiguranje dokaza može se tražiti i nakon pravomoćno okončanog postupka, ako je to potrebno u svrhu pokretanja postupka prema izvanrednim pravnim lijekovima, ili za vrijeme takvog postupka.

(6) U postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona o parničnom postupku, a koje se odnose na privremene mjere, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno.

(7) Postupak osiguranja dokaza je žuran.

(8) Ako se kasnije pokaže da je prijedlog za osiguranje dokaza neopravdan ili ako nositelj prava taj prijedlog ne opravda, protivna strana ima pravo tražiti:

a) vraćanje oduzetih predmeta,

b) zabranu korištenja pribavljenih informacija,

c) naknadu štete.

(9) Sud u postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, mora osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlouporabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka protivne strane.

Članak 79. (Dužnost obavještavanja)

(1) Sud može tijekom parnice, zbog povrede prava iz ovog Zakona, na temelju opravdanog zahtjeva jedne od stranaka naložiti povreditelju prava da dostavi podatke o izvoru i distributivnim kanalima robe i usluga kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(2) Sud može naložiti da podatke iz stavka (1) ovoga članka dostave sudu i osobe koje u opsegu komercijalne djelatnosti:

a) posjeduju robu za koju se sumnja da se njome povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

b) koriste usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

c) daju usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(3) Smatra se da je neka radnja poduzeta u opsegu komercijalne djelatnosti ako je poduzeta za pribavljanje posredne ili neposredne ekonomske koristi.

(4) Pojam komercijalne djelatnosti ne obuhvaća radnje savjesnih krajnjih potrošača.

(5) Sud može naložiti da podatke iz stavka (1) ovog članka dostavi sudu i osoba koju je neka od osoba navedenih u stavku (2) ovoga članka označila kao umiješanu u proizvodnju, izradu i distribuciju robe ili davanje usluga za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(6) Podaci traženi na temelju stavka (1) ovoga članka mogu naročito obuhvaćati:

a) ime, adresu, odnosno tvrtku i sjedište proizvoĎača, izraĎivača, distributera, dobavljača i drugih prethodnih posjednika robe, odnosno davatelja usluga, kao i namjeravanih prodavatelja na veliko i malo,

b) podatke o količinama proizvedene, izraĎene, isporučene, primljene ili naručene robe ili usluga, kao i o cijenama ostvarenim za odnosnu robu i usluge.

Članak 80. (IzvoĎenje dokaza)

(1) Ako sud odluči da će izvesti predloženi dokaz koji se nalazi kod protivne strane, ta je strana dužna na zahtjev suda predati dokazna sredstva kojima raspolaže.

(2) Stavak (1) ovoga članka odnosi se i na bankarsku, financijsku i poslovnu dokumentaciju koja je pod nadzorom protivne strane, ako se radi o povredi koja dostiže opseg komercijalne djelatnosti.

(3) U postupku izvoĎenja dokaza primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se ureĎuje parnični postupak, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno.

(4) Sud mora nakon izvoĎenja dokaza, sukladno stavku (1) ovoga članka, osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlouporabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka protivne strane.

Članak 81. (Sredstvo osiguranja za protivnu stranu)

Na zahtjev osobe protiv koje je pokrenut postupak za odreĎivanje privremene mjere ili osiguranja dokaza, sud može odrediti odgovarajući novčani iznos kao sredstvo osiguranja u slučaju da je zahtjev neutemeljen na teret podnositelja zahtjeva.

DIO JEDANAESTI - CARINSKE MJERE

Članak 82. (Zahtjev nositelja prava)

(1) Nositelj isključivih prava prema ovome Zakonu, koji opravdano sumnja da će doći do uvoza, provoza ili izvoza robe proizvedene protivno odredbama ovoga Zakona, može kod nadležnog carinskog tijela (u daljnjem tekstu: carinsko tijelo) podnijeti zahtjev za zaštitu svojih prava putem carinskih mjera privremenog zadržavanja robe od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Zahtjev za zaštitu prava, prema stavku (1) ovoga članka, mora sadržavati:

a) podatke o podnositelju zahtjeva i o nositelju isključivog prava iz ovog Zakona, ako se ne radi o istoj osobi,

b) detaljan opis robe, koji omogućava njezinu identifikaciju,

c) dokaze o tomu da je podnositelj zahtjeva, odnosno osoba koju je on ovlastio, nositelj isključivog prava iz ovoga Zakona u vezi s tom robom,

d) dokaze o tomu da je isključivo pravo vjerojatno povrijeĎeno,

e) druge podatke kojima raspolaže podnositelj važne za odlučivanje o zahtjevu, kao što su podaci o lokaciji robe i njezinoj destinaciji, očekivani datum dolaska ili odlaska pošiljke, podaci o prijevoznom sredstvu, podaci o uvozniku, izvozniku, primatelju i sl.,

f) vremensko razdoblje u kojem će carinska tijela postupati prema zahtjevu i koje ne može biti dulje od dvije godine od dana podnošenja zahtjeva.

(3) Carinsko tijelo može, prije donošenja odluke kojom udovoljava zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, tražiti od nositelja prava da položi osiguranje za troškove pohranjivanja i prijevoza robe, kao i za naknadu štete, koji bi u vezi s robom mogli nastati carinskom tijelu, kao i strani protiv koje je prihvaćen zahtjev iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, ono o tomu obavještava sve carinske ispostave i nositelja prava.

Članak 83. (Postupak nakon privremenog zadržavanja robe)

(1) Ako carinska ispostava pri provedbi carinskog postupka naĎerobu koja odgovara opisu robe iz odluke nadležnog carinskog tijela, ona će tu robu privremeno zadržati od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Odluka o privremenom zadržavanju robe uručuje se njezinom uvozniku.

(3) U odluci iz stavka (2) ovoga članka odreĎuje se da se vlasnik robe, odnosno osoba koja je ovlaštena za raspolaganje robom, u roku od deset radnih dana od dana privremenog zadržavanja može očitovati o tomu radi li se o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovoga Zakona.

(4) Ako carinsko tijelo ne primi pisano očitovanje vlasnika ili osobe koja je ovlaštena raspolagati robom u roku iz stavka (3) ovoga članka, ono može na zahtjev i o trošku nositelja prava oduzeti i uništiti privremeno zadržanu robu.

(5) Ako vlasnik robe ili osoba koja je ovlaštena raspolagati robom u roku iz stavka (3) ovoga članka podnese izjavu da se ne radi o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovoga Zakona, nositelj prava u roku od deset radnih dana od primitka obavijesti o takvoj izjavi može podnijeti tužbu zbog povrede prava.

(6) Ako posebne okolnosti slučaja to opravdavaju, carinsko tijelo može, na zahtjev nositelja prava, odrediti dodatni rok za podnošenje tužbe iz stavka (5) ovoga članka, koji ne može biti dulji od deset radnih dana.

(7) Nositelj prava ili osoba koju on ovlasti može za vrijeme privremenog zadržavanja izvršiti pregled i kontrolu robe i prateće dokumentacije u opsegu koji je potreban za utvrĎivanje njegovih zahtjeva i za ostvarivanje sudske zaštite njegovih prava uz osiguranje zaštite povjerljivih podataka.

(8) Pravo na pregled i kontrolu robe ima i njezin uvoznik.

(9) Ako nositelj prava ne podnese tužbu iz stavka (5) ovoga članka, privremeno zadržana roba pušta se u traženu carinski dopuštenu uporabu odnosno promet.

(10) Ako nositelj prava pokrene sudski postupak, carinsko tijelo donijet će odluku o zapljeni robe do donošenja pravomoćne sudske odluke.

Članak 84. (Postupak po službenoj dužnosti)

(1) Ako carinska ispostava pri provedbi carinskog postupka u vezi s uvozom, provozom ili izvozom robe opravdano sumnja da su odreĎenom robom povrijeĎena prava prema ovome Zakonu, ona će privremeno zadržati puštanje te robe u promet i o tomu obavijestiti carinsko tijelo.

(2) Carinsko tijelo pismeno obavještava nositelja prava o zadržavanju robe, o sumnji da se radi o povredi njegovih prava i o mogućnosti da podnese zahtjev prema članku 82. ovoga Zakona u roku od pet radnih dana od dana zadržavanja robe.

(3) Ako nositelj prava podnese zahtjev sukladno stavku (2) ovoga članka, roba se zadržava do donošenja odluke carinskog tijela.

(4) Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz članka 82. ovoga Zakona, roba se privremeno zadržava za daljnjih deset radnih dana.

(5) Nositelj prava u roku iz stavka (4) ovog članka mora provesti radnje iz članka 83. stavak (7) ovoga Zakona.

(6) Odredbe čl. 83. i 84. ovoga Zakona ne primjenjuju se na uvoz, provoz ili izvoz robe u malim količinama namijenjenim za privatnu i nekomercijalnu uporabu, koje se unose ili iznose kao dio osobne prtljage ili šalju u malim pošiljkama.

Članak 85. (Primjena drugih carinskih propisa)

(1) Na carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona na odgovarajući se način primjenjuju ostali carinski propisi.

(2) Bliže propise o provedbi carinskih mjera iz ovoga dijela Zakona donosi Vijeće ministara na prijedlog Uprave za neizravno oporezivanje BiH.

(3) Carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona je žuran.

DIO DVANAESTI - PREKRŠAJNE ODREDBE

Članak 86. (Prekršaji)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 200.000 KM kaznit će se za prekršaj pravna osoba ili poduzetnik koji na način iz članka 72. ovoga Zakona povrijede registrirano ime podrijetla ili zemljopisnu oznaku.

(2) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 20.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka i odgovorna osoba u pravnoj osobi i kod poduzetnika.

(3) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 10.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka fizička osoba.

(4) Predmeti koji su nastali činjenjem prekršaja iz stavka (1) ovoga članka oduzet će se i uništiti, a predmeti, odnosno ureĎaji namijenjeni ili uporabljeni za počinjenje tih prekršaja će se oduzeti.

(5) Prekršajni postupak na temelju odredaba ovoga članka je žuran.

Članak 87. (Zaštitna mjera)

(1) Pravnoj osobi i poduzetniku koji počine prekršaje iz članka 86. stavak (1) ovoga Zakona u obavljanju djelatnosti može se izreći zaštitna mjera zabrane obavljanja djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se vrijeĎaregistrirano ime podrijetla ili zemljopisna oznaka u trajanju do jedne godine, ako je počinjeni prekršaj osobito težak zbog načina izvršenja, posljedica djela ili drugih okolnosti počinjenog prekršaja.

(2) Pravnoj osobi i poduzetniku koji počine prekršaj iz članka 86. stavak (1) ovoga Zakona u povratu izreći će se zaštitna mjera zabrane djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se vrijeĎa registrirano ime podrijetla ili zemljopisna oznaka u trajanju od najmanje jedne godine.

Članak 88. (Inspekcijska kontrola u vezi s prekršajima)

(1) Inspekcijsku kontrolu u vezi s prekršajima propisanim u članku 86. ovoga Zakona i izricanje zaštitne mjere propisane u članku 87. ovoga Zakona obavlja inspekcija nadležna za kontrolu tržišta u Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Brčko Distriktu BiH.

(2) Inspekcijski postupak je žuran.

DIO TRINAESTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 89. (Prava priznata do primjene ovoga Zakona i provedbeni propisi za izvršenje ovoga Zakona)

(1) Registrirane zemljopisne oznake koje vrijede na dan stupanja na snagu ovoga Zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primjenjivati odredbe ovoga Zakona.

(2) Ravnatelj Instituta donijet će provedbene propise za izvršenje ovoga Zakona u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga Zakona, izuzev propisa iz članka 85. stavak (2) ovoga Zakona.

(3) Provedbene propise u smislu stavka (2) ovoga članka čine: Pravilnik o postupku za priznanje oznake podrijetla proizvoda, imena podrijetla i zemljopisne oznake, Odluka o posebnim troškovima postupka za stjecanje i održavanje prava industrijskog vlasništva, Odluka o uvjetima za upis u registre zastupnika za zaštitu industrijskog vlasništva, Pravilnik o stručnom ispitu za zastupnike za zaštitu industrijskog vlasništva i Odluka o naknadi za rad u Povjerenstvu za žalbe.

Članak 90. (Prestanak važenja drugih propisa i postupci za priznanje žiga u tijeku)

(1) Početkom primjene ovoga Zakona prestaju važiti odredbe GLAVE II - VRSTE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNIšTVA Odjeljak 4. - ZEMLJOPISNA OZNAKA (čl. 116. - 126.) Zakona o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 3/02 i 29/02) koje se odnose na zemljopisnu oznaku, kao i odredbe koje se mogu sukladno primijeniti na zemljopisnu oznaku.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, Zakon o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini primjenjivat će se i dalje na sve upravne postupke u vezi sa zemljopisnom oznakom koji nisu okončani do dana početka primjene ovoga Zakona.

Članak 91. (Primjena meĎunarodnih ugovora)

Odredbe meĎunarodnih ugovora u vezi s oznakama zemljopisnog podrijetla, imenom podrijetla i zemljopisnom oznakom, kojima je pristupila Bosna i Hercegovina, primjenjuju se na predmete koje tretira ovaj Zakon i u slučaju sukoba s odredbama ovoga Zakona primjenjuju se odredbe meĎunarodnih ugovora.

Članak 92. (Jedinstvena primjena odredaba o Povjerenstvu za žalbe u Zakonu o patentu, Zakonu o žigu i

Zakonu o industrijskom dizajnu)

Odredbe čl. 69. i 70. ovoga Zakona i odgovarajuće odredbe Zakona o patentu, Zakona o žigu i Zakona o industrijskom dizajnu, kojima se ureĎuje Povjerenstvo za žalbe Instituta, primjenjuju se na način da se formira jedno povjerenstvo za žalbe.

Članak 93. (Stupanje na snagu Zakona)

Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 1. siječnja 2011. godine.

PSBiH broj 515/10 28. svibnja 2010. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Zastupničkog doma

Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Ţivković, v. r.

Predsjedatelj Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, v. r.

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Број

53 Година XIV

Уторак, 29. јуна 2010. године

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik

ISSN 1512-7508 - srpski jezik

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

На основу члана IV 4а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на 75. сједници Представничког дома, одржаној 7. априла 2010. године, и на 46. сједници Дома народа, одржаној 28. маја 2010. године, усвојила је

ЗАКОН

О ЗАШТИТИ ОЗНАКА ГЕОГРАФСКОГ ПОРИЈЕКЛА

ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Закона)

(1) Овим законом уређују се начин стицања, одржавање, садржај, престанак и правна заштита ознака географског поријекла у Босни и Херцеговини (у даљњем тексту: БиХ).

(2) Овај закон примјењује се и на имена поријекла и географске ознаке које су међународно регистроване за БиХ.

(3) Одредбе овог закона неће се примјењивати на оне производе у дијелу у којем су стицање и систем заштите, као и остваривање права у коришћењу ознаке географског поријекла на тим производима изричито другачије уређени посебним законом.

Члан 2. (Појам ознаке географског поријекла)

(1) Ознака географског поријекла (у даљњем тексту: ознака поријекла) јесте свака ознака којом се нека земља или мјесто које се у њој налази, директно или индиректно, означава као земља или мјесто географског поријекла производа.

(2) Ознаке поријекла употребљавају се за обиљежавање природних, пољопривредних, индустријских, занатских и производа домаће радиности.

Члан 3. (Појам географске ознаке)

Географска ознака је ознака која идентификује одређену робу као робу поријеклом са територије одређене земље, региона или локалитета са те територије, гдје се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу приписати њеном географском поријеклу.

Члан 4. (Појам имена поријекла)

Име поријекла је географски назив земље, региона или локалитета који служи да означи производ који одатле потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљени географском средином, која обухвата природне и људске факторе и чија се производња, прерада и припрема у цјелини одвијају на одређеном ограниченом подручју.

Члан 5. (Традиционални и историјски називи)

Ознаку поријекла чини и назив који није административни географски назив одређене земље, региона или локалитета, који је дугом употребом у промету постао општепознат као традиционални назив производа који потиче са тог подручја, или је у питању историјски назив тог подручја, ако испуњава услове из чл. 2, 3. и 4. овог закона.

Члан 6. (Поријекло сировине)

Производ се може изузетно заштитити именом поријекла или географском ознаком ако има доказано традиционално обиљежје, високу репутацију и добро је познат, те када сировина за производњу тог производа потиче са подручја различитог или ширег од подручја прераде, ако је подручје производње сировине ограничено и постоје посебни услови за производњу те сировине, као и систем инспекцијске контроле који обезбјеђује надзор над испуњењем посебних услова.

Члан 7. (Хомонимни називи)

Ако су називи двају или више мјеста одакле производ потиче идентични, или готово идентични у писаном или говорном облику (хомонимни називи), заштита таквих географских назива биће призната свим заинтересованим лицима која испуњавају услове прописане овим законом, на основу принципа праведног и равноправног третирања произвођача на тржишту и истинитог обавјештавања потрошача, осим када то може изазвати забуну у јавности о тачном географском поријеклу производа.

Члан 8. (Називи који се не могу заштитити географском ознаком или именом поријекла)

(1) Географском ознаком или именом поријекла не може се заштитити назив:

а) који је супротан јавном поретку или моралу,

б) који представља име заштићене биљне сорте или животињске врсте, ако би то могло јавност довести у заблуду о географском поријеклу производа,

ц) чији би изглед или садржај могао створити забуну у привредном промету у погледу врсте, поријекла, квалитета, начина производње или других карактеристика производа,

д) који представља тачан назив земље, региона или локалитета с којег производ потиче, али који код потрошача изазива лажну представу да производ потиче из друге земље, региона или локалитета,

е) који је усљед дуготрајне употребе у обичном говору изгубио своје географско значење и постао генеричан, односно уобичајен назив за означавање одређеног производа,

ф) који није заштићен, или је престао да буде заштићен, у земљи поријекла, или који се престао користити у тој земљи.

(2) Овим законом не штити се име поријекла или географска ознака за производ од винове лозе, ако је та ознака идентична са именом сорте грожђа која је постојала на територији БиХ прије 1. јануара 1995. године.

Члан 9. (Генерички назив)

(1) Генерички назив је онај географски назив који је, иако се односи на географско мјесто на којем је производ првобитно настао, или је стављен на тржиште, у уобичајеном говору изгубио своје географско значење и постао општи назив тог производа.

(2) При утврђивању да ли је неки географски назив постао генерички назив, узимају се у обзир све околности, а нарочито постојећа ситуација на географском подручју са којег производ потиче и гдје се користи.

Члан 10. (Национални третман)

(1) Страна физичка и правна лица у погледу заштите ознака поријекла у БиХ уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица, ако то произлази из међународних уговора или конвенција којима је приступила или их је ратификовала БиХ (у даљњем тексту: међународни уговори и конвенције), или из принципа реципроцитета.

(2) Постојање реципроцитета се претпоставља док се не докаже супротно.

Члан 11. (Надлежност за поступак заштите ознака поријекла)

(1) Правна заштита ознака поријекла, у складу са одредбама Мадридског споразума о сузбијању лажних или преварних ознака поријекла на производима од 14. априла 1891. године, остварује се директном примјеном тих одредаба и прописа о сузбијању нелојалне конкуренције, у судском поступку пред стварно и мјесно надлежним судом, или у управном поступку пред надлежним царинским органом или органом тржишне инспекције.

(2) Суд је надлежан да одлучи које ознаке поријекла, због свог генеричног карактера, не уживају заштиту у складу са одредбама Мадридског споразума о сузбијању лажних или преварних ознака поријекла на производима, искључујући из резерве одређене овим ставом географске називе региона за ознаке поријекла производа од винове лозе.

Члан 12. (Надлежност за поступак заштите имена поријекла и географске ознаке)

(1) Послове који се односе на поступак заштите географске ознаке и имена поријекла у управном поступку прописаном овим законом обавља Институт за интелектуалну својину Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Институт).

(2) Ако није другачије прописано овим законом, у поступку пред Институтом примјењују се одредбе Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07 и 93/09).

(3) Против одлуке Института донесене у поступку из става (1) овог члана може се изјавити жалба Комисији за жалбе Института (у даљњем тексту: Комисија за жалбе) у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

(4) Против одлуке Комисије за жалбе може се покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине, у року од 30 дана од дана пријема одлуке.

Члан 13. (Регистри)

(1) Институт у електронској форми води Регистар пријава имена поријекла, Регистар пријава за признање статуса овлашћених корисника имена поријекла, Регистар пријава за признање статуса овлашћених корисника географских ознака, Регистар имена поријекла, Регистар географских ознака, Регистар овлашћених корисника имена поријекла, Регистар овлашћених корисника географских ознака, Регистар међународних пријава имена поријекла и Регистар заступника за заштиту географских ознака и имена поријекла (у даљњем тексту: Регистар заступника).

(2) Регистром међународних пријава имена поријекла сматраће се збирка пријава имена поријекла поднесених на основу Лисабонског аранжмана о заштити имена поријекла и њиховом међународном регистровању и објављених од Међународног бироа Свјетске организације за интелектуалну својину (у даљњем тексту: Међународни биро).

(3) Регистри из става (1) овог члана обједињени су у јединствени систем регистара индустријске својине БиХ у електронској форми.

(4) Садржај регистара из става (1) овог члана прописаће се посебним прописом о спровођењу овог закона (у даљњем тексту: пропис о спровођењу).

(5) Регистри из става (1) овог члана сматрају се јавним књигама и заинтересована лица могу их разгледати без плаћања посебних такса.

(6) На писмени захтјев заинтересованих лица и уз плаћање прописане таксе и накнаде трошкова поступка, Институт ће издати копије докумената и одговарајуће потврде и увјерења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Члан 14. (Заступање)

(1) Физичка и правна лица која се баве заступањем у поступку заштите имена поријекла и географских ознака пред Институтом морају бити уписана у Регистар заступника из члана 13. став (1) овог закона.

(2) Страно физичко или правно лице у поступку пред Институтом мора заступати заступник уписан у Регистар заступника, а домаће правно и физичко лице може пред Институтом иступати и самостално.

(3) У Регистар заступника уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене прописом о спровођењу.

Члан 15. (Пружање информација)

(1) Институт ће сваком лицу, на његов писмени захтјев, омогућити увид у документацију која се односи на име поријекла или географску ознаку.

(2) Садржај и начин увида из става (1) овог члана уредиће се прописом о спровођењу.

(3) Услуге претраживања пријављених и регистрованих имена поријекла и географских ознака за страна лица обављају се посредством заступника из члана 14. став (2) овог закона, а домаћа лица услуге претраживања могу захтијевати и самостално.

Члан 16. (Таксе и накнаде у поступку регистровања имена поријекла или географске ознаке,

стицања и одржавања статуса овлашћеног корисника и пружања информационих услуга)

(1) За све радње у поступку регистровања и престанка имена поријекла или географске ознаке, стицања, одржавања и престанка статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке и за пружање информационих услуга плаћају се таксе сагласно важећим прописима којима се уређују државне административне таксе (у даљњем тексту: таксе) и накнаде посебних трошкова поступка (у даљњем тексту: трошкови поступка) у висини одређеној посебном тарифом коју доноси Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, на предлог директора Института.

(2) Доказ о плаћеној такси и трошковима поступка из става (1) овог члана доставља се Институту на начин утврђен прописима о спровођењу.

Члан 17. (Међународно регистровање имена поријекла или географске ознаке)

(1) Овлашћени корисник имена поријекла или географске ознаке, односно подносилац пријаве за регистровање имена поријекла или географске ознаке може поднијети захтјев за међународно регистровање имена поријекла или географске ознаке у складу са међународним уговором који обавезује БиХ.

(2) Захтјев за међународно регистровање из става (1) овог члана, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, подноси се путем Института.

(3) Садржај захтјева за међународно регистровање имена поријекла или географске ознаке и поступање Института по том захтјеву уредиће се прописом о спровођењу.

ДИО ДРУГИ - ПОСТУПАК ПО ПРИЈАВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА ИЛИ ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ

Члан 18. (Покретање поступка за регистровање имена поријекла или географске ознаке)

(1) Поступак за регистровање имена поријекла или географске ознаке покреће се одговарајућом пријавом.

(2) Пријава имена поријекла или географске ознаке може се односити само на једну ознаку или име географског подручја и само на једну врсту производа.

Члан 19. (Лица која могу поднијети пријаву за регистровање имена поријекла или географске

ознаке)

Пријаву за регистровање имена поријекла или географске ознаке (у даљњем тексту: пријава имена поријекла или географске ознаке) могу поднијети:

а) домаћа физичка или правна лица која на одређеном географском подручју производе производе који се означавају називом тог географског подручја,

б) удружења лица из тачке а) овог става, привредне коморе, удружења потрошача, општински, кантонални, ентитетски и државни органи заинтересовани за заштиту имена поријекла, односно географске ознаке у оквиру својих активности,

ц) страна физичка или правна лица, односно страна удружења, ако је име поријекла, односно географска ознака призната у земљи поријекла, када то произлази из међународних уговора.

Члан 20. (Битни дијелови пријаве имена поријекла или географске ознаке)

Битни дијелови пријаве имена поријекла или географске ознаке су:

а) захтјев за регистровање имена поријекла или географске ознаке,

б) опис географског подручја,

ц) подаци о специфичним карактеристикама производа.

Члан 21. (Захтјев за регистровање имена поријекла или географске ознаке)

(1) Захтјев за регистровање имена поријекла или географске ознаке садржи:

а) податке о подносиоцу пријаве,

б) географски назив који се штити,

ц) врсту производа који се обиљежава одређеним географским називом,

д) географски назив подручја или мјеста из којег потиче производ који се обиљежава одређеним географским називом,

е) потпис подносиоца пријаве,

ф) доказ о плаћеној такси,

г) пуномоћ, ако се пријава подноси посредством пуномоћника.

(2) Ако пријаву подноси страно лице, захтјев из става (1) овог члана мора садржавати и јавну исправу коју издаје надлежни орган у држави поријекла којом се потврђује да је име поријекла, односно географска ознака призната у држави поријекла, као и овјерени превод те јавне исправе на један од језика у службеној употреби у БиХ.

(3) Захтјев за регистровање имена поријекла, уз елементе из става (1) овог члана, садржи и назнаку о овлашћеној акредитованој организацији која врши контролу посебних својстава производа.

(4) Захтјев за регистровање географске ознаке, уз елементе из става (1) овог члана, може садржавати и изглед географске ознаке ако поред ријечи садржи и фигуративне дијелове, или само фигуративне дијелове који су подобни да идентификују географско поријекло одређене робе.

Члан 22. (Опис географског подручја)

Опис географског подручја садржи податке о географском подручју са којег потиче производ и обухвата ближе одређење административних граница тог подручја, географску мапу тог подручја и податке о географским и људским факторима који условљавају специфичне карактеристике, квалитет или репутацију производа који је у питању.

Члан 23. (Подаци о специфичним карактеристикама производа)

(1) Подаци о специфичним карактеристикама производа, ако је у питању пријава географске ознаке, садрже опис начина производње производа, прецизну назнаку специфичних карактеристика или квалитета производа, укључујући и податке о стеченој репутацији, одредбе о томе ко има право на употребу географске ознаке и под којим условима, као и одредбе о правима и обавезама корисника географске ознаке.

(2) Подаци о специфичним карактеристикама производа, ако је у питању пријава имена поријекла, подносе се у форми елабората о начину производње производа и посебним својствима и квалитету производа, који садржи нарочито:

а) податке о подносиоцу пријаве имена поријекла и лицу овлашћеном да га представља,

б) географски назив који се штити,

ц) податке о устаљеном начину и поступку производње производа,

д) податке о посебним својствима и квалитету производа,

е) податке о узрочној вези између географског подручја и посебних својстава и квалитета производа,

ф) доказ о извршеној контроли посебних својстава производа од овлашћене акредитоване организације,

г) одредбе о начину обиљежавања производа,

х) одредбе о томе ко и под којим условима има право да користи име поријекла,

и) одредбе о правима и обавезама корисника имена поријекла,

ј) податке одређене другим прописима којима се регулише квалитет конкретног производа.

(3) Доказ из става (2) тачка ф) овог члана не може бити старији од шест мјесеци.

Члан 24. (Датум подношења пријаве имена поријекла или географске ознаке)

(1) За признање датума подношења пријаве имена поријекла или географске ознаке потребно је да пријава поднесена Институту на тај датум садржи битне дијелове пријаве из члана 20. овог закона.

(2) Институт подносиоцу пријаве, на његов примјерак, потврђује пријем пријаве.

(3) По пријему пријаве Институт испитује да ли пријава садржи дијелове из става (1) овог члана.

(4) Ако пријава не садржи дијелове из става (1) овог члана, Институт ће писмено позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана, који се не може продужити, отклони недостатке због којих пријава није могла бити уписана у одговарајући регистар пријава, уз упозорење да ће пријава бити одбачена ако недостаци не буду отклоњени.

(5) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана не отклони недостатке, Институт ће закључком одбацити пријаву.

(6) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана отклони недостатке, Институт ће закључком признати као датум подношења пријаве онај датум када је подносилац пријаве отклонио уочене недостатке.

(7) Пријава којој је признат датум подношења уписује се у одговарајући регистар пријава.

Члан 25. (Регистар пријава имена поријекла и Регистар пријава географских ознака)

У Регистар пријава имена поријекла и Регистар пријава географских ознака уписују се подаци о битним дијеловима пријаве из члана 20. овог закона и други подаци прописани прописом о спровођењу.

Члан 26. (Редослијед испитивања пријаве имена поријекла или географске ознаке)

(1) Пријаве имена поријекла или географске ознаке испитују се по редослиједу одређеном датумом њиховог подношења.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, пријава се може испитати по хитном поступку:

а) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка,

б) ако је поднесен захтјев за међународно регистровање имена поријекла или географске ознаке,

ц) ако је, сагласно другим прописима, у одређеном року неопходно извршити регистрацију имена поријекла или географске ознаке, уз обавезу подношења посебног захтјева за то.

(3) У случају из става (2) овог члана подноси се захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку.

(4) За захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку из става (2) тач. б) и ц) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка.

Члан 27. (Испитивање уредности пријаве имена поријекла или географске ознаке и њено

одбацивање)

(1) Поступак испитивања уредности пријаве имена поријекла или географске ознаке обухвата испитивање свих услова прописаних овим законом и прописом о спровођењу.

(2) Пријава је уредна ако садржи битне дијелове из чл. 20, 21, 22. и 23. овог закона, доказ о уплати прописане таксе и трошкова поступка и друге прописане податке.

(3) Ако утврди да пријава није уредна, Институт ће писменим путем, уз навођење разлога, позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 90 дана.

(4) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (3) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 90 дана.

(5) Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу и трошкове поступка за њено уређивање, Институт ће закључком одбацити пријаву.

(6) У случају из става (5) овог члана, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, подносилац пријаве може поднијети предлог за поврат у пређашње стање, у року од три мјесеца од дана пријема закључка о одбацивању.

Члан 28. (Одустајање од пријаве)

(1) Подносилац пријаве имена поријекла или географске ознаке може у току цијелог поступка одустати од пријаве.

(2) У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве, Институт ће донијети посебан закључак о обустављању поступка.

(3) У случају из става (2) овог члана, пријава имена поријекла или географске ознаке престаје важити наредног дана од дана предаје Институту изјаве о одустајању.

Члан 29. (Испитивање услова за регистровање имена поријекла или географске ознаке)

(1) Ако је пријава имена поријекла, односно географске ознаке уредна, у смислу члана 27. став (1) овог закона, Институт испитује да ли су испуњени услови за регистровање имена поријекла, односно географске ознаке.

(2) У поступку испитивања услова за регистровање имена поријекла, односно географске ознаке, Институт може прибавити мишљење од компетентне институције или појединца (у даљњем тексту: експерт) о посебним својствима, репутацији и квалитету производа, наведеним у пријави имена поријекла или географске ознаке.

(3) Директор Института овлашћен је да одреди експерта из става (2) овог члана у сваком појединачном случају.

(4) Експерт из става (2) овог члана дужан је да тражено мишљење достави у року од 60 дана од дана када му је затражено.

(5) Ако експерт из става (2) овог члана тражено мишљење не достави у року од 60 дана од дана када му је затражено, Институт ће испуњавање услова за регистровање испитивати без прибављеног мишљења.

Члан 30. (Рјешење о одбијању регистровања имена поријекла или географске ознаке)

(1) Ако је експерт из члана 29. став (2) овог закона дао негативно мишљење о испуњавању услова за регистровање имена поријекла, односно географске ознаке, или ако Институт утврди да пријава имена поријекла, односно географске ознаке не испуњава услове прописане овим законом за регистровање имена поријекла или географске ознаке, Институт ће писменим путем, на основу резултата испитивања, обавијестити подносиоца пријаве о разлозима због којих име поријекла или географска ознака не може бити регистрована и позваће га да се изјасни о тим разлозима у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана.

(2) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање административне таксе и трошкова поступка, Институт може једном продужити рок из става (1) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 90 дана.

(3) Ако се подносилац пријаве у остављеном року изјасни о разлозима због којих име поријекла, односно географска ознака не може бити регистрована, Институт је дужан да о његовом изјашњењу прибави мишљење експерта из члана 29. став (2) овог закона.

(4) Ако експерт из члана 29. став (2) овог закона тражено мишљење не достави у року од 60 дана од када му је затражено, Институт ће поступак испитивања испуњавања услова за регистровање наставити без прибављеног мишљења.

(5) Институт ће рјешењем одбити да региструје име поријекла или географску ознаку ако се подносилац пријаве имена поријекла, односно географске ознаке, уопште не изјасни, или ако се изјасни, а Институт или експерт из члана 29. став (2) овог закона и даље сматра да се име поријекла, односно географска ознака не може регистровати.

Члан 31. (Претварање пријаве имена поријекла у пријаву географске ознаке и обратно)

(1) До окончања поступка, на захтјев подносиоца пријаве имена поријекла или географске ознаке, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, пријава имена поријекла може се претворити у пријаву географске ознаке и обратно.

(2) У поступку испитивања испуњености услова за регистровање имена поријекла, Институт је дужан да предложи подносиоцу пријаве имена поријекла њено претварање у пријаву географске ознаке ако нису испуњени услови за регистровање имена поријекла, али су испуњени услови за регистровање географске ознаке.

(3) У поступку испитивања испуњености услова за регистровање географске ознаке, ако уочи да географска ознака испуњава услове, или да би могла испунити услове да буде регистрована као име поријекла, Институт је дужан да предложи подносиоцу пријаве географске ознаке њено претварање у пријаву имена поријекла.

(4) О претварању одговарајуће пријаве Институт доноси посебан закључак.

(5) Подаци о претварању одговарајуће пријаве уписују се у одговарајући регистар пријава.

ДИО ТРЕЋИ - ПРИГОВОР

Члан 32. (Објављивање пријаве имена поријекла или географске ознаке)

(1) Ако је експерт из члана 29. став (2) овог закона дао позитивно мишљење о испуњавању услова за регистровање имена поријекла, односно географске ознаке, или ако у року из члана 29. став (4) овог закона није дао мишљење и ако Институт нађе да пријава имена поријекла или географске ознаке испуњава услове за регистровање имена поријекла, односно географске ознаке, који су прописани овим законом, Институт ће податке о пријави имена поријекла или географске ознаке објавити у "Службеном гласнику Института" (у даљњем тексту: службено гласило).

(2) Подаци из пријаве имена поријекла или географске ознаке који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

(3) Након објављивања пријаве из става (1) овог члана Институт ће учинити доступним јавности све дијелове пријаве, укључујући и елаборат о посебним својствима производа из члана 21. став (2) овог закона.

Члан 33. (Приговор на пријаву имена поријекла или географске ознаке)

(1) Након објављивања пријаве имена поријекла или географске ознаке, у року од три мјесеца од дана објављивања пријаве, свако заинтересовано лице може Институту писменим путем поднијети приговор у којем се образлаже зашто пријава имена поријекла или географске ознаке не испуњава услове за регистровање прописане овим законом.

(2) Рок за подношење приговора из става (1) овог члана не може се ни из којег разлога продужити, нити се након истека наведеног рока могу поднијети било какве допуне приговора, укључујући и достављање додатних доказа којима се приговор оправдава.

(3) Носилац трговачког имена или регистрованог жига може у року из става (1) овог члана поднијети приговор на објављену пријаву имена поријекла или географске ознаке, ако је нека од њих у потпуности или дјелимично идентична с тим трговачким именом или жигом који су регистровани у доброј вјери, под условом да би регистровање имена поријекла или географске ознаке могло угрозити право тог трговачког имена или жига, узимајући у обзир стварну вјероватноћу изазивања забуне у јавности.

(4) Носилац жига високе репутације (чувени жиг) и носилац несумњиво познатог жига, у смислу члана 6бис Париске конвенције за заштиту индустријске својине, који су познатост и репутацију стекли ранијим дуготрајним коришћењем у БиХ, могу у року из става (1) овог члана поднијети приговор на објављену пријаву имена поријекла или географске ознаке, ако би регистровање имена поријекла или географске ознаке могло довести потрошаче у заблуду о правом поријеклу производа.

(5) Подносилац приговора у поступку по приговору има статус странке.

Члан 34. (Садржај приговора)

(1) Приговор мора садржавати нарочито:

а) име и презиме, односно назив подносиоца приговора и његову адресу, односно пословно сједиште,

б) детаљно образложене све разлоге и доказе на којима подносилац приговора заснива приговор и којима доказује статус заинтересованог лица,

ц) све објављене податке о пријави против које се приговор подноси, укључујући и број пријаве, име и презиме и адресу, односно назив и пословно сједиште подносиоца пријаве,

д) уредну пуномоћ, ако се приговор подноси посредством пуномоћника.

(2) Приговор се подноси у два примјерка.

Члан 35. (Поступак по приговору)

(1) Након пријема приговора Институт испитује да ли је приговор у свему поднесен у складу са чл. 33. и 34. овог закона.

(2) Ако нису испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће закључком одбацити приговор.

(3) Ако су испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће доставити приговор подносиоцу пријаве и позвати га да се о њему писмено изјасни у року од 60 дана.

(4) Рок из става (3) овог члана не може се продужити, нити након његовог истека подносилац пријаве може поднијети допуне свог одговора на приговор, укључујући и додатне доказе.

(5) Ако се подносилац пријаве не изјасни на приговор у року из става (3) овог члана, Институт ће закључком обуставити поступак по поднесеној пријави имена поријекла или географске ознаке.

(6) Ако подносилац пријаве у року из става (3) овог члана одговори на приговор, Институт испитује оправданост навода из приговора при чему може одредити усмену расправу или затражити стручно мишљење од релевантне институције или појединца о спорним питањима из приговора.

(7) Након спроведеног поступка по приговору, на основу утврђених чињеница Институт ће донијети рјешење о одбијању приговора, или о одбијању пријаве имена поријекла или географске ознаке.

Члан 36. (Рјешење о регистровању имена поријекла или географске ознаке)

(1) Ако пријава имена поријекла или географске ознаке испуњава све услове прописане овим законом и ако није поднесен приговор, или приговор буде одбачен или одбијен, Институт ће донијети рјешење о регистровању имена поријекла или географске ознаке и предметно име поријекла, односно географску ознаку, са прописаним библиографским подацима уписати у Регистар имена поријекла, односно Регистар географских ознака, те податке о томе објавити у службеном гласилу.

(2) Подаци о регистрованом имену поријекла или регистрованој географској ознаци који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

Члан 37. (Трајање имена поријекла, односно географске ознаке)

Трајање регистрованог имена поријекла, односно регистроване географске ознаке није ограничено.

ДИО ЧЕТВРТИ - ПОСТУПАК ПО ПРИЈАВИ ЗА ПРИЗНАЊЕ СТАТУСА ОВЛАШћЕНОГ КОРИСНИКА ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА ИЛИ ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ

Члан 38. (Покретање поступка за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла или

географске ознаке)

(1) Поступак за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке покреће се пријавом за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке (у даљњем тексту: пријава овлашћеног корисника).

(2) Пријаву овлашћеног корисника могу поднијети физичка или правна лица, као и њихова удружења, која на одређеном географском подручју производе оне производе на које се односи регистровано или пријављено име поријекла или географска ознака.

(3) За подношење пријаве овлашћеног корисника плаћају се прописана такса и трошкови поступка.

Члан 39. (Битни дијелови пријаве овлашћеног корисника)

(1) Битни дијелови пријаве овлашћеног корисника су:

а) захтјев за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке,

б) доказ о обављању одређене дјелатности на одређеном географском подручју.

(2) Битан дио пријаве за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла је и доказ о извршеној контроли посебних својстава производа од овлашћене акредитоване организације наведене у пријави имена поријекла.

Члан 40. (Захтјев за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске

ознаке)

(1) Захтјев за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке садржи:

а) податке о подносиоцу пријаве,

б) географски назив заштићен именом поријекла или географском ознаком који корисник жели да користи,

ц) врсту производа који се обиљежава одређеним географским називом,

д) назив подручја или мјеста одакле производ потиче,

е) начин обиљежавања производа,

ф) изглед географске ознаке или имена поријекла,

г) назнака специфичних карактеристика производа,

х) потпис подносиоца пријаве,

и) доказ о плаћеној прописаној такси и трошковима поступка.

(2) Захтјев за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла, уз елементе из става (1) овог члана, садржи и назнаку о овлашћеној акредитованој организацији која врши контролу посебних својстава производа.

Члан 41. (Доказ о обављању одређене дјелатности на одређеном подручју)

Доказом о обављању одређене дјелатности, односно производњи одређеног производа на одређеном подручју сматраће се одговарајуће потврде и рјешења која су издали надлежни органи.

Члан 42. (Доказ о извршеној контроли посебних својстава производа)

(1) Доказом о извршеној контроли посебних својстава производа сматраће се исправа (увјерење, цертификат, потврда или извјештај) о извршеној контроли посебних својстава одређеног производа, коју је издала овлашћена акредитована организација која је у захтјеву за регистровање имена поријекла и захтјеву за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла наведена као организација која врши контролу производа, којом се потврђује да контролисани производ посједује сва она посебна својства и квалитет који су наведени у елаборату о начину производње производа и посебним својствима и квалитету производа из члана 23. став (2) овог закона.

(2) Исправа из става (1) овог члана важи једну годину од дана издавања.

Члан 43. (Датум подношења пријаве овлашћеног корисника)

(1) За признање датума подношења пријаве овлашћеног корисника потребно је да пријава поднесена Институту на тај датум садржи битне дијелове из члана 39. овог закона.

(2) Институт подносиоцу пријаве на његов примјерак потврђује пријем пријаве.

(3) По пријему пријаве Институт испитује да ли пријава садржи дијелове из става (1) овог члана.

(4) Ако пријава не садржи дијелове из става (1) овог члана, Институт ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана, који се не може продужити, отклони недостатке због којих пријава није могла бити уписана у одговарајући регистар пријава овлашћених корисника.

(5) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана не отклони недостатке, Институт ће закључком одбацити пријаву.

(6) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана отклони недостатке, Институт ће закључком признати као датум подношења пријаве онај датум када је подносилац пријаве отклонио уочене недостатке.

Члан 44. (Регистар пријава овлашћених корисника имена поријекла и Регистар пријава

овлашћених корисника географске ознаке)

У Регистар пријава овлашћених корисника имена поријекла и Регистар пријава овлашћених корисника географске ознаке уписују се подаци о битним дијеловима пријаве овлашћеног корисника из члана 39. овог закона и други подаци прописани прописом о спровођењу.

Члан 45. (Редослијед испитивања пријаве овлашћеног корисника)

(1) Пријаве овлашћеног корисника испитују се по редослиједу одређеном датумом њиховог подношења.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, пријава се може испитивати по хитном поступку:

а) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка,

б) ако је поднесен захтјев за међународно регистровање имена поријекла или географске ознаке,

ц) ако је, сагласно другим прописима, у одређеном року неопходно регистровати име поријекла или географску ознаку и стећи статус њихових овлашћених корисника, уз обавезу подношења посебног захтјева за то.

(3) У случају из става (2) овог члана подноси се захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку.

(4) За захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку из става (2) тач. б) и ц) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка.

Члан 46. (Испитивање уредности пријаве овлашћеног корисника)

(1) Поступак испитивања уредности пријаве овлашћеног корисника обухвата испитивање свих услова прописаних овим законом и прописом о спровођењу.

(2) Пријава је уредна ако садржи битне дијелове из чл. 39, 40, 41. и 42. овог закона, доказ о уплати таксе и трошкова поступка и друге прописане податке.

(3) Ако утврди да пријава није уредна, Институт ће писменим путем, уз навођење разлога, позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 90 дана.

(4) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (3) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 90 дана.

(5) Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву, или не плати таксу и трошкове поступка за њено уређивање, Институт ће закључком одбацити пријаву.

(6) У случају из става (5) овог члана, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, подносилац пријаве може поднијети предлог за поврат у пређашње стање у року од три мјесеца од дана пријема закључка о одбацивању.

Члан 47. (Испитивање услова за признање статуса овлашћеног корисника)

Ако је пријава за признање статуса овлашћеног корисника уредна, у складу са одредбама чл. од 39. до 42. овог закона, Институт испитује да ли су испуњени услови за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке.

Члан 48. (Рјешење о одбијању признања статуса овлашћеног корисника)

(1) Ако утврди да пријава овлашћеног корисника не испуњава услове прописане овим законом за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, Институт ће писмено обавијестити подносиоца пријаве овлашћеног корисника о разлозима због којих му се не може признати статус овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке и позваће га да се у року од 60 дана изјасни о тим разлозима.

(2) На образложени захтјев подносиоца пријаве овлашћеног корисника, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, Институт може продужити рок из става (1) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 90 дана.

(3) Ако се подносилац пријаве у остављеном року изјасни о разлозима због којих му се не може признати статус овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, Институт је дужан да о његовом изјашњењу прибави мишљење експерта из члана 29. став (2) овог закона.

(4) Ако експерт из члана 29. став (2) овог закона тражено мишљење не достави у року од 60 дана од дана када му је затражено, Институт ће поступак испитивања услова за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке наставити без прибављеног мишљења.

(5) Институт ће рјешењем одбити захтјев за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, ако се подносилац пријаве овлашћеног корисника уопште не изјасни, или ако се изјасни, а Институт или експерт из члана 29. став (2) овог закона и даље сматра да се подносиоцу пријаве овлашћеног корисника не може признати статус овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке.

Члан 49. (Претварање пријаве за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла у пријаву за признање статуса овлашћеног корисника географске ознаке и обратно)

(1) Ако је у току поступка по пријави овлашћеног корисника, у складу са одредбом члана 31. овог закона, дошло до претварања пријаве имена поријекла у пријаву географске ознаке, или претварања пријаве географске ознаке у пријаву имена поријекла, подносилац пријаве за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке чије је претварање извршено, дужан је да, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, поднесе захтјев за претварање пријаве за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла у пријаву за признање статуса овлашћеног корисника географске ознаке или обратно.

(2) Институт је дужан да без одгађања обавијести све подносиоце пријаве овлашћеног корисника да је, у складу са одредбом члана 31. овог закона, поднесен захтјев за претварање пријаве имена поријекла, односно географске ознаке.

(3) О претварању одговарајуће пријаве Институт доноси посебан закључак и уписује податке о претвореној пријави у одговарајуће регистре.

Члан 50. (Закључак о плаћању таксе за признање статуса овлашћеног корисника)

(1) Ако пријава овлашћеног корисника испуњава услове прописане овим законом да се подносиоцу пријаве призна статус овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, Институт ће закључком позвати подносиоца пријаве овлашћеног корисника да плати таксу и трошкове поступка за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, за прве три године и трошкове објављивања података о овлашћеном кориснику имена поријекла, односно географске ознаке, и да достави доказе о извршеним уплатама.

(2) Ако подносилац пријаве у року од 30 дана не достави доказе о извршеним уплатама из става (1) овог члана, Институт ће посебним закључком обуставити поступак по пријави.

(3) У случају из става (2) овог члана, подносилац пријаве овлашћеног корисника може, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, поднијети предлог за поврат у пређашње стање, у року од три мјесеца од дана пријема закључка о обустављању поступка.

Члан 51. (Рјешење о признању и уписивање статуса овлашћеног корисника у одговарајући

регистар)

(1) Када подносилац пријаве овлашћеног корисника достави доказе о извршеним уплатама из члана 50. став (1) овог закона, Институт ће донијети рјешење о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, и признати статус подносиоца пријаве овлашћеног корисника, са прописаним библиографским подацима, уписати у Регистар овлашћених корисника имена поријекла, односно Регистар овлашћених корисника географских ознака.

(2) Подаци из става (1) овог члана који се уписују у одговарајући регистар уређују се прописом о спровођењу.

Члан 52. (Издавање исправе и објављивање података о статусу овлашћеног корисника)

(1) Овлашћеном кориснику имена поријекла, односно географске ознаке, Институт издаје исправу о статусу овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, а прописане податке о признатом статусу овлашћеног корисника објављује у службеном гласилу.

(2) Садржај исправе о статусу овлашћеног корисника и подаци који се објављују у службеном гласилу из става (1) овог члана уређују се прописом о спровођењу.

Члан 53. (Трајање статуса овлашћеног корисника)

(1) Статус овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, траје три године од дана уписивања признатог статуса у Регистар овлашћених корисника имена поријекла, односно Регистар овлашћених корисника географских ознака.

(2) Статус овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, може на захтјев овлашћеног корисника, уз подношење доказа о испуњавању услова прописаних овим законом и плаћеној прописаној такси и трошковима поступка, бити обновљен неограничен број пута, све док траје одговарајуће име поријекла, односно географска ознака.

(3) Садржај захтјева из става (2) овог члана уређује се прописом о спровођењу.

ДИО ПЕТИ - САДРЖАЈ И ОБИМ ПРАВА КОЈЕ ИМА ОВЛАШЋЕНИ КОРИСНИК ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА ИЛИ ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ

Члан 54. (Коришћење регистрованог имена поријекла, односно географске ознаке)

(1) Регистровано име поријекла, односно географску ознаку могу користити само лица којима је признат статус овлашћених корисника тог имена поријекла, односно те географске ознаке, и која су уписана у одговарајући регистар.

(2) Овлашћени корисници неког имена поријекла, односно географске ознаке, имају искључиво право да то име поријекла, односно географску ознаку користе за обиљежавање производа на које се то име поријекла, односно географска ознака односи.

(3) Овлашћени корисници имена поријекла имају искључиво право да свој производ обиљежавају ознаком "контролисано име поријекла".

(4) Права из ст. (2) и (3) овог члана обухватају и коришћење имена поријекла, односно географске ознаке на амбалажи, каталозима, проспектима, огласима, постерима и другим облицима понуде, упутствима, рачунима, пословној преписци и другим облицима пословне документације, као и увоз и извоз производа обиљежених тим именом поријекла, односно том географском ознаком.

Члан 55. (Недозвољене радње)

(1) Није дозвољено коришћење регистрованог имена поријекла или географске ознаке у сљедећим случајевима:

а) коришћење од лица које не обавља и нема уписану потребну дјелатност у одређени регистар,

б) било које коришћење за означавање производа чији су квалитет, репутација или нека друга карактеристика лошији од онога што је уписано у регистар у погледу имена поријекла или географске ознаке,

ц) било које коришћење за означавање производа који нису обухваћени регистрацијом, али који су исте врсте као производи обухваћени регистрацијом,

д) било које коришћење лажног или преварног обавјештења у погледу географског поријекла, природе и квалитета производа на паковању, пропагандном материјалу или другим документима тако да оставља утисак постојања везе између производа и заштићеног географског назива,

е) било које коришћење које, иако тачно у погледу назива територије, региона или мјеста са ког производ потиче, наводи јавност на погрешно мишљење да производ потиче са другог подручја,

ф) било које коришћење превода, транскрипције или транслитерације чак и када је назначено право поријекло производа и назива који је пропраћен изразима као што су: "стил", "тип", "метод", "по поступку", "начин", "имитација", "произведен у" и сл.,

г) сваки други поступак који би могао да доведе јавност у заблуду о географском поријеклу производа.

(2) Недозвољене радње из става (1) овог члана не односе се на коришћење назива који је дио назива предузећа током његовог дјеловања, осим ако је такав назив коришћен ради обмањивања јавности.

Члан 56. (Однос према раније регистрованом жигу)

Одредбе овог закона неће утицати на подобност за регистровање, ваљаност регистрације жига или права на коришћење жига на основу чињенице да је такав жиг идентичан или сличан регистрованој географској ознаци, ако је жиг који је у питању пријављен, или регистрован у доброј вјери, или су права на жиг стечена коришћењем у доброј вјери прије дана ступања на снагу овог закона, или прије него што је географска ознака заштићена у својој земљи поријекла.

Члан 57. (Коришћење личног имена)

Одредбе овог закона ни на који начин неће утицати на било које лице да у свом пословању користи своје лично име, или име свог претходника у послу, осим ако се то име користи на начин да доведе јавност у заблуду.

Члан 58. (Забрана преноса)

(1) Регистровано име поријекла и регистрована географска ознака не могу бити предмет уговора о преносу права, лиценци, залогу, франшизи и слично.

(2) Ако је регистровано име поријекла или регистрована географска ознака предмет пријављеног или регистрованог жига, такав жиг не може се преносити, уступати, давати у залог и слично.

(3) Регистровано име поријекла и регистрована географска ознака који имају више овлашћених корисника могу искључиво бити предмет колективног жига или жига гаранције.

ДИО ШЕСТИ - ПРЕСТАНАК ВАЖЕЊА ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА, ОДНОСНО ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ

Члан 59. (Престанак важења имена поријекла или географске ознаке у земљи поријекла)

(1) Регистровано име поријекла или регистрована географска ознака престају да важе ако им престане заштита у земљи њиховог поријекла.

(2) На захтјев заинтересованог лица, уз подношење потврде коју је издао надлежни орган земље поријекла одређеног имена поријекла, односно географске ознаке, или по пријему обавјештења надлежног органа земље поријекла одређеног имена поријекла, односно географске ознаке да је том имену поријекла, односно географској ознаци престала заштита у земљи поријекла, Институт ће донијети рјешење о престанку важења имена поријекла или географске ознаке.

(3) Рјешење из става (2) овог члана Институт ће уписати у одговарајући регистар и у свом службеном гласилу објавиће прописане податке о престанку важења имена поријекла или географске ознаке.

(4) Подаци из става (3) овог члана који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

Члан 60. (Престанак важења географске ознаке на основу судске одлуке)

(1) Заинтересовано лице може тужбом надлежном суду покренути поступак за утврђење да је одређена географска ознака постала генерички, односно уобичајени назив за одређени производ.

(2) Регистрована географска ознака престаје да важи на основу правоснажне судске одлуке којом се утврђује да је постала генерички, односно уобичајени назив за одређени производ.

(3) Регистрована географска ознака која је у својој земљи поријекла регистрована и заштићена као име поријекла не може бити проглашена генеричким, односно уобичајеним називом за одређени производ све док таква заштита траје у земљи поријекла.

(4) По пријему судске одлуке из става (2) овог члана Институт ће одлуку уписати у одговарајуће регистре и у свом службеном гласилу објавити прописане податке о престанку важења географске ознаке.

(5) Подаци из става (4) овог члана који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

ДИО СЕДМИ - ПРЕСТАНАК И УКИДАЊЕ СТАТУСА ОВЛАШЋЕНОГ КОРИСНИКА ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА ИЛИ ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ

Члан 61. (Престанак статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке)

Статус овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке престаје и прије истека предвиђеног рока из члана 53. став (1) овог закона:

а) ако се овлашћени корисник имена поријекла или географске ознаке одрекне свог статуса - наредног дана од дана предаје Институту поднеска о одрицању,

б) ако је на основу члана 59, односно 60. овог закона престало да важи име поријекла или географска ознака на основу одлуке суда или Института - даном одређеним том одлуком,

ц) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које има статус овлашћеног корисника - даном престанка правног лица, односно смрти физичког лица, осим ако тај статус није прешао на правне сљеднике правног лица.

Члан 62. (Укидање рјешења о признању статуса овлашћеног корисника)

(1) На захтјев заинтересованог лица Институт може укинути рјешење о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке ако утврди да су престали постојати услови за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, који су предвиђени овим законом.

(2) У поступку по захтјеву за укидање рјешења о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке овлашћени корисник имена поријекла, односно географске ознаке дужан је да докаже да постоје законом прописани услови за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке.

(3) Ако подносилац захтјева за укидање рјешења о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке, у току поступка одустане од свог захтјева, Институт може наставити поступак по службеној дужности.

(4) У поступку по захтјеву за укидање рјешења о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке сходно се примјењују одредбе чл. 34. и 35. овог закона.

(5) Лицу које је уписано као овлашћени корисник имена поријекла или географске ознаке у одговарајући регистар статус овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке престаје наредног дана од дана правоснажности рјешења о укидању рјешења о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла, односно географске ознаке.

ДИО ОСМИ - ПРОГЛАШАВАЊЕ НИШТАВНИМ РЈЕШЕЊА О РЕГИСТРОВАЊУ ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА ИЛИ ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ, ОДНОСНО РЈЕШЕЊА О ПРИЗНАЊУ СТАТУСА ОВЛАШЋЕНОГ КОРИСНИКА ИМЕНА ПОРИЈЕКЛА ИЛИ ГЕОГРАФСКЕ ОЗНАКЕ

Члан 63. (Услов за проглашавање ништавним рјешења о регистровању имена поријекла или

географске ознаке, односно о признању статуса овлашћеног корисника)

Рјешење о регистровању имена поријекла или географске ознаке, односно рјешење о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке може се прогласити ништавним ако се утврди да у вријеме њиховог доношења нису били испуњени услови прописани овим законом за регистровање имена поријекла или географске ознаке, односно за признање статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке.

Члан 64. (Предлог за проглашавање ништавним рјешења о регистровању имена поријекла или

географске ознаке, односно рјешења о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке)

(1) Рјешење о регистровању имена поријекла или географске ознаке, односно рјешења о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке може се прогласити ништавним по службеној дужности или на предлог заинтересованог лица или правобраниоца БиХ или омбудсмена БиХ за све вријеме трајања имена поријекла или географске ознаке, односно статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке.

(2) Ако је изјављен приговор на поднесену пријаву имена поријекла или географске ознаке због разлога прописаних у члану 33. ст. (3) и (4) овог закона, па је рјешење о одбијању приговора коначно, предлог за проглашавање ништавним рјешења исто лице не може поднијети због истих разлога који су наведени у одбијеном приговору, осим ако подносилац предлога не достави нове доказе који би сами или у вези са већ употријебљеним доказима могли довести до другачијег рјешења у поступку по приговору.

(3) Уз предлог за проглашавање рјешења ништавним подносе се одговарајући докази.

Члан 65. (Поступак за проглашавање рјешења ништавним)

(1) Поступак за проглашавање рјешења ништавним покреће се писаним предлогом за проглашавање рјешења ништавним.

(2) Садржај предлога из става (1) овог члана, као и прилози уз предлог уређују се прописом о спровођењу.

(3) Предлог за проглашавање рјешења ништавним је уредан ако садржи прописане податке.

(4) Ако предлог за проглашавање рјешења ништавним није уредан, Институт ће позвати подносиоца предлога да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(5) На образложени захтјев подносиоца предлога, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (4) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(6) Ако подносилац предлога у року из става (4) овог члана не поступи по позиву, Институт ће предлог закључком одбацити.

(7) Уредан предлог Институт ће доставити противнику предлагача и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

(8) На образложени захтјев противника предлагача, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (7) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(9) Ако противник предлагача у остављеном року не одговори на предлог за проглашавање ништавим рјешења, Институт ће прогласити ништавним рјешење о регистровању имена поријекла или географске ознаке, односно рјешење о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке.

(10) Ако оцијени да је то неопходно, Институт може одредити усмену расправу поводом поднесеног предлога за проглашавање рјешења ништавним.

(11) Послије спроведеног поступка по предлогу за проглашавање рјешења ништавним на основу предлога из члана 64. став (1) овог закона, Институт може у свако доба донијети рјешење о проглашавању ништавним рјешења о регистровању имена поријекла или географске ознаке, односно рјешења о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке.

(12) Рјешење о проглашавању ништавним рјешења о регистровању имена поријекла или географске ознаке, односно рјешења о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке, које је коначно у управном поступку, Институт ће објавити у службеном гласилу.

Члан 66. (Дејство на правоснажну судску пресуду)

Проглашавање ништавним рјешења о регистровању имена поријекла или географске ознаке, односно рјешења о признању статуса овлашћеног корисника имена поријекла или географске ознаке, нема дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог рјешења биле правоснажне под условом да је тужилац, односно овлашћени корисник имена поријекла или географске ознаке био савјестан.

ДИО ДЕВЕТИ - ЖАЛБЕНИ ПОСТУПАК

Члан 67. (Право на жалбу)

(1) Против одлука Института донесених у првом степену странка чијем захтјеву у цјелини или у дијелу није удовољено има право жалбе у року од 15 дана од дана достављања одлуке.

(2) Друге странке у поступку који је окончан одлуком против које се подноси жалба сматрају се странкама у жалбеном поступку.

Члан 68. (Садржај жалбе)

Уз податке које мора садржавати сваки поднесак, жалба мора садржавати и:

а) ознаку управног акта против којег се подноси,

б) изјаву о томе да се управни акт оспорава у цјелини или у одређеном дијелу,

ц) разлоге због којих се жалба подноси,

д) образложење жалбе са свим доказима којима подносилац жалбе потврђује своје наводе из жалбе,

е) потпис подносиоца жалбе,

ф) пуномоћ, ако се жалба подноси посредством пуномоћника.

Члан 69. (Комисија за жалбе)

(1) Комисија за жалбе оснива се као независни орган за одлучивање о жалби у складу са одредбама овог закона.

(2) Комисија за жалбе има три члана, од којих је један предсједник Комисије за жалбе, и три замјеника члана од којих је један замјеник предсједника.

(3) чланове Комисије за жалбе именује Савјет министара Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Савјет министара) између независних стручњака у области права индустријске својине и државних службеника из Института на начин уређен одлуком Савјета министара.

(4) Сједиште Комисије за жалбе је при Институту.

(5) Институт обезбјеђује Комисији за жалбе радни простор и потребну опрему за рад, као и обављање канцеларијских и административних послова.

(6) Комисија за жалбе има свој посебан печат.

(7) Предсједник Комисије за жалбе управља њеним радом.

(8) У случају одсуства, предсједника Комисије за жалбе замјењује замјеник предсједника, а члана замјеник члана Комисије за жалбе.

(9) Предсједник и чланови Комисије за жалбе су у свом раду независни, нису обавезани никаквим упутствима директора Института и своје задатке обављају непристрасно, у складу са законом и правилима струке.

(10) Предсједник и чланови Комисије за жалбе имају положај независних стручњака, а накнаду за свој рад остварују у складу са спроведбеним прописом о накнадама за рад у Комисији за жалбе.

(11) чланови Комисије за жалбе и замјеници чланова који су учествовали у доношењу одлуке у првостепеном поступку, или ако постоје неки други разлози за њихово изузеће, не могу учествовати у поступку по жалби у конкретном предмету.

(12) Комисија за жалбе доноси пословник о раду.

Члан 70. (Одлучивање о жалби)

(1) Комисија за жалбе одлучује на сједници већином гласова.

(2) Комисија за жалбе одлучује на основу поднесене жалбе, а када сматра да је то неопходно, може одредити одржавање усмене расправе.

(3) У поступку одлучивања о жалби на одговарајући начин примјењују се одредбе чл. 27, 30, 35, 46, 48. и 65. овог закона.

ДИО ДЕСЕТИ - ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Члан 71. (Тужба због повреде права)

(1) У случају повреде регистрованог имена поријекла или регистроване географске ознаке тужилац може тужбом захтијевати:

а) утврђивање повреде права,

б) забрану даљег вршења учињене повреде и будућих сличних повреда престанком или уздржавањем од радњи које то право повређују,

ц) уклањање стања насталог повредом права,

д) повлачење предмета повреде из привредних токова уз уважавање интереса трећих савјесних лица,

е) потпуно уклањање предмета повреде из привредних токова,

ф) уништење предмета којима је извршена повреда права,

г) уништење средстава која су искључиво или у претежној мјери намијењена или се употребљавају за чињење повреда и која су својина повредилаца,

х) препуштање предмета повреде носиоцу права уз накнаду трошкова производње,

и) накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступка,

ј) објављивање пресуде о трошку туженог.

(2) При одлучивању о захтјевима из става (1) тач. ц), д), е), ф), г) и х) овог члана суд је дужан да узме у обзир све околности случаја, нарочито размјеру између тежине учињене повреде и захтјева, као и интерес овлашћеног лица да се обезбиједи ефективна заштита права.

(3) У поступку против лица чије су услуге биле коришћене за повреду права, а постојање те повреде већ је правоснажно установљено у поступку према трећем лицу, претпоставља се да повреда права постоји.

(4) Поступак по тужби из става (1) овог члана је хитан.

Члан 72. (Повреда имена поријекла или географске ознаке)

Повредом имена поријекла или географске ознаке сматра се свако неовлашћено коришћење имена поријекла или географске ознаке у смислу члана 54. овог закона и вршење неке од недозвољених радњи у смислу члана 55. овог закона.

Члан 73. (Накнада штете)

(1) За све повреде права из овог закона важе општа правила о накнади штете и одговорности за штету, осим ако овим законом није другачије одређено.

(2) Лице које повриједи име поријекла или географску ознаку дужно је да плати свим лицима која имају статус овлашћеног корисника тог имена поријекла, односно те географске ознаке, одштету у обиму који се одређује према општим правилима о накнади штете.

Члан 74. (Пенал)

(1) Ако је повреда имена поријекла или географске ознаке учињена намјерно или крајњом непажњом, тужилац може од лица које је повриједило име поријекла или географску ознаку тражити накнаду до троструког износа стварне штете и измакле добити.

(2) При одлучивању о захтјеву за плаћање пенала суд ће узимати у обзир све околности случаја, а нарочито обим настале штете, степен кривице повредиоца и превентивни циљ пенала.

Члан 75. (Активна легитимација за тужбу)

(1) Тужбу због повреде имена поријекла или географске ознаке могу поднијети лице из члана 19. овог закона које је установило име поријекла или географску ознаку, овлашћени корисник имена поријекла или географске ознаке, удружење потрошача и правобранилац БиХ.

(2) Ако је пред Институтом, односно судом, покренут поступак из чл. 60, 62. или 64. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 71. овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке Института или суда.

Члан 76. (Рок за подношење тужбе)

Тужба због повреде регистрованог имена поријекла или географске ознаке може се поднијети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.

Члан 77. (Привремене мјере)

(1) Суд ће одредити привремену мјеру ради обезбјеђења захтјева према одредбама овог закона ако предлагач учини вјероватним да је:

а) носилац права из овог закона и

б) његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде.

(2) Носилац права мора учинити вјероватном и једну од сљедећих претпоставки:

а) опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано,

б) да је привремена мјера потребна ради спречавања настанка штете коју ће бити касније тешко поправити, или

ц) да претпостављени повредилац доношењем привремене мјере која би се касније у поступку показала као неоправдана не би претрпио веће негативне посљедице од оних које би без доношења такве привремене мјере претрпио носилац права.

(3) Носилац права који предлаже да се донесе привремена мјера без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је, осим услова из ст. (1) и (2) овог члана, учинити вјероватним да би било какво одгађање доношења привремене мјере проузроковало носиоцу права настанак штете коју би било тешко поправити.

(4) У случају доношења привремене мјере према одредбама става (3) овог члана, суд ће рјешење о привременој мјери доставити супротној страни одмах послије њеног спровођења.

(5) Носилац права не мора доказивати опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано ако учини вјероватним да ће предложена привремена мјера проузроковати претпостављеном повредиоцу само незнатну штету.

(6) Сматра се да опасност постоји ако би требало остваривати захтјеве у иностранству.

(7) Суд може одредити за обезбјеђење захтјева, према ставу (1) овог члана, било коју привремену мјеру којом се може постићи циљ обезбјеђења, а нарочито:

а) да се претпостављеном повредиоцу забране радње којима се повређује право из овог закона,

б) да се одузму, уклоне из промета и похране предмети повреде и средства повреде који су искључиво или у претежној мјери намијењени, односно употребљавају се за чињење повреда.

(8) Ако је мјера одређена прије подношења тужбе, суд ће у рјешењу одредити и рок у којем предлагач мора поднијети тужбу ради оправдања те мјере.

(9) Рок из става (8) овог члана не може бити дужи од 20 радних дана, односно 31 календарског дана од дана достављања рјешења предлагачу, зависно од тога који рок истиче касније.

(10) Суд мора одлучити о приговору против рјешења о привременој мјери у року од 30 дана од дана подношења одговора на приговор, односно од истека рока за подношење тог одговора.

(11) Поступак у вези са доношењем привремене мјере је хитан.

Члан 78. (Обезбјеђење доказа)

(1) Суд ће донијети рјешење о обезбјеђењу доказа ако предлагач пружи суду разумне доказе о томе:

а) да је носилац права из овог закона,

б) да је његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде,

ц) да ће докази о тој повреди бити уништени, или касније неће моћи бити изведени.

(2) Носилац права који тражи да се донесе рјешење о обезбјеђењу доказа без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је да, осим услова из става (1) овог члана, учини вјероватним и постојање опасности да ће докази о повреди, због радњи супротне стране, бити уништени, или да се касније неће моћи извести.

(3) У случају доношења одлуке о обезбјеђењу доказа према одредбама става (2) овог члана, суд ће рјешење о обезбјеђењу доставити супротној страни одмах послије извођења доказа.

(4) Суд може рјешењем из става (1) овог члана одредити да се изведе било који доказ, а нарочито:

а) увиђај просторија, пословне документације, инвентара, база података, компјутерских меморијских јединица или других ствари,

б) одузимање узорака предмета повреде,

ц) преглед и предају докумената,

д) одређивање и саслушање вјештака,

е) саслушање свједока.

(5) Обезбјеђење доказа може се тражити и послије правоснажно окончаног поступка, ако је то потребно ради покретања поступка према ванредним правним лијековима, или за вријеме таквог поступка.

(6) У поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, примјењују се одговарајуће одредбе закона о парничном поступку, а које се односе на привремене мјере, осим ако је овим законом другачије одређено.

(7) Поступак обезбјеђења доказа је хитан.

(8) Ако се касније покаже да је предлог за обезбјеђење доказа неоправдан, или ако носилац права тај предлог не оправда, супротна страна има право да тражи:

а) враћање одузетих предмета,

б) забрану употребе прибављених информација,

ц) накнаду штете.

(9) Суд мора у поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не злоупотребљава искључиво с намјером прибављања повјерљивих података супротне стране.

Члан 79. (Дужност обавјештавања)

(1) Суд може у току парнице, због повреде права из овог закона, на основу оправданог захтјева једне од странака наложити повредиоцу права да достави податке о извору и дистрибутивним каналима робе и услуга којима се повређује право из овог закона.

(2) Суд може наложити да податке из става (1) овог члана доставе суду и лица која у обиму комерцијалне дјелатности:

а) посједују робу за коју се сумња да се њоме повређује право из овог закона, или

б) користе услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона, или

ц) дају услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона.

(3) Сматра се да је нека радња предузета у обиму комерцијалне дјелатности ако је предузета за прибављање индиректне или директне економске користи.

(4) Појам комерцијалне дјелатности не обухвата радње савјесних крајњих потрошача.

(5) Суд може да наложи да податке из става (1) овог члана достави суду и лице које је од неког од лица наведених у ставу (2) овог члана означено као умијешано у производњу, израду и дистрибуцију робе или давање услуга за које се сумња да се њима повређује право из овог закона.

(6) Подаци тражени на основу става (1) овог члана могу нарочито обухватити:

а) име, адресу, односно фирму и сједиште произвођача, израђивача, дистрибутера, добављача и других претходних посједника робе, односно давалаца услуга, као и намјераваних продаваца на велико и мало,

б) податке о количинама произведене, израђене, испоручене, примљене или наручене робе или услуга, као и о цијенама оствареним за односну робу и услуге.

Члан 80. (Извођење доказа)

(1) Ако суд одлучи да ће извести предложени доказ који се налази код супротне стране, та страна дужна је на захтјев суда предати доказна средства којима располаже.

(2) Став (1) овог члана односи се и на банкарску, финансијску и пословну документацију која је под контролом супротне стране, ако се ради о повреди која достиже обим комерцијалне дјелатности.

(3) У поступку извођења доказа примјењују се одговарајуће одредбе закона који уређује парнични поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.

(4) Суд мора послије извођења доказа, у складу са ставом (1) овог члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не злоупотребљава искључиво с намјером прибављања повјерљивих података супротне стране.

Члан 81. (Средство обезбјеђења за супротну страну)

На захтјев лица против кога је покренут поступак за одређивање привремене мјере или обезбјеђења доказа, суд може да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбјеђења у случају да је захтјев неоснован на терет подносиоца захтјева.

ДИО ЈЕДАНАЕСТИ - ЦАРИНСКЕ МЈЕРЕ

Члан 82. (Захтјев носиоца права)

(1) Носилац искључивих права према овом закону, који оправдано сумња да ће доћи до увоза, транзита или извоза робе произведене супротно одредбама овог закона, може код надлежног царинског органа (у даљњем тексту: царински орган) поднијети захтјев за заштиту својих права путем царинских мјера привременог задржавања робе од даљег пуштања у промет.

(2) Захтјев за заштиту права, према ставу (1) овог члана, мора садржавати:

а) податке о подносиоцу захтјева и о носиоцу искључивог права из овог закона, ако се не ради о истом лицу,

б) детаљан опис робе, који омогућава њену идентификацију,

ц) доказе о томе да је подносилац захтјева, односно лице које је он овластио, носилац искључивог права из овог закона у вези с том робом,

д) доказе о томе да је искључиво право вјероватно повријеђено,

е) друге податке важне за одлучивање о захтјеву којима располаже подносилац, као што су подаци о локацији робе и њеној дестинацији, очекивани датум доласка или одласка пошиљке, подаци о средству транспорта, подаци о увознику, извознику, примаоцу и сл.,

ф) временски период у којем ће царински органи поступати према захтјеву и који не може да буде дужи од двије године од дана подношења захтјева.

(3) Царински орган може прије доношења одлуке којом удовољава захтјеву из става (1) овог члана тражити од носиоца права да положи обезбјеђење за трошкове похрањивања и превоза робе, као и за накнаду штете, који би у вези с робом могли настати царинском органу, као и страни против које је прихваћен захтјев из става (1) овог члана.

(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из става (1) овог члана, он о томе обавјештава све царинске испоставе и носиоца права.

Члан 83. (Поступак након привременог задржавања робе)

(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка нађе робу која одговара опису робе из одлуке надлежног царинског органа, она ће ту робу привремено задржати од даљег пуштања у промет.

(2) Одлука о привременом задржавању робе уручује се њеном увознику.

(3) У одлуци из става (2) овог члана одређује се да се сопственик робе, односно лице које је овлашћено за располагање робом, у року од десет радних дана од дана привременог задржавања може изјаснити о томе да ли се ради о кривотвореној роби, односно другој повреди права из овог закона.

(4) Ако царински орган не прими писано изјашњење сопственика или лица које је овлашћено да располаже робом у року из става (3) овог члана, он може на захтјев и о трошку носиоца права привремено задржану робу одузети и уништити.

(5) Ако сопственик робе или лице које је овлашћено да располаже робом, у року из става (3) овог члана, поднесе изјаву да се не ради о кривотвореној роби, односно другој повреди права из овог закона, носилац права може у року од десет радних дана од пријема обавјештења о таквој изјави поднијети тужбу због повреде права.

(6) Ако посебне околности случаја то оправдавају, царински орган може, на захтјев носиоца права, одредити додатни рок за подношење тужбе из става (5) овог члана, који не може бити дужи од десет радних дана.

(7) Носилац права или лице које он овласти може за вријеме привременог задржавања извршити преглед и контролу робе и пратеће документације у обиму који је потребан за утврђивање његових захтјева и за остваривање судске заштите његових права уз обезбјеђење заштите повјерљивих података.

(8) Право да изврши преглед и контролу робе има и њен увозник.

(9) Ако носилац права не поднесе тужбу из става (5) овог члана, привремено задржана роба пушта се у тражену царински дозвољену употребу, односно промет.

(10) Ако носилац права покрене судски поступак, царински орган донијеће одлуку о запљени робе до доношења правоснажне судске одлуке.

Члан 84. (Поступак по службеној дужности)

(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка у вези са увозом, транзитом или извозом робе оправдано сумња да су одређеном робом повријеђена права према овом закону, она ће привремено задржати пуштање те робе у промет и о томе обавијестити царински орган.

(2) Царински орган писмено обавјештава носиоца права о задржавању робе, сумњи да се ради о повреди његових права и о могућности да поднесе захтјев према члану 82. овог закона у року од пет радних дана од дана задржавања робе.

(3) Ако носилац права поднесе захтјев у складу са ставом (2) овог члана, роба се задржава до доношења одлуке царинског органа.

(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из члана 82. овог закона, роба се привремено задржава за даљих десет радних дана.

(5) Носилац права мора у року из става (4) овог члана спровести радње из члана 83. став (7) овог закона.

(6) Одредбе чл. 83. и 84. овог закона не примјењују се на увоз, транзит или извоз робе у малим количинама намијењеним за приватну и некомерцијалну употребу, које се уносе или износе као дио личног пртљага или шаљу у малим пошиљкама.

Члан 85. (Примјена других царинских прописа)

(1) На царински поступак у вези са робом којом се повређују права из овог закона примјењују се на одговарајући начин остали царински прописи.

(2) Ближе прописе о спровођењу царинских мјера из овог дијела Закона доноси Савјет министара на предлог Управе за индиректно опорезивање БиХ.

(3) Царински поступак у вези са робом којом се повређују права из овог закона је хитан.

ДИО ДВАНАЕСТИ - ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 86. (Прекршаји)

(1) Новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 200.000 КМ казниће се за прекршај правно лице или предузетник који на начин из члана 72. овог закона повриједе регистровано име поријекла или географску ознаку.

(2) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана и одговорно лице у правном лицу и код предузетника.

(3) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана физичко лице.

(4) Предмети који су настали извршењем прекршаја из става (1) овог члана одузеће се и уништити, а предмети, односно уређаји намијењени или употријебљени за извршење тих прекршаја ће се одузети.

(5) Прекршајни поступак на основу одредаба овог члана је хитан.

Члан 87. (Заштитна мјера)

(1) Правном лицу и предузетнику који учине прекршаје из члана 86. став (1) овог закона у обављању дјелатности може се изрећи заштитна мјера забране обављања дјелатности или дијелова дјелатности којима се вријеђа регистровано име поријекла или географска ознака у трајању до једне године, ако је учињени прекршај нарочито тежак због начина извршења, посљедица дјела или других околности учињеног прекршаја.

(2) Правном лицу и предузетнику који учине прекршај из члана 86. став (1) овог закона у поврату изрећи ће се заштитна мјера забране дјелатности или дијелова дјелатности којима се вријеђа регистровано име поријекла или географска ознака у трајању од најмање једне године.

Члан 88. (Инспекцијска контрола у вези са прекршајима)

(1) Инспекцијску контролу у вези са прекршајима прописаним у члану 86. овог закона и изрицање заштитне мјере прописане у члану 87. овог закона врши инспекција надлежна за контролу тржишта у Федерацији БиХ, Републици Српској и Брчко Дистрикту БиХ.

(2) Инспекцијски поступак је хитан.

ДИО ТРИНАЕСТИ - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 89. (Права призната до примјене овог закона и прописи о спровођењу за извршење овог

закона)

(1) Регистроване географске ознаке које важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примјењивати одредбе овог закона.

(2) Директор Института донијеће прописе о спровођењу за извршење овог закона у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу, изузев прописа из члана 85. став (2) овог закона.

(3) Прописе о спровођењу у смислу става (2) овог члана чине Правилник о поступку за признање ознаке поријекла производа, имена поријекла и географске ознаке, Одлука о посебним трошковима поступка за стицање и одржавање права индустријске својине, Одлука о условима за упис у регистре заступника за заштиту индустријске својине, Правилник о стручном испиту за заступнике за заштиту индустријске својине и Одлука о накнади за рад у Комисији за жалбе.

Члан 90. (Престанак важења других прописа и поступци за признање жига у току)

(1) Почетком примјене овог закона престају да важе одредбе ГЛАВЕ II - ВРСТЕ ПРАВА ИНДУСТРИЈСКОГ ВЛАСНИШТВА Одјељак 4. - ГЕОГРАФСКА ОЗНАКА (чл. од 116. до 126.) Закона о индустријском власништву у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ" бр. 3/02 и 29/02) које се односе на географску ознаку, као и одредбе које се могу сходно примијенити на географску ознаку.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, Закон о индустријском власништву у Босни и Херцеговини примјењиваће се и даље на све управне поступке у вези са географском ознаком који нису окончани до дана почетка примјене овог закона.

Члан 91. (Примјена међународних уговора)

Одредбе међународних уговора у вези са ознакама географског поријекла, именом поријекла и географском ознаком, којима је приступила БиХ, примјењују се на предмете које третира овај закон и у случају сукоба са одредбама овог закона примјењују се одредбе међународних уговора.

Члан 92. (Јединствена примјена одредаба о Комисији за жалбе у Закону о патенту, Закону о жигу и

Закону о индустријском дизајну)

Одредбе чл. 69. и 70. овог закона и одговарајуће одредбе Закона о патенту, Закона о жигу и Закона о индустријском дизајну, којима се уређује Комисија за жалбе Института, примјењују се на начин да се формира једна комисија за жалбе.

Члан 93. (Ступање на снагу Закона)

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењује се од 1. јануара 2011. године.

ПСБиХ број 515/10 28. маја 2010. године

Сарајево

Предсједавајући Представничког дома

Парламентарне скупштине БиХ Др Милорад Живковић, с. р.

Предсједавајући Дома народа

Парламентарне скупштине БиХ Сулејман Тихић, с. р.