专利法, 波斯尼亚和黑塞哥维那, WIPO Lex

主要文本

塞尔维亚语 Закон о патенту

克罗地亚语 Zakon o Patentu

波什尼亚语 Zakon o Patentu

英语 Law on Patents

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE
DIO DRUGI - PREDMET ZAŠTITE PATENTOM
DIO TREĆI - PRAVO NA ZAŠTITU IZUMA
- Član 12. (Izumitelj i prava izumitelja)
- Član 13. (Moralno pravo izumitelja)
DIO ĈETVRTI - POSTUPAK ZA PRIZNANJE PATENTA
DIO PETI - TRAJANJE, ODRŢAVANJE I PRESTANAK PATENTA
DIO ŠESTI - SVJEDODŢBA O DODATNOJ ZAšTITI
DIO SEDMI - IZUM STVOREN U RADNOM ODNOSU
- Član 65. (Izum stvoren u radnom odnosu)
DIO OSMI - SADRŢAJ I OBIM PATENTA
DIO DEVETI - MEĐUNARODNA PRIJAVA PREMA UGOVORU O SARADNJI U OBLASTI PATENATA (PCT)
DIO DESETI - PROŠIRENI EVROPSKI PATENT (EPC)
DIO JEDANAESTI - PROGLAŠAVANJE RJEšENJA O PRIZNANJU PATENTA NIŠTAVIM
DIO DVANAESTI - POSTUPAK PO ŢALBI
DIO TRINAESTI - ZAŠTITA PRAVA
DIO ĈETRNAESTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Broj 53

Godina XIV Utorak, 29. juna 2010. godine

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

Na osnovu člana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 75. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 7. aprila 2010. godine, i na 46. sjednici Doma naroda, održanoj 28. maja 2010. godine, usvojila je

ZAKON

O PATENTU

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Član 1. (Predmet Zakona)

(1) Ovim zakonom ureĎuje se pravna zaštita izuma patentom i konsenzualnim patentom, odnosno postupak za priznanje patenta i dodjelu konsenzualnog patenta.

(2) Ako ovim zakonom nije drugačije propisano, odredbe koje se odnose na patent na odgovarajući način primjenjuju se i na konsenzualni patent.

Član 2. (Princip teritorijalnosti)

Patent priznat na osnovu odredbi ovog zakona je teritorijalno ograničeno pravo koje vrijedi na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Član 3. (Materijalna prava)

Materijalna prava nosioca patenta obuhvataju isključiva prava privrednog iskorištavanja izuma i pravo raspolaganja njime u skladu s odredbama ovog zakona.

Član 4. (Nacionalni tretman)

(1) Strano fizičko i pravno lice u pogledu zaštite izuma patentom i konsenzualnim patentom u Bosni i Hercegovini uživa ista prava kao i domaće fizičko i pravno lice, ako to proizilazi iz meĎunarodnih ugovora i konvencija kojima je pristupila, odnosno koje je ratificirala Bosna i Hercegovina (u daljnjem tekstu: meĎunarodni ugovori i konvencije), ili iz primjene principa reciprociteta.

(2) Postojanje reciprociteta pretpostavlja se dok se ne dokaže suprotno.

Član 5. (Zastupanje)

(1) Zastupanjem u postupku koji se vodi pred Institutom za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Institut) mogu se baviti ovlašteni zastupnici, tj. fizička i pravna lica upisana u Registar patentnih zastupnika, koji u elektronskoj formi vodi Institut.

(2) U Registar zastupnika iz stava (1) ovog člana upisuje se fizičko i pravno lice koje ispunjava uslove propisane posebnim propisom.

(3) Strano fizičko i pravno lice može obavljati radnje u postupku pred Institutom samo posredstvom zastupnika iz stava (1) ovog člana.

(4) Izuzetno od odredbe stava (3) ovoga člana, strano fizičko i pravno lice može samostalno bez zastupnika preduzimati sljedeće radnje:

a) podnositi prijave patenta,

b) preduzimati druge radnje u pogledu utvrĎivanja datuma podnošenja prijave patenta,

c) podnositi prijepise prve prijave patenta kad zahtijeva pravo prvenstva iz člana 24. ovog zakona,

d) primati obavještenja od Instituta u vezi s postupcima iz tač. a) do c) ovog stava,

e) plaćati takse i naknade posebnih troškova postupka u skladu s članom 15. ovog zakona.

(5) U slučaju samostalnog preduzimanja radnji iz stava (4) ovoga člana, strano fizičko i pravno lice mora Institutu dostaviti adresu za dopisivanje koja mora biti na teritoriji Bosne i Hercegovine.

(6) Ako strano fizičko i pravno lice ne imenuju zastupnika ili Institutu ne dostave adresu za dopisivanje u skladu s odredbom stava (5) ovog člana, Institut će ga pisanim putem preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Bosne i Hercegovine pozvati da u roku od tri mjeseca imenuje zastupnika ili dostavi adresu za dopisivanje.

(7) Ako strano fizičko i pravno lice ne postupi po pozivu Instituta iz stava (6) ovog člana, Institut će zaključkom odbaciti njegov podnesak i dostaviti ga javnim saopćenjem na oglasnoj tabli Instituta.

(8) Izuzetno od odredbe stava (3) ovog člana, takse i naknade posebnih troškova za održavanje patenta u vrijednosti može platiti bilo koje lice.

DIO DRUGI - PREDMET ZAŠTITE PATENTOM

Član 6. (Patentibilni izum)

(1) Patent se priznaje za svaki izum iz bilo koje oblasti tehnike koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji se može industrijski primijeniti.

(2) Prema uslovima iz stava (1) ovog člana, patent se priznaje i za izum koji se odnosi na:

a) proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži biološki materijal,

b) postupak kojim je taj biološki materijal proizveden, preraĎen ili upotrijebljen,

c) biološki materijal izoliran iz prirodne okoline ili proizveden tehničkim postupkom čak i ako se ranije nalazio u prirodi.

(3) Biološki materijal iz stava (2) ovog člana je bilo koji materijal koji sadrži genetičku informaciju i koji se može razmnožavati sâm, ili se može razmnožavati u biološkom sistemu.

(4) Prema uslovima iz stava (1) ovog člana, izum koji se odnosi na biljke ili životinje smatrat će se patentibilnim ako njegova tehnička izvodljivost nije ograničena na odreĎenu biljnu sortu ili životinjsku pasminu i ako postupak ostvarivanja izuma nije bitno biološki.

(5) Postupak za dobivanje biljaka ili životinja iz stava (4) ovog člana bitno je biološki ako se u cijelosti sastoji od prirodnih postupaka kao što su križanje ili selekcija.

(6) Izumima se, u smislu stava (1) ovog člana, ne smatraju naročito:

a) otkrića, naučne teorije i matematičke metode,

b) estetske tvorevine,

c) planovi, pravila i metode za izvoĎenje umnih aktivnosti, igara ili privrednih aktivnosti,

d) programi kompjutera,

e) prezentacija informacija definirana samim sadržajem tih informacija.

(7) Odredba stava (6) ovog člana primjenjuje se samo u obimu u kojem je predmet prijave za zaštitu izuma navedeni element ili aktivnost kao takva.

Član 7. (Izuzeci od patentibilnosti)

(1) Patent ne može biti priznat za:

a) izume životinjskih pasmina i biljnih sorti i bitno bioloških postupaka za dobivanje biljaka ili životinja, osim izuma nebioloških i mikrobioloških postupaka i proizvoda dobivenih tim postupcima kako je propisano u članu 6. stav (4) ovog zakona, pri čemu se, u smislu ovog zakona, pod mikrobiološkim postupkom podrazumijeva bilo koji postupak koji uključuje ili koji se provodi na mikrobiološkom materijalu ili čiji je proizvod mikrobiološki materijal,

b) ljudsko tijelo, razne stepene njegovog oblikovanja i razvoja ili jednostavno otkriće jednog od njegovih elemenata, uključujući sekvencu ili djelimičnu sekvencu gena,

c) izume koji se odnose na dijagnostičke ili hirurške postupke ili postupke liječenja koji se primjenjuju direktno na ljudskom ili životinjskom tijelu, osim proizvoda, posebno materija i smjesa koje se primjenjuju u navedenim postupcima.

(2) Izum koji se odnosi na element izoliran iz ljudskog tijela ili proizveden tehničkim postupkom, uključujući sekvencu ili djelimičnu sekvencu gena iz stava (1) tačka b) ovog člana, može biti patentibilan iako je strukturom jednak strukturi prirodnog elementa, industrijska primjenjivost sekvence ili djelimične sekvence gena mora biti razotkrivena u prijavi patenta, kako je izvorno podnesena.

(3) Neće se smatrati patentibilnim izumi čije bi komercijalno iskorištavanje bilo suprotno javnom poretku ili moralu, ali ne samo zbog toga što je takvo iskorištavanje zabranjeno zakonom ili drugim propisom.

(4) Izumima iz stava (3) ovog člana smatraju se naročito:

a) postupci kloniranja ljudskih bića,

b) postupci za modificiranje genetičkog identiteta matičnih ćelija ljudskih bića,

c) upotreba ljudskih embrija u industrijske ili komercijalne svrhe i

d) postupci za modificiranje genetičkog identiteta životinja koji bi vjerovatno prouzrokovali njihovu patnju bez ikakve bitne medicinske koristi za čovjeka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka.

Član 8. (Novost izuma)

(1) Izum je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike.

(2) Pod stanjem tehnike podrazumijeva se sve što je učinjeno dostupnim javnosti u svijetu, pisanim ili usmenim putem, upotrebom ili na bilo koji drugi način prije datuma podnošenja prijave patenta.

(3) U stanje tehnike uključen je i sadržaj svih prijava patenata koje imaju učinak u Bosni i Hercegovini, onakvih kako su podnesene, koje imaju raniji datum podnošenja od datuma prijave iz stava (2) ovog člana, a koje su objavljene tek na datum podnošenja prijave patenta iz stava (2) ovog člana ili nakon toga, na način predviĎen ovim zakonom.

(4) Odredbe st. (1) do (3) ovog člana ne isključuju mogućnost zaštite patentom materije ili smjesa sadržanih u stanju tehnike, koje se primjenjuju u postupcima iz člana 7. stav (1) tačka c) ovog zakona pod uslovom da njihova primjena u navedenim postupcima nije sadržana u stanju tehnike.

(5) Smatra se da je izum obuhvaćen stanjem tehnike ako je postao dostupan javnosti objavljivanjem, izlaganjem, prikazivanjem ili upotrebom na način koji stručnjacima omogućava da ga primijene.

Član 9. (Objave koje ne utiču na novost)

Novim se smatra izum koji je najviše šest mjeseci prije datuma podnošenja prijave patenta bio sadržan u stanju tehnike usljed ili kao posljedica:

a) očite zloupotrebe u pogledu podnosioca prijave patenta ili njegovog pravnog prednika ili,

b) izlaganja na službenoj ili službeno priznatoj izložbi u skladu s Konvencijom o meĎunarodnim izložbama potpisanoj u Parizu 22. novembra 1928. godine i revidiranoj posljednji put 30. novembra 1972. godine pod uslovom da podnosilac naznači u prijavi patenta prilikom njenog podnošenja da je izum bio izložen i da najkasnije u roku od četiri mjeseca od datuma podnošenja prijave podnese odgovarajuću potvrdu o izlaganju izuma.

Član 10. (Inventivni nivo)

(1) Smatra se da izum ima inventivni nivo ako rješenje odreĎenog problema za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti ne proizlazi na očigledan način iz stanja tehnike.

(2) Prilikom ispitivanja da li izum ima inventivni nivo ne uzima se u obzir sadržaj prijava iz člana 8. stav (3) ovog zakona.

Član 11. (Industrijska primjenjivost)

Smatra se da je izum industrijski primjenjiv ako je predmet izuma tehnički izvodljiv i ako se može proizvesti ili upotrijebiti u bilo kojoj oblasti industrije, uključujući i poljoprivredu.

DIO TREĆI - PRAVO NA ZAŠTITU IZUMA

Član 12. (Izumitelj i prava izumitelja)

(1) Izumitelj je lice koje je stvorilo izum svojim stvaralačkim radom.

(2) Pravo na zaštitu izuma pripada izumitelju ili njegovom pravnom sljedniku.

(3) Ako je izum nastao zajedničkim radom više izumitelja, pravo na patent pripada svim izumiteljima.

Član 13. (Moralno pravo izumitelja)

(1) Izumitelj ima moralno pravo u statusu izumitelja da bude naveden u prijavi patenta, svim ispravama koje se izdaju za priznati patent, te u odgovarajućim registrima.

(2) Ako je izum koji se štiti ovim zakonom rezultat stvaralačkog rada više lica, u prijavi patenta i ispravama iz stava (1) ovog člana sva ta lica navode se kao izumitelji.

DIO ĈETVRTI - POSTUPAK ZA PRIZNANJE PATENTA

Član 14. (Ovlaštenja Instituta)

(1) Postupak za sticanje, održavanje, prestanak i evidenciju prometa patenta, odnosno konsenzualnog patenta vodi Institut.

(2) Za oblast patenata Institut vodi sljedeće registre:

a) Registar prijava patenata,

b) Registar patenata.

(3) Protiv odluka Instituta donesenih u prvom stepenu dopuštena je žalba o kojoj odlučuje Komisija za žalbe Instituta. Postupak po žalbi bliže se ureĎuje provedbenim propisom.

(4) Protiv rješenja Instituta donesenog u drugom stepenu žalba nije dopuštena, ali se može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Sudu Bosne i Hercegovine.

Član 15. (Takse i naknade posebnih troškova u postupku sticanja i održavanja prava)

(1) Za sve radnje u postupku sticanja, održavanja, evidencije prometa i prestanka patenta, kao i za pružanje informacionih usluga plaćaju se takse saglasno važećem propisu kojim se ureĎuju državne administrativne takse (u daljnjem tekstu: takse) i naknade posebnih troškova postupka (u daljnjem tekstu: troškovi postupka) u visini odreĎenoj posebnom tarifom, koju donosi Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, na prijedlog direktora Instituta.

(2) Ako u postupku priznanja patenta takse i troškovi postupka ne budu plaćeni, prijava patenta smatrat će se povučenom, a u slučaju neplaćanja taksi i troškova postupka za održavanje patenta i prava iz prijave patenta, to pravo prestaje važiti.

(3) Za podnošenje žalbe plaćaju se taksa i troškovi postupka u skladu s posebnim propisima. Ako taksa i troškovi postupka ne budu plaćeni prije isteka roka za žalbu, Institut će pozvati podnosioca da ih plati u roku od 15 dana. Ako taksa i troškovi postupka ne budu plaćeni, smatra se da žalba nije podnesena.

Član 16. (Propisi koji se primjenjuju u postupku pred Institutom)

(1) Pitanja postupka koji se vodi pred Institutom bliže se ureĎuju propisima za provoĎenje ovog zakona (u daljnjem tekstu: provedbeni propis).

(2) Za pojedina pitanja koja nisu ureĎena ovim zakonom i provedbenim propisom primjenjivat će se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09).

Član 17. (Pokretanje postupka)

(1) Postupak za priznanje patenta pokreće se podnošenjem Institutu prijave za priznanje patenta (u daljnjem tekstu: prijava) u skladu s ovim zakonom i na način propisan provedbenim propisom.

(2) Prijave se uzimaju u postupak ispitivanja redoslijedom njihovog podnošenja.

(3) Izuzetno od odredbe stava (2) ovog člana, prijava se može ispitivati prema hitnom postupku u slučaju sudskog ili drugog spora u kojem završetak postupka po prijavi predstavlja rješenje prethodnog pitanja.

(4) Institut će provesti hitno ispitivanje na osnovu podnesenog obrazloženog zahtjeva s dokazima.

Član 18. (Jedinstvo izuma)

(1) Za svaki izum podnosi se posebna prijava.

(2) Jednom prijavom može se zahtijevati zaštita za više izuma samo ako su ti izumi meĎusobno tako povezani da ostvaruju jedinstvenu izumiteljsku zamisao (jedinstvo izuma).

Član 19. (Jezik prijave patenta)

(1) Prijava patenta mora biti sastavljena na jednom od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini.

(2) Ako je tekst prijave podnesen na stranom jeziku, Institutu se mora dostaviti prijevod teksta prijave na jedan od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini.

Član 20. (Sadržaj prijave patenta)

(1) Prijava patenta mora sadržavati:

a) zahtjev za priznanje patenta,

b) opis izuma,

c) jedan ili više patentnih zahtjeva,

d) crteže na koje se pozivaju opis izuma i patentni zahtjevi,

e) sažetak.

(2) Zahtjev iz stava (1) tačka a) ovog člana mora sadržavati:

a) izričitu naznaku da se zahtijeva priznanje patenta,

b) naziv izuma koji odražava njegovu bit,

c) podatke o podnosiocu prijave,

d) podatke o izumiocu, odnosno napomenu da izumitelj ne želi biti naveden u prijavi.

(3) Izum se mora opisom iz stava (1) tačka b) ovog člana otkriti na način dovoljno jasan i detaljan, tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti. Ako se izum odnosi na živi biološki materijal i ako ga nije moguće primijeniti na osnovu opisa izuma, smatrat će se da opis izuma ispunjava uslov iz ovog stava ako je uzorak prirodno obnovljivog živog biološkog materijala deponiran u nadležnoj ustanovi najkasnije na datum podnošenja prijave patenta. Pod nadležnom ustanovom iz ovog stava podrazumijeva se ustanova koja je odreĎena na osnovu Budimpeštanskog sporazuma o priznanju depozita mikroorganizama s ciljem postupka patentiranja, zaključenog 1977. godine, revidiranog 1980. godine.

(4) Patentnim zahtjevima iz stava (1) tačka c) ovog člana odreĎuju se obim i predmet zaštite izuma. Oni moraju biti jasni, sažeti i u cijelosti potkrijepljeni opisom izuma i crtežima ako postoje. Patentni zahtjevi mogu biti nezavisni i zavisni. Nezavisni patentni zahtjevi sadržavaju nova bitna obilježja izuma. Zavisni patentni zahtjevi sadržavaju specifična obilježja izuma koji je odreĎen u nezavisnom ili drugom zavisnom patentnom zahtjevu.

(5) Sažetak iz stava (1) tačka e) ovog člana je kratak sadržaj suštine izuma koji služi isključivo u svrhu tehničkog informiranja i nema uticaja na obim tražene zaštite.

(6) Smatra se da je prijava patenta uredna ako zadovoljava uslove iz stava (1) ovog člana.

(7) Sastojci prijave patenta navedeni u stavu (1) tač. b) do e) ovog člana smatraju se tekstom prijave.

(8) Sastojci iz stava (1) ovog člana i dodaci koji se dostavljaju uz prijavu podnose se na način i u broju primjeraka koji su odreĎeni provedbenim propisom.

Član 21. (Izjava izumitelja)

(1) Ako izumitelj ne želi da njegovo ime bude navedeno u zahtjevu za priznanje patenta, kao ni u drugim aktima propisanim ovim zakonom, podnosilac prijave dužan je, uz zahtjev za priznanje patenta, a najkasnije u roku od tri mjeseca od datuma podnošenja prijave, dostaviti Institutu pisanu izjavu izumitelja o tome.

(2) Izumitelj može tokom postupka, a najkasnije do objavljivanja prijave patenta, povući svoju izjavu da ne želi da mu ime bude navedeno u prijavi, kao ni u drugim ispravama propisanim ovim zakonom.

Član 22. (Datum podnošenja prijave)

Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podnesena Institutu na taj datum sadrži sljedeće:

a) izričitu naznaku da se zahtijeva priznanje patenta,

b) podatke o podnosiocu prijave,

c) dio prijave koji na prvi pogled izgleda kao opis izuma, iako taj opis ne zadovoljava sve uslove propisane ovim zakonom i provedbenim propisom.

Član 23. (Razdvajanje prijave)

(1) Podnosilac prijave može sâm ili na zahtjev Instituta podijeliti predmet prijave patenta kojoj je utvrĎen datum podnošenja (prvobitna prijava) na dvije ili više prijava (izdvojena prijava) i na osnovu svake od njih nastaviti samostalni postupak, o čemu Institut donosi zaključak.

(2) Predmet zaštite izdvojene prijave ne smije izlaziti van obima zaštite prvobitno podnesene prijave.

(3) Podjela prvobitne prijave patenta dopuštena je do donošenja rješenja o zahtjevu za priznanje patenta.

(4) Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i, ako za to ima osnova u smislu odredbe člana 24. ovog zakona, uživa pravo prvenstva prvobitne prijave patenta.

Član 24. (Pravo prvenstva)

(1) Od datuma koji je utvrĎen kao datum podnošenja prijave patenta iz člana 22. ovog zakona, pod uslovom da je prijava objavljena u skladu s odredbama člana 37. ovoga zakona, podnosilac prijave ima pravo prvenstva u pogledu svakog drugog podnosioca koji za isti izum podnese prijavu kasnije.

(2) Prvenstvo vrijedi od datuma podnošenja prijave patenta Institutu, osim u slučaju kad su zadovoljeni uslovi za priznanje prava prvenstva iz člana 25. ovog zakona.

Član 25. (Unijsko pravo prvenstva)

(1) Svakom fizičkom ili pravnom licu koje u nekoj državi članici Pariske unije za zaštitu industrijskog vlasništva (u daljnjem tekstu: Pariska unija), odnosno državi članici Svjetske trgovinske organizacije (u daljnjem tekstu: WTO) podnese urednu prijavu za isti izum priznat će se pravo prvenstva u Bosni i Hercegovini, ako to zatraži u roku od 12 mjeseci računajući od dana podnošenja prve prijave.

(2) Urednom prijavom iz stava (1) ovog člana smatra se prijava čiji je datum podnošenja utvrĎen u skladu s nacionalnim zakonodavstvom države članice Pariske unije ili članice WTO-a u kojoj je podnesena, ili u skladu s meĎunarodnim ugovorom zaključenim izmeĎu država članica bez obzira na njenu kasniju pravnu sudbinu.

(3) Kasnija prijava patenta koja je podnesena u istoj ili za istu državu smatrat će se prvom prijavom za potrebe utvrĎivanja prava prvenstva u onom dijelu koji se odnosi na predmet izuma prve prijave ako je na datum podnošenja kasnije prijave prva prijava, koja je služila za utvrĎivanje prava prvenstva, povučena, odbijena ili odbačena prije nego što je postala dostupna javnosti i nije proizvela nikakve pravne učinke. Prva prijava patenta ne može više služiti kao osnova za zahtijevanje prava prvenstva.

Član 26. (Zahtjev za priznanje prava prvenstva)

(1) Podnosilac prijave patenta koji se u Bosni i Hercegovini namjerava koristiti pravom prvenstva iz člana 25. ovog zakona dužan je Institutu podnijeti:

a) zahtjev za priznanje prava prvenstva koji sadržava bitne podatke o prvoj prijavi čije se prvenstvo zahtijeva (broj i datum podnošenja prijave, državu članicu Pariske unije ili članicu WTO-a u kojoj je ili za koju je prijava podnesena) najkasnije do isteka roka od dva mjeseca od datuma podnošenja prijave u Bosni i Hercegovini i

b) prijepis prve prijave ovjeren od nadležnog organa države članice Pariske unije ili članice WTO-a u kojoj je ili za koju je prijava podnesena najkasnije do isteka roka od tri mjeseca od datuma podnošenja zahtjeva za priznanje prava prvenstva, ili četiri mjeseca od datuma podnošenja prijave patenta u Bosni i Hercegovini, ili 16 mjeseci od najranijeg datuma zahtijevanih prvenstava, zavisno od toga koji od navedenih rokova ranije ističe.

(2) Ako je prijava patenta za koju se zahtijeva pravo prvenstva iz prve prijave podnesena na datum koji je kasniji od datuma na koji istječe period prvenstva iz člana 25. stav (1) ovog zakona, podnosilac prijave patenta može podnijeti zahtjev za obnavljanje prava prvenstva.

(3) Zahtjev iz stava (2) ovog člana može se podnijeti u roku od dva mjeseca od datuma isticanja perioda prvenstva.

(4) Institut će usvojiti zahtjev za obnavljanje prava prvenstva pod uslovom da podnosilac:

a) navede razloge koji potvrĎuju da je do propuštanja roka u kojem se priznaje period prvenstva došlo uprkos dužnoj pažnji koju su zahtijevale okolnosti i

b) plati takse i troškove postupka iz člana 15. ovog zakona.

(5) Institut obavještava podnosioca o razlozima zbog kojih zahtjev za obnavljanje prava prvenstva namjerava odbiti u cijelosti ili djelimično, te ga poziva da se u roku od mjesec dana od dana primanja poziva izjasni o tim razlozima.

Član 27. (Ispravak ili dopuna zahtjeva za priznanje prava prvenstva)

(1) Podnosilac prijave patenta može podnijeti zahtjev za ispravak ili dopunu zahtjeva za priznanje prava prvenstva u roku od 16 mjeseci od datuma prava prvenstva ili, ako bi ispravak ili dopuna prouzrokovala promjenu datuma prava prvenstva, u roku od 16 mjeseci od tako promijenjenog datuma prvenstva, koje god od šesnaestomjesečnog perioda ističe prije, pod uslovom da je takav zahtjev podnesen u roku od četiri mjeseca od datuma podnošenja prijave patenta.

(2) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana, podnosilac je dužan platiti takse i troškove postupka iz člana 15. ovog zakona. Ako u propisanom roku podnosilac ne plati takse i troškove postupka, zahtjev se odbacuje zaključkom.

(3) Ako je radi ispravke ili dopune zahtjeva za priznanje prava prvenstva promijenjen datum prava prvenstva koje se zahtijeva, rokovi se računaju od promijenjenog datuma prvenstva.

Član 28. (Ograničenja pri priznanju prava prvenstva)

Zahtjevi iz člana 26. stav (2) i člana 27. stav (1) ovog zakona ne mogu se podnijeti nakon što je podnosilac prijave patenta podnio zahtjev za objavljivanje prijave u skladu s članom 37. stav (2) ovog zakona, osim ako je takav zahtjev za objavljivanje povučen prije završetka tehničkih priprema za objavljivanje prijave.

Član 29. (Zahtjev za priznanje višestrukog prava prvenstva)

Podnosilac prijave može zahtijevati priznanje višestrukog prava prvenstva na osnovu više ranije podnesenih prijava u jednoj ili više zemalja članica Pariske unije ili WTO-a pod uslovima iz člana 25. ovog zakona.

Član 30. (Obilježja izuma na koje se odnosi zahtjev za priznanje prava prvenstva)

(1) Zahtjev za priznanje prava prvenstva može se odnositi samo na ona obilježja izuma koja su sadržana u prvoj prijavi ili prijavama čije se prvenstvo zahtijeva.

(2) Ako se pojedina obilježja izuma na koje se odnosi zahtjev za priznanje prava prvenstva ne nalaze u patentnim zahtjevima sadržanim u prvoj prijavi, odnosno prijavama, pravo prvenstva priznat će se ukoliko se ta obilježja mogu utvrditi iz svih sastavnih dijelova prijave.

Član 31. (Datum priznatog prava prvenstva)

Prilikom primjene odredbi člana 8. st. (2) i (3) i člana 24. stav (1) ovog zakona kao datum podnošenja prijave patenta Institutu smatra se datum priznatog prava prvenstva.

POGLAVLJE I. FORMALNO ISPITIVANJE PRIJAVE

Član 32. (Postupak po prijavi nakon podnošenja)

(1) Nakon primanja prijave patenta, Institut ispituje:

a) da li prijava ispunjava uslove za priznanje datuma podnošenja iz člana 22. ovog zakona,

b) da li su plaćene taksa i troškovi postupka za podnošenje prijave u skladu sa članom 15. ovog zakona za podnošenje prijave,

c) da li je podnesen prijevod prijave na jednom od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini, ako je prijava sastavljena na stranom jeziku,

d) da li su podneseni crteži iz člana 20. stav (1) tačka d) ovog zakona,

e) da li zastupa podnosioca prijave iz člana 5. stav (3) ovog zakona lice koje se može baviti zastupanjem u skladu s članom 5. stav (1) ovog zakona.

(2) Ako prijava ne ispunjava uslove za priznanje datuma podnošenja iz člana 22. ovog zakona, Institut poziva podnosioca da u roku od mjesec dana od dana primanja poziva ukloni nedostatke izričito navedene u pozivu.

(3) Ako podnosilac ne postupi u skladu s pozivom Instituta u roku iz stava (2) ovog člana, prijava patenta odbacuje se zaključkom.

(4) Ako podnosilac ukloni nedostatke u roku iz stava (2) ovog člana, Institut donosi zaključak kojim se datum primanja zahtijevanih ispravaka utvrĎuje kao datum podnošenja prijave patenta.

(5) Kad se u prijavi patenta poziva na crteže koji nisu sadržani u prijavi, Institut poziva podnosioca prijave da dostavi crteže u roku od mjesec dana od dana primanja poziva. Ako podnosilac postupi po pozivu Instituta, datumom podnošenja prijave smatrat će se datum kada je Institut zaprimio crteže. Ako crteži ne budu dostavljeni, smatrat će se da se podnosilac prijave na njih nije ni pozvao.

(6) Institut poziva podnosioca prijave koji nije platio taksu i troškove postupka, odnosno nije dostavio prijevod prijave patenta na jednom od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini, da te nedostatke ukloni u roku od mjesec dana od dana primanja poziva.

(7) Na obrazloženi zahtjev podnosioca prijave Institut može produžiti rokove propisane ovim članom za period koji smatra opravdanim, ali ne više od tri mjeseca.

(8) Ako podnosilac ne postupi po pozivu Instituta iz člana 6. ovog zakona, prijava patenta kojoj je utvrĎen datum podnošenja smatrat će se povučenom o čemu se donosi poseban zaključak o obustavi postupka.

Član 33. (Upis prijave u registar)

(1) Prijava patenta kojoj je zaključkom utvrĎen datum podnošenja upisuje se u Registar prijava patenata, koji u elektronskoj formi vodi Institut.

(2) Ako utvrdi da je u Registar iz stava (1) ovog člana upisana prijava koja ne ispunjava uslove iz člana 22. stav (1) ovog zakona, Institut će o brisanju takve prijave iz Registra odlučiti zaključkom.

(3) Sadržaj i način voĎenja Registra prijava patenata bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Član 34. (Uvjerenje o pravu prvenstva)

(1) Na zahtjev podnosioca prijave Institut izdaje uvjerenje o pravu prvenstva prijave.

(2) Uslovi i postupak izdavanja, te sadržaj uvjerenja iz stava (1) ovog člana bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Član 35. (Ispitivanje pretpostavki za objavljivanje prijave patenta)

(1) Ispitivanjem pretpostavki za objavljivanje prijave patenta utvrĎuje se da li prijava ispunjava sljedeće uslove:

a) da li sadržava sve dijelove iz člana 20. ovog zakona sastavljene na propisani način i potrebne dodatke propisane ovim zakonom,

b) da li je naznačen izumitelj,

c) da li je podnesen uredan zahtjev za priznanje prava prvenstva u smislu člana 24. ovog zakona, ako je priznanje prava prvenstva zahtijevano.

(2) Ako se provedenim ispitivanjem utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz stava (1) ovog člana, Institut poziva podnosioca da u primjerenom roku ukloni nedostatke izričito navedene u pozivu. Taj rok ne može biti kraći od jednog ni duži od tri mjeseca od dana primanja poziva.

(3) Na obrazloženi zahtjev podnosioca prijave, Institut može produžiti rok iz stava (2) ovog člana za vrijeme koje smatra opravdanim.

(4) Ako podnosilac u odreĎenom roku ne ukloni nedostatke iz stava (1) ovog člana, Institut donosi zaključak o odbacivanju prijave patenta.

(5) Institut neće priznati pravo prvenstva ako podnosilac ne postupi u skladu s pozivom iz stava (2) ovoga člana u pogledu ureĎivanja zahtjeva za pravo prvenstva.

Član 36. (Naknadne izmjene u prijavi)

(1) Prijava patenta kojoj je utvrĎen datum podnošenja ne može se naknadno izmijeniti proširenjem obima zaštite predmeta prijave.

(2) Izmjene i dopune podataka sadržanih u prijavi kojima se ne proširuje obim zaštite mogu se vršiti do okončanja postupka.

Član 37. (Način i sadržaj objavljivanja prijave patenta)

(1) Prijava patenta, za koju je ispitivanjem utvrĎeno da ispunjava sve uslove iz člana 35. ovog zakona, o čemu Institut donosi zaključak, objavljuje se u "Službenom glasniku Instituta" (u daljnjem tekstu: službeno glasilo) nakon isteka 18 mjeseci od datuma podnošenja, odnosno od datuma priznatog prava prvenstva, čime postaje dostupna javnosti.

(2) Prijava patenta iz stava (1) ovog člana može se objaviti na zahtjev podnosioca i prije isteka navedenog roka, ali ne prije isteka roka od tri mjeseca od datuma podnošenja Institutu.

(3) Prijava patenta koja je, uprkos tome što je bila povučena ili se smatrala povučenom, objavljena ili na koji drugi način od Instituta učinjena dostupnom javnosti, ne ulazi u stanje tehnike.

(4) Sadržaj objavljivanja prijave patenta bliže se ureĎuje provedbenim propisom.

POGLAVLJE II. POSTUPAK NAKON OBJAVLJIVANJA PRIJAVE PATENTA

Član 38. (Zahtjevi)

(1) Podnosilac može, u roku od šest mjeseci od datuma objavljivanja prijave patenta u službenom glasilu, podnijeti zahtjev za:

a) priznanje patenta provoĎenjem postupka potpunog ispitivanja prijave patenta, ili

b) priznanje patenta na osnovu prihvaćenih podnesenih rezultata potpunog ispitivanja prijave patenta,

c) odgodu provoĎenja postupka potpunog ispitivanja prijave patenta i dodjelu konsenzualnog patenta.

(2) Ako u propisanom roku nije podnesen jedan od zahtjeva iz stava (1) ovog člana i plaćene taksa i troškovi postupka u skladu s članom 15. ovog zakona, prijava patenta smatra se povučenom i Institut donosi zaključak o obustavljanju postupka za priznanje patenta.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stava (1) ovog člana bliže se ureĎuje provedbenim propisom.

Član 39. (Postupak potpunog ispitivanja)

(1) Potpunim ispitivanjem prijave patenta utvrĎuje se da li izum zadovoljava sve uslove za priznanje patenta, tj. da li je predmet prijave izum:

a) koji nije isključen iz zaštite patentom u skladu s članom 6. stav (6), odnosno članom 7. ovog zakona,

b) koji je u skladu s pravilom o jedinstvu izuma iz člana 18. ovog zakona,

c) koji je u prijavi otkriven u skladu s članom 20. stav (3) ovog zakona,

d) koji je nov u skladu s čl. 8. i 9. ovog zakona, ima inventivni nivo u skladu s članom 10. ovog zakona i koji je industrijski primjenjiv u skladu s članom 11. ovog zakona.

(2) Postupak potpunog ispitivanja prijave iz stava (1) ovog člana Institut može provesti u potpunosti ili djelimično u pravilu u saradnji s patentnim uredima iz člana 32. Ugovora o saradnji u oblasti patenata (PCT), kao i patentnim uredima drugih zemalja koji provode postupak potpunog ispitivanja i s kojima Institut o tome ima sklopljen ugovor o saradnji.

Član 40. (Podnošenje rezultata potpunog ispitivanja priznatog patenta)

(1) Zahtjev za priznanje patenta prihvatanjem rezultata potpunog ispitivanja priznatog patenta u skladu s članom 38. stav (1) tačka b) ovog zakona može se podnijeti samo ako je prijava patenta za isti izum podnesena jednom ili većem broju patentnih ureda.

(2) Uredi iz stava (1) ovog člana su uredi koji provode postupak potpunog ispitivanja s kojima u trenutku podnošenja zahtjeva iz člana 38. stav (1) tačka b) ovog zakona Institut o tome ima potpisan ugovor o saradnji, te državni i meĎudržavni uredi koji na osnovu člana 32. Ugovora o saradnji u oblasti patenata (PCT) imaju status ovlaštenog organa za meĎunarodno prethodno ispitivanje meĎunarodnih prijava patenata.

(3) Podnosilac zahtjeva iz člana 38. stav (1) tačka b) ovog zakona obavezan je da uz zahtjev priloži potpisanu izjavu da će dokaz o rezultatu postupka potpunog ispitivanja provedenog u jednom od ureda iz stava (2) ovog člana dostaviti u roku od šest mjeseci od dana priznanja patenta od ureda iz stava (2) ovog člana, a najkasnije pet godina od datuma podnošenja zahtjeva iz člana 38. stav (1) tačka b) ovog zakona.

(4) Na osnovu obrazloženog zahtjeva podnosioca prijave i priloženih dokaza, Institut može produžiti rok iz stava (3) ovog člana.

(5) Ako podnosilac prijave u propisanom roku ne dostavi rezultate provedenog postupka potpunog ispitivanja koji su Institutu dovoljni za donošenje rješenja u pogledu zahtjeva za priznanje patenta, prijava se smatra povučenom i Institut donosi zaključak o obustavljanju postupka.

(6) Institut donosi rješenje po zahtjevu za priznanje patenta ako su zadovoljeni uslovi iz člana 39. stav (1) ovog zakona na osnovu uzimanja u obzir dostavljenih rezultata postupka potpunog ispitivanja.

(7) Dokumenti koje podnosilac treba dostaviti kao dokaz o rezultatu postupka potpunog ispitivanja provedenog od ureda iz stava (2) ovog člana bliže se odreĎuju provedbenim propisom.

Član 41. (Konsenzualni patent)

(1) Zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta iz člana 38. stav (1) tačka c) ovog zakona objavljuje se u službenom glasilu.

(2) Način i sadržaj objave iz stava (1) ovog člana bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Član 42. (Prigovor na zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta)

(1) Svako fizičko ili pravno lice može u roku od šest mjeseci nakon objavljivanja zahtjeva iz člana 41. ovog zakona Institutu podnijeti prigovor protiv dodjele konsenzualnog patenta, ili podnijeti zahtjev Institutu za provoĎenje postupka potpunog ispitivanja u skladu s članom 39. ovoga zakona.

(2) Prigovoru iz stava (1) ovog člana prilaže se dokaz o plaćenim troškovima postupka za prigovor, koji iznosi jednu trećinu troškova postupka potpunog ispitivanja, u skladu s članom 15. ovog zakona.

(3) Zahtjevu za provoĎenje postupka potpunog ispitivanja iz stava (1) ovog člana prilaže se dokaz o plaćenim troškovima postupka za provoĎenje postupka potpunog ispitivanja, u skladu s članom 15. ovog zakona.

(4) Ako je podnesen prigovor na zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta ili zahtjev za provoĎenje postupka potpunog ispitivanja i ako su za njih plaćene propisane takse i troškovi postupka, Institut o tome bez odgaĎanja obavještava podnosioca zahtjeva za priznanje konsenzualnog patenta.

(5) Podnosilac zahtjeva za dodjelu konsenzualnog patenta može u roku od šest mjeseci od primanja obavještenja o prigovoru podnesenom u skladu sa stavom (1) ovog člana podnijeti zahtjev za priznanje patenta provoĎenjem postupka potpunog ispitivanja u skladu s članom 39. stav (1) tačka a) ovog zakona, pri čemu je dužan platiti razliku izmeĎu uplaćene takse za podnošenje prigovora i takse propisane za provoĎenje postupka potpunog ispitivanja, u skladu s članom 15. ovog zakona.

(6) Ako podnosilac zahtjeva za dodjelu konsenzualnog patenta ne postupi u skladu sa stavom (5) ovog člana, Institut će odbaciti prijavu patenta zaključkom.

(7) Za sve vrijeme trajanja konsenzualnog patenta njegov nosilac, kao i svako drugo fizičko ili pravno lice mogu podnijeti zahtjev za provoĎenje postupka potpunog ispitivanja navedene prijave patenta, a postupak se provodi u skladu s članom 39. ovog zakona pod uslovom da su plaćeni taksa i troškovi postupka u skladu s članom 15. ovog zakona.

(8) Sadržaj prigovora iz stava (1) ovog člana bliže se ureĎuje provedbenim propisom.

Član 43. (Odbijanje zahtjeva za priznanje patenta)

(1) Zahtjev za priznanje patenta odbija se ako je:

a) provoĎenjem postupka iz čl. 39. i 40. ovog zakona utvrĎeno da prijava patenta ne zadovoljava uslove za priznanje patenta iz člana 39. stav (1) ovog zakona, ili

b) utvrĎeno na prvi pogled da zahtjev za priznanje konsenzualnog patenta ne zadovoljava uslove iz člana 39. stav (1) tač. a), b) i c) ovog zakona u kojim slučajevima Institut u pisanoj formi izvještava podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se patent ne može priznati i poziva ga da se u pisanoj formi izjasni o navedenim razlozima u odreĎenom roku, koji ne može biti kraći od mjesec dana ni duži od dva mjeseca od dana primanja poziva.

(2) Rok iz stava (1) ovog člana Institut može produžiti na obrazloženi zahtjev podnosioca prijave, ali ne duže od 90 dana.

(3) Ako podnosilac prijave ne postupi u skladu s pozivom iz stava (1) ovog člana, Institut donosi rješenje o odbijanju patenta.

Član 44. (Priznanje patenta, odnosno dodjela konsenzualnog patenta)

(1) Institut donosi rješenje o priznanju patenta, odnosno konsenzualnog patenta ako prijava patenta, odnosno konsenzualnog patenta:

a) zadovoljava sve uslove za priznanje patenta iz člana 39. stav (1) ovog zakona, ili

b) zadovoljava uslove iz člana 39. stav (1) tač. a), b) i c) ovog zakona za dodjelu konsenzualnog patenta i ako nije podnesen prigovor u skladu s članom 42. ovog zakona.

(2) Institut dostavlja podnosiocu tekst prijave patenta za koju namjerava priznati patent i poziva ga da u roku od mjesec dana od dana prijema poziva podnese pisano odreĎenje na dostavljeni tekst patentnih zahtjeva.

(3) Ako podnosilac u roku iz stava (2) ovog člana ne postupi u skladu s pozivom, smatra se kao da je dostavio odreĎenje o slaganju s dostavljenim tekstom i Institut donosi rješenje o priznanju patenta.

(4) Ako podnosilac prijave patenta pravovremeno dostavi Institutu pisano odreĎenje o neslaganju s tekstom prijave iz stava (2) ovog člana, obavezan je navesti razloge i Institutu dostaviti svoj prijedlog izmijenjenog teksta patentnih zahtjeva.

(5) Ako Institut prihvati podnosiočeve razloge i izmijenjeni tekst patentnih zahtjeva iz stava (4) ovog člana, donosi rješenje o priznanju patenta prema tekstu patentnih zahtjeva koje je prihvatio.

(6) Institut donosi rješenje iz st. (3) i (5) ovog člana pod uslovom da su plaćeni takse i troškovi postupka u skladu s članom 15. ovog zakona za: održavanje patenta i štampanje objavljivanja patenta.

Član 45. (Upisivanje patenta u registar)

(1) Podaci iz rješenja o priznanju patenta, odnosno dodjeli konsenzualnog patenta, s datumom donošenja rješenja upisuju se u Registar patenata, koji u elektronskoj formi vodi Institut.

(2) Podaci iz rješenja o odbijanju prijave patenta upisuju se u Registar prijava patenata.

(3) Sadržaj i način voĎenja Registra patenata ureĎuju se provedbenim propisom.

Član 46. (Isprava o patentu)

(1) Nosiocu patenta izdaje se isprava o patentu, a nosiocu konsenzualnog patenta izdaje se isprava o konsenzualnom patentu.

(2) Isprava iz stava (1) ovog člana izdaje se na zahtjev nosioca i po uplati troškova postupka.

(3) Sadržaj i oblik isprave iz stava (1) ovog člana bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Član 47. (Patentni spis)

(1) Nosiocu patenta izdaje se patentni spis, koji se za konsenzualni patent označava nazivom: spis konsenzualnog patenta.

(2) Spis iz stava (1) ovog člana izdaje se na zahtjev nosioca i po uplati troškova postupka.

(3) Sadržaj i oblik spisa iz stava (1) ovoga člana bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Član 48. (Objavljivanje podatka o priznanju patenta)

(1) Podatak o priznatom patentu, odnosno dodijeljenom konsenzualnom patentu objavljuje se u službenom glasilu. Rješenje o priznanju patenta, odnosno dodjeli konsenzualnog patenta ima učinak od datuma objavljivanja podatka o priznatom patentu, odnosno dodjeli konsenzualnog patenta.

(2) Sadržaj objave iz stava (1) ovog člana bliže se ureĎuje provedbenim propisom.

POGLAVLJE III. NASTAVAK POSTUPKA I PONOVNO USPOSTAVLJANJE PRAVA

Član 49. (Nastavak postupka)

(1) Ako je podnosilac prijave ili nosilac patenta, odnosno konsenzualnog patenta propustio u roku propisanim ovim zakonom izvršiti neku radnju u postupku pred Institutom, čega je direktna posljedica gubitak prava iz prijave patenta ili patenta, odnosno konsenzualnog patenta, može podnijeti zahtjev za nastavak postupka. Institut će dopustiti nastavak postupka pod uvjetom da podnosilac:

a) podnese zahtjev za nastavak postupka i izvrši sve propuštene radnje u roku iz stava (2) ovog člana,

b) uplati taksu i troškove postupka u skladu s članom 15. ovog zakona.

(2) Rok za podnošenje zahtjeva, odnosno izvršenje propuštenih radnji iz stava (1) ovog člana ne može biti duži od dva mjeseca od datuma isteka roka propisanog ovim zakonom i nastanka pravnih posljedica iz stava (1) ovog člana.

(3) Ako propuštene radnje nisu izvršene u roku iz stava (2) ovog člana, ili ako nisu plaćene takse i troškovi postupka iz člana 15. ovog zakona, smatrat će se da zahtjev za nastavak postupka nije ni podnesen, o čemu Institut donosi zaključak.

(4) Zahtjev za nastavak postupka ne može se podnijeti ako je propušten rok:

a) iz stava (2) ovog člana,

b) za podnošenje zahtjeva iz čl. 26. i 27. ovog zakona,

c) za podnošenje prijedloga iz člana 50. ovog zakona,

d) za sve radnje u žalbenom postupku,

e) za sve radnje u postupcima pred Institutom u kojima učestvuje više stranaka.

(5) Sadržaj zahtjeva, uslovi i postupak po zahtjevu iz stava (1) ovog člana bliže se ureĎuju provedbenim propisima.

Član 50. (Ponovno uspostavljanje prava)

(1) Ako je podnosilac prijave ili nosilac patenta, odnosno konsenzualnog patenta, i pored dužne pažnje koju su zahtijevale okolnosti, propustio u roku propisanom ovim zakonom izvršiti neku radnju u postupku pred Institutom, što je za direktnu posljedicu imalo gubitak prava iz prijave patenta ili patenta, odnosno konsenzualnog patenta, Institut će dopustiti ponovno uspostavljanje prava pod uslovom da podnosilac:

a) podnese prijedlog za ponovno uspostavljanje prava,

b) iznese okolnosti zbog kojih je bio spriječen u roku izvršiti propuštenu radnju,

c) uplati taksu i troškove postupka u skladu s članom 15. ovog zakona.

O dopuštenju za ponovno uspostavljanje prava Institut donosi zaključak.

(2) Prijedlog za ponovno uspostavljanje prava podnosi se u roku od tri mjeseca, računajući od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je podnosilac kasnije saznao za propuštanje, onda od dana kad je to saznao.

(3) Nakon isteka godine dana od datuma propuštanja roka, prijedlog iz stava (1) ovog člana ne može se podnijeti.

(4) Ako Institut utvrdi da je prijedlog iz stava (1) ovog člana neopravdan, te ga namjerava odbiti u cijelosti ili djelimično, o razlozima odbijanja prethodno obavještava podnosioca prijedloga, te ga poziva da se u roku od mjesec dana od dana primanja poziva izjasni o tim razlozima. O odbijanju prijedloga za ponovno uspostavljanje prava Institut donosi zaključak.

(5) Prijedlog za ponovno uspostavljanje prava ne može se podnijeti zbog propuštanja roka za sljedeće radnje:

a) podnošenje prijedloga iz stava (1) ovog člana,

b) podnošenje zahtjeva za produženje roka,

c) podnošenje zahtjeva iz čl. 26. i 27. ovog zakona,

d) podnošenje jednog od zahtjeva iz člana 38. ovog zakona,

e) podnošenje prigovora iz člana 42. stav (3) ovog zakona,

f) podnošenje zahtjeva iz člana 49. ovog zakona,

g) podnošenje prijevoda iz člana 32. ovog zakona,

h) za sve radnje u žalbenom postupku,

i) sve radnje u postupcima pred Institutom u kojima učestvuje više stranaka.

(6) Svako lice koje je u dobroj vjeri iskorištavalo ili obavilo stvarne i ozbiljne pripreme za iskorištavanje izuma koji je predmet objavljene prijave, u periodu izmeĎu gubitka prava iz stava (1) ovog člana i objavljivanja podatka o prihvatanju prijedloga za ponovno uspostavljanje prava, može bez obaveze plaćanja naknade štete nastaviti takvo iskorištavanje radi vlastitog poslovanja i potreba vezanih za takvo poslovanje.

(7) Sadržaj prijedloga, uslovi i postupak po prijedlogu iz stava (1) ovog člana, kao i objavljivanje podatka o ponovnom uspostavljanju prava bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

POGLAVLJE IV. UPISIVANJE PROMJENE, IZVOD, UVID U SPIS, ISPRAVAK GREšKE

Član 51. (Upisivanje promjene u registar)

(1) O zahtjevu stranke za upisivanje promjene u Registar prijava patenata, odnosno Registar patenata, Institut odlučuje rješenjem.

(2) Upisana promjena koja se odnosi na objavljenu prijavu patenta i na patent objavljuje se u službenom glasilu Instituta.

(3) Postupak upisivanja promjene u registar Instituta i njihovo objavljivanje u službenom glasilu, te plaćanje taksi i troškova postupka bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Član 52. (Izvod iz registra)

(1) Na zahtjev fizičkog ili pravnog lica, Institut izdaje izvod iz Registra prijava patenata, odnosno Registra patenata.

(2) Način izdavanja i sadržaj izvoda bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Član 53. (Uvid u spis)

(1) Na zahtjev fizičkog ili pravnog lica, Institut će učiniti dostupnim zatražene tekstove objavljenih prijava patenata, kao i patentne spise.

(2) Institut može prije objavljivanja prijave patenta u službenom glasilu zainteresiranom fizičkom i pravnom licu na njegov zahtjev dostaviti sljedeće podatke: broj prijave, podatke o podnosiocu prijave, naziv izuma, te datum podnošenja prijave, odnosno u slučaju da je zatraženo pravo prvenstva, naznaku države ili organizacije kojoj je podnesena prva prijava s njenim brojem i datumom podnošenja.

(3) Sastojci patentnog spisa, te način i sadržaj pružanja ovih usluga, kao i naknada troškova ureĎuju se provedbenim propisom.

Član 54. (Ispravka greške u dokumentima)

(1) Jezičke greške, greške u pisanju, kao i druge slične neispravnosti u dokumentima ispravit će se na zahtjev podnosioca prijave, nosioca patenta, odnosno nosioca konsenzualnog patenta, ili po službenoj dužnosti, o čemu Institut donosi zaključak.

(2) Postupak ispravke greške, objavljivanje odreĎene ispravke u službenom glasilu, te plaćanje taksi i troškova postupka bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

DIO PETI - TRAJANJE, ODRŢAVANJE I PRESTANAK PATENTA

Član 55. (Trajanje patenta)

(1) Patent traje 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave patenta.

(2) Konsenzualni patent traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave.

Član 56. (Održavanje patenta)

(1) Za održavanje prava iz prijave i priznatog patenta, odnosno konsenzualnog patenta plaćaju se propisana godišnja taksa i troškovi postupka na način propisan posebnim propisom.

(2) Godišnja taksa i troškovi postupka iz stava (1) ovog člana plaćaju se za treću i svaku sljedeću godinu, računajući od datuma podnošenja prijave.

(3) Godišnja taksa i troškovi postupka iz stava (1) ovog člana za pojedinu godinu treba da budu plaćeni u roku koji dospijeva prije isteka godine koja prethodi.

(4) Ako nosilac patenta, odnosno konsenzualnog patenta ne plati taksu i troškove postupka u skladu sa stavom (2), a u roku iz stava (3) ovog člana, može ih platiti uvećane za 50% u dodatnom roku od šest mjeseci.

(5) Institut će obavijestiti nosioca patenta, odnosno konsenzualnog patenta, kao i podnosioca prijave o propuštanju roka za plaćanje godišnje takse i troškova postupka za održavanje patenta i prava iz prijave patenta s navoĎenjem posljedica njihovog neplaćanja, te na mogućnost plaćanja u dodatnom roku prema stavu (4) ovoga člana.

(6) Godišnje takse i troškovi postupka iz stava (1) ovog člana ne mogu se uredno platiti ranije od godinu dana prije njihovog dospijeća na naplatu.

(7) Ako podnosilac prijave patenta pravovremeno ne plati propisanu taksu i troškove postupka za održavanje prava iz prijave, Institut donosi zaključak o odbacivanju prijave.

Član 57. (Razlozi za prestanak patenta)

(1) Ako nosilac patenta, odnosno konsenzualnog patenta uredno ne plati propisanu taksu i troškove postupka za održavanje patenta, odnosno konsenzualnog patenta, on prestaje sljedećeg dana od dana isteka roka za plaćanje iz člana 56. stav (3) ovog zakona.

(2) Nosilac patenta, odnosno konsenzualnog patenta može se odreći patenta u cijelosti ili djelimično pisanom izjavom, o čemu Institut donosi zaključak. Učinci izjave o odricanju nastupaju sljedećeg dana od dana dostavljanja izjave Institutu.

(3) Ako je u Registru patenata upisano odreĎeno pravo u korist trećeg lica, nosilac patenta, odnosno konsenzualnog patenta ne može se odreći patenta bez prethodno ovjerene pisane saglasnosti tog lica.

(4) Odricanje od patenta, odnosno konsenzualnog patenta upisuje se u Registar patenata i podatak o tome objavljuje u službenom glasilu.

(5) Patent, odnosno konsenzualni patent prestaje danom smrti nosioca, odnosno danom gubitka statusa pravnog lica, osim ako je prešao na nasljednike, odnosno pravne sljednike. Ova odredba analogno se primjenjuje i na svjedodžbu o dodatnoj zaštiti iz člana 58. stav (1) ovog zakona.

DIO ŠESTI - SVJEDODŢBA O DODATNOJ ZAšTITI

Član 58. (Pojam)

(1) Svjedodžba o dodatnoj zaštiti može se izdati u slučaju kada je osnovni patent priznat za lijek namijenjen ljudima ili životinjama ili za sredstvo za zaštitu bilja, za čije je stavljanje u promet potrebno prethodno odobrenje nadležnog organa.

(2) Osnovni patent je patent koji je nosilac odredio u postupku za dobivanje svjedodžbe o dodatnoj zaštiti i kojim se štiti proizvod kao takav ili postupak za dobivanje ili primjenu proizvoda.

(3) Postupak po zahtjevu za izdavanje svjedodžbe o dodatnoj zaštiti bliže će se urediti provedbenim propisom.

Član 59. (Predmet i učinci zaštite)

(1) Predmet zaštite svjedodžbom je samo proizvod obuhvaćen odobrenjem za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja, i to za svaku primjenu tog proizvoda kao lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja koja je bila odobrena prije prestanka važenja svjedodžbe.

(2) Učinci svjedodžbe nastupaju odmah nakon zakonskog isteka roka trajanja osnovnog patenta.

(3) Svjedodžba o dodatnoj zaštiti nosiocu osigurava ista prava koja proizlaze iz patenta i, analogno, ta su prava podložna istim ograničenjima.

Član 60. (Uslovi za sticanje)

Svjedodžba se izdaje na zahtjev nosioca osnovnog patenta ako su na dan podnošenja zahtjeva za izdavanje svjedodžbe ispunjeni sljedeći uslovi:

a) da je lijek namijenjen ljudima ili životinjama, odnosno sredstvo za zaštitu bilja zaštićeno osnovnim patentom koji je na snazi,

b) da je izdato odobrenje za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja, i da je ono na snazi,

c) da osnovni patent za lijek namijenjen ljudima ili životinjama, odnosno sredstvo za zaštitu bilja nije već bio predmet svjedodžbe,

d) da je prijava za osnovni patent podnesena u Bosni i Hercegovini nakon 27. augusta 2002. godine,

e) da je prvo odobrenje za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja izdano nakon datuma odreĎenog za primjenu ovoga zakona.

Član 61. (Rok za podnošenje zahtjeva)

Zahtjev za izdavanje svjedodžbe podnosi se Institutu u roku od šest mjeseci od datuma izdavanja odobrenja iz člana 60. tačka b) ovog zakona za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja, a ako je odobrenje izdato prije priznanja osnovnog patenta, u roku od šest mjeseci od datuma objavljivanja podatka o priznanju patenta iz člana 48. ovog zakona.

Član 62. (Trajanje zaštite)

(1) Prava stečena svjedodžbom mogu trajati onoliko vremena koliko je proteklo od datuma podnošenja prijave osnovnog patenta do dana izdavanja prvog odobrenja za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja koji je zaštićen tim patentom, umanjen za pet godina.

(2) Svjedodžba može trajati najduže pet godina od njenog stupanja na snagu.

(3) Trajanje svjedodžbe odreĎeno je rješenjem Instituta.

Član 63. (Objavljivanje i upisivanje svjedodžbe u registar)

(1) Institut u službenom glasilu objavljuje podatke o podnesenom zahtjevu za izdavanje svjedodžbe, donošenju rješenja o izdavanju svjedodžbe, odnosno odbijanju zahtjeva za izdavanje svjedodžbe i o prestanku važenja svjedodžbe. Podaci koji se objavljuju bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

(2) Podaci vezani za postupak po zahtjevu za izdavanje svjedodžbe, te o njenom trajanju upisat će se u odgovarajući registar u skladu s odredbama provedbenog propisa.

Član 64. (Odnos prema konsenzualnom patentu)

Odredbe iz čl. 58. do 63. ovog zakona ne primjenjuju se na konsenzualni patent.

DIO SEDMI - IZUM STVOREN U RADNOM ODNOSU

Član 65. (Izum stvoren u radnom odnosu)

Pravo na podnošenje prijave patenata za izum stvoren u okviru radnog odnosa ureĎuje se posebnim propisom, općim aktima poslodavca ili ugovorom o radu.

DIO OSMI - SADRŢAJ I OBIM PATENTA

Član 66. (Isključiva prava iz patenta)

(1) Bez saglasnosti nosioca patenta, svakom drugom licu zabranjeno je:

a) izraĎivati, nuditi na prodaju, prodavati, upotrebljavati, izvoziti ili uvoziti i skladištiti u te svrhe proizvod koji je izraĎen prema zaštićenom izumu,

b) primjenjivati postupak koji je predmet zaštićenog izuma ili nuditi njegovu primjenu,

c) nuditi na prodaju, prodavati, upotrebljavati, izvoziti ili uvoziti i skladištiti u te svrhe proizvod koji je direktno dobiven postupkom koji je predmet zaštićenog izuma.

(2) Bez saglasnosti nosioca patenta svakom drugom licu zabranjeno je i nuĎenje i isporučivanje proizvoda (materije, smjese, dijela ureĎaja) koji čini bitan element zaštićenog izuma licima koja nisu ovlaštena za iskorištavanje tog izuma, ako je ponuĎaču ili isporučiocu poznato, ili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato, da je taj proizvod namijenjen za stavljanje u funkciju tuĎeg zaštićenog izuma.

(3) Odredbe stava (2) ovog člana ne primjenjuju se ako je proizvod koji se nudi ili isporučuje uobičajen na tržištu, osim kad ponuĎač ili isporučilac podstiče druga lica na preduzimanje radnji iz stava (1) ovog člana.

(4) U nedostatku dokaza o suprotnom, smatrat će se da je proizvod dobiven zaštićenim postupkom ako je nov ili ako je vjerovatno da je proizvod dobiven zaštićenim postupkom i da nosilac patenta nije mogao, uprkos razumnom trudu, utvrditi koji je postupak stvarno korišten. Vjerovatnost da je proizvod dobiven zaštićenim postupkom postoji naročito kad je zaštićeni postupak jedini poznati postupak.

Član 67. (Isključiva prava s obzirom na patent iz oblasti biotehnologije)

(1) Ako je patentom zaštićen biološki materijal koji sadrži posebna obilježja koja iz tog izuma proizlaze, isključiva prava iz člana 66. st. (1) i (2) ovog zakona odnosit će se i na bilo koji biološki materijal koji je izveden iz tog biološkog materijala rasploĎivanjem ili umnožavanjem u istovjetnom ili različitom obliku sa istovjetnim obilježjima.

(2) Ako je patentom zaštićen postupak koji omogućava proizvodnju biološkog materijala koji sadrži posebna obilježja koja iz izuma proizlaze, isključiva prava iz člana 66. st. (1) i (2) ovog zakona odnosit će se i na biološki materijal dobiven direktno tim postupkom, kao i na bilo koji biološki materijal koji je izveden iz tog biološkog materijala rasploĎivanjem ili umnožavanjem u istovjetnom ili različitom obliku sa istovjetnim obilježjima.

(3) Ako je patentom zaštićen proizvod koji sadrži ili se sastoji od genetičke informacije, isključiva prava iz člana 66. st. (1) i (2) ovog zakona odnosit će se i na cjelokupan materijal u koji je taj proizvod ugraĎen i u kojem je genetička informacija sadržana i obavlja svoju funkciju, osim ljudskog tijela, raznih stepena njegovog oblikovanja i razvoja, ili jednostavnog otkrića jednog od njegovih elemenata, uključujući sekvencu ili djelimičnu sekvencu gena.

Član 68. (Obim isključivih prava)

(1) Obim isključivih prava nosilaca patenta odreĎen je patentnim zahtjevima koji su konačno prihvaćeni u postupku za priznanje patenta, pri čemu će opis i crteži služiti tumačenju patentnih zahtjeva. Pojmovi upotrijebljeni u patentnim zahtjevima nisu strogo ograničeni na doslovno značenje riječi, niti će se opis i crteži uzimati u obzir samo radi razjašnjavanja nejasnoća u patentnim zahtjevima. Patentne zahtjeve ne treba shvatiti ni kao uputstva da se obim isključivih prava može protezati na ono što bi na osnovu opisa i crteža stručnjak u oblasti tehnike mogao zaključiti da je namjeravani obim zaštite.

(2) U vremenskom periodu od datuma objavljivanja prijave patenta do priznanja patenta obim zaštite odreĎen je patentnim zahtjevima iz prijave patenta objavljene u skladu s ovim zakonom, ali patentom, onakvim kakav je konačno priznat ili izmijenjen nakon provedenog postupka poništenja u kojem je djelimično poništen, retroaktivno se odreĎuju prava iz prijave patenta pod uslovom da obim zaštite time nije proširen.

Član 69. (Prava iz prijave patenta i prava iz konsenzualnog patenta)

(1) Objavljivanjem prijave u skladu s članom 37. ovog zakona podnosilac prijave patenta stiče privremena prava na osnovu kojih može zahtijevati naknadu štete od bilo koje treće strane koja je u vremenskom periodu izmeĎu datuma objavljivanja prijave patenta i datuma objavljivanja podatka o priznanju patenta iskorištavala izum suprotno čl. 66. i 67. ovog zakona, što bi nakon priznanja patenta moglo biti zabranjeno.

(2) Prijava patenta koja je odbijena, odbačena, povučena ili se smatra povučenom ne proizvodi učinke propisane odredbom stava (1) ovog člana.

(3) Nosilac konsenzualnog patenta ima prava iz stava (1) ovog člana.

POGLAVLJE I. PROMET PRAVA

Član 70. (Prijenos prava i licenca)

(1) Patent može biti predmet ugovora o potpunom ili djelimičnom prijenosu prava, kao i predmet ugovora o licenci.

(2) Ugovorom o licenci ustupa se pravo na iskorištavanje zaštićenog izuma.

(3) Ugovor o prijenosu prava, kao i ugovor o licenci zaključuju se uz uslove i na način koji su propisani posebnim propisima koji ureĎuju pitanje obaveznih odnosa.

(4) Za zaključivanje ugovora o prijenosu prava, kao i ugovora o licenci potreban je pristanak svih nosilaca prava.

(5) Prijenos prava i licenci imaju učinak prema trećim licima od datuma upisa u Registar prijava patenata, odnosno Registar patenata.

(6) Upis licencije u Registar iz stava (5) ovog člana vrši se na zahtjev jedne od ugovornih strana i objavljuje u službenom glasilu.

(7) Odredbe ovog člana na odgovarajući način primjenjuju se i na zaključivanje ugovora o prijenosu, kao i ugovora o licenci koji za predmet imaju prava iz prijave patenta, konsenzualnog patenta i svjedodžbe o dodatnoj zaštiti.

(8) Rješenje o odbijanju zahtjeva za priznanje patenta nema retroaktivan učinak na ugovor o prijenosu prava iz prijave, odnosno ugovor o licenci ako je i u mjeri u kojoj je taj ugovor izvršen, osim ako je prenosilac, odnosno davalac licence postupao nesavjesno.

(9) Upis u Registar i objavljivanje iz stava (6) ovog člana bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Član 71. (Zalog i pljenidba)

(1) Patent može biti predmet založnog prava i predmet pljenidbe.

(2) Na zahtjev založnog povjerioca ili založnog dužnika, založno pravo upisuje se u Registar patenata. Zasnivanje založnog prava ima učinak prema trećima od datuma upisa u Registar patenata.

(3) Sud koji provodi pljenidbu po službenoj dužnosti bez odgaĎanja obavještava Institut o pokrenutoj pljenidbi na patentu radi upisivanja pljenidbe u Registar patenata. Upisivanje pljenidbe u Registar patenata provodi se na teret pljenitelja.

(4) Odredbe ovog člana na odgovarajući način primjenjuju se i na zasnivanje založnog prava i pljenidbu na pravu iz prijave patenta, konsenzualnog patenta i svjedodžbe o dodatnoj zaštiti.

Član 72. (Stečaj)

Kada su patent, pravo iz prijave patenta, konsenzualni patent ili svjedodžba o dodatnoj zaštiti dio stečajne mase, stečajni upravitelj po službenoj dužnosti obavještava Institut o pokrenutom stečajnom postupku radi upisivanja stečaja u odgovarajući registar.

POGLAVLJE II. OGRANIĈENJE UĈINKA PATENTA

Član 73. (Izuzeci od isključivih prava)

Isključivo pravo nosioca patenta ne odnosi se na:

a) radnje kojima se izum iskorištava u lične i nekomercijalne svrhe,

b) radnje koje se preduzimaju u svrhu istraživanja i razvoja, te eksperimenata koje se odnose na predmet zaštićenog izuma, uključujući radnje potrebne za dobivanje registracije ili odobrenja za stavljanje na tržište proizvoda koji je lijek namijenjen ljudima ili životinjama ili medicinski proizvod,

c) direktnu i pojedinačnu pripremu lijeka u apoteci na osnovu pojedinačnog ljekarskog recepta i na postupke koji se odnose na tako pripremljeni lijek.

Član 74. (Pravo ranije upotrebe)

(1) Patent ne djeluje prema licu koje je prije datuma podnošenja ili prije datuma priznatog prava prvenstva prijave patenta u dobroj vjeri u Bosni i Hercegovini i u okviru svojih privrednih aktivnosti upotrebljavalo ili izraĎivalo proizvod prema zaštićenom izumu, ili je obavilo stvarne i ozbiljne pripreme za takvo iskorištavanje izuma.

(2) Lice iz stava (1) ovog člana ima pravo, bez saglasnosti nosioca patenta, nastaviti iskorištavanje izuma u obimu u kojem ga je iskorištavalo ili pripremilo za iskorištavanje do datuma podnošenja prijave patenta za navedeni izum.

(3) Pravo iz stava (2) ovog člana može se prenijeti ili naslijediti samo s procesom rada i proizvodnim pogonom u kojem je pripremljeno ili započelo iskorištavanje izuma.

Član 75. (Ograničenje učinka s obzirom na patent u području biotehnologije)

(1) Isključiva prava koja proizlaze iz odredbe člana 67. ovog zakona neće se odnositi na biološki materijal dobiven rasploĎivanjem i umnožavanjem biološkog materijala koji je na tržište Bosne i Hercegovine pustio nosilac patenta ili uz njegovu saglasnost, pri čemu rasploĎivanje i umnožavanje nužno proizilaze iz primjene radi koje je biološki materijal stavljen na tržište, pod uslovom da se dobiveni materijal kasnije ne upotrebljava za daljnje rasploĎivanje i umnožavanje.

(2) Izuzetno od odredbe člana 67. ovog zakona, prodajom ili nekim drugim načinom komercijalne upotrebe materijala za umnožavanje biljaka poljoprivredniku od nosioca patenta ili uz njegov pristanak, a u poljoprivredne svrhe, poljoprivrednik stiče ovlaštenje da upotrijebi proizvode svoje berbe za rasploĎivanje ili za umnožavanje na svom poljoprivrednom imanju.

(3) Izuzetno od odredbe člana 67. ovog zakona, prodajom ili nekim drugim načinom komercijalne upotrebe rasplodne stoke ili drugog životinjskog reprodukcijskog materijala poljoprivredniku od nosioca patenta ili uz njegov pristanak, poljoprivrednik stiče ovlaštenje da koristi zaštićenu stoku u poljoprivredne svrhe, čime je ujedno obuhvaćeno i raspolaganje životinjom, odnosno drugim životinjskim reprodukcijskim materijalom radi obavljanja vlastitih poljoprivrednih aktivnosti, ali ne i prodaja u okviru ili u svrhu komercijalne reprodukcijske djelatnosti.

Član 76. (Iscrpljenje prava)

Stavljanjem u promet nosioca patenta, ili uz njegovu izričitu saglasnost, na području Bosne i Hercegovine proizvoda koji je izraĎen prema zaštićenom izumu, ili proizvoda koji je direktno dobiven postupkom koji je predmet izuma, iscrpljuju se za područje Bosne i Hercegovine isključiva prava stečena patentom u pogledu tog proizvoda.

Član 77. (Vozila u meĎunarodnom saobraćaju)

Upotreba proizvoda izraĎenih prema zaštićenom izumu u konstrukciji ili opremi plovnih objekata, zrakoplova ili kopnenog vozila koje pripada nekoj od država članica Pariske unije ili članica WTO-a ne smatra se povredom patenta kada se to prijevozno sredstvo privremeno ili slučajno naĎe na teritoriji Bosne i Hercegovine pod uslovom da ugraĎeni proizvod služi isključivo za potrebe tog prijevoznog sredstva.

Član 78. (Ograničenje učinka prava iz prijave patenta, konsenzualnog patenta i svjedodžbe o dodatnoj zaštiti)

Odredbe čl. 73. do 77. ovog zakona primjenjuju se kad je to moguće i na odgovarajući način i na prava iz prijave patenta, konsenzualni patent i svjedodžbu o dodatnoj zaštiti.

Član 79. (Prisilna licenca)

(1) Ako nosilac prava odbija da ustupi pravo na privredno iskorištavanje zaštićenog izuma u Bosni i Hercegovini ili postavlja nerazumne uslove za takvo ustupanje a nije preduzeo djelotvorne i ozbiljne pripreme za njegovo iskorištavanje u Bosni i Hercegovini, Sud Bosne i Hercegovine, na zahtjev zainteresiranog lica, može izdati prisilnu licencu. U tom slučaju nosilac prava mora u najkraćem mogućem roku biti obaviješten o izdavanju prisilne licence.

(2) Zahtjev za izdavanje prisilne licence iz stava (1) ovog člana može se podnijeti nakon isteka roka od četiri godine od datuma podnošenja prijave patenta ili nakon isteka roka od tri godine od datuma priznanja patenta, zavisno od toga koji od ova dva roka ističe kasnije.

(3) Prisilna licenca može se izdati samo ako je podnosilac zahtjeva iz stava (2) ovog člana bezuspješno, u razumnom vremenskom periodu, pokušao dobiti saglasnost od nosioca patenta za iskorištavanje zaštićenog izuma pod razumnim tržišnim uslovima.

(4) Prisilna licenca ne može se izdati ako nosilac patenta dokaže da postoje zakonski razlozi koji opravdavaju neiskorištavanje ili nedovoljno iskorištavanje zaštićenog izuma.

(5) Nosiocu patenta koji ne može iskorištavati svoj zaštićeni izum bez povrede tuĎeg patenta na obrazloženi zahtjev Sud Bosne i Hercegovine može izdati prisilnu licencu za tuĎi patent.

(6) Prisilna licenca iz stava (5) ovog člana može se izdati pod uslovom da:

a) patent podnosioca zahtjeva iz stava (2) ovog člana predstavlja značajan tehnološki napredak, koji je od posebnog privrednog značaja u pogledu izuma zaštićenog patentom za koji se traži prisilna licenca i

b) nosilac patenta za koji se traži prisilna licenca ima pod razumnim uslovima pravo na uzajamnu licencu.

(7) Prisilna licenca ne može biti isključiva, a njen obim i njeno trajanje vezani su isključivo za razloge zbog kojih je izdata.

(8) Prisilna licenca može se prenositi samo zajedno s proizvodnim pogonom, odnosno njegovim dijelom u kojem se iskorištava izum za koji je izdata.

(9) Prisilna licenca odobrava se prvenstveno za snabdijevanje domaćeg tržišta, osim ako je nužno ispravljanje postupaka za koje je sudskim ili administrativnim postupkom utvrĎeno da su suprotni tržišnoj utakmici.

(10) Sud Bosne i Hercegovine će na obrazloženi zahtjev zainteresiranog lica ukinuti prisilnu licencu ako i kada okolnosti koje su dovele do njenog odobrenja prestanu postojati i ne postoji mogućnost da bi ponovo mogle da nastupe, ali uz uslov zaštite legitimnih prava sticatelja prisilne licence.

(11) Nosilac patenta ima pravo na naknadu uzimajući u obzir ekonomsku vrijednost licence i potrebu za ispravljanjem postupaka suprotnih tržišnoj utakmici.

(12) Prisilna licenca iz stava (5) ovog člana je neprenosiva, osim u slučaju istovremenog prijenosa patenta za koji je izdata.

(13) Odredbe st. (5), (6) i (12) ovog člana na odgovarajući način primjenjuju se i na pravo zaštite biljne sorte.

Član 80. (Prisilna licenca u javnom interesu)

(1) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara) može izdati prisilnu licencu ako je iskorištavanje patentom zaštićenog izuma nužno zbog vanrednih stanja na nacionalnom nivou u svrhu:

a) sigurnosti države,

b) zaštite javnog interesa u oblasti zdravstva i ishrane,

c) zaštite i unapreĎivanja čovjekovog okoliša,

d) posebnog interesa za pojedinu granu privrede, ili kada je nužno ispravljanje postupaka za koje je sudskim ili administrativnim postupkom utvrĎeno da su suprotni tržišnoj utakmici.

(2) U slučaju poluvodičke tehnologije, prisilna licenca može se izdati samo u slučajevima iz stava (1) ovog člana.

(3) U slučajevima iz stava (1) ovog člana, odredba člana 79. stav (3) ovog zakona ne primjenjuje se.

DIO DEVETI - MEĐUNARODNA PRIJAVA PREMA UGOVORU O SARADNJI U OBLASTI PATENATA (PCT)

Član 81. (MeĎunarodna prijava patenta)

(1) MeĎunarodna prijava je prijava koja se podnosi u skladu s Ugovorom u saradnji u oblasti patenata (u daljnjem tekstu: PCT). Svako pozivanje na PCT u ovom dijelu Zakona smatra se, ujedno, pozivanjem i na odredbe Pravilnika u skladu sa PCT.

(2) Na meĎunarodne prijave koje se Institutu podnose kao prijemnom uredu, ili u kojima je Institut naveden kao naznačeni ili izabrani ured, primjenjuju se odredbe PCT, ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona.

Član 82. (MeĎunarodna prijava patenta koja se Institutu podnosi kao prijemnom uredu)

(1) MeĎunarodna prijava može se Institutu podnijeti kao prijemnom uredu ako je podnosilac prijave državljanin Bosne i Hercegovine ili fizičko lice koje u Bosni i Hercegovini ima prebivalište ili pravno lice koje ima svoje sjedište u Bosni i Hercegovini.

(2) Za podnošenje meĎunarodne prijave iz stava (1) ovog člana plaćaju se propisana taksa i troškovi postupka u skladu s članom 15. ovog zakona za prosljeĎivanje MeĎunarodnom uredu, u roku utvrĎenom odredbama PCT.

Član 83. (MeĎunarodna prijava patenta koja se Institutu podnosi kao naznačenom ili izabranom uredu)

(1) MeĎunarodna prijava u kojoj je Bosna i Hercegovina, u skladu s odredbama PCT, naznačena ili izabrana radi priznanja nacionalnog patenta, za koju su plaćeni taksa i naknada troškova, podnosi se Institutu na jednom od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini najkasnije do isteka 34 mjeseca, računajući od meĎunarodnog datuma podnošenja, odnosno datuma prvenstva ako je u meĎunarodnoj prijavi zahtijevano prvenstvo u skladu s članom 8. PCT.

(2) MeĎunarodna prijava koja je Institutu podnesena kao naznačenom ili izabranom uredu objavljuje se u službenom glasilu na način predviĎen članom 37. ovog zakona.

(3) Privremena prava propisana odredbom člana 69. ovog zakona podnosilac meĎunarodne prijave iz stava (1) ovog člana stiče datumom objavljivanja prijave patenta na jednom od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini.

(4) Za meĎunarodne prijave iz stava (1) ovog člana rok u kojem se može podnijeti jedan od zahtjeva iz člana 38. ovog zakona počinje teći od datuma objavljivanja u službenom glasilu.

(5) MeĎunarodna prijava objavljena prema članu 21. PCT neće se smatrati stanjem tehnike u skladu s odredbom člana 8. stav (3) ovog zakona sve dok ne budu ispunjeni uslovi predviĎeni odredbom stava (1) ovog člana.

DIO DESETI - PROŠIRENI EVROPSKI PATENT (EPC)

Član 84. (Proširenje učinka evropskog patenta)

(1) Evropska prijava patenta i evropski patent koji su prošireni na Bosnu i Hercegovinu, u skladu s odredbama ovog dijela, imaju isti učinak i podložni su istim uslovima kao i nacionalna prijava patenta i nacionalni patent prema ovom zakonu.

(2) Prema ovom zakonu:

a) evropska prijava patenta znači prijavu evropskog patenta podnesenu prema Evropskoj patentnoj konvenciji (u daljnjem tekstu: EPC), kao i meĎunarodnu prijavu podnesenu prema PCT za koju Evropski patentni ured (u daljnjem tekstu: EPO) obavlja poslove kao naznačeni ili izabrani ured i u kojoj je Bosna i Hercegovina naznačena,

b) prošireni evropski patent znači evropski patent priznat od EPO-a na osnovu evropske prijave patenta za koju je zahtijevano proširenje na Bosnu i Hercegovinu,

c) nacionalna prijava patenta znači prijavu patenta podnesenu Institutu prema ovom zakonu,

d) nacionalni patent znači patent priznat na osnovu nacionalne prijave patenta.

Član 85. (Zahtjev za proširenje)

(1) Evropska prijava patenta i evropski patent, priznat na osnovu te prijave, proširuju se na Bosnu i Hercegovinu na zahtjev podnosioca prijave. Smatra se da je zahtjev za proširenje podnesen za svaku evropsku prijavu patenta koja je podnesena na datum stupanja na snagu Sporazuma o saradnji i proširenju izmeĎu Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Evropske patentne organizacije ("Službeni glasnik BiH" - MeĎunarodni ugovori, broj 2/04; stupio na snagu 1. 12. 2004.) ili nakon tog datuma.

(2) Institut će, što je prije moguće, objaviti u službenom glasilu Instituta informaciju o svakom zahtjevu za proširenje nakon što je obaviješten od EPO-a da je plaćena propisana taksa za proširenje, ali ne prije isteka roka od 18 mjeseci od datuma podnošenja ili, kad je zahtijevano prvenstvo, od najranijeg datuma prvenstva.

(3) Zahtjev za proširenje može se povući u svako doba. Zahtjev se smatra povučenim ako propisana taksa za proširenje nije plaćena u roku, ili ako je evropska prijava patenta konačno odbijena, ili povučena, ili se smatra povučenom. Institut će informacije o promjenama objaviti u službenom glasilu što je prije moguće, ako je zahtjev za proširenje već objavljen u skladu sa stavom (2) ovog člana.

(4) Način i sadržaj objavljivanja u skladu sa st. (2) i (3) ovog člana bliže se ureĎuju posebnim propisom.

Član 86. (Taksa za proširenje)

(1) Taksa za proširenje, prema članu 85. ovog zakona, plaća se EPO-u u rokovima koji su u EPC-u predviĎeni za plaćanje takse za naznaku.

(2) Taksa za proširenje može se uredno platiti i nakon isteka roka iz stava (1) ovog člana u dodatnom roku od dva mjeseca pod uslovom da se u tom roku plati u iznosu uvećanom za 50%.

(3) Na plaćanje taksi za proširenje primjenjuju se na odgovarajući način pravila EPC-a koja se odnose na takse. Za uredno plaćene takse za proširenje ne postoji mogućnost povrata.

Član 87. (Učinci evropskih prijava patenata)

(1) Evropska prijava patenta, kojoj je utvrĎen datum podnošenja, ekvivalentna je urednoj nacionalnoj prijavi patenta s pravom prvenstva zahtijevanim za evropsku prijavu patenta, kad je priznato, bez obzira na ishod provedenog postupka.

(2) Objavljena evropska prijava patenta privremeno daje istu zaštitu kakvu daje i objavljena nacionalna prijava patenta prema članu 69. ovog zakona, od datuma na koji je podnosilac prijave dostavio prijevod patentnih zahtjeva objavljene evropske prijave patenta na jedan od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini licu koje se koristi tim izumom u Bosni i Hercegovini.

(3) Smatra se da evropska prijava patenta od početka nije imala učinke navedene u stavu (2) ovog člana ako je zahtjev za proširenje povučen ili se smatra povučenim.

Član 88. (Učinci proširenih evropskih patenata)

(1) Prošireni evropski patent, u skladu s odredbama st. (2) do (6) ovog člana, daje ista prava koja bi bila data i nacionalnim patentom priznatim ovim zakonom od datuma objavljivanja podatka o njegovom priznavanju od EPO-a.

(2) U roku od tri mjeseca od datuma objavljivanja podatka o priznavanju evropskog patenta, nosilac patenta mora dostaviti Institutu zahtjev za upis proširenog evropskog patenta u Registar patenata, patentni spis evropskog patenta kako je objavljen u službenom glasilu EPO-a, prijevod patentnih zahtjeva na jedan od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini i platiti taksu i troškove postupka za objavljivanje i štampanje prijevoda spisa evropskog patenta na jedan od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini, u skladu s posebnim propisom.

(3) Ako kao rezultat prigovora podnesenog EPO-u evropski patent ostane na snazi sa izmijenjenim patentnim zahtjevima, nosilac patenta mora Institutu dostaviti prijevod izmijenjenih patentnih zahtjeva na jedan od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini i platiti propisanu taksu i troškove postupka za objavljivanje u službenom glasilu u roku od tri mjeseca od datuma na koji je objavljen podatak o odluci da evropski patent ostaje na snazi sa izmijenjenim patentnim zahtjevima.

(4) Ako tekst patentnih zahtjeva sadržava pozivne oznake upotrijebljene u crtežima, ti crteži moraju se priložiti uz prijevod naveden u st. (2) i (3) ovog člana.

(5) Institut u službenom glasilu objavljuje, što je prije moguće, podatak o svakom prijevodu koji je uredno podnesen prema stavu (2), odnosno (3) ovog člana. Sadržaj objave bliže se ureĎuje provedbenim propisom.

(6) Ako prijevod naveden u stavu (2), odnosno (3) ovog člana nije podnesen u propisanom roku, ili ako propisana taksa i troškovi postupka nisu plaćeni u odreĎenom roku, smatra se da prošireni evropski patent od početka ne vrijedi. član 122. EPC-a primjenjuje se na odgovarajući način.

(7) Smatra se da prošireni evropski patent i prijava na kojoj se zasniva od početka nisu imali učinke navedene u stavu (1) ovog člana i članu 87. stav (2) ovog zakona u obimu u kojem je taj patent proglašen nevažećim u postupku po prigovoru pred EPO-om.

(8) Institut upisuje podatak o upisu proširenog evropskog patenta u Registar patenata iz člana 45. ovog zakona.

(9) Upis u Registar bliže se ureĎuje provedbenim propisom.

Član 89. (Vjerodostojan tekst evropske prijave patenta ili evropskog patenta)

(1) Tekst evropske prijave patenta ili evropskog patenta koji je sastavljen na jeziku na kojem se vodi postupak pred EPO-om vjerodostojan je tekst u bilo kojem postupku u Bosni i Hercegovini.

(2) Ako prijevod na jedan od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini daje zaštitu užu od one koju daje proširena evropska prijava patenta ili prošireni evropski patent, prijevod propisan članom 88. stav (2) ovog zakona smatrat će se vjerodostojnim, osim u postupcima za poništenje patenta.

(3) Podnosilac prijave ili nosilac patenta mogu, u bilo koje vrijeme, podnijeti ispravljeni prijevod patentnih zahtjeva prijave evropskog patenta ili evropskog patenta. Ispravljeni prijevod neće imati bilo kakvog pravnog učinka dok ga ne objavi Institut.

(4) Svako lice koje se u dobroj vjeri koristi izumom ili koje je obavilo djelotvorne i ozbiljne pripreme za korištenje izuma, a čije korištenje ne bi činilo povredu prava iz prijave ili patenta u izvornom prijevodu može, nakon što ispravljeni prijevod počne proizvoditi učinak, nastaviti takvo korištenje u okviru svog poslovanja ili za potrebe svog poslovanja bez plaćanja naknade.

Član 90. (Prava ranijeg datuma)

(1) Evropska prijava patenta za koju je plaćena taksa za proširenje i prošireni evropski patent imaju, u odnosu na prijavu podnesenu direktno Institutu (u daljnjem tekstu: nacionalna prijava) i patent priznat na osnovu takve prijave (u daljnjem tekstu: nacionalni patent), isti učinak na stanje tehnike kao i nacionalna prijava patenta i nacionalni patent.

(2) Nacionalna prijava patenta i nacionalni patent imaju, u odnosu na prošireni evropski patent, isti učinak na stanje tehnike koji imaju i u odnosu na nacionalni patent.

Član 91. (Istovremena zaštita)

Ako prošireni evropski patent i nacionalni patent imaju isti datum podnošenja, ili ako je zatraženo pravo prvenstva, isti je datum prvenstva priznat istom licu ili njegovom pravnom sljedniku, nacionalni patent nema učinak u obimu u kojem pokriva isti izum kao i prošireni evropski patent od datuma na koji je rok za podnošenje prigovora na priznati evropski patent istekao, a u slučaju da prigovor nije podnesen, od datuma na koji je u postupku po prigovoru donesena konačna odluka da evropski patent ostaje na snazi.

Član 92. (Takse za održavanje proširenih evropskih patenata)

(1) Takse i troškovi postupka za održavanje proširenih evropskih patenata plaćaju se Institutu za godine koje slijede nakon godine u kojoj je objavljen podatak o priznanju evropskog patenta.

(2) član 141. stav (2) EPC-a primjenjuje se na odgovarajući način.

DIO JEDANAESTI - PROGLAŠAVANJE RJEšENJA O PRIZNANJU PATENTA NIŠTAVIM

Član 93. (Razlozi za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim)

Rješenje o priznanju patenta može se proglasiti ništavim u svako doba po službenoj dužnosti ili na prijedlog zainteresiranog lica ili pravobranioca BiH ili ombudsmena BiH, ako je priznat:

a) za predmet zaštite koji se, u smislu člana 6. stav (6), te člana 7. ovog zakona, ne može zaštititi patentom,

b) za izum koji, na datum podnošenja prijave patenta, odnosno na datum priznatog prvenstva, nije bio nov ili nije imao inventivni nivo,

c) za izum koji nije industrijski primjenjiv,

d) za izum koji nije otkriven na dovoljno jasan i detaljan način, tako da ga stručno lice iz odgovarajuće oblasti tehnike može izvesti, uključujući i slučaj nedostupnosti živog biološkog materijala u nadležnoj ustanovi,

e) za predmet zaštite koji izlazi van sadržaja prijave patenta kakva je podnesena, ili ako je patent priznat na osnovu izdvojene prijave koja izlazi van sadržaja prijave kakva je podnesena,

f) na ime lica koje nije imalo pravo na patentnu zaštitu izuma.

Član 94. (Prijedlog za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim)

(1) Postupak za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim pokreće se podnošenjem prijedloga Institutu.

(2) Prijedlog iz stava (1) ovog člana mora sadržavati podatke o podnosiocu prijedloga, nosiocu patenta, broj rješenja i registarski broj patenta, razloge zbog kojih se predlaže proglašavanje patenta ništavim s potrebnim dokazima.

Član 95. (Postupak povodom prijedloga za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim)

(1) Ako prijedlog za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim nije sastavljen u skladu s odredbom člana 94. stav (2) ovog zakona ili ako nisu plaćeni taksa i troškovi postupka u skladu s članom 15. ovog zakona, Institut poziva podnosioca da u roku od mjesec dana od dana primanja poziva otkloni nedostatke.

(2) Ako podnosilac ne uredi prijedlog u roku koji je odreĎen u stavu (1) ovog člana, Institut odbacuje prijedlog.

(3) Institut dostavlja uredan prijedlog nosiocu patenta i poziva ga da u roku koji ne može biti kraći od jednog ni duži od dva mjeseca od dana njegovog primanja dostavi svoj odgovor.

(4) U postupku za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim Institut poziva stranke da u roku iz stava (3) ovog člana dostave svoje primjedbe na podneske druge stranke. Kada je potrebno, Institut ujedno poziva nosioca patenta da podnese opis, patentne zahtjeve i crteže u izmijenjenom obliku, pod uslovom da predmet zaštite ne izlazi van sadržaja patenta kakav je priznat.

(5) Prije donošenja odluke o održavanju u vrijednosti patenta u izmijenjenom obliku, Institut obavještava stranke da namjerava održati u vrijednosti patent kako je izmijenjen u postupku proglašenja ništavim i poziva ih da, u roku iz stava (3) ovog člana, podnesu obrazložene primjedbe ako nisu saglasne s tekstom na osnovu kojeg namjerava održati patent u vrijednosti. Ako se stranke ne saglase s tim tekstom, postupak za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim može se nastaviti.

(6) Ako su stranke saglasne s tekstom na osnovu kojeg Institut namjerava održati patent u vrijednosti, ili se nisu očitovale po pozivu iz stava (5) ovog člana, Institut poziva nosioca patenta da u roku od mjesec dana od primanja poziva plati taksu i troškove postupka za štampanje novog patentnog spisa. Ako taksa i troškovi postupka ne budu plaćeni, rješenje o priznanju patenta proglašava se ništavim u granicama prijedloga.

(7) Institut može, na obrazloženi zahtjev, produžiti rokove iz ovog člana za vrijeme koje smatra opravdanim, ali najviše za dva mjeseca.

(8) Ako ocijeni da je to nužno zbog utvrĎivanja činjenica bitnih za donošenje odluke, Institut može održati usmenu raspravu.

(9) Ako je podnesen prijedlog za proglašavanje rješenja o dodjeli konsenzualnog patenta ništavim i kada su priloženi dokazi iz člana 94. stav (2) ovog zakona dovoljni za vjerovatnost da konsenzualni patent ne zadovoljava uslove iz člana 41. ovog zakona, odgovor na poziv iz stava (3) ovog člana mora sadržavati i zahtjev za provoĎenje postupka potpunog ispitivanja.

(10) Ako podnosilac prijedloga za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim u toku postupka odustane od prijedloga, Institut može po službenoj dužnosti nastaviti postupak.

(11) Odredbe ovog člana primjenjuju se na odgovarajući način i kada se nosilac odrekao patenta ili je patent prestao vrijediti, analogno se primjenjuju i na svjedodžbu o dodatnoj zaštiti.

Član 96. (Rješenje o prijedlogu za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim)

(1) Na osnovu rezultata provedenog postupka, Institut donosi rješenje o proglašavanju rješenja o priznanju patenta ništavim, u potpunosti ili djelimično, ili rješenje kojim se prijedlog odbija.

(2) Prijava patenta i patent priznat na osnovu te prijave od početka neće imati učinke navedene u čl. 66. do 68. ovog zakona u mjeri u kojoj je rješenje o priznanju patenta proglašeno ništavim ili nevažećim.

(3) Proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim nema retroaktivni učinak na pravosnažne sudske odluke u vezi s utvrĎivanjem povrede prava, kao i na zaključene ugovore o prijenosu prava, odnosno ustupanju licence ako su i u mjeri u kojoj su ti ugovori izvršeni pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac prava patenta postupao savjesno.

DIO DVANAESTI - POSTUPAK PO ŢALBI

Član 97. (Pravo žalbe)

(1) Protiv odluka Instituta donesenih u prvom stepenu stranka čijem zahtjevu u cijelosti ili u dijelu nije udovoljeno ima pravo žalbe u roku od 15 dana od dana primanja odluke.

(2) Druge stranke u postupku koji je okončan odlukom protiv koje se podnosi žalba imaju pravo biti stranke u žalbenom postupku.

Član 98. (Sadržaj žalbe)

Osim podataka koje mora imati svaki podnesak, žalba mora sadržavati:

a) naznaku odluke protiv koje se podnosi,

b) izjavu o tome da se odluka osporava u cijelosti ili u odreĎenom dijelu,

c) razloge zbog kojih se žalba podnosi,

d) obrazloženje žalbe, te dokaze kojima podnosilac žalbe potvrĎuje svoje navode iz žalbe,

e) potpis podnosioca žalbe,

f) punomoć ako se žalba podnosi posredstvom zastupnika.

Član 99. (Komisija za žalbe Instituta)

(1) Komisija za žalbe Instituta za odlučivanje o žalbama protiv odluka Instituta (u daljnjem tekstu: Komisija za žalbe) osniva se kao nezavisni organ za odlučivanje o žalbama u skladu s odredbama ovog zakona.

(2) Komisija za žalbe ima tri člana od kojih je jedan predsjedavajući i tri zamjenika člana, od kojih je jedan zamjenik predsjedavajućeg. članove Komisije za žalbe imenuje Vijeće ministara meĎu nezavisnim stručnjacima u oblasti prava industrijskog vlasništva i državnih službenika iz Instituta na način ureĎen odlukom Vijeća ministara.

(3) Sjedište Komisije za žalbe je u sjedištu Instituta. Komisija za žalbe ima svoj pečat. Institut osigurava Komisiji za žalbe radni prostor i potrebnu opremu za obavljanje njihovih zadataka. Uredske i druge administrativne poslove za Komisiju za žalbe osigurava Institut.

(4) Predsjedavajući Komisije za žalbe (u daljnjem tekstu: predsjedavajući) upravlja radom Komisije za žalbe. Ako sjednici ne može prisustvovati predsjedavajući ili član Komisije za žalbe, zamjenjuje ga zamjenik predsjedavajućeg, odnosno zamjenik člana.

(5) Predsjedavajući i članovi Komisije za žalbe nezavisni su, nisu obavezani nikakvim uputstvima direktora Instituta i svoje zadatke obavljaju nepristrasno i u skladu sa zakonom i pravilima struke.

(6) Predsjedavajući i članovi Komisije za žalbe imaju položaj nezavisnih stručnjaka a naknadu za svoj rad primaju u skladu s provedbenim propisom o naknadama za rad Komisije za žalbe Instituta i odluci Vijeća ministara.

(7) članovi Komisije za žalbe i zamjenici članova koji su učestvovali u donošenju odluke u prvostepenom postupku, ili kad postoje drugi razlozi za njihovo izuzimanje, ne mogu učestvovati u postupku po žalbi u istom predmetu.

(8) Pojedinosti o radu Komisije za žalbe ureĎuju se poslovnikom o radu koji donosi Komisija za žalbe.

Član 100. (Odlučivanje o žalbi)

(1) Komisija za žalbe odlučuje na sjednicama većinom glasova.

(2) Komisija za žalbe odlučuje na osnovu podnesaka stranaka, a kada smatra da je to potrebno, može odrediti održavanje usmene rasprave.

(3) Odredbe iz čl. 43. i 44, odnosno 97. ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način u rješavanju Komisije za žalbe o žalbi.

DIO TRINAESTI - ZAŠTITA PRAVA

POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE

Član 101. (Ovlaštena lica)

(1) Lice čija su prava, prema ovom zakonu, povrijeĎena (u daljnjem tekstu: ovlaštenik) može tražiti zaštitu tih prava i naknadu štete od povredioca tih prava prema općim pravilima o naknadi štete, ako ovim zakonom nije drugačije odreĎeno.

(2) Jednaku zaštitu može tražiti ovlaštenik kada prijeti stvarna opasnost da će njegova prava iz ovog zakona biti povrijeĎena.

Član 102. (Solidarnost ovlaštenika)

Ako je više lica ovlašteno da traži zaštitu prava, svako od njih može tražiti zaštitu tog prava u cjelini.

POGLAVLJE II. GRAĐANSKOPRAVNA ZAšTITA

Član 103. (Tužbeni zahtjevi)

(1) Ako je isključivo pravo, prema ovom zakonu, povrijeĎeno, nosilac tog prava tužbom može zahtijevati:

a) utvrĎivanje učinjene povrede,

b) zabranu daljnjeg vršenja učinjene povrede i budućih sličnih povreda prestankom ili suzdržavanjem od radnji koje to pravo vrijeĎaju,

c) uklanjanje stanja nastalog povredom prava,

d) povlačenje predmeta povrede iz privrednih tokova uz uvažavanje interesa trećih savjesnih lica,

e) potpuno uklanjanje predmeta povrede iz privrednih tokova,

f) uništavanje predmeta povrede,

g) uništenje sredstava koja su isključivo ili u pretežnoj mjeri namijenjena ili se upotrebljavaju za činjenje povreda i koja su u vlasništvu povredilaca,

h) prepuštanje predmeta povrede nosiocu prava uz naknadu troškova proizvodnje,

i) objavljivanje presude o trošku tuženog,

j) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka.

(2) Nosilac konsenzualnog patenta prije podnošenja tužbe iz stava (1) ovog člana mora raspolagati dokazom da je podnio zahtjev za priznanje patenta provoĎenjem postupka potpunog ispitivanja prijave patenta.

(3) Pravo na podnošenje tužbe iz stava (1) ovog člana pripada i podnosiocu prijave patenta koja je objavljena i sticatelju isključive licence.

(4) Prilikom odlučivanja o zahtjevima iz stava (1) tač. c) do h) ovog člana, sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, naročito srazmjer izmeĎu težine učinjene povrede i zahtjeva, kao i interes ovlaštenika za osiguravanje efektivne zaštite prava.

(5) U postupku protiv lica čije su usluge bile upotrijebljene za povredu prava, a postojanje te povrede već je pravosnažno ustanovljeno u postupku prema trećem licu, pretpostavlja se da povreda prava postoji.

(6) Tužba iz stava (1) ovog člana može se podnijeti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu i povredioca, ali ne poslije isteka roka od pet godina od dana učinjene povrede.

Član 104. (Naknada štete)

(1) Za sve povrede prava iz ovog zakona važe opća pravila o naknadi štete i odgovornosti za štetu, ako ovim zakonom nije drugačije odreĎeno.

(2) Povredilac prava dužan je da plati nosiocu prava odštetu u obimu koji se odreĎuje prema općim pravilima o naknadi štete, ili u obimu koji odgovara ugovorenoj ili uobičajenoj naknadi za zakonitu upotrebu predmeta zaštite.

Član 105. (Penal)

(1) Ako je pravo nosioca koje proizlazi iz patenta povrijeĎeno namjerno ili krajnjom nepažnjom, nosilac prava može od povredioca tražiti naknadu do trostrukog iznosa ugovorene, a ako nije ugovorena, od odgovarajuće uobičajene naknade.

(2) Prilikom odlučivanja o zahtjevu za plaćanje penala sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, a naročito obim nastale štete, stepen krivice povredioca, obim ugovorene ili uobičajene naknade i preventivni cilj penala.

(3) Ako je nastala šteta veća od penala iz stava (1) ovog člana, nosilac prava ovlašten je da traži razliku do iznosa naknade potpune štete.

Član 106. (Nematerijalna šteta)

(1) Izumitelj ima pravo tužbom od suda zahtijevati da naloži upisivanje njegovog imena u prijavu patenta i u sve isprave koje se izdaju za patent, te u odgovarajuće registre Instituta, ako je u prijavi u statusu izumitelja navedeno lice koje nije izumitelj.

(2) Pravo na tužbu iz stava (1) ovog člana pripada i onom izumitelju zajedničkog izuma koji nije naveden u prijavi patenta.

(3) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana može se istaknuti i zahtjev da se pravosnažna presuda objavi na trošak tuženika.

(4) Rok za podnošenje tužbe iz st. (1) i (2) ovog člana nije ograničen. Smrću izumitelja pravo na podnošenje tužbe stiču njegovi nasljednici.

(5) Nezavisno od naknade imovinske štete, kao i u slučaju da takve štete nema, izumitelj može tražiti da se dosudi pravična novčana odšteta za pretrpljene duševne bolove zbog povrede moralnih prava. Prilikom odlučivanja o zahtjevu sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, a naročito intenzitet i trajanje duševne boli prouzrokovane povredom moralnog prava.

(6) Zahtjev iz stava (1) ovog člana ne zastarijeva i nasljeĎuje se.

Član 107. (Privremene mjere)

(1) Sud će odrediti privremenu mjeru radi osiguranja zahtjeva prema odredbama ovog zakona, ako predlagač učini vjerovatnim:

a) da je nosilac prava iz ovog zakona i

b) da je njegovo pravo povrijeĎeno, ili da prijeti stvarna opasnost od povrede.

(2) Nosilac prava mora učiniti vjerovatnim i jednu od sljedećih pretpostavki:

a) opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano,

b) da je privremena mjera potrebna radi sprečavanja nastanka štete koju će biti kasnije teško popraviti, ili

c) da pretpostavljeni povredilac, izricanjem privremene mjere koja bi se kasnije u postupku pokazala kao neopravdana, ne bi pretrpio veće negativne posljedice od onih koje bi bez izricanja takve privremene mjere pretrpio nosilac prava.

(3) Nosilac prava koji predlaže da se donese privremena mjera bez prethodnog obavještavanja i saslušanja suprotne strane dužan je, osim uslova iz st. (1) i (2) ovog člana, učiniti vjerovatnim da bi bilo kakvo odgaĎanje izricanja privremene mjere prouzrokovalo nosiocu prava nastanak štete koju bi bilo teško popraviti. U slučaju izricanja privremene mjere prema odredbama ovog stava, sud će rješenje o privremenoj mjeri dostaviti suprotnoj strani odmah poslije njenog provoĎenja.

(4) Nosilac prava ne mora dokazivati opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano ako učini vjerovatnim da će predložena privremena mjera prouzrokovati pretpostavljenom povrediocu samo neznatnu štetu. Uzima se da opasnost postoji ako bi trebalo ostvarivati zahtjeve u inozemstvu.

(5) Sud može odrediti za osiguranje zahtjeva, prema stavu (1) ovog člana, bilo koju privremenu mjeru kojom se može postići cilj osiguranja, a naročito:

a) da se pretpostavljenom povrediocu zabrane radnje kojima se povreĎuje pravo iz ovog zakona,

b) da se oduzmu, uklone iz prometa i pohrane predmeti povrede i sredstva povrede koji su isključivo ili u pretežnoj mjeri namijenjeni, odnosno upotrebljavaju se za činjenje povreda.

(6) Ako je mjera odreĎena prije podnošenja tužbe, sud će u rješenju odrediti i rok u kojem predlagač mora podnijeti tužbu radi opravdanja te mjere. Rok ne može biti duži od 20 radnih dana, odnosno 31 kalendarskog dana od dana dostavljanja rješenja predlagaču, zavisno od toga koji rok ističe kasnije.

(7) Sud mora odlučiti o prigovoru protiv rješenja o privremenoj mjeri u roku od mjesec dana od dana podnošenja odgovora na prigovor, odnosno od isteka roka za podnošenje tog odgovora.

(8) U postupku za izricanje privremene mjere primjenjuju se odredbe zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije odreĎeno. Postupak u vezi sa izricanjem privremene mjere je hitan.

(9) Na zahtjev lica protiv kojeg je pokrenut postupak za izricanje privremene mjere sud može, na teret podnosioca zahtjeva za izricanje privremene mjere, odrediti odgovarajući iznos kao sredstvo osiguranja za slučaj neosnovanosti tog zahtjeva.

Član 108. (Osiguranje dokaza)

(1) Sud će donijeti rješenje o osiguranju dokaza ako predlagač učini vjerovatnim da:

a) je nosilac prava iz ovog zakona,

b) je njegovo pravo povrijeĎeno, ili da prijeti stvarna opasnost od povrede,

c) će dokazi o toj povredi biti uništeni, ili kasnije neće moći biti izvedeni.

(2) Nosilac prava koji traži da se donese rješenje o osiguranju dokaza bez prethodnog obavještavanja i saslušanja suprotne strane dužan je, osim uslova iz stava (1) ovog člana, učiniti vjerovatnim i postojanje opasnosti da će dokazi o povredi, zbog radnji protivnika, biti uništeni, ili se kasnije neće moći izvesti. U slučaju donošenja odluke o osiguranju dokaza prema odredbama ovog stava, sud će rješenje o osiguranju dostaviti suprotnoj strani odmah poslije izvoĎenja dokaza.

(3) Sud može rješenjem iz stava (1) ovog člana odrediti izvoĎenje bilo kojeg dokaza, a naročito:

a) uviĎaj prostorija, poslovne dokumentacije, inventara, baza podataka, kompjuterskih memorijskih jedinica ili drugih stvari,

b) oduzimanje uzoraka predmeta povrede,

c) pregled i predaju dokumenata,

d) odreĎivanje i saslušanje vještaka,

e) saslušanje svjedoka.

(4) Osiguranje dokaza može se tražiti i poslije pravosnažno okončanog postupka, ako je to potrebno radi pokretanja postupka prema vanrednim pravnim lijekovima ili za vrijeme takvog postupka.

(5) U postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovog člana, primjenjuju se odredbe zakona o parničnom postupku, a koje se odnose na sudske mjere osiguranja, osim ako je ovim zakonom drugačije odreĎeno. Postupak osiguranja dokaza je hitan.

(6) Ako se kasnije pokaže da je prijedlog za osiguranje dokaza neopravdan, ili ako nosilac prava taj prijedlog ne opravda, suprotna strana ima pravo tražiti:

a) vraćanje oduzetih predmeta,

b) zabranu upotrebe pribavljenih informacija,

c) naknadu štete.

(7) Sud mora u postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovog člana, osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tome da se sudski postupak ne zloupotrijebi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka suprotne strane.

(8) Na zahtjev lica protiv kojeg je pokrenut postupak za osiguranje dokaza sud može, na teret predlagača te mjere, odrediti odgovarajući iznos kao sredstvo osiguranja za slučaj neosnovanosti tog prijedloga.

Član 109. (Dužnost obavještavanja)

(1) Sud može u toku parnice, zbog povrede prava iz ovog zakona, na osnovu opravdanog zahtjeva jedne od stranaka odrediti povrediocu prava da dostavi podatke o izvoru i distribucijskim kanalima robe ili usluga kojima se povreĎuje pravo iz ovog zakona.

(2) Sud može odrediti da podatke iz stava (1) ovog člana dostave sudu i lica koja u obimu komercijalne djelatnosti:

a) posjeduju robu za koju se sumnja da se njome vrijeĎa pravo iz ovog zakona, ili

b) koriste usluge za koje se sumnja da se njima vrijeĎa pravo iz ovog zakona, ili

c) daju usluge za koje se sumnja da se njima vrijeĎa pravo iz ovog zakona.

(3) Uzima se da je neka radnja preduzeta u okviru komercijalne djelatnosti ako je preduzeta za pribavljanje indirektne ili direktne ekonomske koristi. Pojam komercijalne djelatnosti ne obuhvata radnje savjesnih krajnjih potrošača.

(4) Sud može odrediti da podatke iz stava (1) ovog člana dostavi sudu i lice koje je od nekog od lica navedenih u stavu (2) ovog člana označeno kao umiješano u proizvodnju, izradu i distribuciju robe ili davanje usluga za koje se sumnja da se njima vrijeĎa pravo iz ovog zakona.

(5) Podaci traženi na osnovu stava (1) ovog člana mogu obuhvatati naročito:

a) ime, adresu, odnosno firmu i sjedište proizvoĎača, izraĎivača, distributera, dobavljača i drugih prethodnih posjednika robe, odnosno davalaca usluga, kao i namjeravanih prodavača na veliko i malo,

b) podatke o količinama proizvedene, izraĎene, isporučene, primljene ili naručene robe ili usluga, kao i o cijenama ostvarenim za odnosnu robu i usluge.

Član 110. (IzvoĎenje dokaza)

(1) Ako sud odluči da će izvesti predloženi dokaz koji se nalazi kod suprotne strane, ta strana dužna je na zahtjev suda predati dokazna sredstva kojima raspolaže.

(2) Stav (1) ovog člana odnosi se i na bankovnu, finansijsku i poslovnu dokumentaciju koja je pod kontrolom suprotne strane, ako se radi o povredi koja dostiže obim komercijalne djelatnosti.

(3) U postupku izvoĎenja dokaza primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona koji ureĎuje parnični postupak, osim ako je ovim zakonom drugačije odreĎeno.

(4) Sud mora poslije izvoĎenja dokaza, prema stavu (1) ovog člana, osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tome da se sudski postupak ne zloupotrijebi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka suprotne stranke.

Član 111. (Teret dokaza)

(1) Ako je predmet povrede patentom zaštićeni postupak za proizvodnju nove materije, smatrat će se, dok se suprotno ne dokaže, da je svaka jednaka materija ili materija jednakog sastava proizvedena zaštićenim postupkom.

(2) Teret dokazivanja pada na tuženog koji takvu supstancu ili kompoziciju proizvodi.

Član 112. (Hitnost u postupanju i primjena odredbi drugih zakona)

(1) Postupak zbog povrede prava iz ovog zakona je hitan.

(2) Na postupke zbog povrede patenta primjenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku, odnosno Zakona o izvršnom postupku.

(3) Na zahtjev suda ili neke od stranaka u postupku zbog povrede patenta, Institut će odmah uzeti u rad zahtjev za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim, odnosno Komisija za žalbe uzet će u rad žalbu, ako su zahtjev za proglašenje rješenja o priznanju patenta ništavim, odnosno žalba podneseni prije ili u toku parnice i hitno po njemu postupati. Sud će, s obzirom na okolnosti slučaja, odlučiti da li će odrediti prekid postupka do konačne odluke o zahtjevu za proglašenje rješenja o priznanju patenta ništavim.

POGLAVLJE III. CARINSKE MJERE

Član 113. (Zahtjev nosioca prava)

(1) Nosilac isključivih prava prema ovom zakonu, koji opravdano sumnja da će doći do uvoza, tranzita ili izvoza robe proizvedene suprotno odredbama ovog zakona, može kod organa nadležnog za poslove carine (u daljnjem tekstu: carinski organ) podnijeti zahtjev za zaštitu svojih prava putem carinskih mjera privremenog zadržavanja robe od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Zahtjev za zaštitu prava, prema stavu (1) ovog člana, mora sadržavati:

a) podatke o podnosiocu zahtjeva i o nosiocu isključivog prava iz ovog zakona, ako se ne radi o istom licu,

b) detaljan opis robe, koji omogućava njenu identifikaciju,

c) dokaze o tome da je podnosilac zahtjeva, odnosno njegov ovlaštenik, nosilac isključivog prava iz ovog zakona u vezi s tom robom,

d) dokaze o tome da je isključivo pravo vjerovatno povrijeĎeno,

e) druge podatke važne za odlučivanje o zahtjevu kojima raspolaže podnosilac, kao što su podaci o lokaciji robe i njenoj destinaciji, očekivani datum dolaska ili odlaska pošiljke, podaci o sredstvu transporta, podaci o uvozniku, izvozniku, primaocu i sl.,

f) vremenski period u kojem će carinski organi postupati prema zahtjevu i koji ne može biti duži od dvije godine od dana podnošenja zahtjeva.

(3) Carinski organ može prije donošenja odluke, kojom udovoljava zahtjevu iz stava (1) ovog člana, tražiti od nosioca prava polaganje osiguranja za troškove pohranjivanja i prijevoza robe, kao i za naknadu drugih troškova ili štete koji bi u vezi s robom mogli nastati carinskom organu, kao i strani protiv koje je prihvaćen zahtjev iz stava (1) ovog člana.

(4) Ako carinski organ udovolji zahtjevu iz stava (1) ovog člana, on o tome obavještava sve carinske ispostave i nosioca prava.

Član 114. (Postupak nakon privremenog zadržavanja robe)

(1) Ako carinska ispostava prilikom provoĎenja carinskog postupka naĎe robu koja odgovara opisu robe iz odluke nadležnog carinskog organa, ona će tu robu privremeno zadržati od daljnjeg puštanja u promet. Odluka o privremenom zadržavanju robe uručuje se nosiocu prava i njenom uvozniku. U odluci o zadržavanju robe odreĎuje se da se vlasnik robe, odnosno lice koje je ovlašteno za raspolaganje robom, u roku od deset radnih dana od dana privremenog zadržavanja, može izjasniti o tome da li se radi o robi kojom se vrijeĎa pravo iz ovog zakona.

(2) Ako carinski organ ne primi pisano izjašnjenje vlasnika ili lica ovlaštenog za raspolaganje robom u roku iz stava (1) ovog člana, može na zahtjev i o trošku nosioca prava oduzeti i uništiti robu.

(3) Ako vlasnik robe ili lice ovlašteno za raspolaganje robom, u roku iz stava (1) ovog člana, podnese izjavu da se ne radi o robi kojom se vrijeĎa pravo iz ovog zakona, nosilac prava može u roku od deset radnih dana od primanja obavještenja o takvoj izjavi podnijeti tužbu zbog povrede prava. Ako posebne okolnosti slučaja to opravdavaju, carinski organ može, na zahtjev nosioca prava, odrediti dodatni rok za podnošenje tužbe, koji ne može biti duži od deset radnih dana.

(4) Nosilac prava ili lice koje on ovlasti može za vrijeme privremenog zadržavanja izvršiti pregled i kontrolu robe i prateće dokumentacije u obimu koji je potreban za utvrĎivanje njegovih zahtjeva i za ostvarivanje sudske zaštite njegovih prava uz osiguranje zaštite povjerljivih podataka. Pravo na pregled i kontrolu robe ima i njen uvoznik.

(5) Ako nosilac prava ne podnese tužbu, u skladu sa stavom (3) ovog člana, privremeno zadržana roba pušta se u traženu carinski dopuštenu upotrebu, odnosno promet, pod uslovom da su ispunjeni svi drugi zakonom propisani uslovi.

(6) Ako nosilac prava podnese tužbu u skladu s odredbama stava (3) ovog člana i nadležni sud donese odluku o privremenoj mjeri zadržavanja robe u roku iz stava (3) ovog člana, carinski organ donosi odluku o zapljeni robe do donošenja pravosnažne sudske odluke.

(7) Ako nosilac prava podnese tužbu u skladu s odredbama stava (3) ovog člana, a nadležni sud ne donese privremenu mjeru zadržavanja robe u roku iz stava (3) ovog člana, vlasnik privremeno zadržane robe ili lice ovlašteno za raspolaganje njome ima pravo zahtijevati oslobaĎanje te robe ako položi sredstva osiguranja u iznosu dovoljnom za eventualnu naknadu štete nosiocu prava, pod uslovom da su ispunjeni svi ostali uslovi za oslobaĎanje te robe.

Član 115. (Postupak po službenoj dužnosti)

(1) Ako carinska ispostava u provoĎenju carinskog postupka u vezi sa uvozom, tranzitom ili izvozom robe opravdano sumnja da su odreĎenom robom povrijeĎena prava prema ovom zakonu, ona će privremeno zadržati puštanje te robe u promet i o tome obavijestiti carinski organ.

(2) Carinski organ pismeno obavještava nosioca prava o zadržavanju robe, sumnji da se radi o povredi njegovih prava i o mogućnosti da podnese zahtjev prema članu 113. ovog zakona, u roku od pet radnih dana od dana zadržavanja robe.

(3) Ako nosilac prava podnese zahtjev, u skladu sa stavom (2) ovog člana, roba se zadržava do donošenja odluke carinskog organa. Ako carinski organ udovolji zahtjevu iz člana 113. ovog zakona, roba se privremeno zadržava za daljnjih deset radnih dana. Nosilac prava mora u tom roku provesti radnje iz člana 114. stav (4) ovog zakona.

(4) Odredbe čl. 114. i 115. ovog zakona ne primjenjuju se na uvoz, tranzit ili izvoz robe u malim količinama namijenjenim za privatnu i nekomercijalnu upotrebu, koje se unose ili iznose kao dio lične prtljage ili šalju u malim pošiljkama.

Član 116. (Primjena drugih carinskih propisa)

(1) Na carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način ostali carinski propisi.

(2) Propise o provoĎenju carinskih mjera iz ovog zakona donosi Vijeće ministara na prijedlog Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine.

(3) Carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovog zakona je hitan.

DIO ĈETRNAESTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 117. (Patenti priznati do početka primjene ovog zakona)

Priznati patenti upisani u Registar patenata u Institutu do dana odreĎenog za primjenu ovog zakona ostaju na snazi i na njih će se primjenjivati odredbe ovog zakona.

Član 118. (Postupci u toku)

(1) Odredbe ovog zakona ne primjenjuju se na prijave patenata, kao i na meĎunarodne prijave iz člana 81. ovog zakona čiji je datum podnošenja raniji od datuma početka primjene ovog zakona.

(2) Prijave patenata koje su Institutu podnesene prije 27. februara 2002., a po kojima postupak nije okončan, bit će odbijene, odnosno odbačene u dijelu u kojem se zahtijeva zaštita materija ili smjesa u liječenju ljudi ili životinja. Upotreba materija ili smjesa za proizvodnju lijeka za ljude ili životinje ne predstavlja povredu patenta za izum te materije ili smjese ako je prijava za priznanje patenta za taj pronalazak podnesena do 27. februara 2002.

Član 119. (Propisi za primjenu ovog zakona)

(1) Uz izuzetak propisa iz člana 58. stav (3) i člana 116. stav (2) ovog zakona provedbene propise za izvršenje ovog zakona donijet će direktor Instituta u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

(2) Provedbene propise u smislu stava (2) ovog člana čine: Pravilnik o postupku za priznanje patenta i konsenzualnog patenta, Odluka o posebnim troškovima postupka za sticanje i održavanje prava industrijskog vlasništva, Odluka o uslovima za upis u registre zastupnika za zaštitu industrijskog vlasništva, Pravilnik o stručnom ispitu za zastupnike za zaštitu industrijskog vlasništva i Odluka o naknadi za rad u Komisiji za žalbe.

Član 120. (OdgaĎanje stupanja na snagu odredbi o svjedodžbi o dodatnoj zaštiti i posebna prava u prelaznom periodu)

Odredbe čl. 58. do 64. ovog zakona počet će se primjenjivati nakon datuma odreĎenog za primjenu ovog zakona.

Član 121. (Prestanak važenja drugih propisa)

(1) Početkom primjene ovog zakona prestaju važiti odredbe Poglavlja II. VRSTE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNIšTVA Odjeljak 1. Patent (čl. 19. do 68.) Zakona o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH'', br. 3/02 i 29/02), kao i odredbe koje se mogu u skladu s tim primijeniti na patent.

(2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog člana a u skladu s članom 118. ovog zakona, Zakon o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini iz stava (1) ovog člana primjenjivat će se i dalje na postupke za priznanje patenta koji su počeli prije stupanja na snagu ovog zakona.

Član 122. (Primjena meĎunarodnih ugovora)

Odredbe meĎunarodnih ugovora u vezi s patentima, kojima je pristupila Bosna i Hercegovina, primjenjuju se na predmete koje tretira ovaj zakon i u slučaju sukoba s odredbama ovog zakona primjenjuju se odredbe meĎunarodnih ugovora.

Član 123. (Jedinstvena primjena odredbi o Komisiji za žalbe u Zakonu o žigu, Zakonu o industrijskom dizajnu i Zakonu o oznakama geografskog porijekla)

Odredbe čl. 99. i 100. ovog zakona i odgovarajuće odredbe Zakona o žigu, Zakona o industrijskom dizajnu i Zakonu o oznakama geografskog porijekla, kojima se ureĎuje Komisija za žalbe Instituta, primjenjuju se na način da se formira jedna komisija za žalbe.

Član 124. (Stupanje na snagu i primjena Zakona)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 1. januara 2011. godine.

PSBiH, broj 521/10 28. maja 2010. godine Sarajevo

Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Ţivković, s. r.

Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, s. r.

Patent Law

THE PARLIAMENTARY ASSEMBLY OF BOSNIA AND HERZEGOVINA

Pursuant to Article IV.4.a) of the Constitution of Bosnia and Herzegovina, the Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina, at the 75 th session of the House of Representatives, held on April 7, 2010, and at the 46th session of the House of Peoples, held on May 28, adopted the

PATENT LAW

PART ONE – GENERAL PROVISIONS

Article 1 (Subject Matter of the Law)

(1) This Law governs the legal protection of an invention by a patent and a consensual patent, and the procedure for the grant of a patent and a consensual patent.

(2) The provisions relating to a patent shall apply mutatis mutandis to a consensual patent, unless otherwise provided by this Law.

Article 2 (Principle of Territoriality)

A patent granted by virtue of the provisions of this Law shall be a territorially limited right as is in force within the territory of Bosnia and Herzegovina.

Article 3 (Economic Rights)

Economic rights of a patent holder shall include the exclusive right of economic exploitation of an invention and the right of disposal of it in accordance with the provisions of this Law.

Article 4 (National Treatment)

(1) A foreign natural person and legal entity shall enjoy the same rights with regard to the protection of an invention by patent or consensual patent in Bosnia and Herzegovina as are enjoyed by a national natural person and legal entity if that arises from the international treaties and conventions acceeded to or ratified by Bosnia and Herzegovina (hereinafter referred to as the «international treaties and conventions») or from the application of the principle of reciprocity.

(2) The existence of reciprocity shall be presumed until proven to the contrary.

Article 5 (Representation)

(1) Representation in the procedure carried out before the Institute for Intellectual Property of Bosnia and Herzegovina (hereinafter referred to as the «Institute») shall be performed by authorized representatives, i.e. natural persons and legal entities entered in the Register of Patent Representatives which is maintained in electronic form by the Institute.

(2) A natural person and legal entity fulfilling the conditions laid down in a separate regulation shall be entered in the Register of Patent Representatives referred to in paragraph (1) of this Article.

(3) A foreign natural person and legal entity may perform the acts in the procedure before the Institute only through the representative referred to in paragraph (1) of this Article.

(4) By way of derogation from the provision of paragraph (3) of this Article, a foreign natural person and legal entity may perform the following acts by themselves without a representative:

a) file patent applications,

b) undertake other acts related to the accordance of the filing date of a patent application,

c) file copies of the first patent application when claiming priority right referred to in Article 24 of this Law,

d) receive notifications communicated by the Institute in connection with the procedures referred to in items a) to c) of this paragraph,

e) pay taxes and special procedural charges in accordance with Article 15 of this Law.

(5) In the case of performing the acts referred to in paragraph (4) of this Article by themselves, foreign natural persons and legal entities shall communicate to the Institute the address for correspondence which shall be in the territory of Bosnia and Herzegovina.

(6) If a foreign natural person or legal entity fails to appoint a representative or fails to communicate to the Institute the address for correspondence in accordance with the provision of paragraph (5) of this Article, the Institute shall invite such person in writing through a Consulate of Bosnia and Herzegovina to appoint a representative or communicate the address for correspondence within three months.

(7) If a foreign natural person or legal entity fails to comply with the invitation of the Institute referred to in paragraph (6) of this Article, the Institute shall reject its submission by a conclusion and deliver it by means of a public announcement on the bulletin board of the Institute.

(8) By way of derogation from the provision of paragraph (3) of this Article, the fees and special procedural charges for the maintenance of a patent may be paid by any person.

PART TWO – SUBJECT MATTER OF PATENT PROTECTION

Article 6 (Patentable Invention)

(1) A patent shall be granted for any invention in any field of technology which is new, which involves an inventive step and which is susceptible of industrial application.

(2) According to the conditions referred to in paragraph (1) of this Article, a patent shall be granted also for an invention which concerns:

a) a product consisting of biological material or containing biological material,

b) a process by means of which such biological material is produced, processed or used,

c) biological material isolated from natural environment or produced by means of a technical process even if it previously occurred in nature.

(3) Biological material referred to in paragraph (2) of this Article shall be any material containing genetic information and capable of self-reproducing or being reproduced in a biological system.

(4) According to the conditions laid down in paragraph (1) of this Article, an invention which concerns plants and animals shall be regarded as patentable if the technological feasibility thereof is not confined to a certain animal variety or animal breed and if the process for carrying out the invention is not essentially biological.

(5) A process for the production of plants or animals referred to in paragraph (4) of this Article is essentially bilogical if it entirely consists of natural processes such as crossing or selection.

(6) The following, in particular, shall not be regarded as inventions within the meaning of paragraph (1) of this Article:

a) discoveries, scientific theories and mathematical methods,

b) aesthetic creations,

c) schemes, rules and methods for performing mental acts, playing games or doing business,

d) computer programmes,

e) presentation of information defined by the content of such information itself.

(7) The provision of paragraph (6) of this Article shall apply only to the extent in which a subject matter of the application for the protection of an invention is such an element or an activity as such.

Article 7 (Exclusions from Patentability)

(1) A patent shall not be granted for:

a) inventions concerning animal breeds and plant varieties and essentially biological processes for the production plants or animals, with the exception of inventions which concern non-biological and microbiological processes and products resulting from such processes, as provided for in paragraph (4) of article 6 of this law, whereby, within the meaning of this Law, a microbiological process shall imply any process which involves or which is performed upon microbiological material or which results in microbiological material.

b) the human body, various stages of its formation and development or the simple discovery of one of its elements, including the sequence or partial sequence of a gene,

c) inventions concerning diagnostic or surgical methods or methods of treatment which are practiced directly on the human or animal body, with the exception of the products, in particular substances and compositions used in such methods.

(2) An invention which concerns an element isolated from the human body or produced by means of technical process, including the sequence or partial sequence of a gene referred to in item b) of paragraph (1) of this article, may be patentable even if the structure thereof is identical to the structure of a natural element. The industrial applicability of the sequence or partial sequence of a gene must be disclosed in the patent application as originally filed.

(3) Inventions shall not be regarded as patentable where their commercial exploitation would be contrary to public order or morality, but not merely because such exploitation is prohibited by law or other regulation.

(4) The following in particular shall be regarded as inventions referred to in paragraph (3) of this article:

a) processes for cloning human beings,

b) processes for modifying the germ line genetic identity of human beings,

c) use of human embrios for industrial or commercial purposes and

d) processes for modifying the genetic identity of animals which are likely to cause them suffering without any substantial medical benefit to man or animal, as well as animals resulting from such processes.

Article 8 (Novelty of an Invention)

(1) An invention is new if it does not form part of the state of the art.

(2) The state of the art shall comprise everything that has been made available to the public in the world, by means of a written or oral description, by use, or in any other way, before the date of filing the patent application.

(3) The state of the art also includes the contents of all the patent applications having effect in Bosnia and Herzegovina, such as filed, with filing dates earlier than the filing date of the application referred to in paragraph (2) of this Article or thereafter, in the manner as provided in this Law.

(4) The provisions of paragraphs (1) to (3) of this Article shall not exclude the possibility for patent protection of a substance or compositions forming part of the state of the art, which are used in processes referred to in item c) of paragraph (1) of article 7 of this Law, provided that their use in the mentioned processes is not part of the state of the art.

(5) An invention shall be considered to form part of the state of the art if it became available to the public by means of publication, display at an exhibition, presentation or use thereof in the manner enabling the persons skilled in the art to carry it out.

Article 9 (Non-Prejudicial Disclosures)

An invention shall be considered new if not more than six months prior to the filing date of the patent application it formed part of the state of the art due to or in consequence of:

a) evident abuse in relation to the patent applicant or its legal predecessor or,

b) display at an official or officially recognized exhibition in accordance with the Convention on International Exhibitions signed in Paris on November 22, 1928 and last revised on November 30, 1972, provided that the applicant indicates in the patent application at the time of filing thereof that the invention has been displayed and files a corresponding certificate of the display of the invention not later than within four months from the filing date of the application.

Article 10 (Inventive Step)

(1) An invention shall be considered to involve an inventive step if, having regard to the state of the art, the solution to a certain problem is not obvious to a person skilled in the art.

(2) When examining whether an invention involves an inventive step, the content of the applications referred to in paragraph (3) of Article 8 of this Law shall not be taken into consideration.

Article 11 (Industrial Applicability)

An invention shall be considered industrially applicable if a subject matter of the invention is technically feasible and if it may be manufactured or used in any type of industry, including agriculture.

PART THREE – RIGHT TO PROTECTION OF AN INVENTION

Article 12 (Inventor and Inventor's Rights)

(1) An inventor shall be the person who has created an invention by his creative work.

(2) The right to protection of an invention shall belong to the inventor or his legal successor.

(3) If an invention has been created jointly by several inventors, the right to a patent shall belong to all the inventors.

Article 13 (Moral Rifght of an Inventor)

(1) The inventor shall have a moral right to be indicated as such in the patent application, all the documents issued in relation to the patent granted and in the respective Registers.

(2) If the invention protected under this Law is the result of a creative work of several persons, all such persons shall be indicated as inventors in the patent application and the documents referred to in paragraph (1) of this Article.

PART FOUR – PROCEDURE FOR THE GRANT OF A PATENT

Article 14 (Competence of the Institute)

(1) The procedure for the acquisition, maintenance, termination and record of the transfer of a patent and a consensual patent shall be carried out by the Institute.

(2) The Institute shall maintain the following Registers for the field of patents:

a) Register of Patent Applications

b) Register of Patents

(3) Decisions issued by the Institute in the first instance may be appealed and appeals shall be decided upon by the Board of Appeal of the Institute. The appellate procedure shall be regulated more closely by the implementing regulation.

(4) Decisions issued by the Institute in the second instance may not be appealed, however an administrative dispute may be instituted by bringing an action before the Court of Bosnia and Herzegovina.

Article 15 (Fees and Procedural Charges in the Procedure for the Acquisition and Maintenance of

Rights)

(1) All the acts in the procedure for the acquisition, maintenance, record of the transfer and termination of a patent, as well as providing information services shall be subject to the payment of fees in accordance with the applicable regulation governing national administrative fees (hereinafter: the fees) and procedural charges (hereinafter: the charges) in the amount specified by a special tariff, enacted by the Ministry of Foreign Trade and Economic Relations of Bosnia and Herzegovina, upon the motion of the Director of the Institute.

(2) If the fees and charges are not paid in the course of the procedure for the grant of a patent, patent application shall be considered as withdrawn, while in the case of non-payment of fees and charges for the maintenance of a patent and the rights conferred by the patent application, such right shall lapse.

(3) The filing of an appeal shall be subject to the fee and charges in accordance with special regulations. If the fee and charges are not paid prior to the expiration of the appeal period, the Institute shall invite the applicant to pay them within 15 days. If the fee and charges are not paid, the appeal shall not be considered as filed.

Article 16 (Regulations Applied in the Procedure Before the Institute)

(1) The matters relating to the procedure carried out before the Institute shall be regulated more closely by the implementing regulation (hereinafter: the implementing regulation).

(2) The provisions of the Administrative Procedure Act (Official Journal of BiH volumes 29/02, 12/04, 88/07 and 93/09) shall apply to certain matters that are not regulated by this Law and the implementing regulation.

Article 17 (Institution of the Procedure)

(1) A patent grant procedure shall be instituted by filing an application for the grant of a patent (hereianfter: the application) with the Institute, in accordance with this Law and in a manner as provided for by the implementing regulation.

(2) The applications shall be examined in the order in which they were filed.

(3) By way of derogation from the provision of paragraph (2) of this Article, the application may be examined in an expeditious procedure in the case of a legal or another dispute in which the completion of the procedure carried out on an application represents the resolution of the preliminary matter.

(4) The Institute shall carry out an expeditious examination on the basis of a reasoned request, including evidence, as filed.

Article 18 (Unity of Invention)

(1) A separate patent application shall be filed for each invention.

(2) One patent application may be used to apply for the protection of a group of inventions only if such inventions are so linked as to form a single general inventive concept (unity of invention).

Article 19 (Language of a Patent Application)

(1) A patent application shall be drafted in one of the official languages of Bosnia and Herzegovina.

(2) If the text of an application is filed in a foreign language, translation of the text of the application into one of the official languages of Bosnia and Herzegovina shall be filed with the Institute.

Article 20 (Content of a Patent Application)

(1) A patent application shall contain:

a) request for the grant of a patent,

b) description of the invention

c) one or more patent claims,

d) drawing referred to in the description of the invention and patent claims,

e) an abstract.

(2) The request referred to in item a) of paragraph (1) of this Article shall contain:

a) an explicit indication that the grant of a patent is applied for,

b) the title of the invention expressing its essence,

c) information regarding the applicant,

d) information regarding the inventor or an indication that the inventor does not wish to be mentioned in the application

(3) The description referred to in item b) of paragraph (1) of this Article shall disclose the invention in the manner sufficiently clear and detailed for it to be carried out by a person skilled in the relevant art. If the invention concerns viable biological material and if it is impossible to apply it on the basis of the description of the invention, it shall be considered that the description of the invention fulfils the condition referred to in this paragraph if a sample of the naturally replicating viable biological material has been deposited with the competent institution not later than on the filing date of the patent application. The competent institution under this paragraph shall be the institution determined as such on the basis of the Budapest Treaty on the International Recognition of the Deposit of Microorganisms for the Purposes of Patent Procedure as concluded in 1977 and revised in 1980.

(4) The patent claims referred to in item c) of paragraph (1) of this Article shall define the scope and subject matter of the protection of an invention. They shall be clear, concise and fully supported by the description of an invention and drawings, if any. Patent claims may be independent and dependent. Independent patent claims shall contain new and essential characteristics of an invention. Dependent patent claims shall contain specific characteristics of an invention as defined in an independent or another dependent patent claim.

(5) The abstract referred to in item e) of paragraph (1) of this Article is a short summary of the essence of an invention serving exclusively the purpose of providing technical information and not affecting the scope of the protection sought.

(6) A patent application shall be considered as correct if it meets the conditions laid down in pararaph (1) of this Article.

(7) The elements of a patent application referred to in items b) to e) of paragraph 1 of this Article shall be considered as the text of the application.

(8) The elements referred to in paragraph (1) of this Article and the attachments to the application shalll be filed in the manner and the number of copies specified in the implementing regulation.

Article 21 (Declaration Made by the Inventor)

(1) If an inventor does not wish his name to be mentioned either in an application for the grant of a patent or other documents prescribed by this Law, the applicant shall file with the Institute, together with the application for the grant of a patent, a written declaration of the inventor to that effect, not later than three months from the filing date of the application.

(2) The inventor may, in the course of the procedure, but by the publication of the patent application at the latest, withdraw its declaration to the effect that he does not wish his name to be mentioned in the application or in other documents prescribed by this Law.

Article 22 (Filing Date of the Application)

The accordance of the filing date of the application requires that the application filed with the Institute contains the following on such date:

a) an explicit indication that the grant of a patent is applied for,

b) information concerning the applicant,

c) a part of the application appearing at first glance as the description of the invention, even though such description does not meet all the requirements prescribed by this Law and the implementing regulation.

Article 23 (Division of an Application)

(1) The applicant may, on his own initiative or at the request of the Institute, divide the subject matter of the patent application which has been accorded the filing date (the original application) into two or more applications (a divisional application) and on the basis of each of them continue a separate procedure, a conclusion to that effect being issued by the Institute.

(2) The subject matter of a divisional application shall not exceed the scope of the protection of the application as originally filed.

(3) The division of the original application shall be permitted until the issuing of the decision concerning the application for the grant of a patent.

(4) A divisional application shall preserve the filing date of the original application and, if there are grounds for that within the meaning of the provision of article 24 of this Law, shall enjoy the priority right of the original patent application.

Article 24 (Priority Right)

(1) As of the date established as the filing date of the patent application referred to in Article 22 of this Law, the applicant shall have the right of priority over any other applicant who files the application for the same invention later, provided that the application is published in accordance with the provisions of Article 37 of this Law.

(2) The priority shall be in effect as of the date of filing the patent application with the Institute, except where the conditions for the grant of priority right referred to in Article 25 of this law have been fulfilled.

Article 25 (Union Priority Right)

(1) Any natural person or legal entity who files in any Member State of the Paris Union for the Protection of Industrial Property (hereinafter: the Paris Union), or in any Member State of the World Trade Organization (hereinafter: WTO), a correct application for the same invention shall be granted priority right in Bosnia and Herzegovina, if so requested within 12 months counting from the date of filing the first application.

(2) The correct application referred to in paragraph (1) of this Article shall be considered to be an application whose filing date is established in accordance with the national legislation of the Member State of the Paris Union or the Member State of WTO in which it was filed or in accordance with an international treaty concluded among the Member States regardless of the subsequent outcome thereof.

(3) A subsequent patent application filed in the same or for the same State shall be considered as the first application for the purposes of determining priority right in such part which concerns the subject matter of an invention of the first application if, on the date of filing the subsequent application, the first application, serving as a basis for determining priority right, has been withdrawn, refused or rejected prior to its being made available to the public and has not produced any legal effects. The first patent application may not serve thereafter as a basis for claiming priority right.

Article 26 (Priority Claim)

(1) The patent applicant who intends on taking advantage of the priority right referred to in Article 25 of this Law in Bosnia and Herzegovina shall file with the Institute:

a) a priority claim containing essential data concerning the first application in respect of which the priority is claimed (number and date of filing the application, a Member State of the Paris Union or WTO in which or for which the application was filed), not later than up to the expiration of the

period of two months from the date of filing the application in Bosnia and Herzegovina and

b) a copy of the first application certified by the competent authority of the Member State of the Paris Union or WTO in which or for which the application was filed, not later than up to the expiration of the period of three months from the date of filing the priority claim or four months from the date of filing the patent application in Bosnia and Herzegovina or sixteen months from the earliest of the dates of priorities claimed, whichever of the indicated periods expires earlier.

(2) If a patent application for which the priority of the first application is claimed is filed on the date which is later than the date of the expiration of the priority period referred to in paragraph (1) of Article 25 of this Law, the patent applicant may file a request for the restoration of priority right.

(3) The request referred to in paragraph (2) of this Article may be filed within two months from the date of expiration of the priority period.

(4) The Institute shall uphold a request for the restoration of the priority right provided that the applicant:

a) states the reasons confirming that the failure to comply with a time limit within which the priority period is granted occured in spite of due care required by the circumstances and

b) pays taxes and procedural charges referred to in Article 15 of this Law.

(5) The Institute shall notify the applicant of the reasons why it intends to refuse the request for the restoration of priority right in part or in whole and shall invite him to file his observations on such reasons within one month from the day of receipt of the invitation.

Article 27 (Correction or Addition of Priority Claim)

(1) The patent applicant may file a request for the correction or addition of a priority claim within sixteen months from the priority date or if the correction or addition would cause a change in the priority date, sixteen months from the priority date as changed, whichever sixteen-month period expires first, provided that such a request is filed within four months from the filing date of the patent application.

(2) For the request referred to in paragraph (1) of this Article the applicant shall pay the fees and procedural charges referred to in Article 15 of this Law. If the applicant fails to pay the fees and procedural charges, the request shall be rejected by a conclusion.

(3) If the date of the priority claimed is changed due to the correction or addition of the priority claim, the time limits shall be calculated from the priority date as changed.

Article 28 (Limitations to the Grant of Priority)

The requests referred to in paragraph (2) of Article 26 and paragraph (1) of Article 27 of this Law may not be filed after the patent applicant has filed a request for publication of the application in accordance with paragraph (2) of Article 37 of this Law, unless such a request for publication is withdrawn before the completion of technical preparations for the publication of the application.

Article 29 (Multiple Priority Claim)

The applicant may claim multiple priorities on the basis of several applications filed earlier in one or more Member States of the Paris Union or WTO under the conditions laid down in article 25 of this Law.

Article 30 (Characteristics of the Invention which is the Subject of a Priority Claim)

(1) A priority claim may relate only to such characteristics of the invention which are contained in the first application or applications in respect of which priority is claimed.

(2) If certain characteristics of the invention to which a priority claim relates do not appear in patent claims contained in the first application or applications, priority right shall be granted, provided that the application elements as a whole disclose all such characteristics.

Article 31 (Date of Granted Priority Right)

When applying the provisions of paragraphs (2) and (3) of Article 8 and paragraph (1) of Article 24 of this Law, the date of granted priority right shall be considered as the date of filing the patent application with the Institute.

CHAPTER I. FORMALITY EXAMINATION

Article 32 (Procedure upon Receipt of an Application)

(1) Upon receipt of a patent application, the Institute shall examine whether:

a) the application fulfils the conditions for accordance of the filing date referred to in Article 22 of this Law,

b) the fee and procedural charges for filing the application have been paid in accordance with Article 15 of this Law,

c) the translation of the application into one of the official languages of Bosnia and Herzegovina has been filed if the application has been drafted in a foreign language,

d) the drawings referred to in item d) of paragraph (1) of Article 20 of this Law have been filed,

e) the applicant referred to in paragraph (3) of Article 5 of this Law is represented by a person allowed to perform representation activities in accordance with paragraph (1) of Article 5 of this Law.

(2) If the application does not fulfil the conditions for accordance of the filing date referred to in Article 22 of this Law, the Institute shall invite the applicant to remove the deficiencies explicitely indicated in the invitation within a period of one month from the day of receipt of the invitation.

(3) If the applicant fails to comply with the invitation of the Institute within the period referred to in paragraph (2) of this Article, the patent application shall be rejected by a conclusion.

(4) If the applicant removes deficiencies within the period referred to in paragraph (2) of this Article, the Institute shall issue a conclusion whereby the date of receipt of the required corrections shall be accorded as the filing date of the patent application.

(5) Where a patent application refers to the drawings which are not included in the application, the Institute shall invite the applicant to file the drawings within the period of one month from the day of receipt of the invitation. If the applicant complies with the invitation of the Institute, the filing date of the application shall be considered to be the date of receipt of the drawings by the Institute. If the drawings are not filed, it shall be considered that the applicant has not referred to them.

(6) The Institute shall invite the applicant who has not paid the fee and procedural charges or has not filed the translation of the patent application into one of the official languages of Bosnia and Herzegovina to remove such deficiencies within the period of one month from the day of receipt of the invitation.

(7) At the reasoned request of the applicant, the Institute may extend the time limits set out in this Law for a period it deems justified, but not for more than three months.

(8) If the applicant fails to comply with the invitation of the Institute referred to in Article 6 of this Law, the patent application having been accorded the filing date shall be considered as withdrawn, whereabout a special conclusion shall be issued on the suspension of the procedure.

Article 33 (Entry of a Patent Application in the Register)

(1) The patent application to which the filing date was accorded by conclusion is entered in the Register of Patent Applications, which is maintained in electronic form by the Institute.

(2) If the Institute finds that the application not fulfilling the conditions laid down in paragraph (1) of Article 22 of this Law is entered in the Register referred to in paragraph (1) of this Article, the Institute shall issue a conclusion on the cancellation of such an application from the Register.

(3) The contents and the manner of maintaining the Register of Patent Applications shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 34 (Priority Certificate)

(1) At the request of the applicant the Institute shall issue a priority certificate.

(2) The requirements for and the manner of issuing, as well as the contents of the certificate referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 35 (Examination of Conditions for the Publication of a Patent Application)

(1) The examination of the conditions for the publication of a patent application shall establish whether the application fulfils the following conditions:

a) whether it contains all the elements referred to in Article 20 of this Law drafted in the prescribed manner and the required attachments prescribed by this Law,

b) whether the inventor is indicated,

c) whether a correct priority claim is filed within the meaning of Article 24 of this Law if the priority right is claimed.

(2) If by carrying out the examination it is established that the conditions referred to in paragraph (1) of this Article are not fulfilled, the Institute shall invite the applicant to remove the deficiencies explicitely indicated in the invitation within an appropriate time limit. Such time limit shall neither be less than one month nor more than three months from the day of receipt of the invitation.

(3) At a reasoned request of the applicant, the Institute may extend the time limit referred to in paragraph (2) of this Article for a period it deems justified.

(4) If the applicant fails to remove the deficiencies referred to in paragraph (1) of this Article within a specified time limit, the Institute shall issue a conclusion on the rejection of the patent application.

(5) The Institute shall not grant the right of priority if the applicant fails to comply with the invitation referred to in paragraph (2) of this article in respect of the correction of the priority claim.

Article 36 (Subsequent Amendments of a Patent Application)

(1) The patent application which has been accorded the filing date may not be subsequently amended by extending the scope of protection of the subject matter of the application.

(2) The amendments of the data contained in the application, not extending the scope of protection may be made until the completion of the procedure.

Article 37 (Manner and Contents of the Publication of a Patent Application)

(1) A patent application, established in the examination to fulfil all the conditions referred to in Article 35 of this Law, concerning which the Institute shall issue a conclusion, shall be published in the Official Gazette of the Institute (hereinafter: the Official Gazette) after the expiration of the period of eighteen months from the filing date or from the date of granted priority right, whereby it shall become available to the public.

(2) The patent application referred to in paragraph (1) of this Article may be published, at the request of the applicant, even before the expiration of the said period, but not before the expiration of the period of three months from the date of the filing thereof with the Institute.

(3) The patent application which was published or otherwise made available to the public by the Institute, in spite of having been withdrawn or being considered withdrawn, shall not form part of the state of the art.

(4) The contents of the publication of a patent application shall be regulated more closely by the implementing regulation.

CHAPTER II. PROCEDURE AFTER THE PUBLICATION OF A PATENT APPLICATION

Article 38 (Requests)

(1) Within six months from the date of publication of a patent application in the Official Gazette, the applicant may file a request for:

a) the grant of patent by means of carrying out substantive examination of the patent application or

b) the grant of patent on the basis of submitted results of the substantive examination of the patent application, as accepted.

c) the deferment of the procedure of the substantive examination of the patent application and the grant of consensual patent.

(2) If, within the prescribed time limit, one of the requests referred to in paragraph (1) of this Article has not been filed and the fee and procedural charges have not been paid in accordance with Article 15 of this Law, the patent application shall be considered as withdrawn and the Institute shall issue a conclusion on suspension of the procedure for the grant of patent.

(3) The contents of the request referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 39 (Substantive Examination Procedure)

(1) The substantive examination of a patent application shall establish whether the invention meets all the conditions for the grant of patent, i.e whether the subject matter of the application is an invention which:

a) is not excluded from patent protection in accordance with paragraph (6) of Article 6 and Article 7 of this Law,

b) is in accordance with the rule of unity of invention referred to in Article 18 of this Law,

c) is disclosed in the application in accordance with paragraph (3) of Article 20 of this Law,

d) is new in accordance with Articles 8 and 9 of this Law, involves an inventive step in accordance with Article 10 of this Law and is susceptible of industrial application in accordance with Article 11 of this Law.

(2) The Institute may carry out the substantive examination of the application referred to in paragraph (1) of this Article in part or in whole, in cooperation with patent offices referred to in Article 32 of the Patent Cooperation Treaty (PCT) as a general rule, as well as with patent offices of other countries which carry out substantive examination and with which the Institute has concluded a cooperation agreement to that effect.

Article 40 (Filing of the Results of Substantive Examination of a Granted Patent)

(1) A request for the grant of patent by accepting the results of substantive examination in accordance with item b) of paragraph (1) of Article 38 of this Law may be filed only where the patent application for the same invention has been filed with one or more patent offices.

(2) The offices referred to in paragraph (1) of this Article shall be the offices which carry out substantive examination procedure with which, at the time of

filing the request referred to in item b) of paragraph (1) of Article 38 of this Law, the Institute has a cooperation agreement to that effect signed and national and international offices which, by virtue of article 32 of the Patent Cooperation Treaty (PCT), have the status of the International Preliminary Examining Authority for international patent applications.

(3) The applicant referred to in item b) of paragraph (1) of Article 38 of this Law shall attach to the request a signed declaration to the effect that he will furnish the evidence of the result of substantive examination carried out in one of the offices referred to in paragraph (2) of this Article, within six months from the day of the grant of patent by the office referred to in paragraph (2) of this Article, and not later than five years from the date of filing of the request referred to in item b) of paragraph (1) of Article 38 of this Law.

(4) On the basis of a reasoned request of the applicant and evidence attached thereto, the Institute may extend the time limit referred to in paragraph (3) of this Article.

(5) If, within a prescribed time limit, the applicant fails to file the results of substantive examination procedure sufficient for the Institute to make a decision concerning the request for the grant of patent, the application shall be considered as withdrawn and the Institute shall issue a conclusion on the suspension of the procedure.

(6) The Institute shall issue a decision concerning a request for the grant of patent if the conditions referred to in paragraph (1) of Article 39 of this Law are fulfilled, on the basis of taking into consideration the results of the substantive examination procedure as submitted.

(7) The documents to be filed by the applicant as evidence of the result of the substantive examination procedure carried out by the office referred to in paragraph (2) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 41 (Consensual Patent)

(1) An application for the grant of a consensual patent referred to in item c) of paragraph (1) of Article 38 of this Law shall be published in the Official Gazette.

(2) The manner and contents of the publication referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 42 (Opposition to the Application for the Grant of a Consensual Patent)

(1) Any natural person or legal entity may, within six months after the publication of the application referred to in Article 41 of this Law, file with the Institute an opposition to the grant of a consensual patent or file with the Institute a

request for the substantive examination procedure in accordance with Article 39 of this Law.

(2) The opposition referred to in paragraph (1) of this article shall be accompanied by evidence of the payment of procedural charges for the opposition which amounts to one third of procedural charges for substantive examination, in accordance with Article 15 of this Law.

(3) The request for the substantive examination procedure referred to in paragraph (1) of this Article shall be accompanied by evidence of the payment of procedural charges for the substantive examination procedure, in accordance with Article 15 of this Law.

(4) If an opposition to the application for the grant of a consensual patent is filed or a request for the substantive examination procedure, and if the prescribed fees and procedural charges are paid for them, the Institute shall promptly notify thereof the applicant for the grant of a consensual patent.

(5) The applicant for the grant of a consensual patent may, within six months from the receipt of notification of the opposition filed in accordance with paragraph (1) of this Article, file a request for the grant of a patent on the basis of the substantive examination procedure in accordance with item a) of paragraph (1) of Article 39 of this Law, and shall pay the difference between the fee paid for filing an opposition and the fee prescribed for the substantive examination procedure, in accordance with Article 15 of this Law.

(6) If the applicant for the grant of a consensual patent fails to comply with paragraph (5) of this Article, the Institute shall reject the application by a conclusion.

(7) For the entire duration of a consensual patent, its holder, as well as any other natural person or legal entity may file a request for the substantive examination of the patent application concerned, and the procedure shall be carried out in accordance with Article 39 of this Law, provided that the fee and procedural charges have been paid in accordance with article 15 of this Law.

(8) The content of the opposition referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 43 (Refusal of an Application for the Grant of a Patent)

(1) An application for the grant of a patent shall be refused if:

a) it has been established in the procedure referred to in Articles 39 and 40 of this Law that a patent application does not fulfil the conditions for the grant of a patent referred to in paragraph (1) of Article 39 of this Law or

b) it has been established at first glance that an application for the grant of a consensual patent does not fulfil the conditions referred to in items a), b) and c) of paragraph (1) of Article 39 of this Law, in which cases the Institute shall notify the applicant in writing of the reasons for which the patent shall not be granted and invite him to comment in writing on the stated reasons within a specified time limit which shall neither be less than one month nor more than two months from the day of the receipt of the invitation.

(2) The Institute may extend the time limit referred to in paragraph (1) of this Article at a reasoned request of the applicant, but for not more than 90 days.

(3) If the applicant fails to comply with the invitation referred to in paragraph (1) of this Article, the Institute shall issue a decision on the refusal of a patent.

Article 44 (Grant of a Patent or of a Consensual Patent)

(1) The Institute shall issue a decision on the grant of a patent or a consensual patent if a patent application or a consensual patent application:

a) fulfils all the conditions for the grant of a patent referred to in paragraph (1) of Article 39 of this Law or

b) fulfils the conditions referred to in items a), b) and c) of paragraph (1) of Article 39 of this Law for the grant of a consensual patent and if an opposition has not been filed in accordance with Article 42 of this Law.

(2) The Institute shall communicate to the applicant the text of the patent application on which it intends to grant a patent and shall invite him to file written declaration on the text of patent claims as communicated to him, within a period of one month from the day of receipt of the invitation.

(3) If the applicant fails to comply with the invitation within the time limit referred to in paragraph (2) of this Article, he shall be considered as having filed a declaration on his approval of the communicated text and the Institute shall issue a decision on the grant of a patent.

(4) If the patent applicant duly files with the Institute a written declaration to the effect that he disapproves of the text of the application referred to in paragraph (2) of this Article, he shall state the reasons for that and file with the Institute his proposal of the amended text of patent claims.

(5) If the Institute accepts the reasons of the applicant and amends the text of patent claims referred to in paragraph (4) of this Article, it shall issue a decision on the grant of a patent according to the text of patent claims, as accepted by it.

(6) The Institute shall issue the decision referred to in paragraphs (3) and (5) of this Article provided that the fees and procedural charges are paid in

accordance with Article 15 of this Law for: the maintenance of a patent and printing of the publication of a patent.

Article 45 (Entry of a Patent in the Register)

(1) The data specified in the decision on the grant of a patent or the grant of a consensual patent shall be entered in the Register of Patents maintained in electronic form by the Institute, with the date of issue of the decision.

(2) The data specified in the decision on the refusal of a patent application shall be entered in the Register of Patent Applications.

(3) The contents and the manner of keeping the Register of Patents shall be regulated by the implementing regulation.

Article 46 (Patent Certificate)

(1) The patent holder shall be issued a patent certificate and the holder of a consensual patent shall be issued a consensual patent certificate.

(2) The certificate referred to in paragraph (1) of this Article shall be issued at the request of the holder and following the payment of procedural charges.

(3) The content and form of the certificate referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 47 (Patent Specification)

(1) The holder of a patent shall be issued a patent specification which, where a consensual patent is concerned, shall be designated as a consensual patent specification.

(2) The specification referred to in paragraph (1) of this Article shall be issued at the request of the holder and following the payment of procedural charges.

(3) The contents and the form of the specification referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 48 (Publication of the Mention of the Grant of a Patent)

(1) The mention of a granted patent or a granted consensual patent shall be published in the Official Gazette. A decision on the grant of a patent or of a consensual patent shall have effect as of the date of publication of the mention of the grant of a patent or the grant of a consensual patent.

(2) The content of the publication referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

CHAPTER III. CONTINUED PROCESSING AND REINSTATEMENT OF RIGHTS

Article 49 (Continued Processing)

(1) If the applicant or the holder of a patent or of a consensual patent failed to perform an act in the course of the procedure before the Institute within a time limit prescribed by this Law, a direct consequence of which is a loss of rights conferred by a patent application or a patent or a consensual patent, he may file a request for the continued processing. The Institute shall allow the continued processing provided that the applicant:

a) files a request for the continued processing and performs all the omitted acts within the time limit referred to in paragraph (2) of this Article.

b) pays the fee and procedural charges in accordance with Article 15 of this Law.

(2) The time limit for filing the request or performing the omitted acts referred to in paragraph (1) of this Article may not be longer than two months from the date of expiration of the time limit prescribed by this Law and arising of legal consequences referred to in paragraph (1) of this Article.

(3) If the omitted acts are not performed within the time limit referred to in paragraph (2) of this Article or if the fees and procedural charges referred to in Article 15 of this Law have not been paid, a request for the continued processing shall be considered as not filed and the Institute shall issue a conclusion to that effect.

(4) A request for the continued processing may not be filed in the case of failure to comply with the time limit:

a) referred to in paragraph (2) of this Article,

b) for filing the request referred to in Articles 26 and 27 of this Law,

c) for the filing of the proposal referred to in Article 50 of this Law,

d) for all the acts in the appellate procedure,

e) for all the acts in procedures before the Institute involving several parties.

(5) The contents of the request, the conditions and the procedure concerning the request referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 50 (Reinstatement of Rights)

(1) If the applicant or the holder of a patent or of a consensual patent, despite due care required by the circumstances, failed to perform an act in the procedure before the Institute within a time limit prescribed by this Law, the direct consequence of which was a loss of rights conferred by the patent application or the patent or the consensual patent, the Institute shall authorize the reinstatement of rights, provided that the applicant:

a) files a proposal for the reinstatement of rights,

b) indicates the circumstances that prevented him from performing the omitted act within time limit,

c) pays the fee and charges in accordance with Article 15 of this Law.

The Institute shall issue a conclusion on the authorization for the reinstatement of rights.

(2) A proposal for the reinstatement of rights shall be filed within three months, counting from the day when the reason for failure ceased to exist, and if the applicant learnt of the failure later, then from the day when he learnt thereof.

(3) The proposal referred to in paragraph (1) of this Article may not be filed after the expiration of the period of one year from the date of the failure to comply with the time limit.

(4) If the Institute establishes that the proposal referred to in paragraph (1) of this Article is unjustified and intends to refuse it therefore in whole or in part, it shall, prior to the refusal, inform the applicant of the proposal and invite him to file observations on such reasons within one month from the day of receipt of the invitation. The Institute shall issue a conclusion on the refusal of the proposal for the reinstatement of rights.

(5) a proposal for the reinstatement of rights may not be filed in connection with the failure to comply with the time limit for the following acts:

a) filing of the proposal referred to in paragraph (1) of this Article,

b) filing of a request for the extension of a time limit,

c) filing of the requests referred to in Articles 26 and 27 of this Law,

d) filing of one of the requests referred to in Article 38 of this Law,

e) filing of the opposition referred to in Article 42 paragraph (3) of this Law,

f) filing of the request referred to in Article 49 of this Law,

g) filing of the translation referred to in Article 32 of this Law,

h) performing all the acts in the appeal procedure,

i) performing all the acts in procedures before the Institute, involving several parties.

(6) Any person who exploited or made real and serious preparations for the exploitation of the invention, which is the subject matter of the published application, in good faith may, in the period between the loss of rights referred to in paragraph (1) of this article and the publication of data on the acceptance of the proposal for the reinstatement of rights, to continue such exploitation, without the obligation to pay compensation for damages, for the purposes of his own business and needs related to such business.

(7) The content of the proposal, the conditions and the procedure related to the proposal referred to in paragraph (1) of this article, as well as the publication of data on the reinstatement of rights shall be regulated more closely by the implementing regulation.

CHAPTER IV: ENTRY OF CHANGE, EXCERPT, INSPECTION OF FILE, CORRECTION OF DEFICIENCY

Article 51 (Entry of a Change in the Register)

(1) The Institute shall decide on the request of a party for the entry of a change in the Register of Patent Applications or the Register of Patents by a decision.

(2) The entered change relating to a published patent application and a patent shall be published in the Official Gazette of the Institute.

(3) The procedure for the entry of change in the Register of the Institute and the publication thereof in the Official Gazette, as well as the payment of fees and procedural charges shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 52 (Excerpt from the Register)

(1) At the request of a natural person or legal entity, the Institute shall issue an excerpt from the Register of Patent Applications or the Register of Patents.

(2) The manner of issuing and the contents of an excerpt shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 53 (Inspection of a File)

(1) At the request of a natural person or legal entity, the Institute shall make available the required texts of the published patent applications, as well as patent specifications.

(2) Prior to the publication of a patent application in the Official Gazette, the Institute may communicate to an interested natural person or legal entity, at his request, the following data: the number of the application, information on the applicant, the title of the invention, the date of filing the application, or in the case where priority is claimed, the indication of the state or the organization with which the first application was filed, including the number and filing date thereof.

(3) The content of the patent specification and the manner and content of providing such services, as well as the charges shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 54 (Correction of Deficiencies in the Documents)

(1) Linguistic errors, typing errors, as well as other similar deficiencies in documents shall be corrected at the request of the applicant, the patent holder or the holder of a consensual patent or ex officio, concerning which the Institute shall issue a conclusion.

(2) The correction procedure, the publication of a particular correction in the Official Gazette, and the payment of the fees and procedural charges shall be regulated more closely by the implementing regulation.

PART V – TERM, MAINTENANCE AND LAPSE OF PATENT

Article 55 (Term of Patent)

(1) The term of patent shall be twenty years, counting from the date of filing a patent application.

(2) The term of consensual patent shall be ten years, counting from the date of filing an application.

Article 56 (Maintenance of Patent)

(1) The maintenance of the rights conferred by an application and a granted patent or a consensual patent shall be subject to the payment of the prescribed annual fee and procedural charges, in the manner prescribed by a special regulation.

(2) The annual fee and the procedural charges referred to in paragraph (1) of this Article shall be paid for the third and every subsequent year, counting from the application filing date.

(3) The annual fee and the procedural charges referred to in paragraph (1) of this Article shall be paid for each year within a time limit which expires before the end of the preceding year.

(4) If the holder of a patent or a consensual patent fails to pay the fee and procedural charges in accordance with paragraph (2), but within the deadline referred to in paragraph (3) of this Article, he may pay them in the amount increased by 50% within the grace period of six months.

(5) The Institute shall inform the holder of a patent or a consensual patent, as well as the applicant on the failure to comply with a time limit for the payment of the annual fee and procedural charges for the maintenance of a patent and the rights conferred by patent application, indicating the consequences of the nonpayment thereof and the possibility of payment within the grace period according to paragraph (4) of this Article.

(6) The annual fees and procedural charges referred to in paragraph (1) of this Article may not be validly paid more than a year before they are due.

(7) If a patent applicant fails to pay the prescribed fee and procedural charges for the maintenance of the rights conferred by the application in due time, the Institute shall issue a conclusion on the rejection of the application.

Article 57 (Reasons for the Lapse of a Patent)

(1) If the holder of a patent or of a consensual patent fails to duly pay the prescribed fee and the procedural charges for the maintenance of a patent or a consensual patent, it shall lapse on the day following the day of the expiration of the time limit for payment referred to in paragraph (3) of Article 56 of this Law.

(2) The holder of a patent or of a consensual patent may surrender the patent in whole or in part by written declaration, concerning which the Institute shall issue a conclusion. The effects of the declaration on the surrender shall take effect on the day following the day on which the declaration has been communicated to the Institute.

(3) If a particular right has been entered in the Register of Patents in favor of a third party, the holder of a patent or of a consensual patent may not surrender the patent without prior certified written consent of such party.

(4) The surrender of a patent or a consensual patent shall be entered in the Register of Patents and the information to that effect shall be published in the Official Gazette.

(5) A patent or a consensual patent shall lapse on the day of the patent holder’s death or on the day of the loss of legal capacity, unless it has been transferred to his heirs or legal successors. This provision shall be analogously applied to the supplementary protection certificate referred to in paragraph (1) of Article 58 of this law.

PART SIX – SUPPLEMENTARY PROTECTION CERTIFICATE

Article 58 (Notion)

(1) A supplementary protection certificate may be granted where a basic patent has been granted for a medicinal product intended for humans or animals or for a plant protection product, the marketing of which requires prior authorization of the competent authority.

(2) A basic patent is the patent which has been designated by its holder for the purposes of the procedure for the grant of a supplementary protection certificate and which protects a product as such or the process for obtaining a product or the application of a product.

(3) The procedure concerning an application for the grant of a supplementary protection certificate shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 59 (The Subject Matter and Effects of Protection)

(1) The subject matter of the protection conferred by the certificate shall be only a product covered by the marketing authorization for a medicinal product intended for humans or animals or for a plant protection product, and for any use of such product as a medicinal product intended for humans or animals or as a plant protection product, that was authorized before the expiry of the certificate.

(2) The effects of the certificate shall take effect immediately after the expiration of the lawful term of the basic patent.

(3) A supplementary protection certificate shall confer to a holder the same rights as are conferred by a patent and, analogously, such rights shall be subject to the same limitations.

Article 60 (Conditions for Obtaining the Certificate)

The certificate shall be granted at the request of the holder of a basic patent, if the following conditions are fulfilled on the day of filing the application for the grant of the certificate:

a) a medicinal product intended for humans or animals or a plant protection product is protected by a basic patent in force,

b) a marketing authorization has been issued for a medicinal product intended for humans or animals or a plant protection product and it is valid,

c) a basic patent for a medicinal product intended for humans or animals or a plant protection product has not already been the subject of the certificate,

d) the application for a basic patent was filed in Bosnia and Herzegovina after August 27, 2002,

e) the first market authorization for a medicinal product intended for humans or animals or a plant protection product was issued after the date fixed for the application of this Law;

Article 61 (Time Limit for Filing an Application)

The application for the grant of a certificate shall be filed with the Institute within six months from the date of issuing the market authorization for a medicinal product intended for humans or animals or a plant protection product referred to in item b) of Article 60 of this Law, and if the authorization is granted before the grant of the basic patent, within six months from the date of publication of the mention of the grant of the patent referred to in Article 48 of this Law.

Article 62 (Term of Protection)

(1) The rights conferred by the certificate may run for a period equal to the period which elapsed between the date of filing the application for a basic patent and the date of issuance of the first market authorization for a medicinal product intended for humans or animals or a plant protection product protected by such patent, reduced by five years.

(2) The certificate has a maximum life time of five years from its coming into force.

(3) The life time of the certificate shall be specified by the decision of the Institute.

Article 63 (Publication and Entry of Certificate in the Register)

(1) The Institute shall publish in the official gazette the data on the application filed for the grant of a certificate, issuance of the decision on the grant of a certificate or the refusal of the application for the grant of a certificate and the termination of the certificate. The data to be published shall be regulated more closely by the implementing regulation.

(2) The data concerning the procedure relating to the application for the grant of a certificate and the life time thereof shall be entered in the respective register in accordance with the provisions of the implementing regulation.

Article 64 (Relation to a Consensual Patent)

The provisions of Articles 58 to 63 of this Law shall not apply to a consensual patent.

PART SEVEN – INVENTION CREATED DURING THE COURSE OF EMPLOYMENT

Article 65 (Employee Invention)

The right to file a patent application for an invention created in the course of employment shall be regulated by a separate regulation, general acts of the employer or an employment contract.

PART EIGHT – CONTENT AND SCOPE OF A PATENT

Article 66 (Exclusive Rights Conferred by a Patent)

(1) Any other person not having a patent holder’s consent is prohibited from:

a) making, offering for sale, selling, using, exporting or importing and storing for such purposes a product carried out according to a protected invention;

b) using a process which is the subject matter of a protected invention or offering the use thereof;

c) offering for sale, selling, using, exporting or importing and storing for such purposes a product obtained directly from a process which is the subject matter of a protected invention,

(2) Any other person not having a patent holder’s consent is also prohibited from offering and supplying a product (substance, composition, a part of the apparatus) constituting an essential element of a protected invention to persons who are not entitled to exploit such an invention if the offerer or supplier knows or must have known from the circumstances of the case that such an invention is intended for putting into function the protected invention of another person.

(3) The provisions of paragraph (2) of this Article shall not apply if the product which is offered or supplied is a staple commercial product, except where the offerer or supplier induces other persons to undertake the acts referred to in paragraph (1) of this Article.

(4) In the absence of proof to the contrary, a product shall be considered as having been obtained by a protected process if it is new or if it is likely that the product was obtained by a protected process and that a patent holder was not able, despite reasonable efforts, to determine which process was actually used. The likelihood that the product was obtained by a protected process exists in particular where the protected process is the only process known.

Article 67 (Exclusive Rights in Respect of Patents in the Field of Biotechnology)

(1) If a patent protected biological material possessing specific characteristics arising from such an invention is protected by patent, the exclusive rights referred to in paragraphs (1) and (2) of Article 66 of this Law shall also extend to any biological material derived from such a biological material by propagation or multiplication in the identical or divergent form with identical characteristics.

(2) If a patent protected process allowing for the production of a biological material possessing specific characteristics resulting from the invention is protected by a patent, the exclusive rights referred to in paragraphs (1) and (2) of Article 66 of this Law shall relate also to the biological material directly obtained by that process, as well as to any biological material derived from such a biological material by propagation or multiplication in the identical or divergent form with identical characteristics.

(3) If a product containing or consisting of genetic information is protected by a patent, the exclusive rights referred to in paragraphs (1) and (2) of Article 66 of this Law shall also extend to the entire material in which such product is embedded and in which genetic information is contained and performs its function, with the exception of the human body, various stages of its formation and development or a simple discovery of one of its elements, including the sequence or partial sequence of a gene.

Article 68 (Scope of the Exclusive Rights)

(1) The extent of the exclusive rights of patent holders shall be determined by the patent claims which are finally accepted in the patent grant procedure, whereas the description and drawings shall serve to interpret the patent claims. The terms used in patent claims shall not be strictly confined to the literal meaning of the words nor shall the description and drawings be taken into account solely for the purpose of clarifying vagueness in the patent claims. The patent claims shall neither be taken as guidelines indicating that the scope of the exclusive rights may extend to the matter which a person skilled in the art might take, on the basis of the description and drawings, as the intended scope of protection.

(2) Within the time period from the date of the publication of a patent application up to the patent grant, the scope of protection shall be determined by the patent claims contained in the patent application published in accordance

with this Law, however, the patent, as finally granted or amended after the revocation procedure in which it has been partially revoked, shall retroactively determine the rights conferred by the patent application, provided that the scope of protection is not thereby extended.

Article 69 (Rights Conferred by a Patent Application and Rights Conferred by a Consensual

Patent)

(1) By the publication of a patent application in accordance with Article 37 of this Law, the patent applicant shall acquire provisional rights on the basis of which he may claim damages from any third party who has exploited the invention in the period between the date of publication of the patent application and the date of publication of the mention of the grant of the patent, contrary to Articles 66 and 67 of this Law, which could be prohibited after the patent grant.

(2) The patent application which has been refused, rejected, withdrawn or considered as withdrawn shall not have the effects prescribed by the provision of paragraph (1) of this Aarticle.

(3) The holder of a consensual patent shall have the rights referred to in paragraph (1) of this Article.

CHAPTER l. TRANSFER OF RIGHTS

Article 70 (Assignment of Rights and a License)

(1) A patent may be the subject matter of a contract on the entire or partial assignment of rights, as well as the subject matter of a license contract.

(2) The right to exploit the protected invention shall be transferred by a license contract.

(3) A contract on the assignment of rights as well as a license contract shall be concluded under the conditions and in the manner as prescribed by special regulations governing contractual relationships.

(4) The conclusion of a contract on the assignment of rights as well as a license contract requires the consent of all the holders of rights.

(5) The assignment of rights and licenses shall have effect against third parties from the date of the entry thereof in the Register of Patent Applications or the Register of Patents.

(6) The entry of a license in the Register referred to in paragraph (5) of this Article shall be made at the request of one of the parties to a contract and published in the official gazette.

(7) The provisions of this article shall apply mutatis mutandis to the conclusion of contracts on assignment of rights and license contracts, the subject matter of which are the rights conferred by a patent application, a consensual patent and a supplementary protection certificate.

(8) A decision on the refusal of a patent application shall not have retroactive effect on a contract on the assignment of rights conferred by the application or a license contract if and to the extent to which such a contract is executed, unless a transferor or a licensor has acted in bad faith.

(9) The entry in the Register and the publication referred to in paragraph (6) of this Article shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 71 (Pledge and Levy of Execution)

(1) A patent may be the subject of lien and the subject of levy of execution.

(2) A lien shall be entered in the Register of Patents at the request of a lienor or a lienee. The lien grant shall have effect against third parties from the date of the entry thereof in the Register of Patents.

(3) The court levying an execution ex officio shall inform the Institute without delay on the execution levied upon a patent for the purpose of entry of the levy of execution in the Register of Patents. The entry of the levy of execution in the Register of Patents shall be carried out at the expense of the execution creditor.

(4) The provisions of this article shall apply mutatis mutandis to the grant of lien and the levy of execution upon the right conferred by a patent application, a consensual patent and a supplementary protection certificate.

Article 72 (Bankruptcy Proceedings)

Where a patent, the right conferred by a patent, a consensual patent or a supplementary protection certificate are part of a bankruptcy estate, a bankruptcy trustee shall inform the Institute ex officio of the institution of bankruptcy proceedings for the purpose of entry of the bankruptcy in the respective register.

CHAPTER II. LIMITATION OF THE EFFECTS OF PATENTS

Article 73 (Exceptions from the Exclusive Rights)

The patent holder’s exclusive right shall not apply to:

a) acts in which an invention is exploited for private and noncommercial purposes,

b) acts performed for research and development purposes, and for experiments relating to the subject matter of the protected invention, including the acts necessary for obtaining registration or marketing authorization for the product which is a medicine intended for humans or animals or a medicinal product,

c) direct or individual preparation of a medicine in a pharmacy on the basis of an individual medical prescription and procedures relating to the medicine so prepared.

Article 74 (Right of Prior Use)

(1) A patent shall have no effect against a person who had, prior to the filing date or prior to the date of the granted priority of a patent application, exploited or manufactured in good faith and within his economic activities a product according to the protected invention or had made real and serious preparations for such an exploitation of the invention in Bosnia and Herzegovina.

(2) The person referred to in paragraph (1) of this Article shall have the right to proceed, without the patent holder’s consent, with the exploitation of the invention to the extent to which he had exploited it or prepared it for the exploitation up to the filing date of the patent application for the said invention.

(3) The right referred to in paragraph (2) of this Article may be transferred or inherited only together with the working process and production plant in which the exploitation of the invention has been prepared or started.

Article 75 (Limitations of Effects if Respect of the Patents in the Field of Biotechnology)

(1) The exclusive rights deriving from the provision of Article 67 of this Law shall not apply to the biological material obtained from the propagation and multiplication of the biological material marketed in Bosnia and Herzegovina by the patent holder or with his consent, where the propagation and multiplication necessarily result from the application for which the biological material was marketed, provided that the material obtained is not subsequently used for further propagation and multiplication.

(2) By way of derogation from the provision of Article 67 of this Law, by means of the sale or another form of commercialization of the plant propagating material to a farmer by the patent holder or with his consent, for farming purposes, the farmer acquires the authorization to use the products of his harvest for the propagation or multiplication on his farm.

(3) By way of derogation from the provision of Article 67 of this Law, by means of the sale or another form of commercialization of breeding stock or another animal reproductive material to a farmer by the patent holder or with his consent, the farmer acquires the authorization to use the protected livestock for agricultural purposes, including at the same time the availability of the

animal or another animal reproductive material for the purpose of carrying out his own farming activities, but not the sale within the framework or for the purpose of commercial reproduction activity.

Article 76 (Exhaustion of Rights)

The placing on the market within the territory of Bosnia and Herzegovina of a product made according to a protected invention or a product directly obtained by a process which is the subject matter of an invention by the patent holder or with his explicit consent shall exhaust for the territory of Bosnia and Herzegovina the exclusive rights conferred by the patent in respect of such a product.

Article 77 (Vehicles in International Traffic)

The use of products made according to a protected invention in the construction or equipment of a vessel, aircraft or land vehicle belonging to any of the Member States of the Paris Union or WTO shall not be considered a patent infringement where such transport means is temporarily or accidentally in the territory of Bosnia and Herzegovina, provided that the built-in product serves exclusively for the purposes of the said means of transport.

Article 78 (Limitation of the effects of the Rights Conferred by a Patent Application, a Consensual

Patent and a Supplementary Protection Certificate)

The provisions of Articles 73 to 77 of this Law shall also apply, where possible and mutatis mutandis, to the rights conferred by a patent application, to a consensual patent and to a supplementary protection certificate.

Article 79 (Compulsory License)

(1) If the right holder refuses to assign the right to the economic exploitation of a protected invention in Bosnia and Herzegovina or imposes unreasonable conditions for such an assignment without having made effective and serious preparations for the exploitation thereof in Bosnia and Herzegovina, the Court of Bosnia and Herzegovina may grant a compulsory license at the request of an interested party. In such a case, the right holder shall be informed of the grant of the compulsory license within a shortest possible time limit.

(2) The request for the grant of a compulsory license referred to in paragraph (1) of this Article may be filed after the expiration of the four-year period from the filing date of a patent application or after the expiration of the three-year time limit from the date of the grant of a patent, whichever of these two time limits expires later.

(3) A compulsory license may be granted only if the person filing the request referred to in paragraph (2) of this Article unsuccessfully attempted, within a reasonable period of time, to obtain authorization from the patent holder for the exploitation of the protected invention on reasonable commercial terms and conditions.

(4) A compulsory license may not be granted if the patent holder proves the existence of legitimate reasons justifying non-exploitation or insufficient exploitation of the protected invention.

(5) At a reasoned request, the Court of Bosnia and Herzegovina may grant a compulsory license for somebody else’s patent to the patent holder who cannot exploit his protected invention without infringing somebody else’s patent.

(6) The compulsory license referred to in paragraph (5) of this Article may be granted, provided that:

a) a patent owned by the person filing the request referred to in paragraph (2) of this Article involves an important technological advance, which is of considerable economic significance in relation to the invention protected by the patent for which the grant of a compulsory license is requested.

b) the holder of the patent for which the grant of a compulsory license is requested is entitled to a cross license on reasonable terms and conditions.

(7) A compulsory license may not be exclusive, and the scope and duration thereof shall be exclusively limited to the purpose for which it was granted.

(8) A compulsory license may be transferred only together with the production plant or the part thereof in which the invention for which it was granted is exploited.

(9) A compulsory license shall be authorized primarily for the purpose of supplying domestic market, unless it is necessary to correct the practices determined in a judicial or administrative process to be uncompetitive .

(10) At a reasoned request of an interested party, the Court of Bosnia and Herzegovina shall cancel a compulsory license if and when the circumstances which led to the authorization thereof cease to exist and are unlikely to recur, but provided that the legitimate rights of the licensee are protected.

(11) The patent holder shall be entitled to remuneration taking into account the economic value of a license and the need for correcting uncompetitive practices.

(12) The compulsory license referred to in paragraph (5) of this Article shall be non transferable, except in the case of simultaneous transfer of the patent for which it was granted.

(13) The provisions of paragraphs (5), (6) and (12) of this Article shall apply mutatis mutandis to the right to protection of a plant variety.

Article 80 (Compulsory License in Public Interest)

(1) The Council of Ministers of Bosnia and Herzegovina (hereinafter referred to as the Council of Ministers) may grant a compulsory license if the exploitation of the

invention protected by a patent is necessary due to national emergencies for the purpose of:

a) State security,

b) protection of public interest in the field of health and nutrition,

c) protection and improvement of human environment,

d) special interest in a particular branch of economy or where it is necessary to correct practices determined in a judicial or administrative process to be uncompetitive.

(2) In the case of semi-conductor technology, a compulsory license may be granted only in the cases referred to in paragraph (1) of this Article.

(3) The provision of paragraph (3) of Article 79 of this Law shall not apply in the cases referred to in paragraph (1) of this Article.

PART NINE – INTERNATIONAL APPLICATION UNDER THE PATENT COOPERATION TREATY (PCT)

Article 81 (International Patent Application)

(1) An international patent application shall be the application filed under the Patent Cooperation Treaty (hereinafter referred to as the PCT). Each reference to PCT in this part of the Law shall also be considered a reference to the provisions of the Regulations under the PCT.

(2) The provisions of the PCT, this Law and the regulations enacted by virtue of this Law shall apply to the international applications filed with the Institute as the receiving office or in which the Institute is indicated as the designated or elected office.

Article 82 (International Patent Application Filed with the Institute as the Receiving Office)

(1) An international application may be filed with the Institute as the receiving office if the applicant is a national of Bosnia and Herzegovina or a natural person domiciled in Bosnia and Herzegovina or a juridical person having its principal place of business in Bosnia and Herzegovina.

(2) The filing of the international application referred to in paragraph (1) of this Article is subject to the payment of the prescribed fee and procedural charges in accordance with Article 15 of this Law for the transmittal to the International Bureau, within time limit fixed by PCT provisions.

Article 83 (International Patent Application Filed with the Institute as the Designated or Elected

Office)

(1) The international application, in which Bosnia and Herzegovina is designated or elected for the grant of a national patent in accordance with the PCT provisions, for which the fee and procedural charges have been paid, shall be filed with the Institute in one of the official languages of Bosnia and Herzegovina not later than up to the expiration of 34 months, counting from the international filing date or priority date if priority is claimed in the international application in accordance with article 8 of the PCT.

(2) The international application filed with the Institute as the designated or elected office shall be published in the official gazette in the manner stipulated in Article 37 of this Law.

(3) A person filing the international application referred to in paragraph (1) of this Article shall acquire the provisional rights prescribed by the provision of Article 69 of this Law on the date of publication of the patent application in one of the official languages of Bosnia and Herzegovina.

(4) In respect of the international application referred to in paragraph (1) of this Article, a time limit within which one of the requests referred to in Article 38 of this Law may be filed shall run from the date of publication in the official gazette.

(5) The international application published according to Article 21 of the PCT shall not be considered to form part of the state of the art in accordance with the provision of Article 8 paragraph (3) of this Law, as long as the conditions laid down in paragraph (1) of this Article have not been fulfilled.

PART TEN – EXTENDED EUROPEAN PATENT (EPC)

Article 84 (Extension of the Effects of the European Patent)

(1) A European patent application and a European patent extended to Bosnia and Herzegovina in accordance with the provisions of this part shall have the same effect and shall be subject to the same conditions as a national patent application and a national patent according to this Law.

(2) According to this Law:

a) a European patent application shall mean an application for a European patent filed under the European Patent Convention (hereinafter referred to as the EPC), as well as an international application filed under the PCT, for which the European Patent Office (hereinafter referred to as the EPO) acts as the designated or elected office, and in which Bosnia and Herzegovina is designated,

b) an extended European patent shall mean a European patent granted by the EPO on the basis of the European patent application in respect of which the extension to Bosnia and Herzegovina has been requested.

c) a national patent application shall mean a patent application filed with the Institute under this Law,

d) a national patent shall mean a patent granted on the basis of a national patent application.

Article 85 (Request for Extension)

(1) A European patent application and a European patent granted on the basis of such application shall be extended to Bosnia and Herzegovina at the request of the applicant. A request for the extension shall be considered to be filed for each European patent application filed on the date of coming into effect of the Cooperation and Extension Agreement between the Council of Ministers of Bosnia and Herzegovina and the European Patent Organization (Official Gazette of BiH – International Treaties, volume 2/04; entered into force on 01/12/2004 or after that date.

(2) The Institute shall publish, as soon as possible, in the official gazette of the Institute the information concerning each request for extension, after it is informed by the EPO that the prescribed extension fee has been paid, but not before the expiry of the 18 month period from the filing date or, where priority has been claimed, from the earliest priority date.

(3) The request for extension may be withdrawn at any time. The request shall be considered as withdrawn where the prescribed extension fee has not been paid in time or where the European patent application has been finally refused or withdrawn or considered to be withdrawn. The Institute shall publish the information on changes in the official gazette as soon as possible if the request for extension has already been published in accordance with paragraph (2) of this Article.

(4) The manner and content of the publication in accordance with paragraphs (2) and (3) of this Article shall be regulated more closely by a special regulation.

Article 86 (Extension Fee)

(1) According to Article 85 of this Law, the extension fee shall be paid to the EPO within the time limits stipulated in the EPC for payment of the designation fee.

(2) The extension fee may still be validly paid after the expiration of the time limit referred to in paragraph (1) of this Article within the grace period of two months, provided that it is paid in the amount increased by 50% within such period.

(3) The EPC rules relating to fees shall apply mutatis mutandis to the payment of extension fees. The validly paid extension fees may not be refunded.

Article 87 (Effects of European Patent Applications)

(1) The European patent application which has been accorded a filing date shall be equivalent to a regular national patent application with the priority right claimed for the European patent application, when granted, irrespective of the outcome of the procedure conducted.

(2) A published European patent application shall provisionally confer the equal protection as is conferred by a published national patent application under Article 69 of this Law from the date on which the translation of patent claims of the published patent application into one of the official languages of Bosnia and Herzegovina has been communicated by the applicant to the person using such an invention in Bosnia and Herzegovina.

(3) The European patent application shall be considered not to have had ab initio the effects referred to in paragraph (2) of this article where the request for extension has been withdrawn or is considered as withdrawn.

Article 88 (Effects of Extended European Patents)

(1) An extended European patent shall, subject to the provisions of paragraphs (2) to (6) of this Article, confer the same rights as would be conferred by a national patent granted under this Law from the date of publication of the mention of its grant by the EPO.

(2) Within three months from the date of publication of the mention of the grant of a European patent, the patent holder shall file with the Institute a request for the entry of the extended European patent in the Register of Patents, patent specification of the European patent as published in the official gazette of the EPO, translation of patent claims into one of the official languages of Bosnia and Herzegovina, and shall pay the fee and procedural charges for the publication and printing of the translation of the European patent specification into one of the official languages of Bosnia and Herzegovina, in accordance with a special regulation.

(3) If, as a result of an opposition filed with the EPO, a European patent remains in force with amended patent claims, the patent holder shall file with the Institute the translation of the amended patent claims into one of the official languages of Bosnia and Herzegovina and shall pay the prescribed fee and procedural charges for publication in the official gazette, within three months from the date of publication of the decision to maintain the European patent with amended patent claims.

(4) If the text of patent claims contains reference signs used in the drawings, such drawings shall be attached to the translation referred to in paragraphs (2) and (3) of this Article.

(5) The Institute shall publish in the official gazette, as soon as possible, the mention of any translation duly filed according to paragraph (2) or (3) of this Article. The content of the application shall be regulated more closely by the implementing regulation.

(6) If the translation referred to in paragraph (2) or (3) is not filed within the prescribed time limit or if the prescribed fee and procedural charges are not paid within a specified time limit, the extended European patent shall be deemed to be void ab initio. Article 122 of the EPC shall apply mutatis mutandis.

(7) An extended European patent and the application on which it is based shall be deemed not to have had ab initio the effects referred to in paragraph (1) of this article and paragraph (2) of article 87 of this Law to the extent that such patent was declared invalid in the opposition proceedings before the EPO.

(8) The Institute shall enter the mention of the entry of the extended European patent in the Register of Patents referred to in article 45 of this Law.

(9) The entry in the Register shall be regulated more closely by the implementing regulation.

Article 89 Authentic Text of the European Patent Application or the European Patent

1. The text of a European patent application or a European patent in the language of the proceedings before the EPO shall be the authentic text in any proceedings in Bosnia and Herzegovina.

2. Where the translation into one of the official languages of Bosnia and Herzegovina confers protection narrower than that conferred by the extended European patent application or the extended European patent, the translation prescribed by paragraph (2) of Article 88 of this Law shall be considered as authentic, except in cancellation proceedings.

3. The applicant or the holder of a patent may, at any time, file a corrected translation of patent claims formulated in the European patent application or the European patent. The corrected translation shall not have any legal effect until it has been published by the Institute.

4. Any person who uses an invention in good faith or who has made effective and serious preparations for the use of an invention, and the use of which would not constitute infringement of the rights conferred by the application or the patent in the original translation may, after the corrected translation takes effect, continue such use in the course of his business or for the needs thereof, without payment of remuneration.

Article 90 Rights of Earlier Date

1. A European patent application for which the extension fee has been paid and an extended European patent shall have, with regard to an application filed directly with the Institute (hereinafter: a national application) and a patent granted on the basis of such an

application (hereinafter: a national patent) the same state of the art effect as a national patent application and a national patent.

2. A national patent application and a national patent shall have, with regard to an extended European patent, the same state of the art effect as they have with regard to a national patent.

Article 91 Simultaneous Protection

Where an extended European patent and a national patent have the same filing date or where priority has been claimed, the same priority date has been granted to the same person or his successor in title, the national patent shall have no effect to the extent that it covers the same invention as the extended European patent as of the date on which the time limit for filing an opposition to the granted European patent has expired, and in the case that an opposition has not been filed, as of the date on which the final decision has been made in the opposition procedure to the effect that the European patent remains in force.

Article 92 Renewal Fees for Extended European Patents

1. Renewal fees and procedural charges for the extended European patents shall be paid to the Institute for the years following the year in which the mention of the grant of the European patent was published.

2. Paragraph (2) of Article 141 of the EPC shall apply mutatis mutandis.

PART ELEVEN - DECLARATION OF DECISION ON THE GRANT OF A PATENT NULL AND VOID

Article 93 Reasons for the Declaration of a Decision on the Grant of a Patent Null and Void

A decision on the grant of a patent may be declared null and void at any time ex officio or upon proposal of any interested party or a State Attorney of BiH or Ombudsman of BiH if the patent has been granted:

a) for the subject matter of protection which may not be protected by a patent within the meaning of paragraph (6) of Article 6 and Article 7 of this Law;

b) for an invention which, on the filing date of the patent application or on the date of granted priority was not new or did not involve an inventive step;

c) for an invention which is not industrially applicable;

d) for an invention which is not disclosed in a manner sufficiently clear and complete for it to be carried out by a person skilled in the art, including the case of unavailability of viable biological material in the competent institution;

e) for the subject matter of protection extending beyond the contents of the patent application as filed or if the patent was granted on the basis of a divisional application extending beyond the contents of the application as filed;

f) on behalf of a person not entitled to the patent protection of an invention;

Article 94 Proposal for the Declaration of a Decision on the Grant of a Patent Null and Void

1. The procedure concerning the declaration of a decision on the grant of a patent null and void shall be initiated by filing a proposal with the Institute.

2. The proposal referred to in paragraph (1) of this Article shall contain indications concerning a person filing the proposal, the holder of the patent, the number of the decision and the registration number of the patent, the reasons for the proposal for the declaration of a decision on the grant of the patent null and void, supported by necessary evidence.

Article 95 Procedure Concerning Proposal for the Declaration of a Decision on the Grant of a

Patent Null and Void

1. If the proposal for the declaration of a decision on the grant of a patent null and void is not drafted in accordance with the provision of paragraph (2) of Article 94 of this Law or if the fee and procedural charges have not been paid in accordance with Article 15 of this Law, the Institute shall invite the applicant to correct the deficiencies within a period of one month from the day of receipt of the invitation.

2. If the applicant fails to correct the proposal within the time limit stipulated in paragraph (1) of this Article, the Institute shall reject the proposal.

3. The Institute shall communicate the correct proposal to the patent holder and shall invite him to submit his response within a period which shall neither be less than one month nor more than two months from the day of the receipt thereof.

4. In the course of the procedure concerning the declaration of a decision on the grant of a patent null and void, the Institute shall invite the parties to submit, within the period referred to in paragraph (3) of this Article, their comments on the submissions of the other party. Where necessary, the Institute shall also invite the holder of a patent to file the description, the claims and the drawings as amended, provided that the subject matter of protection does not extend beyond the content of the patent as granted.

5. Before making a decision to maintain a patent as amended, the Institute shall inform the parties that it intends to maintain the patent as amended in the procedure for the declaration of nullity and shall invite them to file their reasoned observations within the period referred to in paragraph (3) of this Article if they disapprove of the text on the basis of which it intends to maintain the patent. If the parties disapprove of such text, the procedure for the declaration of a decision on the grant of a patent null and void may be continued.

6. If the parties approve of the text on the basis of which the Institute intends to maintain the patent or if they fail to respond to the invitation referred to in paragraph (5) of this Article, the Institute shall invite the holder of a patent to pay the fee and procedural charges for printing a new patent specification within a period of one month from the receipt of the invitation. If the fee and procedural charges are not paid, a decision on the grant of a patent shall be declared null and void within the limits of the motion.

7. At a reasoned request, the Institute may extend the time limits referred to in this Article for a period it considers to be justified, but two months at the most.

8. The Office may hold oral proceedings if it considers it to be necessary in order to establish the facts essential decision making.

9. If a proposal for the declaration of a decision on the grant of a consensual patent null and void is filed, and where the supporting evidence referred to in paragraph (2) of Article 94 of this Law is sufficient for likelihood that the consensual patent does not comply with the requirements referred to in Article 41 of this Law, a respond to the invitation referred to in paragraph (3) of this Article shall also contain a request for a substantive examination procedure.

10. If the person filing a proposal for the declaration of a decision on the grant of a patent null and void abandons the proposal in the course of the procedure, the Institute may continue the procedure ex officio.

11. The provisions of this Article shall apply mutatis mutandis also where the holder has surrendered a patent or where a patent has expired, and shall apply analogously to a supplementary protection certificate.

Article 96 Decision Concerning a Proposal for the Declaration of a Decision on the Grant of a

Patent Null and Void

1. On the basis of the results of the procedure as conducted, the Institute shall issue a decision on the declaration of a decision on the grant of a patent null and void, in whole or in part, or a decision on the refusal of the proposal.

2. The patent application and the patent granted on the basis of that application shall not have ab initio the effects referred to in Articles 66 to 68 of this Law to the extent to which the decision on the grant of a patent has been declared null and void.

3. The declaration of a decision on the grant of a patent null and void shall not have retroactive effect to final judicial decisions concerning the establishment of the infringement of rights and concluded contracts on the transfer of rights or ceding of licenses if and to the extent to which such contracts are executed, provided that the plaintiff or the holder of patent rights acted in good faith.

PART TWELVE - APPELLATE PROCEDURE

Article 97 Right of Appeal

1. A party whose application has not been complied with in part or in whole shall have the right to appeal first-instance decisions of the Institute within 15 days from the day of receipt of decision.

2. Other parties to the procedure completed by an appealed decision shall have the right to be the parties to the appellate procedure.

Article 98 Contents of an Appeal

In addition to the indications which must be contained in any submission, an appeal shall contain:

a) an indication of the decision appealed,

b) a statement to the effect whether a decision is contested in whole or in part,

c) the grounds for appeal,

d) a statement of grounds for an appeal, and evidence supporting the appellant’s allegations contained in the appeal,

e) the signature of the appellant,

f) a power of attorney if the appeal is filed through a representative.

Article 99 Board of Appeal of the Institute

1. The Board of Appeal of the Institute, responsible for deciding on appeals against decisions issued by the Institute (hereinafter: the Board of Appeal) shall be established as an independent body responsible to decide on appeals in accordance with the provisions of this Law.

2. The Board of Appeal shall be composed of three members, one of whom shall be the Chairman, and three alternate members, one of whom shall be the Deputy Chairman. The members of the Board of Appeal shall be appointed by the Council of Ministers from among the independent experts in the field of industrial property law and the employees of the Institute in the manner as determined by the Decision of the Council of Ministers.

3. The seat of the Board of Appeal shall be at the Institute. The Board of Appeal shall have its seal. The Institute shall provide to the Board of Appeal the premises and equipment as necessary for the performance of its tasks. The Institute shall perform clerical and other administrative tasks for the Board of Appeal.

4. The Chairman of the Board of Appeal (hereinafter: the Chairman) shall administer the work of the Board of Appeal. Where the Chairman or a member of the Board of Appeal is prevented from participating in a session, he shall be replaced by the Deputy Chairman or an alternate member.

5. The Chairman and members of the Board of Appeal shall be independent, not bound by any instructions of the Director of the Institute, and they shall perform their tasks impartially, in accordance with the law and professional standards.

6. The Chairman and members of the Board of Appeal shall have the status of independent experts, and shall receive compensation for their service on the Board in accordance with the implementing regulation on compensations for the work of the Board of appeal of the Institute and the decision of the Council of Ministers.

7. The members of the Board of Appeal and alternate members who have participated in decision making in the first-instance procedure or where other reasons for their exclusion exist, shall not participate in the appellate procedure concerning the same case.

8. The details concerning the work of the Board of Appeal shall be regulated by the Rules of Procedure to be enacted by the Board of Appeal.

Article 100 Deciding on an Appeal

1. The Board of Appeal shall make decisions in sessions, by a majority vote.

2. The Board of Appeal shall make decisions on the basis of submissions filed by the parties, and where it considers it necessary, it may order oral proceedings.

3. The provisions of Articles 43 and 44 or 97 of this Law shall apply mutatis mutandis to the decisions of the Board of Appeal on an appeal.

PART THIRTEEN - PROTECTION OF RIGHTS

CHAPTER I. GENERAL PROVISIONS

Article 101 Persons Entitled to Protection

1. A person whose rights under this Law are infringed (hereinafter: the right holder) may seek the protection of such rights and indemnification from the infringer according to the general rules on indemnification, unless otherwise provided by this Law.

2. The equal protection may be sought by a right holder when there is an actual threat of infringement of his rights under this Law.

Article 102 Solidarity of Right Holders

Where more persons are entitled to seek the protection of a right, each of them may seek the protection of such right in whole.

CHAPTER II. JUDICIAL PROTECTION IN CIVIL PROCEDURE

Article 103 Claims

1. Where an exclusive right under this Law is infringed, the holder of such right may claim in an action:

a) the establishment of the infringement;

b) the prohibition of the continuation of infringement and of future similar infringements by means of cessation or omission of acts which are infringing such right;

c) the rectification of the situation caused by the infringement;

d) the recall of the objects of infringement from the channels of commerce, respecting the interests of third parties who act in good faith;

e) the definitive removal of the objects of infringement from the channels of commerce;

f) the destruction of the objects of infringement;

g) the destruction of the means which are exclusively or predominantly intended or used for infringing acts, and which are owned by the infringer;

h) the surrender of the objects of infringement to the right holder on reimbursement of the production costs;

i) the publication of the judgment at the expense of the defendant;

j) damages and reimbursement of reasonable expenses of the proceedings.

2. The holder of a consensual patent shall, before bringing an action referred to in paragraph (1) of this Article, possess evidence that he has filed an application for the grant of a patent on the basis of the procedure of the substantive examination of a patent application.

3. The right to bring an action referred to in paragraph (1) shall also belong to the person who filed a patent application which has been published and to the holder of the exclusive license.

4. When deciding on the claims referred to in items c) to h) of paragraph (1) of this Article, the court shall take into account all the circumstances of the case, in particular the proportionality between the weight of the infringement and the claim, as well as the interest of the right holder for ensuring the effective protection of his rights.

5. In the proceedings against persons whose services were used for the infringement of rights, when the infringement has already been established in the proceedings against a third party, the infringement shall be presumed to exist.

6. The action referred to in paragraph (1) of this Article may be brought within the period of three years from the day of learning of the infringement and the infringer, but not after the expiration of the period of five years from the day on which the infringement was committed.

Article 104 Indemnification

1. The general rules governing indemnification and liability for damages shall apply to all the infringements of rights under this Law, unless otherwise provided by this Law.

2. The infringer shall pay the right holder the indemnification in the amount determined pursuant to the general rules governing the indemnification or in the amount equivalent to the stipulated or customary remuneration for the lawful use of the subject matter of protection.

Article 105 Penalty

1. If the holder’s right conferred by a patent is infringed intentionally or by gross negligence, the right holder may claim compensation against the infringer up to the treble amount of the stipulated remuneration or usual remuneration if the remuneration has not been agreed upon.

2. When deciding the claim for the payment of penalty, the court shall take into account all the circumstances of the case, in particular the extent of the damage incurred, the degree of guilt of the infringer, the amount of the agreed or usual remuneration, and the preventive purpose of the penalty.

3. If the damage incurred is in excess of the amount of penalty referred to in paragraph (1) of this Article, the right holder is entitled to claim the difference up to the amount of full indemnification.

Article 106 Non-Material Damage

1. The inventor shall be entitled to request, through an action before the court, the entry of his name in the patent application and in all the documents issued for a patent, as well as in the respective Registers of the Institute, if the person mentioned as inventor in the application is not the inventor.

2. The right to the action referred to in paragraph (1) of this Article shall also belong to the inventor of the joint invention who is not mentioned in the patent application.

3. The request referred to in paragraph (1) of this Article may be accompanied by a request for the final judicial decision to be published at the expense of the defendant.

4. The deadline for bringing an action referred to in paragraphs (1) and (2) of this Article shall not be limited. After the death of the inventor, the right to an action shall belong to his heirs.

5. Regardless of compensation for material damage, as well as in the case that there is no such damage, the inventor may claim the award of equitable monetary satisfaction for mental pain suffered as a result of the infringement of his moral rights. When deciding the claim, the court shall take into account all the circumstances of the case and in

particular, the intensity and duration of mental pain caused by the infringement of moral rights.

6. The claim referred to in paragraph (1) of this Article shall not be subject to the statute of limitations and shall be inherited.

Article 107 Provisional Measures

1. The court shall order a provisional measure to secure claims under the provisions of this Law if the applicant demonstrates as probable:

a) that he is the right holder under this Law, and

b) that his right has been infringed or that there is an actual threat of infringement.

2. The right holder shall also demonstrate as probable one of the following assumptions:

a) the danger that the enforcement of claim will be made impossible or considerably more difficult;

b) that a provisional measure is necessary in order to prevent damage which will be difficult to repair later, or

c) that the ordering of a provisional measure, which would later in the course of the proceedings prove to be unfounded, would not have more detrimental consequences for the alleged infringer, than would have the non-adoption of such provisional measure for the right holder.

3. The right holder who applies for a provisional measure without prior notification and hearing of the opposite party shall demonstrate as probable, in addition to the requirements under paragraphs (1) and (2) of this Article that any delay in ordering of a provisional measure would cause to the right holder damage difficult to repair. In case of ordering of a provisional measure under the provisions of this paragraph, the court shall serve the decision on a provisional measure to the opposite party immediately after the execution thereof.

4. The right holder shall not have to prove the existence of a danger that the enforcement of claim will be made impossible or considerably difficult if he demonstrates as probable that the proposed provisional measure will cause to the alleged infringer only insignificant damage. The danger shall be deemed to exist when the claims are to be enforced abroad.

5. To secure the claims under paragraph (1) of this Article, the court may order any provisional measure with which the purpose of security can be achieved, in particular:

a) prohibit the alleged infringer to proceed with actions which infringe the right under this Law;

b) to seize, remove from circulation and take into custody the objects of infringement and the means of infringement, which are exclusively or predominantly intended or used for the commission of infringements.

6. If the measure was ordered before the filing of the claim, the court shall in its order specify a time limit within which the claimant must bring an action for the justification of this measure. The time limit may not be longer than 20 working days or 31 calendar days from the day of delivery of the decision to the applicant, whichever expires later.

7. The court shall decide on the opposition against the order of a provisional measure within one month from the day of filing of the answer to the opposition or the expiry of the time limit for filing such answer.

8. The provisions of the law governing civil procedure shall apply in the proceedings for ordering of a provisional measure, unless otherwise stipulated by this Law. The proceedings in relation to ordering of a provisional measure shall be expeditious.

9. At a request of the person against whom the proceedings for ordering of a provisional measure has been initiated, the court may, at the expense of the applicant for ordering a provisional measure, order an adequate amount to be deposited as a security instrument in the case the application is found to be unjustified.

Article 108 Preservation of Evidence

1. The court shall issue an order to preserve evidence if the applicant demonstrates as probable that:

a) he is the right holder under this Law;

b) his right has been infringed or that there is an actual threat of infringement;

c) the evidence of infringement shall be destroyed or impossible to be presented later.

2. The right holder who applies for the order to preserve evidence without prior notification and hearing of the opposite party shall, in addition to the requirements under paragraph (1) of this Article, demonstrate as probable that there is a danger that the evidence of infringement shall be destroyed or impossible to collect later, due to the actions of the opposite party. In the case of ordering the preservation of evidence pursuant to the provisions of this paragraph, the court shall serve its order for the preservation to the opposite party immediately after the evidence is collected.

3. The court may order, by the decision referred to in paragraph (1) of this Article, the collection of any evidence, and in particular:

a) the inspection of premises, business records, inventory, databases, computer memory units or other material objects;

b) the seizure of samples of the objects of infringement;

c) the examination and surrender of documents;

d) the appointment and examination of experts;

e) the hearing of witnesses.

4. The preservation of evidence may also be sought after the completion of proceedings by a final decision if it is necessary for the institution of proceedings on the grounds of extraordinary remedies or during such proceedings.

5. In the proceedings for the preservation of evidence, according to the provisions of this Article, the respective provisions of the law governing civil procedure pertaining to judicial measures for the preservation of evidence, unless otherwise stipulated by this Law. The proceedings for the preservation of evidence shall be expeditious.

6. Where subsequently found that the claim for the preservation of evidence is unjustified, or if the right holder does not justify such claim, the opposite party may request:

a) the return of seized objects;

b) the prohibition of the use of information obtained;

c) indemnification.

7. The court shall ensure the protection of confidential information pertaining to the parties in the proceedings for the preservation of evidence under the provisions of this Article, and take care that the court proceedings are not abused solely for the purpose of obtaining confidential information of the opposite party.

8. At a request of the person against whom the proceedings for the preservation of evidence has been instituted, the court may, at the expense of the applicant for such a measure, fix an adequate amount to be deposited as a security instrument in the case that such claim is found to be unjustified.

Article 109 Obligation to Furnish Information

1. During the lawsuit in the matter of the infringement of a right under this Law, and on the basis of a justified claim of one of the parties, the court may order the infringer of the right to provide information on the source and distribution channels of the goods or services infringing the right under this Law.

2. The court may order that the information referred to in paragraph (1) of this Article be provided to the court also by persons who, within the scope of commercial activity:

a) possess the goods presumed to infringe the right under this Law;

b) use the services presumed to infringe the right under this Law, or

c) render the services presumed to infringe the right under this Law.

3. It shall be considered that an act has been carried out on a commercial scale if carried out for direct or indirect economic benefit. The notion of the activity on a commercial scale does not include the acts of bona fide ultimate consumers.

4. The court may order that the information referred to in paragraph (1) of this Article is provided to the court also by a person indicated by any person referred to in paragraph (2) of this Article as involved in manufacturing, making and distribution of goods or rendering of services presumed to infringe the right under this Law.

5. The information requested on the grounds of paragraph (1) of this Article may include in particular:

a) name, addresses, or trade name and registered office of the manufacturer, maker, distributor, supplier and other former possessors of goods or service providers, as well as the intended wholesalers and retailers;

b) information on the quantities of manufactured, made, delivered, received or ordered goods or services, as well as the prices obtained for the goods and services concerned.

Article 110 Presentation of Evidence

1. Where the court decides to allow the proposed evidence held by the opposite party to be presented, that party shall surrender such evidence at the request of the court.

2. Paragraph (1) of this Article pertains also to banking, financial and business documents controlled by the opposite party if the infringement was committed on a commercial scale.

3. The respective provisions of the law regulating civil procedure shall apply in the procedure for the presentation of evidence, unless otherwise stipulated by this Law.

4. Following the presentation of evidence, the court shall, according to paragraph (1) of this Article, ensure the protection of confidential information pertaining to the parties, and take care that judicial proceeding is not abused solely with the intention to obtain confidential information of the opposite party.

Article 111 Burden of Proof

1. If the subject matter of infringement is a patent protected process for obtaining a new substance protected by patent, any equal substance or any substance of equal composition shall be considered as resulting from the protected process, until proved to the contrary.

2. The burden of proof shall be on the defendant obtaining such a substance or composition.

Article 112 Expeditious Procedure and Application of the Provisions of Other Laws

1. The procedure concerning the infringement of rights under this Law shall be expeditious.

2. The provisions of the Law on Civil Procedure and the Law on Execution Procedure shall apply to the procedures concerning the infringement of rights.

3. At the request of the court or any of the parties to the procedure concerning the infringement of a patent, the Institute shall immediately act upon a request for the declaration of the decision on the grant of a patent null and void, or the Board of Appeal shall immediately act upon an appeal if the request for the declaration of the decision on the grant of a patent null and void or the appeal is filed before or during the lawsuit and shall act upon them in an expeditious procedure. The court shall, taking into consideration the circumstances of the case, decide whether it shall stay the proceedings up to the final decision on the request for the declaration of the decision of the grant of a patent null and void or not.

CHAPTER III. CUSTOMS MEASURES

Article 113 Request of a Right Holder

1. The holder of the exclusive rights under this Law, who reasonably believes that the importation, transit or exportation of the goods manufactured in contravention of the provisions of this Law shall take place, may file a request for the protection of his rights with the authority competent for customs matters (hereinafter: the customs authority) by means of customs measures of temporary impounding of the goods.

2. The request for the protection of rights under paragraph (1) of this Article must contain:

a) details of the applicant and the holder of the exclusive right under this Law if they are not the same person;

b) detailed description of the goods, enabling the identification thereof;

c) proofs that the applicant or a person authorized by him is the holder of the exclusive right under this Law in connection with such goods;

d) proof that the exclusive right is likely to have been infringed;

e) other details held by the applicant relevant for deciding on the request, such as details of the location of the goods and the destination thereof, the expected date of arrival or dispatch of the package, means of transportation, details of the importer, exporter or recipient, and the like;

f) time period within which the customs authorities shall act upon such request, which may not be longer than two years from the date of the filing thereof.

3. The customs authority may, before issuing decision by which it complies with the request referred to in paragraph (1) of this Article, inquire the right holder to deposit a security instrument for the costs of the storage and transportation of the goods, as well as for the compensation for other costs or damage, which may be incurred by the customs authority in connection with the goods and by the party against which the request referred to in paragraph (1) of this Article is upheld.

4. If the customs authority complies with the request under paragraph (1) of this Article, it shall inform all the customs outposts and the right holder about it.

Article 114 Procedure Following the Temporary Impounding of Goods

1. Where in the course of the customs procedure a customs outpost finds the goods matching the description of the goods indicated in the decision of the competent customs authority, it shall temporarily impound such goods. The decision on the temporary impounding of the goods shall be delivered to the right holder and to its importer. It shall be specified in the decision on impounding that the owner of the goods, or a person authorized to keep the goods in his possession may declare, within ten working days from the date of temporary impounding, whether the goods are infringing a right under this Law.

2. Where the customs authority does not receive a written declaration of the owner or a person authorized to keep the goods in his possession, within the period referred to in paragraph (1) of this Article, it may seize and destroy the goods at the request of the right holder, and at his expense.

3. Where the owner of the goods, or a person entitled to keep the goods in his possession declares, within the period referred to in paragraph (1) of this Article, that the goods are not infringing a right under this Law, the right holder may, within ten working days from the receipt of the notification of such declaration, bring an action for the infringement of rights. Where particular circumstances of the case justify it, the customs authority may allow, at the request of the right holder, additional time for bringing an action, which may not be longer than ten working days.

4. During the temporary impounding of the goods, the right holder or a person authorized by him, may carry out the inspection and the control of the goods and accompanying documents to the extent necessary for establishing his claims and for the realization of judicial protection of his rights, ensuring at the same time the protection of confidential information. The importer shall also be entitled to carry out the inspection and the control of the goods.

5. If the right holder fails to bring an action in accordance with the provisions of paragraph (3) of this Article, the temporarily impounded goods shall be released to the requested customs approved use or circulation, provided that all other conditions prescribed by the law have been fulfilled.

6. If the right holder brings an action in accordance with the provisions of paragraph (3) of this Article, and the competent court issues a decision on the provisional measure involving the impoundment of goods within the time limit referred to in paragraph (3) of this Article, the customs authority shall issue a decision on the confiscation of goods until the issue of the final court decision.

7. If the right holder brings an action in accordance with the provisions of paragraph (3) of this Article, and the competent court fails to order a provisional measure involving the impoundment of goods within a time limit referred to in paragraph (3) of this Article, the owner of the temporarily impounded goods or a person authorized to dispose of it shall have the right to request the release of such goods if he deposits a security instruments in the amount sufficient to cover the possible indemnification of the right holder, provided that all other conditions for the release of such goods have been fulfilled.

Article 115 Ex-Officio Procedure

1. Where a customs outpost reasonably believes, during the customs procedure in connection with the importation, transit or exportation of the goods, that the rights under this Law are infringed by certain goods, it shall temporarily impound the goods and inform the customs authority about it.

2. The customs authority shall inform the right holder in writing on the impoundment of the goods, the suspicion that his rights are infringed and the possibility of filing the request under Article 113 of this Law, within five working days from the date of impoundment.

3. Where the right holder files the request in accordance with paragraph (2) of this Article, the goods shall be impounded until the decision of the customs authority. If the customs authority complies with the request under Article 113 of this Law, the goods shall be temporarily impounded for another ten working days. The right holder must carry out the actions specified in paragraph (4) of Article 114 of this Law within such period.

4. The provisions of Articles 114 and 115 of this Law shall not apply to importation, transit or exportation of small quantities of the goods intended for private and non commercial use, which are brought into or taken out of the country as part of traveler’s personal luggage or are sent in small consignments.

Article 116 Application of Other Customs Regulations

1. Other customs regulations shall apply mutatis mutandis to the customs procedure in connection with the goods infringing the rights under this Law, unless otherwise stipulated by this Law.

2. The regulations governing the implementation of customs measures under this Law shall be brought by the Council of Ministers, upon the motion of the Indirect Taxation Authority of Bosnia and Herzegovina.

3. The customs procedure in connection with the goods infringing the rights under this Law shall be expeditious.

PART FOURTEEN - TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS

Article 117 Patents Granted Until the Commencement of Application of this Law

The patents granted and entered in the Register of Patents until the day on which the application of this Law shall start shall remain in force, and the provisions of this Law shall apply to them.

Article 118 Pending Procedures

1. The provisions of this Law shall not apply to patent applications and international applications referred to in Article 81 of this Law, whose filing dates are earlier than the date of the commencement of application of this Law.

2. The patent applications filed with the Institute before February 27, 2002 and which are still pending shall be refused or rejected in the part in which the protection of substances or compositions in the treatment of humans or animals is claimed. The use of substances or compositions for the production of a medicine for humans or animals shall not constitute the infringement of patent for the invention of such a substance or composition if the application for the grant of patent for such an invention was filed before February 27, 2002.

Article 119 Regulations for the Application of this Law

1. With the exception of the regulation referred to in paragraph (3) of Article 58 and paragraph (2) of Article 116 of this Law, the implementing regulations for the implementation of this Law shall be enacted by the Director of the Institute within six months from the day of the entry of this Law into force.

2. The implementing regulations within the meaning of paragraph (1) of this Article are: Regulations Concerning Procedure for the Grant of a Patent or a Consensual Patent, Decision on Special Costs of the Procedure for the Acquisition and Maintenance of Industrial Property Rights, Decision on the Conditions for the Entry in the Registers of Representatives for the Protection of Industrial Property, Regulations on the Professional Examination for Industrial Property Protection Representatives and the Decision on the Compensation for the Service on the Board of Appeal.

Article 120 Deferred Entry into Force of the Provisions on Supplementary Protection Certificate and

Special Rights in the Transitional Period

The provisions of Articles 58 to 64 of this Law shall start to apply after the date determined for the application of this Law.

Article 121 Ceasing of Effect of Other Provisions

1. On the date of the commencement of application of this Law, the provisions of Chapter II. TYPES OF INDUSTRIAL PROPERTY RIGHTS, Section 1. Patent (Articles 19 to 68) of the Law on Industrial Property in Bosnia and Herzegovina (Official Gazette of Bosnia and Herzegovina volume 3/02), as well as the provisions which may apply to patents accordingly, shall cease to have effect.

2. By way of derogation from the provision of paragraph (1) of this Article, and in accordance with Article 118 of this Law, the Law on Industrial Property in Bosnia and Herzegovina referred to in paragraph (1) of this Article shall continue to apply to the procedures for the grant of a patent initiated before the entry of this Law into force.

Article 122 (Application of International Treaties)

The provisions of international treaties in relation to patents, which Bosnia and Herzegovina acceded to, shall apply to subject-matters treated by this Law and in the case of conflict with the provisions of this Law, the provisions of international treaties shall apply.

Article 123 (Unified Application of the Provisions on the Board of Appeal in the Trademark Law, the

Law on the Protection of Indications of Geographical Origin and the Law on Industrial Designs)

The provisions of articles 99 and 100 of this Law and the relevant provisions of the Trademark Law, the Law on Industrial Designs and the Law on the Protection of Indications of Geographical Origin, governing the Institute’s Board of Appeal, shall be applied in the manner that one board of appeal shall be established.

Article 124 Entry into Force and Application of this Law

This Law shall enter into force on the eighth day following the day of its publication in the Official Gazette of BiH, and shall apply as of January 1, 2011.

Parliamentary Assembly of BiH, No. 521/10 May 28, 2010

Sarajevo

Speaker House of Representatives

Parliamentary Assembly of BiH Dr. Milorad Živković, signed

Speaker House of Peoples

Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina Sulejman Tihić, signed

Zakon o Patentu

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Broj 53

Godina XIV Utorak, 29. juna 2010. godine

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 75. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 7. travnja 2010. godine, i na 46. sjednici Doma naroda, održanoj 28. svibnja 2010. godine, usvojila je

ZAKON

O PATENTU

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Zakona)

(1) Ovim se Zakonom ureĎuje pravna zaštita izuma patentom i konsenzualnim patentom, odnosno postupak za priznanje patenta i dodjelu konsenzualnog patenta.

(2) Ako ovim Zakonom nije drukčije propisano, odredbe koje se odnose na patent na odgovarajući se način primjenjuju i na konsenzualni patent.

Članak 2. (Načelo teritorijalnosti)

Patent priznat na temelju odredaba ovoga Zakona je teritorijalno ograničeno pravo koje vrijedi na teritoriju Bosne i Hercegovine.

Članak 3. (Materijalna prava)

Materijalna prava nositelja patenta obuhvaćaju isključiva prava gospodarskog iskorištavanja izuma i pravo raspolaganja njime sukladno odredbama ovoga Zakona.

Članak 4. (Nacionalni tretman)

(1) Strana fizička i pravna osoba glede zaštite izuma patentom i konsenzualnim patentom u Bosni i Hercegovini uživa jednaka prava kao i domaća fizička i pravna osoba, ako to proizlazi iz meĎunarodnih ugovora i konvencija kojima je pristupila, odnosno koje je ratificirala Bosna i Hercegovina (u daljnjem tekstu: meĎunarodni ugovori i konvencije), ili iz primjene načela reciprociteta.

(2) Postojanje reciprociteta pretpostavlja se dok se ne dokaže oprečno.

Članak 5. (Zastupanje)

(1) Zastupanjem u postupku koji se vodi pred Institutom za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Institut) mogu se baviti ovlašteni zastupnici, tj. fizičke i pravne osobe upisane u Registar patentnih zastupnika, koji u elektroničkom obliku vodi Institut.

(2) U Registar zastupnika iz stavka (1) ovoga članka upisuje se fizička i pravna osoba koja ispunjava uvjete propisane posebnim propisom.

(3) Strana fizička i pravna osoba može obavljati radnje u postupku pred Institutom samo posredstvom zastupnika iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Iznimno od odredbe stavka (3) ovoga članka, strana fizička i pravna osoba može samostalno bez zastupnika poduzimati sljedeće radnje:

a) podnositi prijave patenta,

b) poduzimati druge radnje glede utvrĎivanja datuma podnošenja prijave patenta,

c) podnositi prijepise prve prijave patenta kada zahtijeva pravo prvenstva iz članka 24. ovoga Zakona,

d) primati obavijesti od Instituta u vezi s postupcima iz toč. a) - c) ovoga stavka,

e) plaćati pristojbe i naknade posebnih troškova postupka sukladno članku 15. ovoga Zakona.

(5) U slučaju samostalnog poduzimanja radnji iz stavka (4) ovoga članka, strana fizička i pravna osoba mora dostaviti Institutu adresu za dopisivanje, koja mora biti na teritoriju Bosne i Hercegovine.

(6) Ako strana fizička i pravna osoba ne imenuju zastupnika ili Institutu ne dostave adresu za dopisivanje sukladno odredbi stavka (5) ovoga članka, Institut će je pisano putem diplomatsko- konzularnog predstavništva Bosne i Hercegovine pozvati da u roku od tri mjeseca imenuje zastupnika ili dostavi adresu za dopisivanje.

(7) Ako strana fizička i pravna osoba ne postupi po pozivu Instituta iz stavka (6) ovoga članka, Institut će zaključkom odbaciti njezin podnesak i dostavu izvršiti javnim priopćenjem na oglasnoj ploči Instituta.

(8) Iznimno od odredbe stavka (3) ovoga članka, pristojbe i naknade posebnih troškova za održavanje patenta u vrijednosti može platiti bilo koja osoba.

DIO DRUGI - PREDMET ZAŠTITE PATENTOM

Članak 6. (Patentibilni izum)

(1) Patent se priznaje za svaki izum iz bilo kojeg područja tehnike koji je nov, koji ima inventivnu razinu i koji se može industrijski primijeniti.

(2) Prema uvjetima iz stavka (1) ovoga članka, patent se priznaje i za izum koji se odnosi na:

a) proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadržava biološki materijal,

b) postupak kojim je taj biološki materijal proizveden, preraĎen ili uporabljen,

c) biološki materijal izoliran iz prirodnoga okoliša ili proizveden tehničkim postupkom čak i ako se ranije nalazio u prirodi.

(3) Biološki materijal iz stavka (2) ovoga članka je bilo koji materijal koji sadrži genetsku informaciju i koji se može razmnožavati sam ili se može razmnožavati u biološkom sustavu.

(4) Prema uvjetima iz stavka (1) ovoga članka, izum koji se odnosi na biljke ili životinje smatrat će se patentibilnim ako njegova tehnička izvodivost nije ograničena na odreĎenu biljnu sortu ili životinjsku pasminu i ako postupak ostvarivanja izuma nije bitno biološki.

(5) Postupak za dobivanje biljaka ili životinja iz stavka (4) ovoga članka bitno je biološki ako se u cijelosti sastoji od prirodnih postupaka, kao što su križanje ili selekcija.

(6) Ne smatraju se izumima u smislu stavka (1) ovoga članka osobito:

a) otkrića, znanstvene teorije i matematičke metode,

b) estetske tvorevine,

c) planovi, pravila i metode za izvedbu umnih aktivnosti, igara ili gospodarskih aktivnosti,

d) računalni programi,

e) prezentacija informacija definirana samim sadržajem tih informacija.

(7) Odredba stavka (6) ovoga članka primjenjuje se samo u opsegu u kojem je predmet prijave za zaštitu izuma navedeni element ili aktivnost kao takva.

Članak 7. (Iznimke od patentibilnosti)

(1) Patent ne može biti priznat za:

a) izume životinjskih pasmina i biljnih sorti i bitno bioloških postupaka za dobivanje biljaka ili životinja, osim izuma nebioloških i mikrobioloških postupaka i proizvoda dobivenih tim postupcima kako je propisano u članku 6. stavak (4) ovoga Zakona, pri čemu se, u smislu ovoga Zakona, pod mikrobiološkim postupkom podrazumijeva bilo koji postupak koji uključuje ili koji se provodi na mikrobiološkom materijalu ili čiji je proizvod mikrobiološki materijal;

b) ljudsko tijelo, razne stupnjeve njegova oblikovanja i razvoja ili jednostavno otkriće jednoga od njegovih elemenata, uključujući sekvencu ili djelomičnu sekvencu gena;

c) izume koji se odnose na dijagnostičke ili kirurške postupke ili postupke liječenja koji se primjenjuju izravno na ljudskome ili životinjskome tijelu, osim proizvoda, posebice tvari i smjesa koje se primjenjuju u navedenim postupcima.

(2) Izum koji se odnosi na element izoliran iz ljudskoga tijela ili proizveden tehničkim postupkom, uključujući sekvencu ili djelomičnu sekvencu gena iz stavka (1) točka b) ovoga članka, može biti patentibilan iako je strukturom jednak strukturi prirodnoga elementa, industrijska primjenjivost sekvence ili djelomične sekvence gena mora biti razotkrivena u prijavi patenta, kako je izvorno podnesena.

(3) Neće se smatrati patentibilnima izumi čije bi komercijalno iskorištavanje bilo protivno javnome poretku ili moralu, ali ne samo zbog toga što je takvo iskorištavanje zabranjeno zakonom ili drugim propisom.

(4) Izumima iz stavka (3) ovoga članka smatraju se osobito:

a) postupci kloniranja ljudskih bića,

b) postupci modificiranja genetskoga identiteta matičnih stanica ljudskih bića,

c) uporaba ljudskih embrija u industrijske ili komercijalne svrhe i

d) postupci za modificiranje genetskoga identiteta životinja koji bi vjerojatno prouzročili njihovu patnju bez ikakve bitne medicinske koristi za čovjeka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka.

Članak 8. (Novost izuma)

(1) Izum je nov ako nije obuhvaćen tehničkim stanjem.

(2) Pod tehničkim stanjem podrazumijeva se sve što je učinjeno dostupnim javnosti u svijetu, pisanim ili usmenim putem, uporabom ili na bilo koji drugi način prije dana podnošenja prijave patenta.

(3) U tehničko stanje uključen je i sadržaj svih prijava patenata koje imaju učinak u Bosni i Hercegovini, onakvih kako su podnesene, koje imaju raniji datum podnošenja od dana prijave iz stavka (2) ovoga članka, a koje su objavljene tek na datum podnošenja prijave patenta iz stavka (2) ovoga članka ili nakon toga, na način predviĎen ovim Zakonom.

(4) Odredbe st. (1) - (3) ovoga članka ne isključuju mogućnost zaštite patentom tvari ili smjesa sadržanih u tehničkom stanju, koje se primjenjuju u postupcima iz članka 7. stavak (1) točka c) ovoga Zakona, pod uvjetom da njihova primjena u navedenim postupcima nije sadržana u tehničkom stanju.

(5) Smatra se da je izum obuhvaćen tehničkim stanjem ako je postao dostupan javnosti objavom, izlaganjem, prikazivanjem ili uporabom na način koji stručnjacima omogućava primijeniti ga.

Članak 9. (Objave koje ne utječu na novost)

Novim se smatra izum koji je najviše šest mjeseci prije datuma podnošenja prijave patenta bio sadržan u tehničkom stanju uslijed ili kao posljedica:

a) očite zlouporabe glede podnositelja prijave patenta ili njegova pravnog prednika ili,

b) izlaganja na službenoj ili službeno priznatoj izložbi sukladno Konvenciji o meĎunarodnim izložbama potpisanoj u Parizu 22. studenoga 1928. godine i revidiranoj posljednji put 30. studenoga 1972. godine, pod uvjetom da podnositelj prilikom podnošenja prijave patenta u njoj naznači da je izum bio izložen i da najkasnije u roku od četiri mjeseca od datuma podnošenja prijave podnese odgovarajuću potvrdu o izlaganju izuma.

Članak 10. (Inventivna razina)

(1) Smatra se da izum ima inventivnu razinu ako rješenje odreĎenoga problema za stručnjaka iz odgovarajućeg područja ne proizlazi na očigledan način iz tehničkog stanja.

(2) Pri ispitivanju ima li izum inventivnu razinu ne uzima se u obzir sadržaj prijava iz članka 8. stavak (3) ovoga Zakona.

Članak 11. (Industrijska primjenjivost)

Smatra se da je izum industrijski primjenjiv ako je predmet izuma tehnički izvodjiv i ako se može proizvesti ili uporabiti u bilo kojem industrijskom području, uključujući i poljoprivredu.

DIO TREĆI - PRAVO NA ZAŠTITU IZUMA

Članak 12. (Izumitelj i prava izumitelja)

(1) Izumitelj je osoba koja je stvorila izum svojim stvaralačkim radom.

(2) Pravo na zaštitu izuma pripada izumitelju ili njegovu pravnom sljedniku.

(3) Ako je izum nastao zajedničkim radom više izumitelja, pravo na patent pripada svim izumiteljima.

Članak 13. (Moralno pravo izumitelja)

(1) Izumitelj ima moralno pravo u statusu izumitelja biti naveden u prijavi patenta, svim ispravama koje se izdaju za priznati patent te u odgovarajućim registrima.

(2) Ako je izum koji se štiti ovim Zakonom rezultat stvaralačkoga rada više osoba, u prijavi patenta i ispravama iz stavka (1) ovoga članka sve se te osobe navode kao izumitelji.

DIO ĈETVRTI - POSTUPAK ZA PRIZNANJE PATENTA

Članak 14. (Ovlasti Instituta)

(1) Postupak za stjecanje, održavanje, prestanak i evidenciju prometa patenta odnosno konsenzualnog patenta vodi Institut.

(2) Za područje patenata Institut vodi sljedeće registre:

a) Registar prijava patenata,

b) Registar patenata.

(3) Protiv odluka Instituta donesenih u prvom stupnju dopuštena je žalba, o kojoj odlučuje Povjerenstvo za žalbe Instituta. Postupak povodom žalbe pobliže se ureĎuje provedbenim propisom.

(4) Protiv rješenja Instituta donesenog u drugom stupnju nije dopuštena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Sudu Bosne i Hercegovine.

Članak 15. (Pristojbe i naknade posebnih troškova u postupku stjecanja i održavanja prava)

(1) Za sve radnje u postupku stjecanja, održavanja, evidencije prometa i prestanka patenta, kao i za pružanje informacijskih usluga plaćaju se pristojbe suglasno važećem propisu kojim se ureĎuju državne administrativne pristojbe (u daljnjem tekstu: pristojbe) i naknade posebnih troškova postupka (u daljnjem tekstu: troškovi postupka) u visini odreĎenoj posebnom tarifom, koju donosi Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine na prijedlog ravnatelja Instituta.

(2) Ako u postupku priznanja patenta pristojbe i troškovi postupka ne budu plaćeni, prijava patenta smatrat će se povučenom, a u slučaju neplaćanja pristojbi i troškova postupka za održavanje patenta i prava iz prijave patenta, to pravo prestaje vrijediti.

(3) Za podnošenje žalbe plaćaju se pristojba i troškovi postupka sukladno posebnim propisima. Ako pristojba i troškovi postupka ne budu plaćeni prije isteka roka za žalbu, Institut će pozvati podnositelja da ih plati u roku od 15 dana. Ako pristojba i troškovi postupka ne budu plaćeni, smatra se da žalba nije podnesena.

Članak 16. (Propisi koji se primjenjuju u postupku pred Institutom)

(1) Pitanja postupka koji se vodi pred Institutom pobliže se ureĎuju propisima za provedbu ovoga Zakona (u daljnjem tekstu: provedbeni propis).

(2) Za pojedina pitanja koja nisu ureĎena ovim Zakonom i provedbenim propisom primjenjivat će se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09).

Članak 17. (Pokretanje postupka)

(1) Postupak za priznanje patenta pokreće se podnošenjem Institutu prijave za priznanje patenta (u daljnjem tekstu: prijava), sukladno ovome Zakonu i na način propisan provedbenim propisom.

(2) Prijave se uzimaju u postupak ispitivanja prema redoslijedu njihova podnošenja.

(3) Iznimno od odredbe stavka (2) ovoga članka, prijava se može ispitivati po žurnom postupku u slučaju sudskog ili drugog spora u kojem završetak postupka po prijavi predstavlja rješenje prethodnoga pitanja.

(4) Institut će provesti žurno ispitivanje na temelju podnesenog obrazloženog zahtjeva s dokazima.

Članak 18. (Jedinstvo izuma)

(1) Za svaki se izum podnosi posebna prijava.

(2) Jednom prijavom može se zahtijevati zaštita za više izuma samo ako su ti izumi meĎusobno tako povezani da ostvaruju jedinstvenu izumiteljsku zamisao (jedinstvo izuma).

Članak 19. (Jezik prijave patenta)

(1) Prijava patenta mora biti sastavljena na jednom od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini.

(2) Ako je tekst prijave podnesen na stranom jeziku, Institutu se mora dostaviti prijevod teksta prijave na jedan od jezika u službenoj uporabi Bosne i Hercegovine.

Članak 20. (Sadržaj prijave patenta)

(1) Prijava patenta mora sadržavati:

a) zahtjev za priznanje patenta,

b) opis izuma,

c) jedan ili više patentnih zahtjeva,

d) crteže na koje se pozivaju opis izuma i patentni zahtjevi,

e) sažetak.

(2) Zahtjev iz stavka (1) točka a) ovoga članka mora sadržavati:

a) izričitu naznaku da se zahtijeva priznanje patenta,

b) naziv izuma koji odražava njegovu bit,

c) podatke o podnositelju prijave,

d) podatke o izumitelju, odnosno napomenu da izumitelj ne želi biti naveden u prijavi.

(3) Izum se mora opisom iz stavka (1) točka b) ovoga članka otkriti na dostatno jasan i detaljan način, tako da ga stručnjak iz odgovarajućeg područja može izvesti. Ako se izum odnosi na živi biološki materijal i ako ga nije moguće primijeniti na temelju opisa izuma, smatrat će se da opis izuma ispunjava uvjet iz ovoga stavka ako je uzorak prirodno obnovljivog živog biološkog materijala položen u nadležnoj ustanovi najkasnije na datum podnošenja prijave patenta. Pod nadležnom ustanovom iz ovoga stavka podrazumijeva se ustanova koja je odreĎena na temelju Budimpeštanskoga sporazuma o priznanju pologa mikroorganizama u svrhu postupka patentiranja, sklopljenog 1977. godine, revidiranog 1980. godine.

(4) Patentnim zahtjevima iz stavka (1) točka c) ovoga članka odreĎuju se opseg i predmet zaštite izuma. Oni moraju biti jasni, sažeti i u cijelosti potkrijepljeni opisom izuma i crtežima ako postoje. Patentni zahtjevi mogu biti neovisni i ovisni. Neovisni patentni zahtjevi sadržavaju nova bitna obilježja izuma. Ovisni patentni zahtjevi sadržavaju specifična obilježja izuma koji je odreĎen u neovisnom ili drugom ovisnom patentnom zahtjevu.

(5) Sažetak iz stavka (1) točka e) ovoga članka je kratak sadržaj biti izuma koji služi isključivo u svrhu tehničkog informiranja i nema utjecaja na opseg tražene zaštite.

(6) Smatra se da je prijava patenta uredna ako ispunjava uvjete iz stavka (1) ovoga članka.

(7) Sadržaj prijave patenta naveden u stavku (1) toč. b) - e) ovoga članka smatra se tekstom prijave.

(8) Sadržaj iz stavka (1) ovoga članka i dodaci koji se dostavljaju uz prijavu podnose se na način i u broju primjeraka koji su odreĎeni provedbenim propisom.

Članak 21. (Izjava izumitelja)

(1) Ako izumitelj ne želi da njegovo ime bude navedeno u zahtjevu za priznanje patenta kao ni u drugim aktima propisanim ovim Zakonom, podnositelj prijave dužan je uz zahtjev za priznanje patenta, a najkasnije u roku od tri mjeseca od datuma podnošenja prijave, dostaviti Institutu pisanu izjavu izumitelja o tomu.

(2) Izumitelj može tijekom postupka, a najkasnije do objave prijave patenta, povući svoju izjavu da ne želi da mu ime bude navedeno u prijavi kao ni u drugim ispravama propisanim ovim Zakonom.

Članak 22. (Datum podnošenja prijave)

Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podnesena Institutu na taj datum sadrži sljedeće:

a) izričitu naznaku da se zahtijeva priznanje patenta,

b) podatke o podnositelju prijave,

c) dio prijave koji na prvi pogled izgleda kao opis izuma, iako taj opis ne ispunjava sve uvjete propisane ovim Zakonom i provedbenim propisom.

Članak 23. (Razdvajanje prijave)

(1) Podnositelj prijave može sam ili na zahtjev Instituta podijeliti predmet prijave patenta kojoj je utvrĎen datum podnošenja (prvobitna prijava) na dvije ili više prijava (izdvojena prijava) i na temelju svake od njih nastaviti samostalni postupak, o čemu Institut donosi zaključak.

(2) Predmet zaštite izdvojene prijave ne smije izlaziti izvan opsega zaštite prvobitno podnesene prijave.

(3) Podjela prvobitne prijave patenta dopuštena je do donošenja rješenja o zahtjevu za priznanje patenta.

(4) Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i, ako za to ima temelja u smislu odredbe članka 24. ovoga Zakona, uživa pravo prvenstva prvobitne prijave patenta.

Članak 24. (Pravo prvenstva)

(1) Od datuma utvrĎenog za datum podnošenja prijave patenta iz članka 22. ovoga Zakona, pod uvjetom da je prijava objavljena sukladno odredbama članka 37. ovoga Zakona, podnositelj prijave ima pravo prvenstva glede svakog drugoga podnositelja koji za isti izum kasnije podnese prijavu.

(2) Prvenstvo vrijedi od datuma podnošenja prijave patenta Institutu, osim u slučaju kada su ispunjeni uvjeti za priznanje prava prvenstva iz članka 25. ovoga Zakona.

Članak 25. (Unijsko pravo prvenstva)

(1) Svakoj fizičkoj ili pravnoj osobi koja u nekoj državi članici Pariške unije za zaštitu industrijskog vlasništva (u daljnjem tekstu: Pariška unija), odnosno državi članici Svjetske trgovinske organizacije (u daljnjem tekstu: WTO), podnese urednu prijavu za isti izum priznat će se pravo prvenstva u Bosni i Hercegovini ako to zatraži u roku od 12 mjeseci, računajući od dana podnošenja prve prijave.

(2) Urednom prijavom iz stavka (1) ovoga članka smatra se prijava čiji je datum podnošenja utvrĎen sukladno nacionalnom zakonodavstvu države članice Pariške unije ili članice WTO-a u kojoj je podnesena ili sukladno meĎunarodnom ugovoru sklopljenom izmeĎu država članica, bez obzira na njezinu kasniju pravnu sudbinu.

(3) Kasnija prijava patenta koja je podnesena u istoj ili za istu državu smatrat će se prvom prijavom za potrebe utvrĎivanja prava prvenstva u onome dijelu koji se odnosi na predmet izuma prve prijave ako je na datum podnošenja kasnije prijave prva prijava, koja je služila za utvrĎivanje prava prvenstva, povučena, odbijena ili odbačena prije nego što je postala dostupna javnosti i nije proizvela nikakve pravne učinke. Prva prijava patenta ne može više služiti kao osnova za zahtijevanje prava prvenstva.

Članak 26. (Zahtjev za priznanje prava prvenstva)

(1) Podnositelj prijave patenta koji se u Bosni i Hercegovini namjerava koristiti pravom prvenstva iz članka 25. ovoga Zakona dužan je Institutu podnijeti:

a) zahtjev za priznanje prava prvenstva koji sadrži bitne podatke o prvoj prijavi čije se prvenstvo zahtijeva (broj i datum podnošenja prijave, državu članicu Pariške unije ili članicu WTO-a u kojoj je ili za koju je prijava podnesena) najkasnije do isteka roka od dva mjeseca od datuma podnošenja prijave u Bosni i Hercegovini i

b) prijepis prve prijave ovjeren od nadležnoga tijela države članice Pariške unije ili članice WTO-a u kojoj je ili za koju je prijava podnesena najkasnije do isteka roka od tri mjeseca od datuma podnošenja zahtjeva za priznanje prava prvenstva, ili četiri mjeseca od datuma podnošenja prijave patenta u Bosni i Hercegovini, ili 16 mjeseci od najranijeg datuma zahtijevanih prvenstava, ovisno o tomu koji od navedenih rokova ranije istječe.

(2) Ako je prijava patenta za koju se zahtijeva pravo prvenstva iz prve prijave podnesena na datum koji je kasniji od datuma na koji ističe razdoblje prvenstva iz članka 25. stavak (1) ovoga Zakona, podnositelj prijave patenta može podnijeti zahtjev za obnovu prava prvenstva.

(3) Zahtjev iz stavka (2) ovoga članka može se podnijeti u roku od dva mjeseca od datuma isteka razdoblja prvenstva.

(4) Institut će usvojiti zahtjev za obnovu prava prvenstva pod uvjetom da podnositelj:

a) navede razloge koji potvrĎuju da je do propuštanja roka u kojem se priznaje razdoblje prvenstva došlo unatoč dužnoj pažnji koju su zahtijevale okolnosti i

b) plati pristojbe i troškove postupka iz članka 15. ovoga Zakona.

(5) Institut obavještava podnositelja o razlozima zbog kojih zahtjev za obnovu prava prvenstva namjerava odbiti u cijelosti ili djelomično, te ga poziva da se u roku od mjesec dana od dana primitka poziva očituje o tim razlozima.

Članak 27. (Ispravak ili dopuna zahtjeva za priznanje prava prvenstva)

(1) Podnositelj prijave patenta može podnijeti zahtjev za ispravak ili dopunu zahtjeva za priznanje prava prvenstva u roku od 16 mjeseci od datuma prava prvenstva ili, ako bi ispravak ili dopuna prouzročila promjenu datuma prava prvenstva, u roku od 16 mjeseci od tako promijenjenog datuma prvenstva, koje god od 16-mjesečnog razdoblja ističe prije, pod uvjetom da je takav zahtjev podnesen u roku od četiri mjeseca od datuma podnošenja prijave patenta.

(2) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka podnositelj je dužan platiti pristojbe i troškove postupka iz članka 15. ovoga Zakona. Ako u propisanom roku podnositelj ne plati pristojbe i troškove postupka, zahtjev se odbacuje zaključkom.

(3) Ako je radi ispravka ili dopune zahtjeva za priznanje prava prvenstva promijenjen datum prava prvenstva koje se zahtijeva, rokovi se računaju od promijenjenog datuma prvenstva.

Članak 28. (Ograničenja pri priznanju prava prvenstva)

Zahtjevi iz članka 26. stavak (2) i članka 27. stavak (1) ovoga Zakona ne mogu se podnijeti nakon što je podnositelj prijave patenta podnio zahtjev za objavu prijave sukladno članku 37. stavak (2) ovoga Zakona, osim ako je takav zahtjev za objavu povučen prije završetka tehničkih priprema za objavu prijave.

Članak 29. (Zahtjev za priznanje višestrukog prava prvenstva)

Podnositelj prijave može zahtijevati priznanje višestrukog prava prvenstva na temelju više ranije podnesenih prijava u jednoj ili više država članica Pariške unije ili WTO-a pod uvjetima iz članka 25. ovoga Zakona.

Članak 30. (Obilježja izuma na koje se odnosi zahtjev za priznanje prava prvenstva)

(1) Zahtjev za priznanje prava prvenstva može se odnositi samo na ona obilježja izuma koja su sadržana u prvoj prijavi ili prijavama čije se prvenstvo zahtijeva.

(2) Ako se pojedina obilježja izuma na koje se odnosi zahtjev za priznanje prava prvenstva ne nalaze u patentnim zahtjevima sadržanim u prvoj prijavi odnosno prijavama, priznat će se pravo prvenstva ako se ta obilježja mogu utvrditi iz svih sastavnih dijelova prijave.

Članak 31. (Datum priznatog prava prvenstva)

Pri primjeni odredaba članka 8. st. (2) i (3) i članka 24. stavak (1) ovoga Zakona za datum podnošenja prijave patenta Institutu smatra se datum priznatoga prava prvenstva.

POGLAVLJE I. FORMALNO ISPITIVANJE PRIJAVE

Članak 32. (Postupak po prijavi nakon podnošenja)

(1) Nakon što zaprimi prijavu patenta Institut ispituje:

a) ispunjava li prijava uvjete za priznanje datuma podnošenja iz članka 22. ovoga Zakona,

b) jesu li plaćene pristojba i troškovi postupka za podnošenje prijave sukladno članku 15. ovoga Zakona za podnošenje prijave,

c) je li podnesen prijevod prijave na jedan od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini, ako je prijava sastavljena na stranom jeziku,

d) jesu li podneseni crteži iz članka 20. stavak (1) točka d) ovoga Zakona,

e) zastupa li podnositelja prijave iz članka 5. stavak (3) ovoga Zakona osoba koja se može baviti zastupanjem sukladno članku 5. stavak (1) ovoga Zakona.

(2) Ako prijava ne ispunjava uvjete za priznanje datuma podnošenja iz članka 22. ovoga Zakona, Institut poziva podnositelja da u roku od mjesec dana od dana primitka poziva ukloni nedostatke izričito navedene u pozivu.

(3) Ako podnositelj ne postupi sukladno pozivu Instituta u roku iz stavka (2) ovoga članka, prijava patenta se zaključkom odbacuje.

(4) Ako podnositelj ukloni nedostatke u roku iz stavka (2) ovoga članka, Institut donosi zaključak kojim se datum primitka zahtijevanih ispravaka utvrĎuje za datum podnošenja prijave patenta.

(5) Kada se u prijavi patenta poziva na crteže koji nisu sadržani u prijavi, Institut poziva podnositelja prijave da dostavi crteže u roku od mjesec dana od dana primitka poziva. Ako podnositelj postupi po pozivu Instituta, datumom podnošenja prijave smatrat će se datum u koji Institut zaprimi crteže. Ukoliko crteži ne budu dostavljeni, smatrat će se da se podnositelj prijave na njih nije ni pozvao.

(6) Institut poziva podnositelja prijave koji nije platio pristojbu i troškove postupka, odnosno nije dostavio prijevod prijave patenta na jedan od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini, da te nedostatke ukloni u roku od mjesec dana od dana primitka poziva.

(7) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, Institut može produljiti rokove propisane ovim člankom za razdoblje koje smatra opravdanim, ali ne više od tri mjeseca.

(8) Ako podnositelj ne postupi po pozivu Instituta iz članka 6. ovoga Zakona, prijava patenta kojoj je utvrĎen datum podnošenja smatrat će se povučenom, o čemu se donosi poseban zaključak o obustavi postupka.

Članak 33. (Upis prijave u registar)

(1) Prijava patenta kojoj je zaključkom utvrĎen datum podnošenja upisuje se u Registar prijava patenata, koji u elektroničkom obliku vodi Institut.

(2) Ako utvrdi da je u Registar iz stavka (1) ovoga članka upisana prijava koja ne ispunjava uvjete iz članka 22. stavak (1) ovoga Zakona, Institut će o brisanju takve prijave iz Registra odlučiti zaključkom.

(3) Sadržaj i način voĎenja Registra prijava patenata pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Članak 34. (Uvjerenje o pravu prvenstva)

(1) Na zahtjev podnositelja prijave, Institut izdaje uvjerenje o pravu prvenstva prijave.

(2) Uvjeti i postupak izdavanja, te sadržaj uvjerenja iz stavka (1) ovoga članka pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Članak 35. (Ispitivanje pretpostavki za objavu prijave patenta)

(1) Ispitivanjem pretpostavki za objavu prijave patenta utvrĎuje se ispunjava li prijava sljedeće uvjete:

a) sadrži li sve dijelove iz članka 20. ovoga Zakona sastavljene na propisani način i potrebne dodatke propisane ovim Zakonom,

b) je li naznačen izumitelj,

c) je li podnesen uredan zahtjev za priznanje prava prvenstva u smislu članka 24. ovoga Zakona, ako je zahtijevano priznanje prava prvenstva.

(2) Ako se provedenim ispitivanjem utvrdi da nisu ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovoga članka, Institut poziva podnositelja da u primjerenom roku ukloni nedostatke izričito navedene u pozivu. Taj rok ne može biti kraći od jednog niti dulji od tri mjeseca od dana primitka poziva.

(3) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, Institut može produljiti rok iz stavka (2) ovoga članka za vrijeme koje smatra opravdanim.

(4) Ako podnositelj u odreĎenome roku ne ukloni nedostatke iz stavka (1) ovoga članka, Institut donosi zaključak o odbacivanju prijave patenta.

(5) Institut neće priznati pravo prvenstva ako podnositelj ne postupi sukladno pozivu iz stavka (2) ovoga članka glede ureĎivanja zahtjeva za pravo prvenstva.

Članak 36. (Naknadne izmjene u prijavi)

(1) Prijava patenta kojoj je utvrĎen datum podnošenja ne može se naknadno izmijeniti proširenjem opsega zaštite predmeta prijave.

(2) Izmjene i dopune podataka sadržanih u prijavi kojima se ne proširuje opseg zaštite mogu se vršiti do okončanja postupka.

Članak 37. (Način i sadržaj objave prijave patenta)

(1) Prijava patenta, za koju je ispitivanjem utvrĎeno da ispunjava sve uvjete iz članka 35. ovoga Zakona, o čemu Institut donosi zaključak, objavljuje se u "Službenom glasniku Instituta" (u daljnjem tekstu: službeno glasilo) nakon isteka 18 mjeseci od datuma podnošenja, odnosno od datuma priznatoga prava prvenstva, čime postaje dostupna javnosti.

(2) Prijava patenta iz stavka (1) ovoga članka može se objaviti na zahtjev podnositelja i prije isteka navedenoga roka, ali ne prije isteka roka od tri mjeseca od datuma podnošenja Institutu.

(3) Prijava patenta koja je, unatoč tomu što je bila povučena ili se smatrala povučenom, objavljena ili na koji drugi način od Instituta učinjena dostupnom javnosti, ne ulazi u tehničko stanje.

(4) Sadržaj objave prijave patenta pobliže se ureĎuje provedbenim propisom.

POGLAVLJE II. POSTUPAK NAKON OBJAVE PRIJAVE PATENTA

Članak 38. (Zahtjevi)

(1) Podnositelj može, u roku od šest mjeseci od datuma objave prijave patenta u službenom glasilu, podnijeti zahtjev za:

a) priznanje patenta provedbom postupka potpunog ispitivanja prijave patenta, ili

b) priznanje patenta na temelju prihvaćenih podnesenih rezultata potpunog ispitivanja prijave patenta,

c) odgodu provedbe postupka potpunog ispitivanja prijave patenta i dodjelu konsenzualnog patenta.

(2) Ako u propisanom roku nije podnesen jedan od zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka i plaćene pristojba i troškovi postupka sukladno članku 15. ovoga Zakona, prijava patenta smatra se povučenom i Institut donosi zaključak o obustavi postupka za priznanje patenta.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka pobliže se ureĎuje provedbenim propisom.

Članak 39. (Postupak potpunog ispitivanja)

(1) Potpunim ispitivanjem prijave patenta utvrĎuje se ispunjava li izum sve uvjete za priznanje patenta, tj. je li predmetom prijave izum:

a) koji nije isključen iz zaštite patentom sukladno članku 6. stavak (6), odnosno članku 7. ovoga Zakona,

b) koji je sukladan pravilu o jedinstvu izuma iz članka 18. ovoga Zakona,

c) koji je u prijavi otkriven sukladno članku 20. stavak (3) ovoga Zakona,

d) koji je nov sukladno čl. 8. i 9. ovoga Zakona, ima inventivnu razinu sukladno članku 10. ovoga Zakona i koji je industrijski primjenjiv sukladno članku 11. ovoga Zakona.

(2) Postupak potpunog ispitivanja prijave iz stavka (1) ovoga članka Institut može provesti u potpunosti ili djelomično u pravilu u suradnji s patentnim uredima iz članka 32. Ugovora o suradnji na području patenata (PCT), kao i patentnim uredima drugih zemalja koji provode postupak potpunog ispitivanja i s kojima Institut o tomu ima sklopljen ugovor o suradnji.

Članak 40. (Podnošenje rezultata potpunog ispitivanja priznatoga patenta)

(1) Zahtjev za priznanje patenta prihvaćanjem rezultata potpunog ispitivanja priznatoga patenta sukladno članku 38. stavak (1) točka b) ovoga Zakona može se podnijeti samo ako je prijava patenta za isti izum podnesena jednom ili većem broju patentnih ureda.

(2) Uredi iz stavka (1) ovoga članka su uredi koji provode postupak potpunog ispitivanja, s kojima u trenutku podnošenja zahtjeva iz članka 38. stavak (1) točka b) ovoga Zakona Institut o tomu ima potpisan ugovor o suradnji, te državni i meĎudržavni uredi koji na temelju članka 32. Ugovora o suradnji na području patenata (PCT) imaju status ovlaštenoga tijela za meĎunarodno prethodno ispitivanje meĎunarodnih prijava patenata.

(3) Podnositelj zahtjeva iz članka 38. stavak (1) točka b) ovoga Zakona obvezan je uz zahtjev priložiti potpisanu izjavu da će dokaz o rezultatu postupka potpunog ispitivanja provedenoga u jednom od ureda iz stavka (2) ovoga članka dostaviti u roku od šest mjeseci od dana priznanja patenta od ureda iz stavka (2) ovoga članka, a najkasnije pet godina od datuma podnošenja zahtjeva iz članka 38. stavak (1) točka b) ovoga Zakona.

(4) Na temelju obrazloženoga zahtjeva podnositelja prijave i priloženih dokaza, Institut može produljiti rok iz stavka (3) ovoga članka.

(5) Ako podnositelj prijave u propisanome roku ne dostavi rezultate provedenoga postupka potpunog ispitivanja koji su Institutu dostatni za donošenje rješenja glede zahtjeva za priznanje patenta, prijava se smatra povučenom i Institut donosi zaključak o obustavi postupka.

(6) Institut donosi rješenje povodom zahtjeva za priznanje patenta ako su ispunjeni uvjeti iz članka 39. stavak (1) ovoga Zakona uzimajući u obzir dostavljene rezultate postupka potpunog ispitivanja.

(7) Dokumenti koje podnositelj treba dostaviti kao dokaz o rezultatu postupka potpunog ispitivanja provedenog od ureda iz stavka (2) ovoga članka pobliže se odreĎuju provedbenim propisom.

Članak 41. (Konsenzualni patent)

(1) Zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta iz članka 38. stavak (1) točka c) ovoga Zakona objavljuje se u službenom glasilu.

(2) Način i sadržaj objave iz stavka (1) ovoga članka pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Članak 42. (Prigovor na zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta)

(1) Svaka fizička ili pravna osoba u roku od šest mjeseci nakon objave zahtjeva iz članka 41. ovoga zakona može podnijeti prigovor Institutu protiv dodjele konsenzualnog patenta ili podnijeti zahtjev Institutu za provedbu postupka potpunog ispitivanja sukladno članku 39. ovoga Zakona.

(2) Prigovoru iz stavka (1) ovoga članka prilaže se dokaz o plaćenim troškovima postupka za prigovor, koji iznosi jednu trećinu troškova postupka potpunog ispitivanja, sukladno članku 15. ovoga Zakona.

(3) Zahtjevu za provedbu postupka potpunog ispitivanja iz stavka (1) ovoga članka prilaže se dokaz o plaćenim troškovima postupka za provedbu postupka potpunog ispitivanja, sukladno članku 15. ovoga Zakona.

(4) Ako je podnesen prigovor na zahtjev za dodjelu konsenzualnog patenta ili zahtjev za provedbu postupka potpunog ispitivanja i ako su za njih plaćene propisane pristojbe i troškovi postupka, Institut o tomu bez odgode obavještava podnositelja zahtjeva za priznanje konsenzualnog patenta.

(5) Podnositelj zahtjeva za dodjelu konsenzualnog patenta u roku od šest mjeseci od primitka obavijesti o prigovoru podnesenom sukladno stavku (1) ovoga članka može podnijeti zahtjev za priznanje patenta provedbom postupka potpunog ispitivanja sukladno članku 39. stavak (1) točka a) ovoga Zakona, pri čemu je dužan platiti razliku izmeĎu uplaćene pristojbe za podnošenje prigovora i pristojbe propisane za provedbu postupka potpunog ispitivanja, sukladno članku 15. ovoga Zakona.

(6) Ako podnositelj zahtjeva za dodjelu konsenzualnog patenta ne postupi sukladno stavku (5) ovoga članka, Institut će zaključkom odbaciti prijavu patenta.

(7) Za sve vrijeme trajanja konsenzualnog patenta njegov nositelj kao i svaka druga fizička ili pravna osoba mogu podnijeti zahtjev za provedbu postupka potpunog ispitivanja navedene prijave patenta, a postupak se provodi sukladno članku 39. ovoga Zakona, pod uvjetom da su plaćeni pristojba i troškovi postupka sukladno članku 15. ovoga Zakona.

(8) Sadržaj prigovora iz stavka (1) ovoga članka pobliže se ureĎuje provedbenim propisom.

Članak 43. (Odbijanje zahtjeva za priznanje patenta)

(1) Zahtjev za priznanje patenta odbija se ako je:

a) provedbom postupka iz čl. 39. i 40. ovoga Zakona utvrĎeno da prijava patenta ne ispunjava uvjete za priznanje patenta iz članka 39. stavak (1) ovoga Zakona, ili

b) na prvi pogled utvrĎeno da zahtjev za priznanje konsenzualnog patenta ne ispunjava uvjete iz članka 39. stavak (1) toč. a), b) i c) ovoga Zakona, u kojim slučajevima Institut u pisanom obliku izvješćuje podnositelja prijave o razlozima zbog kojih se patent ne može priznati i poziva ga da se u pisanom obliku očituje o navedenim razlozima u odreĎenome roku, koji ne može biti kraći od mjesec dana niti dulji od dva mjeseca od dana primitka poziva.

(2) Institut može produljiti rok iz stavka (1) ovoga članka na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, ali ne dulje od 90 dana.

(3) Ako podnositelj prijave ne postupi sukladno pozivu iz stavka (1) ovoga članka, Institut donosi rješenje o odbijanju patenta.

Članak 44. (Priznanje patenta, odnosno dodjela konsenzualnog patenta)

(1) Institut donosi rješenje o priznanju patenta, odnosno konsenzualnog patenta ako prijava patenta, odnosno konsenzualnog patenta:

a) ispunjava sve uvjete za priznanje patenta iz članka 39. stavak (1) ovoga Zakona, ili

b) ispunjava uvjete iz članka 39. stavak (1) toč. a) b) i c) ovoga Zakona za dodjelu konsenzualnog patenta i ako nije podnesen prigovor sukladno članku 42. ovoga Zakona.

(2) Institut dostavlja podnositelju tekst prijave patenta za koju namjerava priznati patent i poziva ga da u roku od mjesec dana od dana primitka poziva podnese pisano očitovanje o dostavljenom tekstu patentnih zahtjeva.

(3) Ako podnositelj u roku iz stavka (2) ovoga članka ne postupi sukladno pozivu, smatra se da je dostavio očitovanje u kojem je suglasan s dostavljenim tekstom i Institut donosi rješenje o priznanju patenta.

(4) Ako podnositelj prijave patenta pravodobno dostavi Institutu pisano očitovanje u kojem nije suglasan s tekstom prijave iz stavka (2) ovoga članka, obvezan je navesti razloge i Institutu dostaviti svoj prijedlog izmijenjenog teksta patentnih zahtjeva.

(5) Ako Institut prihvati podnositeljeve razloge i izmijenjeni tekst patentnih zahtjeva iz stavka (4) ovoga članka, donosi rješenje o priznanju patenta prema tekstu patentnih zahtjeva koje je prihvatio.

(6) Institut donosi rješenje iz st. (3) i (5) ovoga članka pod uvjetom da su plaćeni pristojbe i troškovi postupka sukladno članku 15. ovoga Zakona za održavanje patenta i tiskanje objave patenta.

Članak 45. (Upis patenta u registar)

(1) Podaci iz rješenja o priznanju patenta, odnosno dodjeli konsenzualnoga patenta, s datumom donošenja rješenja upisuju se u Registar patenata, koji u elektroničkom obliku vodi Institut.

(2) Podaci iz rješenja o odbijanju prijave patenta upisuju se u Registar prijava patenata.

(3) Sadržaj i način voĎenja Registra patenata ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 46. (Isprava o patentu)

(1) Nositelju patenta izdaje se isprava o patentu, a nositelju konsenzualnog patenta izdaje se isprava o konsenzualnom patentu.

(2) Isprava iz stavka (1) ovoga članka izdaje se na zahtjev nositelja i nakon uplate troškova postupka.

(3) Sadržaj i oblik isprave iz stavka (1) ovoga članka pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Članak 47. (Patentni spis)

(1) Nositelju patenta izdaje se patentni spis, koji se za konsenzualni patent označava nazivom: spis konsenzualnog patenta.

(2) Spis iz stavka (1) ovoga članka izdaje se na zahtjev nositelja i nakon uplate troškova postupka.

(3) Sadržaj i oblik spisa iz stavka (1) ovoga članka pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Članak 48. (Objava podatka o priznanju patenta)

(1) Podatak o priznatome patentu, odnosno dodijeljenome konsenzualnome patentu objavljuje se u službenom glasilu. Rješenje o priznanju patenta, odnosno dodjeli konsenzualnog patenta ima učinak od datuma objave podatka o priznatom patentu, odnosno dodjeli konsenzualnog patenta.

(2) Sadržaj objave iz stavka (1) ovoga članka pobliže se ureĎuje provedbenim propisom.

POGLAVLJE III. NASTAVAK POSTUPKA I PONOVNA USPOSTAVA PRAVA

Članak 49. (Nastavak postupka)

(1) Ako je podnositelj prijave ili nositelj patenta, odnosno konsenzualnog patenta propustio u roku propisanim ovim Zakonom provesti neku radnju u postupku pred Institutom, a izravna posljedica toga je gubitak prava iz prijave patenta ili patenta, odnosno konsenzualnog patenta, može podnijeti zahtjev za nastavak postupka. Institut će dopustiti nastavak postupka pod uvjetom da podnositelj:

a) podnese zahtjev za nastavak postupka i provede sve propuštene radnje u roku iz stavka (2) ovoga članka,

b) uplati pristojbu i troškove postupka sukladno članku 15. ovoga Zakona.

(2) Rok za podnošenje zahtjeva, odnosno provoĎenje propuštenih radnji iz stavka (1) ovoga članka ne može biti dulji od dva mjeseca od dana isteka roka propisanoga ovim Zakonom i nastanka pravnih posljedica iz stavka (1) ovoga članka.

(3) Ako propuštene radnje nisu provedene u roku iz stavka (2) ovoga članka ili ako nisu plaćeni pristojbe i troškovi postupka iz članka 15. ovoga Zakona, smatrat će se da zahtjev za nastavak postupka nije ni podnesen, o čemu Institut donosi zaključak.

(4) Zahtjev za nastavak postupka ne može se podnijeti ako je propušten rok:

a) iz stavka (2) ovoga članka,

b) za podnošenje zahtjeva iz čl. 26. i 27. ovoga Zakona,

c) za podnošenje prijedloga iz članka 50. ovoga Zakona,

d) za sve radnje u žalbenom postupku,

e) za sve radnje u postupcima pred Institutom u kojima sudjeluje više stranaka.

(5) Sadržaj zahtjeva, uvjeti i postupak povodom zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka pobliže se ureĎuju provedbenim propisima.

Članak 50. (Ponovna uspostava prava)

(1) Ako je podnositelj prijave ili nositelj patenta, odnosno konsenzualnog patenta, i pored dužne pažnje koju su zahtijevale okolnosti, u roku propisanom ovim Zakonom propustio provesti neku radnju u postupku pred Institutom, a izravna posljedica toga je gubitak prava iz prijave patenta ili patenta, odnosno konsenzualnog patenta, Institut će dopustiti ponovnu uspostavu prava pod uvjetom da podnositelj:

a) podnese prijedlog za ponovnu uspostavu prava,

b) iznese okolnosti uslijed kojih je bio spriječen provesti propuštenu radnju u roku,

c) uplati pristojbu i troškove postupka sukladno članku 15. ovoga Zakona.

Institut donosi zaključak o dopuštenju za ponovnu uspostavu prava.

(2) Prijedlog za ponovnu uspostavu prava podnosi se u roku od tri mjeseca, računajući od dana kada je prestao razlog koji je prouzročio propuštanje, a ako je podnositelj kasnije saznao za propuštanje, onda od dana kada je to saznao.

(3) Prijedlog iz stavka (1) ovoga članka ne može se podnijeti nakon proteka godine dana od datuma propuštanja roka.

(4) Ako Institut utvrdi da je prijedlog iz stavka (1) ovoga članka neopravdan te ga namjerava odbiti u cijelosti ili djelomično, podnositelja prijedloga prethodno obavještava o razlozima odbijanja, te ga poziva da se u roku od mjesec dana od dana primitka poziva očituje o tim razlozima. Institut donosi zaključak o odbijanju prijedloga za ponovnu uspostavu prava.

(5) Prijedlog za ponovnu uspostavu prava ne može se podnijeti uslijed propuštanja roka za sljedeće radnje:

a) podnošenje prijedloga iz stavka (1) ovoga članka,

b) podnošenje zahtjeva za produljenje roka,

c) podnošenje zahtjeva iz čl. 26. i 27. ovoga Zakona,

d) podnošenje jednoga od zahtjeva iz članka 38. ovoga Zakona,

e) podnošenje prigovora iz članka 42. stavak (3) ovoga Zakona,

f) podnošenje zahtjeva iz članka 49. ovoga Zakona,

g) podnošenje prijevoda iz članka 32. ovoga Zakona,

h) za sve radnje u žalbenom postupku,

i) sve radnje u postupcima pred Institutom u kojima sudjeluje više stranaka.

(6) Svaka osoba koja je u dobroj vjeri iskorištavala ili obavila stvarne i ozbiljne pripreme za iskorištavanje izuma koji je predmetom objavljene prijave, u razdoblju izmeĎu gubitka prava iz stavka (1) ovoga članka i objave podatka o prihvaćanju prijedloga za ponovnu uspostavu prava, može bez obveze plaćanja naknade štete nastaviti takvo iskorištavanje u svrhu vlastitoga poslovanja i potreba vezanih uz takvo poslovanje.

(7) Sadržaj prijedloga, uvjeti i postupak povodom prijedloga iz stavka (1) ovoga članka, te objava podatka o ponovnoj uspostavi prava pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

POGLAVLJE IV. UPIS PROMJENE, IZVADAK, UVID U SPIS, ISPRAVAK POGREŠKE

Članak 51. (Upis promjene u registar)

(1) Institut rješenjem odlučuje o zahtjevu stranke za upis promjene u Registar prijava patenata, odnosno Registar patenata.

(2) Upisana promjena koja se odnosi na objavljenu prijavu patenta i na patent objavljuje se u službenome glasilu.

(3) Postupak upisa promjene u registar Instituta i njihovo objavljivanje u službenom glasilu, te plaćanje pristojbi i troškova postupka pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Članak 52. (Izvadak iz registra)

(1) Na zahtjev fizičke ili pravne osobe Institut izdaje izvadak iz Registra prijava patenata, odnosno Registra patenata.

(2) Način izdavanja i sadržaj izvatka bliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Članak 53. (Uvid u spis)

(1) Na zahtjev fizičke ili pravne osobe Institut će učiniti dostupnima zatražene tekstove objavljenih prijava patenata, kao i patentne spise.

(2) Institut može, prije objave prijave patenta u službenom glasilu, zainteresiranoj fizičkoj i pravnoj osobi na njezin zahtjev dostaviti sljedeće podatke: broj prijave, podatke o podnositelju prijave, naziv izuma, te datum podnošenja prijave, odnosno, u slučaju kada je zatraženo pravo prvenstva, naznaku države ili organizacije kojoj je podnesena prva prijava s njezinim brojem i datumom podnošenja.

(3) Sadržaj patentnog spisa te način i sadržaj pružanja ovih usluga, kao i naknada troškova ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 54. (Ispravak pogreške u dokumentima)

(1) Jezične pogreške, pogreške u pisanju, kao i druge slične neispravnosti u dokumentima ispravit će se na zahtjev podnositelja prijave, nositelja patenta, odnosno nositelja konsenzualnoga patenta, ili po službenoj dužnosti, o čemu Institut donosi zaključak.

(2) Postupak ispravka pogreške, objava odreĎenog ispravka u službenome glasilu, te plaćanje pristojbi i troškova postupka pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

DIO PETI - TRAJANJE, ODRŢAVANJE I PRESTANAK PATENTA

Članak 55. (Trajanje patenta)

(1) Patent traje 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave patenta.

(2) Konsenzualni patent traje 10 godina, računajući od datuma podnošenja prijave.

Članak 56. (Održavanje patenta)

(1) Za održavanje prava iz prijave i priznatog patenta, odnosno konsenzualnog patenta, plaćaju se propisana godišnja pristojba i troškovi postupka na način propisan posebnim propisom.

(2) Godišnja pristojba i troškovi postupka iz stavka (1) ovoga članka plaćaju se za treću i svaku sljedeću godinu, računajući od datuma podnošenja prijave.

(3) Godišnja pristojba i troškovi postupka iz stavka (1) ovoga članka za pojedinu godinu trebaju biti plaćeni u roku koji dospijeva prije isteka godine koja prethodi.

(4) Ako nositelj patenta, odnosno konsenzualnog patenta, ne plati pristojbu i troškove postupka sukladno stavku (2), a u roku iz stavka (3) ovoga članka, može ih platiti uvećane za 50% u dodatnome roku od šest mjeseci.

(5) Institut će obavijestiti nositelja patenta, odnosno konsenzualnog patenta, kao i podnositelja prijave o propuštanju roka za plaćanje godišnje pristojbe i troškova postupka za održavanje patenta i prava iz prijave patenta uz navoĎenje posljedica njihovog neplaćanja, te na mogućnost plaćanja u dodatnome roku prema stavku (4) ovoga članka.

(6) Godišnje pristojbe i troškovi postupka iz stavka (1) ovoga članka ne mogu se uredno platiti ranije od godinu dana prije njihova dospijeća na naplatu.

(7) Ako podnositelj prijave patenta pravodobno ne plati propisanu pristojbu i troškove postupka za održavanje prava iz prijave, Institut donosi zaključak o odbacivanju prijave.

Članak 57. (Razlozi za prestanak patenta)

(1) Ako nositelj patenta, odnosno konsenzualnog patenta, uredno ne plati propisanu pristojbu i troškove postupka za održavanje patenta, odnosno konsenzualnog patenta, on prestaje sljedećega dana od dana isteka roka za plaćanje iz članka 56. stavak (3) ovoga Zakona.

(2) Nositelj patenta, odnosno konsenzualnog patenta, može se odreći patenta u cijelosti ili djelomično pisanom izjavom, o čemu Institut donosi zaključak. Učinci izjave o odricanju nastupaju sljedećega dana od dana dostave izjave Institutu.

(3) Ako je u Registru patenata upisano odreĎeno pravo u korist treće osobe, nositelj patenta, odnosno konsenzualnog patenta, ne može se odreći patenta bez prethodno ovjerene pisane suglasnosti te osobe.

(4) Odricanje od patenta, odnosno konsenzualnog patenta, upisuje se u Registar patenata i podatak o tomu objavljuje u službenome glasilu.

(5) Patent, odnosno konsenzualni patent, prestaje danom smrti nositelja, odnosno danom gubitka statusa pravne osobe, osim ako je prešao na nasljednike, odnosno pravne sljednike.

Ova odredba analogno se primjenjuje i na svjedodžbu o dodatnoj zaštiti iz članka 58. stavak (1) ovoga Zakona.

DIO ŠESTI - SVJEDODŢBA O DODATNOJ ZAŠTITI

Članak 58. (Pojam)

(1) Svjedodžba o dodatnoj zaštiti može se izdati u slučaju kada je temeljni patent priznat za lijek namijenjen ljudima ili životinjama ili za sredstvo za zaštitu bilja, za čije je stavljanje u promet potrebno prethodno odobrenje nadležnoga tijela.

(2) Temeljni patent je patent koji je nositelj odredio u postupku za dobivanje svjedodžbe o dodatnoj zaštiti i kojim se štiti proizvod kao takav ili postupak za dobivanje ili primjenu proizvoda.

(3) Postupak povodom zahtjeva za izdavanje svjedodžbe o dodatnoj zaštiti pobliže će se urediti provedbenim propisom.

Članak 59. (Predmet i učinci zaštite)

(1) Predmet zaštite svjedodžbom je samo proizvod obuhvaćen odobrenjem za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja, i to za svaku primjenu toga proizvoda kao lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja, koja je bila odobrena prije prestanka važenja svjedodžbe.

(2) Učinci svjedodžbe nastupaju odmah nakon zakonskog isteka roka trajanja temeljnoga patenta.

(3) Svjedodžba o dodatnoj zaštiti osigurava nositelju ista prava koja proizlaze iz patenta i, analogno, ta su prava podložna istim ograničenjima.

Članak 60. (Uvjeti za stjecanje)

Svjedodžba se izdaje na zahtjev nositelja temeljnog patenta ako su na dan podnošenja zahtjeva za izdavanje svjedodžbe ispunjeni sljedeći uvjeti:

a) da je lijek namijenjen ljudima ili životinjama, odnosno sredstvo za zaštitu bilja, zaštićen temeljnim patentom koji je na snazi,

b) da je izdano odobrenje za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja, i da je ono na snazi,

c) da temeljni patent za lijek namijenjen ljudima ili životinjama, odnosno sredstvo za zaštitu bilja, nije već bio predmetom svjedodžbe,

d) da je prijava za temeljni patent podnesena u Bosni i Hercegovini nakon 27. kolovoza 2002. godine,

e) da je prvo odobrenje za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja, izdano nakon datuma odreĎenog za primjenu ovoga Zakona.

Članak 61. (Rok za podnošenje zahtjeva)

Zahtjev za izdavanje svjedodžbe podnosi se Institutu u roku od šest mjeseci od datuma izdavanja odobrenja iz članka 60. točka b) ovoga Zakona za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja, a ako je odobrenje izdano prije priznanja temeljnoga patenta, u roku od šest mjeseci od datuma objave podatka o priznanju patenta iz članka 48. ovoga Zakona.

Članak 62. (Trajanje zaštite)

(1) Prava stečena svjedodžbom mogu trajati onoliko vremena koliko je proteklo od dana podnošenja prijave temeljnoga patenta do dana izdavanja prvog odobrenja za stavljanje u promet lijeka namijenjenog ljudima ili životinjama, odnosno sredstva za zaštitu bilja, koji je zaštićen tim patentom, umanjen za pet godina.

(2) Svjedodžba može trajati najdulje pet godina od njezina stupanja na snagu.

(3) Trajanje svjedodžbe odreĎeno je rješenjem Instituta.

Članak 63. (Objava i upis svjedodžbe u registar)

(1) Institut objavljuje u službenom glasilu podatke o podnesenom zahtjevu za izdavanje svjedodžbe, o donošenju rješenja o izdavanju svjedodžbe, odnosno odbijanju zahtjeva za izdavanje svjedodžbe, i o prestanku važenja svjedodžbe. Podaci koji se objavljuju pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

(2) Podaci u vezi s postupkom povodom zahtjeva za izdavanje svjedodžbe, te o njezinome trajanju upisat će se u odgovarajući registar sukladno odredbama provedbenog propisa.

Članak 64. (Odnos prema konsenzualnom patentu)

Odredbe čl. 58. - 63. ovoga Zakona ne primjenjuju se na konsenzualni patent.

DIO SEDMI - IZUM STVOREN U RADNOM ODNOSU

Članak 65. (Izum stvoren u radnom odnosu)

Pravo na podnošenje prijave patenata za izum stvoren u okviru radnog odnosa ureĎuje se posebnim propisom, općim aktima poslodavca ili ugovorom o radu.

DIO OSMI - SADRŢAJ I OPSEG PATENTA

Članak 66. (Isključiva prava iz patenta)

(1) Bez suglasnosti nositelja patenta svakoj drugoj osobi zabranjeno je:

a) izraĎivati, nuditi na prodaju, prodavati, rabiti, izvoziti ili uvoziti i skladištiti u te svrhe proizvod koji je izraĎen prema zaštićenom izumu,

b) primjenjivati postupak koji je predmetom zaštićenog izuma ili nuditi njegovu primjenu,

c) nuditi na prodaju, prodavati, rabiti, izvoziti ili uvoziti i skladištiti u te svrhe proizvod koji je izravno dobiven postupkom koji je predmetom zaštićenog izuma.

(2) Bez suglasnosti nositelja patenta svakoj drugoj osobi zabranjeno je i nuĎenje i isporučivanje proizvoda (tvari, smjese, dijela ureĎaja) koji čini bitni element zaštićenoga izuma osobama koje nisu ovlaštene za iskorištavanje toga izuma, ako je ponuĎaču ili isporučitelju poznato, ili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato, da je taj proizvod namijenjen za stavljanje u funkciju tuĎeg zaštićenog izuma.

(3) Odredbe stavka (2) ovoga članka ne primjenjuju se ako je proizvod koji se nudi ili isporučuje uobičajen na tržištu, osim kada ponuĎač ili isporučitelj potiče druge osobe na poduzimanje radnji iz stavka (1) ovoga članka.

(4) U nedostatku dokaza o oprečnom, smatrat će se da je proizvod dobiven zaštićenim postupkom ako je nov ili ako je vjerojatno da je proizvod dobiven zaštićenim postupkom i da nositelj patenta nije mogao, unatoč razumnome trudu, utvrditi koji je postupak stvarno korišten. Vjerojatnost da je proizvod dobiven zaštićenim postupkom postoji osobito kada je zaštićeni postupak jedini poznati postupak.

Članak 67. (Isključiva prava s obzirom na patent iz područja biotehnologije)

(1) Ako je patentom zaštićen biološki materijal koji sadrži posebna obilježja koja proizlaze iz toga izuma, isključiva prava iz članka 66. st. (1) i (2) ovoga Zakona odnosit će se i na bilo koji biološki materijal koji je izveden iz toga biološkog materijala rasploĎivanjem ili umnožavanjem u istovjetnome ili različitome obliku s istovjetnim obilježjima.

(2) Ako je patentom zaštićen postupak koji omogućuje proizvodnju biološkog materijala koji sadrži posebna obilježja koja proizlaze iz izuma, isključiva prava iz članka 66. st. (1) i (2) ovoga Zakona odnosit će se i na biološki materijal dobiven izravno tim postupkom, kao i na bilo koji biološki materijal koji je izveden iz toga biološkog materijala rasploĎivanjem ili umnožavanjem u istovjetnome ili različitome obliku s istovjetnim obilježjima.

(3) Ako je patentom zaštićen proizvod koji sadrži ili se sastoji od genetske informacije, isključiva prava iz članka 66. st. (1) i (2) ovoga Zakona odnosit će se i na cjelokupan materijal u koji je taj proizvod ugraĎen i u kojem je sadržana genetska informacija i obavlja svoju funkciju, osim ljudskoga tijela, raznih stupnjeva njegova oblikovanja i razvoja, ili jednostavnog otkrića jednoga od njegovih elemenata, uključujući sekvencu ili djelomičnu sekvencu gena.

Članak 68. (Opseg isključivih prava)

(1) Opseg isključivih prava nositelja patenta odreĎen je patentnim zahtjevima koji su konačno prihvaćeni u postupku za priznanje patenta, pri čemu će opis i crteži služiti za tumačenje patentnih zahtjeva. Pojmovi rabljeni u patentnim zahtjevima nisu strogo ograničeni na doslovno značenje riječi, niti će se opis i crteži uzimati u obzir samo u svrhu objašnjavanja nejasnoća u patentnim zahtjevima. Patentne zahtjeve ne treba shvatiti ni kao upute prema kojima se opseg isključivih prava može protezati na ono što bi na temelju opisa i crteža stručnjak u području tehnike mogao zaključiti da je namjeravani opseg zaštite.

(2) U vremenskom razdoblju od datuma objave prijave patenta do priznanja patenta opseg zaštite odreĎen je patentnim zahtjevima iz prijave patenta objavljene sukladno ovome Zakonu, ali patentom, onakvim kakav je konačno priznat ili izmijenjen nakon provedenoga postupka poništenja u kojem je djelomično poništen, retroaktivno se odreĎuju prava iz prijave patenta, pod uvjetom da opseg zaštite time nije proširen.

Članak 69. (Prava iz prijave patenta i prava iz konsenzualnog patenta)

(1) Objavom prijave sukladno članku 37. ovoga Zakona podnositelj prijave patenta stječe privremena prava na temelju kojih može zahtijevati naknadu štete od bilo koje treće strane koja je u vremenskom razdoblju od datuma objave prijave patenta do datuma objave podatka o priznanju patenta iskorištavala izum protivno čl. 66. i 67. ovoga Zakona, što bi nakon priznanja patenta moglo biti zabranjeno.

(2) Prijava patenta koja je odbijena, odbačena, povučena ili se smatra povučenom ne proizvodi učinke propisane odredbom stavka (1) ovoga članka.

(3) Nositelj konsenzualnog patenta ima prava iz stavka (1) ovoga članka.

POGLAVLJE I. PROMET PRAVA

Članak 70. (Prijenos prava i licencija)

(1) Patent može biti predmetom ugovora o potpunom ili djelomičnom prijenosu prava, kao i predmetom ugovora o licenciji.

(2) Ugovorom o licenciji ustupa se pravo na iskorištavanje zaštićenog izuma.

(3) Ugovor o prijenosu prava kao i ugovor o licenciji sklapaju se uz uvjete i na način koji su propisani posebnim propisima kojima se ureĎuje pitanje obveznih odnosa.

(4) Za sklapanje ugovora o prijenosu prava kao i ugovora o licenciji potreban je pristanak svih nositelja prava.

(5) Prijenos prava i licencija imaju učinak prema trećim osobama od datuma upisa u Registar prijava patenata, odnosno Registar patenata.

(6) Upis licencije u Registar iz stavka (5) ovoga članka obavlja se na zahtjev jedne od ugovornih stranaka i objavljuje u službenom glasilu.

(7) Odredbe ovoga članka na odgovarajući se način primjenjuju i na sklapanje ugovora o prijenosu kao i ugovora o licenciji koji za predmet imaju prava iz prijave patenta, konsenzualnog patenta i svjedodžbe o dodatnoj zaštiti.

(8) Rješenje o odbijanju zahtjeva za priznanje patenta nema retroaktivni učinak na ugovor o prijenosu prava iz prijave, odnosno ugovor o licenciji ako je i u mjeri u kojoj je taj ugovor proveden, osim ako je prenositelj odnosno davatelj licencije postupao nesavjesno.

(9) Upis u Registar i objava iz stavka (6) ovoga članka pobliže se ureĎuju provedbenim propisom.

Članak 71. (Zalog i ovrha)

(1) Patent može biti predmetom založnoga prava i predmetom ovrhe.

(2) Na zahtjev založnoga vjerovnika ili založnoga dužnika, založno pravo upisuje se u Registar patenata. Utemeljenje založnoga prava ima učinak prema trećima od dana upisa u Registar patenata.

(3) Sud koji provodi ovrhu po službenoj dužnosti bez odgode obavještava Institut o pokrenutoj ovrsi na patentu u svrhu upisa ovrhe u Registar patenata. Upis ovrhe u Registar patenata provodi se na teret ovrhovoditelja.

(4) Odredbe ovoga članka na odgovarajući se način primjenjuju i na utemeljenje založnoga prava i ovrhu na pravu iz prijave patenta, konsenzualnoga patenta i svjedodžbe o dodatnoj zaštiti.

Članak 72. (Stečaj)

POGLAVLJE II. OGRANIĈENJE UĈINKA PATENTA

Članak 73. (Iznimke od isključivih prava)

Isključivo pravo nositelja patenta ne odnosi se na:

a) radnje kojima se izum iskorištava u osobne i nekomercijalne svrhe,

b) radnje koje se poduzimaju u svrhu istraživanja i razvoja te pokusa, koje se odnose na predmet zaštićenog izuma, uključujući radnje potrebne za dobivanje registracije ili odobrenja za stavljanje na tržište proizvoda koji je lijek namijenjen ljudima ili životinjama ili medicinski proizvod,

c) izravnu i pojedinačnu pripremu lijeka u ljekarni na temelju pojedinačnog liječničkog recepta i na postupke koji se odnose na tako pripremljeni lijek.

Članak 74. (Pravo ranije uporabe)

(1) Patent ne djeluje prema osobi koja je prije datuma podnošenja ili prije datuma priznatoga prava prvenstva prijave patenta u dobroj vjeri u Bosni i Hercegovini i u sklopu svojih gospodarskih aktivnosti rabila ili izraĎivala proizvod prema zaštićenom izumu, ili je obavila stvarne i ozbiljne pripreme za takvo iskorištavanje izuma.

(2) Osoba iz stavka (1) ovoga članka ima pravo, bez suglasnosti nositelja patenta, nastaviti iskorištavati izum u opsegu u kojem ga je iskorištavala ili pripremila za iskorištavanje do datuma podnošenja prijave patenta za navedeni izum.

(3) Pravo iz stavka (2) ovoga članka može se prenijeti ili naslijediti samo s procesom rada i proizvodnim pogonom u kojem je pripremljeno ili započelo iskorištavanje izuma.

Članak 75. (Ograničenje učinka s obzirom na patent u području biotehnologije)

(1) Isključiva prava koja proizlaze iz odredbe članka 67. ovoga Zakona neće se odnositi na biološki materijal dobiven rasploĎivanjem i umnožavanjem biološkog materijala koji je na tržište Bosne i Hercegovine pustio nositelj patenta ili uz njegovu suglasnost, pri čemu rasploĎivanje i umnožavanje nužno proizlaze iz primjene radi koje je biološki materijal stavljen na tržište, pod uvjetom da se dobiveni materijal kasnije ne rabi za daljnje rasploĎivanje i umnožavanje.

(2) Iznimno od odredbe članka 67. ovoga Zakona, prodajom ili nekim drugim načinom komercijalne uporabe materijala za umnožavanje biljaka poljoprivredniku od nositelja patenta ili uz njegov pristanak, a u poljoprivredne svrhe, poljoprivrednik stječe ovlast rabiti proizvode svoje berbe za rasploĎivanje ili za umnožavanje na svojem poljoprivrednome gospodarstvu.

(3) Iznimno od odredbe članka 67. ovoga Zakona, prodajom ili nekim drugim načinom komercijalne uporabe rasplodne stoke ili drugog životinjskog reprodukcijskoga materijala poljoprivredniku od nositelja patenta ili uz njegov pristanak, poljoprivrednik stječe ovlast koristiti zaštićenu stoku u poljoprivredne svrhe, čime je ujedno obuhvaćeno i raspolaganje životinjom, odnosno drugim životinjskim reprodukcijskim materijalom u svrhu obavljanja vlastitih poljoprivrednih aktivnosti, ali ne i prodaja u okviru ili u svrhu djelatnosti komercijalne reprodukcije.

Članak 76. (Iscrpljenje prava)

Stavljanjem u promet nositelja patenta, ili uz njegovu izričitu suglasnost, na području Bosne i Hercegovine proizvoda koji je izraĎen prema zaštićenom izumu ili proizvoda koji je izravno dobiven postupkom koji je predmet izuma, iscrpljuju se za područje Bosne i Hercegovine isključiva prava stečena patentom glede toga proizvoda.

Članak 77. (Vozila u meĎunarodnom prometu)

Uporaba proizvoda izraĎenih prema zaštićenom izumu u konstrukciji ili opremi plovila, zrakoplova ili kopnenog vozila koje pripada nekoj od država članica Pariške unije ili članica WTO-a ne smatra se povredom patenta kada se to prijevozno sredstvo privremeno ili slučajno naĎe na teritoriju Bosne i Hercegovine, pod uvjetom da ugraĎeni proizvod služi isključivo za potrebe toga prijevoznoga sredstva.

Članak 78. (Ograničenje učinka prava iz prijave patenta, konsenzualnog patenta i svjedodžbe o dodatnoj

zaštiti)

Odredbe čl. 73. - 77. ovoga Zakona primjenjuju se, kada je to moguće i na odgovarajući način, i na prava iz prijave patenta, konsenzualni patent i svjedodžbu o dodatnoj zaštiti.

Članak 79. (Prisilna licencija)

(1) Ako nositelj prava odbija ustupiti pravo na gospodarsko iskorištavanje zaštićenoga izuma u Bosni i Hercegovini ili postavlja nerazumne uvjete za takvo ustupanje a nije poduzeo učinkovite i ozbiljne pripreme za njegovo iskorištavanje u Bosni i Hercegovini, Sud Bosne i Hercegovine, na zahtjev zainteresirane osobe, može izdati prisilnu licenciju. U tom slučaju nositelj prava mora u najkraćem mogućem roku biti obaviješten o izdavanju prisilne licencije.

(2) Zahtjev za izdavanje prisilne licencije iz stavka (1) ovoga članka može se podnijeti nakon isteka roka od četiri godine od datuma podnošenja prijave patenta ili nakon isteka roka od tri godine od datuma priznanja patenta, ovisno o tomu koji od ova dva roka istječe kasnije.

(3) Prisilna licencija može se izdati samo ako je podnositelj zahtjeva iz stavka (2) ovoga članka bezuspješno, u razumnom vremenu, pokušao dobiti suglasnost od nositelja patenta za iskorištavanje zaštićenoga izuma pod razumnim tržišnim uvjetima.

(4) Prisilna licencija ne može se izdati ako nositelj patenta dokaže postojanje zakonskih razloga koji opravdavaju neiskorištavanje ili nedostatno iskorištavanje zaštićenoga izuma.

(5) Nositelju patenta koji ne može iskorištavati svoj zaštićeni izum bez povrede tuĎega patenta, na obrazloženi zahtjev, Sud Bosne i Hercegovine može izdati prisilnu licenciju za tuĎi patent.

(6) Prisilna licencija iz stavka (5) ovoga članka može se izdati pod uvjetom da:

a) patent podnositelja zahtjeva iz stavka (2) ovoga članka predstavlja značajan tehnološki napredak, koji je od posebnoga gospodarskog značaja glede izuma zaštićenog patentom za koji se traži prisilna licencija i

b) nositelj patenta za koji se traži prisilna licencija ima pod razumnim uvjetima pravo na uzajamnu licenciju.

(7) Prisilna licencija ne može biti isključiva, a njezin opseg i njezino trajanje vezani su isključivo uz razloge zbog kojih je izdana.

(8) Prisilna licencija može se prenositi samo zajedno s proizvodnim pogonom, odnosno njegovim dijelom u kojem se iskorištava izum za koji je izdana.

(9) Prisilna licencija odobrava se prvenstveno za opskrbu domaćeg tržišta, osim ako je nužno ispravljanje postupaka za koje je sudskim ili administrativnim postupkom utvrĎeno da su protivni tržišnom natjecanju.

(10) Sud Bosne i Hercegovine će na obrazloženi zahtjev zainteresirane osobe ukinuti prisilnu licenciju ako i kada okolnosti koje su dovele do njezina odobrenja prestanu postojati i ne postoji mogućnost da bi ponovno mogle nastupiti, ali uz uvjet zaštite legitimnih prava stjecatelja prisilne licencije.

(11) Nositelj patenta ima pravo na naknadu uzimajući u obzir ekonomsku vrijednost licencije i potrebu za ispravljanjem postupaka protivnih tržišnom natjecanju.

(12) Prisilna licencija iz stavka (5) ovoga članka je neprenosiva, osim u slučaju istodobnog prijenosa patenta za koji je izdana.

(13) Odredbe st. (5), (6) i (12) ovoga članka na odgovarajući se način primjenjuju i na pravo zaštite biljne sorte.

Članak 80.

(Prisilna licencija u javnome interesu)

(1) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara) može izdati prisilnu licenciju ako je iskorištavanje patentom zaštićenoga izuma nužno uslijed izvanrednih stanja na nacionalnoj razini u svrhu:

a) sigurnosti države,

b) zaštite javnoga interesa u području zdravstva i prehrane,

c) zaštite i unapreĎivanja čovjekova okoliša,

d) posebnoga interesa za pojedinu gospodarsku granu ili kada je nužno ispravljanje postupaka za koje je sudskim ili administrativnim postupkom utvrĎeno da su protivni tržišnom natjecanju.

(2) U slučaju poluvodičke tehnologije prisilna licencija može se izdati samo u slučajevima iz stavka (1) ovoga članka.

(3) U slučajevima iz stavka (1) ovoga članka odredba članka 79. stavak (3) ovoga Zakona se ne primjenjuje.

DIO DEVETI - MEĐUNARODNA PRIJAVA PREMA UGOVORU O SURADNJI NA PODRUĉJU PATENATA (PCT)

Članak 81. (MeĎunarodna prijava patenta)

(1) MeĎunarodna prijava je prijava koja se podnosi sukladno Ugovoru u suradnji na području patenata (u daljnjem tekstu: PCT). Svako pozivanje na PCT u ovome dijelu Zakona ujedno se smatra pozivanjem i na odredbe Pravilnika sukladno PCT-u.

(2) Na meĎunarodne prijave koje se Institutu podnose kao prijamnom uredu ili u kojima je Institut naveden kao naznačeni ili izabrani ured primjenjuju se odredbe PCT-a, ovoga Zakona i propisa donesenih na temelju ovoga Zakona.

Članak 82. (MeĎunarodna prijava patenta koja se Institutu podnosi kao prijamnom uredu)

(1) MeĎunarodna prijava može se Institutu podnijeti kao prijamnom uredu ako je podnositelj prijave državljanin Bosne i Hercegovine ili fizička osoba koja u Bosni i Hercegovini ima prebivalište ili pravna osoba koja ima svoje sjedište u Bosni i Hercegovini.

(2) Za podnošenje meĎunarodne prijave iz stavka (1) ovoga članka plaćaju se propisana pristojba i troškovi postupka sukladno članku 15. ovoga Zakona za prosljeĎivanje MeĎunarodnome uredu, u roku utvrĎenom odredbama PCT-a.

Članak 83. (MeĎunarodna prijava patenta koja se Institutu podnosi kao naznačenom ili izabranom uredu)

(1) MeĎunarodna prijava u kojoj je Bosna i Hercegovina, sukladno odredbama PCT-a, naznačena ili izabrana radi priznanja nacionalnog patenta, za koju su plaćeni pristojba i naknada troškova, podnosi se Institutu na jednom od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini najkasnije do isteka 34 mjeseca, računajući od meĎunarodnoga datuma podnošenja, odnosno datuma prvenstva ako je u meĎunarodnoj prijavi zahtijevano prvenstvo sukladno članku 8. PCT-a.

(2) MeĎunarodna prijava koja je Institutu podnesena kao naznačenome ili izabranome uredu objavljuje se u službenom glasilu na način predviĎen u članku 37. ovoga Zakona.

(3) Privremena prava propisana odredbom članka 69. ovoga Zakona podnositelj meĎunarodne prijave iz stavka (1) ovoga članka stječe datumom objave prijave patenta na jednom od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini.

(4) Za meĎunarodne prijave iz stavka (1) ovoga članka rok u kojem se može podnijeti jedan od zahtjeva iz članka 38. ovoga Zakona počinje teći od datuma objave u službenom glasilu.

(5) MeĎunarodna prijava objavljena prema članku 21. PCT-a neće se smatrati tehničkim stanjem sukladno odredbi članka 8. stavak (3) ovoga Zakona sve dok se ne ispune uvjeti predviĎeni odredbom stavka (1) ovoga članka.

DIO DESETI - PROŠIRENI EUROPSKI PATENT (EPC)

Članak 84. (Proširenje učinka europskoga patenta)

(1) Europska prijava patenta i europski patent koji su prošireni na Bosnu i Hercegovinu, sukladno odredbama ovoga dijela, imaju jednak učinak i podložni su istim uvjetima kao i nacionalna prijava patenta i nacionalni patent prema ovome Zakonu.

(2) Prema ovome Zakonu:

a) europska prijava patenta znači prijavu europskoga patenta podnesenu prema Europskoj patentnoj konvenciji (u daljnjem tekstu: EPC), kao i meĎunarodnu prijavu podnesenu prema PCT-u za koju Europski patentni ured (u daljnjem tekstu: EPO) obavlja poslove kao naznačeni ili izabrani ured i u kojoj je Bosna i Hercegovina naznačena,

b) prošireni europski patent znači europski patent priznat od EPO-a na temelju europske prijave patenta za koju je zahtijevano proširenje na Bosnu i Hercegovinu,

c) nacionalna prijava patenta znači prijavu patenta podnesenu Institutu prema ovome Zakonu,

d) nacionalni patent znači patent priznat na temelju nacionalne prijave patenta.

Članak 85. (Zahtjev za proširenje)

(1) Europska prijava patenta i europski patent priznat na temelju te prijave proširuju se na Bosnu i Hercegovinu na zahtjev podnositelja prijave. Smatra se da je zahtjev za proširenje podnesen za svaku europsku prijavu patenta koja je podnesena datumom stupanja na snagu Sporazuma o suradnji i proširenju izmeĎu Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Europske patentne organizacije ("Službeni glasnik BiH - MeĎunarodni ugovori", broj 2/04; stupio na snagu 1. prosinca 2004.) ili nakon toga datuma.

(2) Institut će, što je moguće prije, objaviti u službenome glasilu informaciju o svakom zahtjevu za proširenje nakon što ga EPO obavijesti da je plaćena propisana pristojba za proširenje, ali ne prije isteka roka od 18 mjeseci od datuma podnošenja ili, kada je zahtijevano prvenstvo, od najranijeg datuma prvenstva.

(3) Zahtjev za proširenje može se povući u svako doba. Zahtjev se smatra povučenim ako propisana pristojba za proširenje nije plaćena u roku, ili ako je europska prijava patenta konačno odbijena, ili povučena, ili se smatra povučenom. Institut će informacije o promjenama objaviti u službenom glasilu što je moguće prije, ako je zahtjev za proširenje već objavljen sukladno stavku (2) ovoga članka.

(4) Način i sadržaj objave sukladno st. (2) i (3) ovoga članka pobliže se ureĎuju posebnim propisom.

Članak 86. (Pristojba za proširenje)

(1) Pristojba za proširenje, prema članku 85. ovoga Zakona, plaća se EPO-u u rokovima koji su predviĎeni u EPC-u za plaćanje pristojbe za naznaku.

(2) Pristojba za proširenje može se uredno platiti i nakon isteka roka iz stavka (1) ovoga članka u dodatnom roku od dva mjeseca, pod uvjetom da se u tome roku plati u iznosu uvećanom za 50%.

(3) Na plaćanje pristojbi za proširenje na odgovarajući se način primjenjuju pravila EPC-a koja se odnose na pristojbe. Za uredno plaćene pristojbe za proširenje ne postoji mogućnost povrata.

Članak 87. (Učinci europskih prijava patenata)

(1) Europska prijava patenta, kojoj je utvrĎen datum podnošenja, ekvivalentna je urednoj nacionalnoj prijavi patenta s pravom prvenstva zahtijevanim za europsku prijavu patenta, kada je priznato, bez obzira na ishod provedenog postupka.

(2) Objavljena europska prijava patenta privremeno daje istu zaštitu kakvu daje i objavljena nacionalna prijava patenta prema članku 69. ovoga Zakona, od datuma kada je podnositelj prijave dostavio prijevod patentnih zahtjeva objavljene europske prijave patenta na jedan od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini osobi koja se koristi tim izumom u Bosni i Hercegovini.

(3) Smatra se da europska prijava patenta od početka nije imala učinke navedene u stavku (2) ovoga članka ako je zahtjev za proširenje povučen ili se smatra povučenim.

Članak 88. (Učinci proširenih europskih patenata)

(1) Prošireni europski patent, sukladno odredbama st. (2) - (6) ovoga članka, od datuma objave podatka o njegovu priznavanju od EPO-a daje ista prava koja bi bila dana i nacionalnim patentom priznatim ovim Zakonom.

(2) U roku od tri mjeseca od datuma objave podatka o priznavanju europskoga patenta, nositelj patenta mora dostaviti Institutu zahtjev za upis proširenog europskoga patenta u Registar patenata, patentni spis europskoga patenta kako je objavljen u službenome glasilu EPO-a, prijevod patentnih zahtjeva na jedan od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini i platiti pristojbu i troškove postupka za objavu i tiskanje prijevoda spisa europskoga patenta na jedan od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini, sukladno posebnom propisu.

(3) Ako kao ishod prigovora podnesenog EPO-u europski patent ostane na snazi s izmijenjenim patentnim zahtjevima, nositelj patenta mora dostaviti Institutu prijevod izmijenjenih patentnih zahtjeva na jedan od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini i platiti propisanu pristojbu i troškove postupka za objavu u službenom glasilu u roku od tri mjeseca od datuma objavljivanja podatka o odluci da europski patent ostaje na snazi s izmijenjenim patentnim zahtjevima.

(4) Ako tekst patentnih zahtjeva sadrži pozivne oznake uporabljene u crtežima, ti se crteži moraju priložiti uz prijevod naveden u st. (2) i (3) ovoga članka.

(5) Institut u službenom glasilu Instituta objavljuje, što je moguće prije, podatak o svakom prijevodu koji je uredno podnesen prema stavku (2) odnosno (3) ovoga članka. Sadržaj objave pobliže se ureĎuje provedbenim propisom.

(6) Ako prijevod iz stavka (2) odnosno (3) ovoga članka nije podnesen u propisanom roku ili ako propisana pristojba i troškovi postupka nisu plaćeni u odreĎenom roku, smatra se da prošireni europski patent od početka ne vrijedi. članak 122. EPC-a primjenjuje se na odgovarajući način.

(7) Smatra se da prošireni europski patent i prijava na kojoj se temelji od početka nisu imali učinke navedene u stavku (1) ovoga članka i članku 87. stavak (2) ovoga Zakona u opsegu u kojem je taj patent proglašen nevažećim u postupku po prigovoru pred EPO-om.

(8) Institut upisuje podatak o upisu proširenog europskoga patenta u Registar patenata iz članka 45. ovoga Zakona.

(9) Upis u Registar pobliže se ureĎuje provedbenim propisom.

Članak 89. (Vjerodostojan tekst europske prijave patenta ili europskoga patenta)

(1) Tekst europske prijave patenta ili europskoga patenta koji je sastavljen na jeziku na kojem se vodi postupak pred EPO-om vjerodostojan je tekst u bilo kojem postupku u Bosni i Hercegovini.

(2) Ako prijevod na jedan od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini daje zaštitu užu od zaštite koju daje proširena europska prijava patenta ili prošireni europski patent, prijevod propisan člankom 88. stavak (2) ovoga Zakona smatrat će se vjerodostojnim, osim u postupcima za poništenje patenta.

(3) Podnositelj prijave ili nositelj patenta mogu, u bilo koje vrijeme, podnijeti ispravljeni prijevod patentnih zahtjeva prijave europskoga patenta ili europskoga patenta. Ispravljeni prijevod neće imati bilo kakvog pravnog učinka dok ga ne objavi Institut.

(4) Svaka osoba koja se u dobroj vjeri koristi izumom ili koja je obavila učinkovite i ozbiljne pripreme za korištenje izuma, a čije korištenje ne bi predstavljalo povredu prava iz prijave ili patenta u izvornom prijevodu, nakon što ispravljeni prijevod počne proizvoditi učinak, može nastaviti takvo korištenje u okviru svojeg poslovanja ili za potrebe svojeg poslovanja bez plaćanja naknade.

Članak 90. (Prava ranijega datuma)

(1) Europska prijava patenta za koju je plaćena pristojba za proširenje i prošireni europski patent imaju, u odnosu na prijavu podnesenu izravno Institutu (u daljnjem tekstu: nacionalna prijava) i patent priznat na temelju takve prijave (u daljnjem tekstu: nacionalni patent), isti učinak na tehničko stanje kao i nacionalna prijava patenta i nacionalni patent.

(2) Nacionalna prijava patenta i nacionalni patent imaju, u odnosu na prošireni europski patent, isti učinak na tehničko stanje koji imaju i u odnosu na nacionalni patent.

Članak 91. (Istodobna zaštita)

Ako prošireni europski patent i nacionalni patent imaju isti datum podnošenja ili ako je zatraženo pravo prvenstva, isti je datum prvenstva priznat istoj osobi ili njezinu pravnom sljedniku, nacionalni patent nema učinak u opsegu u kojem pokriva isti izum kao i prošireni europski patent od datuma kada je istekao rok za podnošenje prigovora na priznati europski patent, a u slučaju da prigovor nije podnesen, od datuma kada je donesena konačna odluka u postupku povodom prigovora da europski patent ostaje na snazi.

Članak 92. (Pristojbe za održavanje proširenih europskih patenata)

(1) Pristojbe i troškovi postupka za održavanje proširenih europskih patenata plaćaju se Institutu za godine koje slijede nakon godine u kojoj je objavljen podatak o priznanju europskoga patenta.

(2) članak 141. stavak (2) EPC-a primjenjuje se na odgovarajući način.

DIO JEDANAESTI - PROGLAŠAVANJE RJEŠENJA O PRIZNANJU PATENTA NIŠTAVIM

Članak 93. (Razlozi za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim)

Rješenje o priznanju patenta može se proglasiti ništavim u svako doba po službenoj dužnosti ili na prijedlog zainteresirane osobe ili pravobranitelja BiH ili ombudsmana BiH ako je priznat:

a) za predmet zaštite koji se, u smislu članka 6. stavak (6) i članka 7. ovoga Zakona, ne može zaštititi patentom,

b) za izum koji, na datum podnošenja prijave patenta, odnosno na datum priznatoga prvenstva, nije bio nov ili nije imao inventivnu razinu,

c) za izum koji nije industrijski primjenjiv,

d) za izum koji nije otkriven na dostatno jasan i detaljan način, tako da ga stručna osoba iz odgovarajućeg područja tehnike može izvesti, uključujući i slučaj nedostupnosti živog biološkog materijala u mjerodavnoj ustanovi,

e) za predmet zaštite koji izlazi izvan sadržaja prijave patenta kakva je podnesena ili ako je patent priznat na temelju izdvojene prijave koja izlazi izvan sadržaja prijave kakva je podnesena,

f) na ime osobe koja nije imala pravo na patentnu zaštitu izuma.

Članak 94. (Prijedlog za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim)

(1) Postupak za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim pokreće se podnošenjem prijedloga Institutu.

(2) Prijedlog iz stavka (1) ovoga članka mora sadržavati podatke o podnositelju prijedloga, nositelju patenta, broj rješenja i registarski broj patenta, razloge zbog kojih se predlaže proglašavanje patenta ništavim s potrebnim dokazima.

Članak 95. (Postupak povodom prijedloga za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim)

(1) Ako prijedlog za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim nije sastavljen sukladno odredbi članka 94. stavak (2) ovoga Zakona ili ako nisu plaćeni pristojba i troškovi postupka sukladno članku 15. ovoga Zakona, Institut poziva podnositelja da u roku od mjesec dana od dana primitka poziva otkloni nedostatke.

(2) Ako podnositelj ne uredi prijedlog u roku odreĎenom u stavku (1) ovoga članka, Institut odbacuje prijedlog.

(3) Uredan prijedlog Institut dostavlja nositelju patenta i poziva ga da dostavi svoj odgovor u roku koji ne može biti kraći od jednog mjeseca niti dulji od dva mjeseca od dana njegova primitka.

(4) U postupku za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim Institut poziva stranke da u roku iz stavka (3) ovoga članka dostave svoje primjedbe na podneske druge stranke. Kada je potrebno, Institut ujedno poziva nositelja patenta da podnese opis, patentne zahtjeve i crteže u izmijenjenom obliku, pod uvjetom da predmet zaštite ne izlazi izvan sadržaja patenta kakav je priznat.

(5) Prije donošenja odluke o održavanju u vrijednosti patenta u izmijenjenom obliku, Institut obavještava stranke da namjerava održati u vrijednosti patent kako je izmijenjen u postupku proglašenja ništavim i poziva ih da u roku iz stavka (3) ovoga članka podnesu obrazložene primjedbe ako nisu suglasne s tekstom na temelju kojeg namjerava održati patent u vrijednosti. Ako se stranke ne suglase s tim tekstom, postupak za proglašenje rješenja o priznanju patenta ništavim može se nastaviti.

(6) Ako su stranke suglasne s tekstom na temelju kojeg Institut namjerava održati patent u vrijednosti ili se nisu očitovale po pozivu iz stavka (5) ovoga članka, Institut poziva nositelja patenta da u roku od mjesec dana od primitka poziva plati pristojbu i troškove postupka za tiskanje novog patentnog spisa. Ako pristojba i troškovi postupka ne budu plaćeni, rješenje o priznanju patenta proglašava se ništavim u granicama prijedloga.

(7) Institut može, na obrazloženi zahtjev, produljiti rokove iz ovoga članka za vrijeme koje smatra opravdanim, ali najviše za dva mjeseca.

(8) Ako to ocijeni nužnim radi utvrĎivanja činjenica bitnih za donošenje odluke, Institut može održati usmenu raspravu.

(9) Ako je podnesen prijedlog za proglašenje rješenja o dodjeli konsenzualnog patenta ništavim i kada su priloženi dokazi iz članka 94. stavak (2) ovoga Zakona dostatni za vjerojatnost da konsenzualni patent ne ispunjava uvjete iz članka 41. ovoga Zakona, odgovor na poziv iz stavka (3) ovoga članka mora sadržavati i zahtjev za provedbu postupka potpunog ispitivanja.

(10) Ako podnositelj prijedloga za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim tijekom postupka odustane od prijedloga, Institut može nastaviti postupak po službenoj dužnosti.

(11) Odredbe ovoga članka primjenjuju se na odgovarajući način i kada se nositelj odrekao patenta ili je patent prestao vrijediti, a analogno se primjenjuju i na svjedodžbu o dodatnoj zaštiti.

Članak 96. (Rješenje o prijedlogu za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim)

(1) Na temelju rezultata provedenog postupka Institut donosi rješenje o proglašavanju rješenja o priznanju patenta ništavim, u potpunosti ili djelomično, ili rješenje kojim se prijedlog odbija.

(2) Prijava patenta i patent priznat na temelju te prijave od početka neće imati učinke navedene u čl. 66. do 68. ovoga Zakona u mjeri u kojoj je rješenje o priznanju patenta proglašeno ništavim ili nevažećim.

(3) Proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim nema retroaktivni učinak na pravomoćne sudske odluke u vezi s utvrĎivanjem povrede prava, kao ni na sklopljene ugovore o prijenosu prava, odnosno ustupanju licencije, ako su i u mjeri u kojoj su ti ugovori provedeni pod uvjetom da je tužitelj, odnosno nositelj prava patenta postupao savjesno.

DIO DVANAESTI - POSTUPAK POVODOM ŢALBE

Članak 97. (Pravo na žalbu)

(1) Protiv odluka Instituta donesenih u prvom stupnju stranka čijem zahtjevu nije udovoljeno u cijelosti ili u dijelu ima pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana primitka odluke.

(2) Druge stranke u postupku koji je okončan odlukom protiv koje se podnosi žalba imaju pravo biti stranke u žalbenom postupku.

Članak 98. (Sadržaj žalbe)

Osim podataka koje mora imati svaki podnesak, žalba mora sadržavati:

a) naznaku o odluci protiv koje se podnosi,

b) izjavu o tomu da se odluka pobija u cijelosti ili u odreĎenome dijelu,

c) razloge zbog kojih se žalba podnosi,

d) obrazloženje žalbe, te dokaze kojima podnositelj žalbe potvrĎuje svoje navode iz žalbe,

e) potpis podnositelja žalbe,

f) punomoć, ako se žalba podnosi posredstvom zastupnika.

Članak 99. (Povjerenstvo za žalbe Instituta)

(1) Povjerenstvo za žalbe Instituta za odlučivanje o žalbama protiv odluka Instituta (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo za žalbe) utemeljuje se kao neovisno tijelo za odlučivanje o žalbama sukladno odredbama ovoga Zakona.

(2) Povjerenstvo za žalbe ima tri člana, od kojih je jedan predsjedatelj, i tri zamjenika članova, od kojih je jedan zamjenik predsjedatelja. članove Povjerenstva za žalbe imenuje Vijeće ministara izmeĎu neovisnih stručnjaka u području prava industrijskog vlasništva i državnih službenika iz Instituta na način ureĎen odlukom Vijeća ministara.

(3) Sjedište Povjerenstva za žalbe je u sjedištu Instituta. Povjerenstvo za žalbe ima svoj pečat. Institut osigurava Povjerenstvu za žalbe radni prostor i potrebnu opremu za obavljanje njihovih zadaća. Institut osigurava uredske i druge administrativne poslove za Povjerenstvo za žalbe.

(4) Predsjedatelj Povjerenstva za žalbe (u daljnjem tekstu: predsjedatelj) upravlja radom Povjerenstva za žalbe. Ako sjednici ne može biti nazočan predsjedatelj ili član Povjerenstva za žalbe, zamjenjuje ga zamjenik predsjedatelja, odnosno zamjenik člana.

(5) Predsjedatelj i članovi Povjerenstva za žalbe neovisni su, nisu obvezani nikakvim uputama ravnatelja Instituta i svoje zadaće obavljaju nepristrano i sukladno zakonu i pravilima struke.

(6) Predsjedatelj i članovi Povjerenstva za žalbe imaju položaj neovisnih stručnjaka, a naknadu za svoj rad primaju sukladno provedbenom propisu o naknadama za rad Povjerenstva za žalbe Instituta i odluci Vijeća ministara.

(7) članovi Povjerenstva za žalbe i zamjenici članova koji su sudjelovali u donošenju odluke u prvostupanjskom postupku, ili kada postoje drugi razlozi za njihovo izuzimanje, ne mogu sudjelovati u postupku povodom žalbe u istome predmetu.

(8) Pojedinosti o radu Povjerenstva za žalbe ureĎuju se poslovnikom o radu koji donosi Povjerenstvo za žalbe.

Članak 100. (Odlučivanje o žalbi)

(1) Povjerenstvo za žalbe odlučuje na sjednicama, većinom glasova.

(2) Povjerenstvo za žalbe odlučuje na temelju podnesaka stranaka, a kada to smatra potrebnim, može odrediti održavanje usmene rasprave.

(3) Odredbe čl. 43. i 44. odnosno 97. ovoga Zakona na odgovarajući se način primjenjuju u rješavanju Povjerenstva za žalbe o žalbi.

DIO TRINAESTI - ZAŠTITA PRAVA

POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE

Članak 101. (Ovlaštene osobe)

(1) Osoba čija su prava, prema ovome Zakonu, povrijeĎena (u daljnjem tekstu: ovlaštenik) može tražiti zaštitu tih prava i naknadu štete od povreditelja tih prava prema općim pravilima o naknadi štete, ako ovim Zakonom nije drukčije odreĎeno.

(2) Jednaku zaštitu može tražiti ovlaštenik kada prijeti stvarna opasnost da će njegova prava iz ovoga Zakona biti povrijeĎena.

Članak 102. (Solidarnost ovlaštenika)

Ako je više osoba ovlašteno tražiti zaštitu prava, svaka od njih može tražiti zaštitu toga prava u cjelini.

POGLAVLJE II. GRAĐANSKOPRAVNA ZAšTITA

članak 103. (Tužbeni zahtjevi)

(1) Ako je isključivo pravo, prema ovome Zakonu, povrijeĎeno, nositelj toga prava može tužbom zahtijevati:

a) utvrĎivanje počinjene povrede,

b) zabranu daljnjeg činjenja počinjene povrede i budućih sličnih povreda prestankom ili suzdržavanjem od radnji koje to pravo povreĎuju,

c) uklanjanje stanja nastalog povredom prava,

d) povlačenje predmeta povrede iz gospodarskih tokova uz uvažavanje interesa trećih savjesnih osoba,

e) potpuno uklanjanje predmeta povrede iz gospodarskih tokova,

f) uništenje predmeta povrede,

g) uništenje sredstava koja su isključivo ili u pretežitoj mjeri namijenjena ili se rabe za činjenje povreda i koja su u vlasništvu povreditelja,

h) prepuštanje predmeta povrede nositelju prava uz naknadu troškova proizvodnje,

i) objavu presude o trošku tuženoga,

j) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka.

(2) Nositelj konsenzualnog patenta prije podnošenja tužbe iz stavka (1) ovoga članka mora raspolagati dokazom da je podnio zahtjev za priznanje patenta provedbom postupka potpunog ispitivanja prijave patenta.

(3) Pravo na podnošenje tužbe iz stavka (1) ovoga članka pripada i podnositelju prijave patenta koja je objavljena i stjecatelju isključive licencije.

(4) Pri odlučivanju o zahtjevima iz stavka (1) toč. c) do h) ovoga članka sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, osobito razmjer izmeĎu težine počinjene povrede i zahtjeva, kao i interes ovlaštenika za osiguravanje efektivne zaštite prava.

(5) U postupku protiv osoba čije su usluge bile korištene za povredu prava, a postojanje te povrede već je pravomoćno ustanovljeno u postupku prema trećoj osobi, pretpostavlja se da postoji povreda prava.

(6) Tužba iz stavka (1) ovoga članka može se podnijeti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu i povreditelja, ali ne nakon proteka roka od pet godina od dana počinjene povrede.

Članak 104. (Naknada štete)

(1) Za sve povrede prava iz ovoga Zakona vrijede opća pravila o naknadi štete i odgovornosti za štetu, ako ovim Zakonom nije drukčije odreĎeno.

(2) Povreditelj prava dužan je platiti nositelju prava odštetu u opsegu koji se odreĎuje prema općim pravilima o naknadi štete ili u opsegu koji odgovara ugovorenoj ili uobičajenoj naknadi za zakonitu uporabu predmeta zaštite.

Članak 105. (Penal)

(1) Ako je pravo nositelja koje proizlazi iz patenta povrijeĎeno namjerno ili krajnjom nepažnjom, nositelj prava može tražiti od povreditelja naknadu do trostrukoga iznosa ugovorene, a ako nije ugovorena, od odgovarajuće uobičajene naknade.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevu za plaćanje penala sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, a osobito opseg nastale štete, stupanj krivnje povreditelja, opseg ugovorene ili uobičajene naknade i preventivni cilj penala.

(3) Ako je nastala šteta veća od penala iz stavka (1) ovoga članka, nositelj prava ovlašten je tražiti razliku do iznosa naknade potpune štete.

Članak 106. (Nematerijalna šteta)

(1) Izumitelj ima pravo tužbom od suda zahtijevati da naloži upis njegova imena u prijavu patenta i u sve isprave koje se izdaju za patent, kao i u odgovarajuće registre Instituta, ako je u prijavi u statusu izumitelja navedena osoba koja nije izumitelj.

(2) Pravo na tužbu iz stavka (1) ovoga članka pripada i onome izumitelju zajedničkoga izuma koji nije naveden u prijavi patenta.

(3) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka može se istaknuti i zahtjev za objavljivanje pravomoćne presude na trošak tuženika.

(4) Rok za podnošenje tužbe iz st. (1) i (2) ovoga članka nije ograničen. Smrću izumitelja pravo na podnošenje tužbe stječu njegovi nasljednici.

(5) Neovisno o naknadi imovinske štete, kao i u slučaju kada takve štete nema, izumitelj može tražiti dosuĎivanje pravične novčane odštete za pretrpljenu duševnu bol zbog povrede moralnih prava. Pri odlučivanju o zahtjevu sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, a osobito intenzitet i trajanje duševne boli prouzročene povredom moralnoga prava.

(6) Zahtjev iz stavka (1) ovoga članka ne zastarijeva i nasljeĎuje se.

Članak 107. (Privremene mjere)

(1) Sud će odrediti privremenu mjeru radi osiguranja zahtjeva prema odredbama ovoga Zakona ako predlagatelj učini vjerojatnim:

a) da je nositelj prava iz ovoga Zakona i

b) da je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede.

(2) Nositelj prava mora učiniti vjerojatnim i jednu od sljedećih pretpostavki:

a) opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano,

b) da je privremena mjera potrebna u svrhu sprečavanja nastanka štete koju će kasnije biti teško popraviti, ili

c) da pretpostavljeni povreditelj izricanjem privremene mjere, koja bi se kasnije u postupku pokazala neopravdanom, ne bi pretrpio veće negativne posljedice od onih koje bi bez izricanja takve privremene mjere pretrpio nositelj prava.

(3) Nositelj prava koji predlaže donošenje privremene mjere bez prethodne obavijesti i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz st. (1) i (2) ovoga članka, učiniti vjerojatnim da bi bilo kakvo odgaĎanje izricanja privremene mjere prouzročilo nositelju prava nastanak štete koju bi bilo teško popraviti. U slučaju izricanja privremene mjere prema odredbama ovoga stavka, sud će rješenje o privremenoj mjeri dostaviti protivnoj strani odmah nakon njezinog izvršenja.

(4) Nositelj prava ne mora dokazivati opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano ako učini vjerojatnim da će predložena privremena mjera prouzročiti pretpostavljenom povreditelju samo neznatnu štetu. Uzima se da opasnost postoji ako bi trebalo ostvarivati zahtjeve u inozemstvu.

(5) Sud može odrediti za osiguranje zahtjeva, prema stavku (1) ovoga članka, bilo koju privremenu mjeru kojom se može postići cilj osiguranja, a osobito:

a) pretpostavljenom povreditelju zabraniti radnje kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona,

b) oduzimanje, uklanjanje iz prometa i pohranu predmeta povrede i sredstva povrede koji su isključivo ili u pretežnoj mjeri namijenjeni, odnosno rabe se za činidbu povreda.

(6) Ako je mjera odreĎena prije podnošenja tužbe, sud će u rješenju odrediti i rok u kojem predlagatelj mora podnijeti tužbu u svrhu opravdanja te mjere. Rok ne može biti dulji od 20 radnih dana, odnosno 31 kalendarskog dana od dana dostave rješenja predlagatelju, ovisno o tomu koji rok kasnije ističe.

(7) Sud mora odlučiti o prigovoru protiv rješenja o privremenoj mjeri u roku od mjesec dana od dana podnošenja odgovora na prigovor, odnosno od isteka roka za podnošenje toga odgovora.

(8) U postupku za izricanje privremene mjere primjenjuju se odredbe zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije odreĎeno. Postupak u vezi s izricanjem privremene mjere je žuran.

(9) Na zahtjev osobe protiv koje je pokrenut postupak za izricanje privremene mjere sud može, na teret podnositelja zahtjeva za izricanje privremene mjere, odrediti odgovarajući iznos kao sredstvo osiguranja za slučaj neosnovanosti toga zahtjeva.

Članak 108. (Osiguranje dokaza)

(1) Sud će donijeti rješenje o osiguranju dokaza ako predlagatelj učini vjerojatnim da:

a) je nositelj prava iz ovoga Zakona,

b) je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede,

c) će dokazi o toj povredi biti uništeni ili kasnije neće moći biti izvedeni.

(2) Nositelj prava koji traži donošenje rješenja o osiguranju dokaza bez prethodne obavijesti i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz stavka (1) ovoga članka, učiniti vjerojatnim i postojanje opasnosti da će dokazi o povredi, zbog radnji protivnika, biti uništeni, ili se kasnije neće moći izvesti. U slučaju donošenja odluke o osiguranju dokaza prema odredbama ovoga stavka, sud će rješenje o osiguranju dostaviti protivnoj strani odmah nakon izvoĎenja dokaza.

(3) Sud može rješenjem iz stavka (1) ovoga članka odrediti izvoĎenje bilo kojeg dokaza, a osobito:

a) očevid prostorija, poslovne dokumentacije, inventara, baza podataka, računalnih memorijskih jedinica ili drugih stvari,

b) oduzimanje uzoraka predmeta povrede,

c) pregled i predaju dokumenata,

d) odreĎivanje i saslušanje vještaka,

e) saslušanje svjedoka.

(4) Osiguranje dokaza može se tražiti i nakon pravomoćno okončanog postupka, ako je to potrebno u svrhu pokretanja postupka prema izvanrednim pravnim lijekovima ili za vrijeme takvoga postupka.

(5) U postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, primjenjuju se odredbe zakona o parničnom postupku, a koje se odnose na sudske mjere osiguranja, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno. Postupak osiguranja dokaza je žuran.

(6) Ako se kasnije pokaže da je prijedlog za osiguranje dokaza neopravdan ili ako nositelj prava taj prijedlog ne opravda, protivna strana ima pravo tražiti:

a) vraćanje oduzetih predmeta,

b) zabranu uporabe pribavljenih informacija,

c) naknadu štete.

(7) Sud u postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, mora osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlorabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka protivne strane.

(8) Na zahtjev osobe protiv koje je pokrenut postupak za osiguranje dokaza sud može, na teret predlagatelja te mjere, odrediti odgovarajući iznos kao sredstvo osiguranja za slučaj neosnovanosti toga prijedloga.

Članak 109. (Dužnost obavještavanja)

(1) Sud može tijekom parnice, zbog povrede prava iz ovoga Zakona, na temelju opravdanog zahtjeva jedne od stranaka, odrediti povreditelju prava da dostavi podatke o izvoru i distribucijskim kanalima robe ili usluga kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(2) Sud može odrediti da podatke iz stavka (1) ovoga članka dostave sudu i osobe koje u opsegu komercijalne djelatnosti:

a) posjeduju robu za koju se sumnja da se njome povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

b) koriste usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

c) daju usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(3) Uzima se da je neka radnja poduzeta u okviru komercijalne djelatnosti ako je poduzeta za pribavljanje neizravne ili izravne ekonomske koristi. Pojam komercijalne djelatnosti ne obuhvaća radnje savjesnih krajnjih potrošača.

(4) Sud može odrediti da podatke iz stavka (1) ovoga članka dostavi sudu i osoba koju je neka od osoba navedenih u stavku (2) ovoga članka označila kao umiješanu u proizvodnju, izradbu i distribuciju robe ili pružanje usluga za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(5) Podaci traženi na temelju stavka (1) ovoga članka mogu naročiti obuhvaćati:

a) ime, adresu, odnosno tvrtku i sjedište proizvoĎača, izraĎivača, distributera, dobavljača i drugih prethodnih posjednika robe, odnosno davatelja usluga, kao i namjeravanih prodavatelja na veliko i malo,

b) podatke o količinama proizvedene, izraĎene, isporučene, primljene ili naručene robe ili usluga, kao i o cijenama ostvarenim za dotičnu robu i usluge.

Članak 110. (IzvoĎenje dokaza)

(1) Ako sud odluči da će izvesti predloženi dokaz koji se nalazi kod protivne strane, ta je strana dužna na zahtjev suda predati dokazna sredstva kojima raspolaže.

(2) Stavak (1) ovoga članka odnosi se i na bankovnu, financijsku i poslovnu dokumentaciju koja je pod nadzorom protivne strane, ako se radi o povredi koja dostiže opseg komercijalne djelatnosti.

(3) U postupku izvoĎenja dokaza primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se ureĎuje parnični postupak, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno.

(4) Sud mora nakon izvoĎenja dokaza, prema stavku (1) ovoga članka, osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlorabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka protivne strane.

Članak 111. (Teret dokaza)

(1) Ako je predmet povrede patentom zaštićeni postupak za proizvodnju nove tvari, smatrat će se, dok se ne dokaže suprotno, da je svaka jednaka tvar ili tvar jednakoga sastava proizvedena zaštićenim postupkom.

(2) Teret dokazivanja pada na tuženoga koji proizvodi takvu tvar ili kompoziciju.

Članak 112. (Žurnost u postupanju i primjena odredaba drugih zakona)

(1) Postupak zbog povrede prava iz ovoga Zakona je žuran.

(2) Na postupke zbog povrede patenta primjenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku, odnosno Zakona o ovršnom postupku.

(3) Na zahtjev suda ili koje od stranaka u postupku zbog povrede patenta, Institut će odmah uzeti u rad zahtjev za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim, odnosno Povjerenstvo za žalbe uzet će u rad žalbu, ako su zahtjev za proglašenje rješenja o priznanju patenta ništavim odnosno žalba podneseni prije ili tijekom parnice i žurno po njemu postupati. Sud će, s obzirom na okolnosti slučaja, odlučiti hoće li odrediti prekid postupka do konačne odluke o zahtjevu za proglašavanje rješenja o priznanju patenta ništavim.

POGLAVLJE III. CARINSKE MJERE

Članak 113. (Zahtjev nositelja prava)

(1) Nositelj isključivih prava prema ovome Zakonu koji opravdano sumnja da će doći do uvoza, provoza ili izvoza robe proizvedene protivno odredbama ovoga Zakona može podnijeti tijelu nadležnom za poslove carine (u daljnjem tekstu: carinsko tijelo) zahtjev za zaštitu svojih prava putem carinskih mjera privremenog zadržavanja robe od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Zahtjev za zaštitu prava, prema stavku (1) ovoga članka, mora sadržavati:

a) podatke o podnositelju zahtjeva i o nositelju isključivog prava iz ovoga Zakona, ako se ne radi o istoj osobi,

b) detaljan opis robe, koji omogućava njezinu identifikaciju,

c) dokaze o tomu da je podnositelj zahtjeva, odnosno njegov ovlaštenik, nositelj isključivog prava iz ovoga Zakona u vezi s tom robom,

d) dokaze o tomu da je isključivo pravo vjerojatno povrijeĎeno,

e) druge podatke važne za odlučivanje o zahtjevu kojima raspolaže podnositelj, kao što su podaci o lokaciji robe i njezinoj destinaciji, očekivani datum dolaska ili odlaska pošiljke, podaci o prijevoznom sredstvu, podaci o uvozniku, izvozniku, primatelju i sl.,

f) vremensko razdoblje u kojem će carinska tijela postupati prema zahtjevu i koje ne može biti dulje od dvije godine od dana podnošenja zahtjeva.

(3) Carinsko tijelo može, prije donošenja odluke kojom udovoljava zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, tražiti od nositelja prava da položi osiguranje za troškove pohrane i prijevoza robe, te za naknadu drugih troškova ili štete koji bi mogli nastati carinskom tijelu u vezi s robom, kao i strani protiv koje je prihvaćen zahtjev iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, ono o tomu obavještava sve carinske ispostave i nositelja prava.

Članak 114. (Postupak nakon privremenog zadržavanja robe)

(1) Ako carinska ispostava provodeći carinski postupak naĎe robu koja odgovara opisu robe iz odluke nadležnoga carinskog tijela, ona će tu robu privremeno zadržati od daljnjeg puštanja u promet. Odluka o privremenom zadržavanju robe uručuje se nositelju prava i njezinom uvozniku. U odluci o zadržavanju robe odreĎuje se da se vlasnik robe, odnosno osoba ovlaštena za raspolaganje robom, u roku od deset radnih dana od dana privremenog zadržavanja može očitovati o tomu je li riječ o robi kojom se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(2) Ako carinsko tijelo ne primi pisano očitovanje vlasnika ili osobe ovlaštene za raspolaganje robom u roku iz stavka (1) ovoga članka, može oduzeti i uništiti robu na zahtjev i o trošku nositelja prava.

(3) Ako vlasnik robe ili osoba ovlaštena za raspolaganje robom u roku iz stavka (1) ovoga članka podnese izjavu da nije riječ o robi kojom se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, nositelj prava u roku od deset radnih dana od primitka obavijesti o takvoj izjavi može podnijeti tužbu zbog povrede prava. Ako posebne okolnosti slučaja to opravdavaju, carinsko tijelo može, na zahtjev nositelja prava, odrediti dodatni rok za podnošenje tužbe, koji ne može biti dulji od deset radnih dana.

(4) Nositelj prava ili osoba koju on ovlasti može za vrijeme privremenog zadržavanja obaviti pregled i kontrolu robe i prateće dokumentacije u opsegu koji je potreban za utvrĎivanje njegovih zahtjeva i za ostvarivanje sudske zaštite njegovih prava uz osiguranje zaštite povjerljivih podataka. Pravo na pregled i kontrolu robe ima i njezin uvoznik.

(5) Ako nositelj prava ne podnese tužbu, sukladno stavku (3) ovoga članka, privremeno zadržana roba pušta se u traženu carinski dopuštenu uporabu odnosno promet, pod uvjetom da su ispunjeni svi drugi zakonom propisani uvjeti.

(6) Ako nositelj prava podnese tužbu sukladno odredbama stavka (3) ovoga članka i nadležni sud donese odluku o privremenoj mjeri zadržavanja robe u roku iz stavka (3) ovoga članka, carinsko tijelo donosi odluku o zapljeni robe do donošenja pravomoćne sudske odluke.

(7) Ako nositelj prava podnese tužbu sukladno odredbama stavka (3) ovoga članka, a nadležni sud ne donese privremenu mjeru zadržavanja robe u roku iz stavka (3) ovoga članka, vlasnik privremeno zadržane robe ili osoba ovlaštena za raspolaganje njome ima pravo zahtijevati oslobaĎanje te robe ako položi sredstva osiguranja u iznosu dostatnom za eventualnu naknadu štete nositelju prava, pod uvjetom da su ispunjeni svi ostali uvjeti za oslobaĎanje te robe.

Članak 115. (Postupak po službenoj dužnosti)

(1) Ako carinska ispostava provodeći carinski postupak u vezi s uvozom, provozom ili izvozom robe opravdano sumnja da su odreĎenom robom povrijeĎena prava prema ovome Zakonu, ona će privremeno zadržati puštanje te robe u promet i o tomu obavijestiti carinsko tijelo.

(2) Carinsko tijelo pismeno obavještava nositelja prava o zadržavanju robe, o sumnji da se radi o povredi njegovih prava i o mogućnosti podnošenja zahtjeva prema članku 113. ovoga Zakona u roku od pet radnih dana od dana zadržavanja robe.

(3) Ako nositelj prava podnese zahtjev sukladno stavku (2) ovoga članka, roba se zadržava do donošenja odluke carinskoga tijela. Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz članka 113. ovoga Zakona, roba se privremeno zadržava za daljnjih 10 radnih dana. Nositelj prava u tome roku mora provesti radnje iz članka 114. stavka (4) ovoga Zakona.

(4) Odredbe čl. 114. i 115. ovoga Zakona ne primjenjuju se na uvoz, provoz ili izvoz robe u malim količinama namijenjenim za privatnu i nekomercijalnu uporabu, koje se unose ili iznose kao dio osobne prtljage ili šalju u malim pošiljkama.

Članak 116. (Primjena drugih carinskih propisa)

(1) Na carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona na odgovarajući se način primjenjuju ostali carinski propisi.

(2) Propise o provedbi carinskih mjera iz ovoga Zakona donosi Vijeće ministara na prijedlog Uprave za neizravno oporezivanje Bosne i Hercegovine.

(3) Carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona je žuran.

DIO ĈETRNAESTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 117. (Patenti priznati do početka primjene ovoga Zakona)

Priznati patenti upisani u Registar patenata u Institutu do dana odreĎenog za primjenu ovoga Zakona ostaju na snazi i na njih će se primjenjivati odredbe ovoga Zakona.

Članak 118. (Postupci u tijeku)

(1) Odredbe ovoga Zakona ne primjenjuju se na prijave patenata kao ni na meĎunarodne prijave iz članka 81. ovoga Zakona čiji je datum podnošenja raniji od datuma početka primjene ovoga Zakona.

(2) Prijave patenata koje su podnesene Institutu prije 27. veljače 2002. godine, a po kojima postupak nije okončan, bit će odbijene odnosno odbačene u dijelu u kojem se zahtijeva zaštita tvari ili smjesa u liječenju ljudi ili životinja. Uporaba tvari ili smjesa za proizvodnju lijeka za ljude ili životinje ne predstavlja povredu patenta za izum te tvari ili smjese ako je prijava za priznanje patenta za taj pronalazak podnesena do 27. veljače 2002. godine.

Članak 119. (Propisi za primjenu ovoga Zakona)

(1) Uz iznimku propisa iz članka 58. stavak (3) i članka 116. stavak (2) ovoga Zakona, provedbene propise za primjenu ovoga Zakona donijet će ravnatelj Instituta u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga Zakona.

(2) Provedbene propise u smislu stavka (2) ovoga članka čine: Pravilnik o postupku za priznanje patenta i konsenzualnog patenta, Odluka o posebnim troškovima postupka za stjecanje i održavanje prava industrijskog vlasništva, Odluka o uvjetima za upis u registre zastupnika za zaštitu industrijskog vlasništva, Pravilnik o stručnom ispitu za zastupnike za zaštitu industrijskog vlasništva i Odluka o naknadi za rad u Povjerenstvu za žalbe.

Članak 120. (Odgoda stupanja na snagu odredaba o svjedodžbi o dodatnoj zaštiti i posebna prava u

prijelaznom razdoblju)

Odredbe čl. 58. - 64. ovoga Zakona počet će se primjenjivati nakon datuma odreĎenog za primjenu ovoga Zakona.

Članak 121. (Prestanak važenja drugih propisa)

(1) Početkom primjene ovoga Zakona prestaju važiti odredbe Poglavlja II - VRSTE PRAVA INDUSTRIJSKOGA VLASNIšTVA Odjeljak 1. Patent (čl. 19. - 68.) Zakona o industrijskome vlasništvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH'', br. 3/02 i 29/02), kao i odredbe koje se mogu sukladno primijeniti na patent.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka a sukladno članku 118. ovoga Zakona, Zakon o industrijskome vlasništvu u Bosni i Hercegovini iz stavka (1) ovoga članka i dalje će se primjenjivati na postupke za priznanje patenta koji su započeli prije stupanja na snagu ovoga Zakona.

Članak 122. (Primjena meĎunarodnih ugovora)

Odredbe meĎunarodnih ugovora u vezi s patentima kojima je pristupila Bosna i Hercegovina primjenjuju se na predmete koje tretira ovaj Zakon i u slučaju sukoba sa odredbama ovoga Zakona primjenjuju se odredbe meĎunarodnih ugovora.

Članak 123. (Jedinstvena primjena odredaba o Povjerenstvu za žalbe u Zakonu o žigu, Zakonu o

industrijskom dizajnu i Zakonu o oznakama zemljopisnog podrijetla)

Odredbe čl. 99. i 100. ovoga Zakona i odgovarajuće odredbe Zakona o žigu, Zakona o industrijskom dizajnu i Zakona o oznakama zemljopisnog podrijetla, kojima se ureĎuje Povjerenstvo za žalbe Instituta, primjenjuju se tako da se osniva jedno povjerenstvo za žalbe.

Članak 124. (Stupanje na snagu i primjena Zakona)

Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 1. siječnja 2011. godine.

PSBiH broj 521/10 28. svibnja 2010. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Zastupničkoga doma

Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Ţivković, v. r.

Predsjedatelj Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, v. r.

Закон о патенту

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Број 53

Година XIV Уторак, 29. јуна 2010. године

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

На основу члана IV 4а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 75. сједници Представничког дома, одржаној 7. априла 2010. године, и на 46. сједници Дома народа, одржаној 28. маја 2010. године, усвојила је

ЗАКОН

О ПАТЕНТУ

ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Закона)

(1) Овим законом уређује се правна заштита проналаска патентом и консензуалним патентом, односно поступак за признање патента и додјелу консензуалног патента.

(2) Ако овим законом није другачије прописано, одредбе које се односе на патент на одговарајући начин примјењују се и на консензуални патент.

Члан 2. (Принцип територијалности)

Патент признат на основу одредаба овог закона је територијално ограничено право које вриједи на територији Босне и Херцеговине.

Члан 3. (Материјална права)

Материјална права носиоца патента обухватају искључива права привредног искоришћавања проналаска и право располагања њиме у складу са одредбама овог закона.

Члан 4. (Национални третман)

(1) Страно физичко и правно лице у погледу заштите проналаска патентом и консензуалним патентом у Босни и Херцеговини ужива иста права као и домаће физичко и правно лице, ако то произлази из међународних уговора и конвенција којима је приступила, односно које је ратификовала Босна и Херцеговина (у даљњем тексту: међународни уговори и конвенције), или из примјене принципа реципроцитета.

(2) Постојање реципроцитета претпоставља се док се не докаже супротно.

Члан 5. (Заступање)

(1) Заступањем у поступку који се води пред Институтом за интелектуално власништво Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Институт) могу се бавити овлашћени заступници, тј. физичка и правна лица уписана у Регистар патентних заступника, који у електронској форми води Институт.

(2) У Регистар заступника из става (1) овог члана уписује се физичко и правно лице које испуњава услове прописане посебним прописом.

(3) Страно физичко и правно лице радње у поступку пред Институтом може обављати само посредством заступника из става (1) овог члана.

(4) Изузетно од одредбе става (3) овог члана, страно физичко и правно лице може самостално без заступника предузимати сљедеће радње:

а) подносити пријаве патента,

б) предузимати друге радње у погледу утврђивања датума подношења пријаве патента,

ц) подносити преписе прве пријаве патента када захтијева право првенства из члана 24. овог закона,

д) примати обавјештења од Института у вези са поступцима из тач. а) до ц) овог става,

е) плаћати таксе и накнаде посебних трошкова поступка у складу са чланом 15. овог закона.

(5) У случају самосталног предузимања радњи из става (4) овог члана, страно физичко и правно лице Институту мора доставити адресу за дописивање која мора бити на територији Босне и Херцеговине.

(6) Ако страно физичко и правно лице не именују заступника, или Институту не доставе адресу за дописивање у складу са одредбом става (5) овог члана, Институт ће га писаним путем посредством дипломатско-конзуларног представништва Босне и Херцеговине позвати да у року од три мјесеца именује заступника или да достави адресу за дописивање.

(7) Ако страно физичко и правно лице не поступи по позиву Института из става (6) овог члана, Институт ће закључком одбацити његов поднесак и достављање извршити јавним саопштењем на огласној табли Института.

(8) Изузетно од одредбе става (3) овог члана, таксе и накнаде посебних трошкова за одржавање патента у вриједности може платити било које лице.

ДИО ДРУГИ - ПРЕДМЕТ ЗАШТИТЕ ПАТЕНТОМ

Члан 6. (Патентибилни проналазак)

(1) Патент се признаје за сваки проналазак из било којег подручја технике који је нов, који има инвентивни ниво и који се може индустријски примијенити.

(2) Према условима из става (1) овог члана, патент се признаје и за проналазак који се односи на:

а) производ који се састоји од биолошког материјала или који садржи биолошки материјал,

б) поступак којим је тај биолошки материјал произведен, прерађен или употријебљен,

ц) биолошки материјал изолиран из природне околине или произведен техничким поступком чак и ако се раније налазио у природи.

(3) Биолошки материјал из става (2) овог члана је било који материјал који садржи генетичку информацију и који се може размножавати сâм, или се може размножавати у биолошком систему.

(4) Према условима из става (1) овог члана, проналазак који се односи на биљке или животиње сматраће се патентибилним ако његова техничка изводљивост није ограничена на одређену биљну сорту или животињску пасмину и ако поступак остваривања проналаска није битно биолошки.

(5) Поступак за добијање биљака или животиња из става (4) овог члана битан је биолошки ако се у потпуности састоји од природних поступака као што су укрштање или селекција.

(6) Проналасцима у смислу става (1) овог члана не сматрају се нарочито:

а) открића, научне теорије и математички методи,

б) естетске творевине,

ц) планови, правила и методи за извођење умних активности, игара или привредних активности,

д) програми компјутера,

е) презентација информација дефинисана самим садржајем тих информација.

(7) Одредба става (6) овог члана примјењује се само у обиму у којем је предмет пријаве за заштиту проналаска наведени елеменат или активност као таква.

Члан 7. (Изузеци од патентибилности)

(1) Патент не може бити признат за:

а) проналаске животињских пасмина и биљних сорти и битно биолошких поступака за добијање биљака или животиња, осим проналазака небиолошких и микробиолошких поступака и производа добијених тим поступцима како је прописано у члану 6. став (4) овог закона, при чему се, у смислу овог закона, под микробиолошким поступком подразумијева било који поступак који укључује или који се спроводи на микробиолошком материјалу или чији је производ микробиолошки материјал,

б) људско тијело, разне степене његовог обликовања и развоја или једноставно откриће једног од његових елемената, укључујући секвенцу или дјелимичну секвенцу гена,

ц) проналаске који се односе на дијагностичке или хируршке поступке или поступке лијечења који се примјењују директно на људском или животињском тијелу, осим производа, посебно материја и смјеса које се примјењују у наведеним поступцима.

(2) Проналазак који се односи на елеменат изолиран из људског тијела или произведен техничким поступком, укључујући секвенцу или дјелимичну секвенцу гена из става (1) тачка б) овог члана, може бити патентибилан иако је структуром једнак структури природног елемента, индустријска примјенљивост секвенце или дјелимичне секвенце гена мора бити разоткривена у пријави патента, како је изворно поднесена.

(3) Неће се сматрати патентибилним проналасци чије би комерцијално искоришћавање било супротно јавном поретку или моралу, али не само због тога што је такво искоришћавање забрањено законом или другим прописом.

(4) Проналасцима из става (3) овог члана сматрају се нарочито:

а) поступци клонирања људских бића,

б) поступци за модификовање генетичког идентитета матичних ћелија људских бића,

ц) употреба људских ембриона у индустријске или комерцијалне сврхе и

д) поступци за модификовање генетичког идентитета животиња који би вјероватно проузроковали њихову патњу без икакве битне медицинске користи за човјека или животињу, као и животиње које су резултат таквих поступака.

Члан 8. (Новост проналаска)

(1) Проналазак је нов ако није обухваћен стањем технике.

(2) Под стањем технике подразумијева се све што је учињено доступним јавности у свијету, писаним или усменим путем, употребом или на било који други начин прије датума подношења пријаве патента.

(3) У стање технике укључен је и садржај свих пријава патената које имају учинак у Босни и Херцеговини, онаквих како су поднесене, које имају ранији датум подношења од датума пријаве из става (2) овог члана, а које су објављене тек на датум подношења пријаве патента из става (2) овог члана или након тога, на начин предвиђен овим законом.

(4) Одредбе ст. (1) до (3) овог члана не искључују могућност заштите патентом материје или смјеса садржаних у стању технике, које се примјењују у поступцима из члана 7. став (1) тачка ц) овог закона под условом да њихова примјена у наведеним поступцима није садржана у стању технике.

(5) Сматра се да је проналазак обухваћен стањем технике ако је постао доступан јавности објављивањем, излагањем, приказивањем или употребом на начин који стручњацима омогућава да га примијене.

Члан 9. (Објаве које не утичу на новост)

Новим се сматра проналазак који је највише шест мјесеци прије датума подношења пријаве патента био садржан у стању технике усљед или као посљедица:

а) очигледне злоупотребе у погледу подносиоца пријаве патента или његовог правног предника или,

б) излагања на службеној или службено признатој изложби у складу са Конвенцијом о међународним изложбама потписаном у Паризу 22. новембра 1928. године и ревидираном посљедњи пут 30. новембра 1972. године под условом да подносилац назначи у пријави патента приликом њеног подношења да је проналазак био изложен и да најкасније у року од четири мјесеца од датума подношења пријаве поднесе одговарајућу потврду о излагању проналаска.

Члан 10. (Инвентивни ниво)

(1) Сматра се да проналазак има инвентивни ниво ако рјешење одређеног проблема за стручњака из одговарајуће области не произлази на очигледан начин из стања технике.

(2) Приликом испитивања да ли проналазак има инвентивни ниво, не узима се у обзир садржај пријава из члана 8. став (3) овог закона.

Члан 11. (Индустријска примјењивост)

Сматра се да је проналазак индустријски примјењив ако је предмет проналаска технички изводљив и ако може да се произведе или употријеби у било којем подручју индустрије, укључујући и пољопривреду.

ДИО ТРЕЋИ - ПРАВО НА ЗАШТИТУ ПРОНАЛАСКА

Члан 12. (Проналазач и права проналазача)

(1) Проналазач је лице које је створило проналазак својим стваралачким радом.

(2) Право на заштиту проналаска припада проналазачу или његовом правном сљеднику.

(3) Ако је проналазак настао заједничким радом више проналазача, право на патент припада свим проналазачима.

Члан 13. (Морално право проналазача)

(1) Проналазач има морално право у статусу проналазача да буде наведен у пријави патента, свим исправама које се издају за признати патент, те у одговарајућим регистрима.

(2) Ако је проналазак који се штити овим законом резултат стваралачког рада више лица, у пријави патента и исправама из става (1) овог члана сва та лица се наводе као проналазачи.

ДИО ЧЕТВРТИ - ПОСТУПАК ЗА ПРИЗНАЊЕ ПАТЕНТА

Члан 14. (Овлашћења Института)

(1) Поступак за стицање, одржавање, престанак и евиденцију промета патента, односно консензуалног патента води Институт.

(2) За област патената Институт води сљедеће регистре:

а) Регистар пријава патената,

б) Регистар патената.

(3) Против одлука Института донесених у првом степену дозвољена је жалба о којој одлучује Комисија за жалбе Института. Поступак по жалби ближе се уређује прописом о спровођењу.

(4) Против рјешења Института донесеног у другом степену жалба није дозвољена, али може се покренути управни спор подношењем тужбе Суду Босне и Херцеговине.

Члан 15. (Таксе и накнаде посебних трошкова у поступку стицања и одржавања права)

(1) За све радње у поступку стицања, одржавања, евиденције промета и престанка патента, као и за пружање информационих услуга плаћају се таксе сагласно важећем пропису којим се уређују државне административне таксе (у даљњем тексту: таксе) и накнаде посебних трошкова поступка (у даљњем тексту: трошкови поступка) у висини одређеној посебном тарифом, коју доноси Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине на приједлог директора Института.

(2) Ако у поступку признања патента таксе и трошкови поступка не буду плаћени, пријава патента сматраће се повученом, а у случају неплаћања такси и трошкова поступка за одржавање патента и права из пријаве патента, то право престаје да вриједи.

(3) За подношење жалбе плаћају се такса и трошкови поступка у складу са посебним прописима. Ако такса и трошкови поступка не буду плаћени прије истека рока за жалбу, Институт ће позвати подносиоца да их плати у року од 15 дана. Ако такса и трошкови поступка не буду плаћени, сматра се да жалба није поднесена.

Члан 16. (Прописи који се примјењују у поступку пред Институтом)

(1) Питања поступка који се води пред Институтом ближе се уређују прописима о спровођењу овог закона (у даљњем тексту: пропис о спровођењу).

(2) За поједина питања која нису уређена овим законом и прописом о спровођењу примјењиваће се одредбе Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07 и 93/09).

Члан 17. (Покретање поступка)

(1) Поступак за признање патента покреће се подношењем Институту пријаве за признање патента (у даљњем тексту: пријава), у складу са овим законом и на начин прописан прописом о спровођењу.

(2) Пријаве се узимају у поступак испитивања према редослиједу њиховог подношења.

(3) Изузетно од одредбе става (2) овог члана, пријава се може испититави по хитном поступку у случају судског или другог спора у којем завршетак поступка по пријави представља рјешење претходног питања.

(4) Институт ће спровести хитно испитивање на основу поднесеног образложеног захтјева са доказима.

Члан 18. (Јединство проналаска)

(1) За сваки проналазак се подноси посебна пријава.

(2) Једном пријавом може се захтијевати заштита за више проналазака само ако су ти проналасци међусобно тако повезани да остварују јединствену проналазачку замисао (јединство проналаска).

Члан 19. (Језик пријаве патента)

(1) Пријава патента мора бити састављена на једном од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини.

(2) Ако је текст пријаве поднесен на страном језику, Институту мора да буде достављен превод текста пријаве на један од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини.

Члан 20. (Садржај пријаве патента)

(1) Пријава патента мора да садржи:

а) захтјев за признање патента,

б) опис проналаска,

ц) један или више патентних захтјева,

д) цртеже на које се позивају опис проналаска и патентни захтјеви,

е) сажетак.

(2) Захтјев из става (1) тачка а) овог члана мора да садржи:

а) изричиту назнаку да се захтијева признање патента,

б) назив проналаска који одражава његову суштину,

ц) податке о подносиоцу пријаве,

д) податке о проналазачу, односно напомену да проналазач не жели да буде наведен у пријави.

(3) Проналазак се мора описом из става (1) тачка б) овог члана открити на начин довољно јасан и детаљан, тако да га стручњак из одговарајуће области може извести. Ако се проналазак односи на живи биолошки материјал и ако га није могуће примијенити на основу описа проналаска, сматраће се да опис проналаска испуњава услов из овог става ако је узорак природно обновљивог живога биолошког материјала депонован у надлежној установи најкасније на датум подношења пријаве патента. Под надлежном установом из овог става подразумијева се установа која је одређена на основу Будимпештанског споразума о признању депозита микроорганизама с циљем поступка патентовања, закљученог 1977. године, ревидираног 1980. године.

(4) Патентним захтјевима из става (1) тачка ц) овог члана одређују се обим и предмет заштите проналаска. Они морају бити јасни, сажети и у потпуности поткријепљени описом проналаска и цртежима ако постоје. Патентни захтјеви могу бити независни и зависни. Независни патентни захтјеви садржавају нова битна обиљежја проналаска. Зависни патентни захтјеви садржавају специфична обиљежја проналаска који је одређен у независном или другом зависном патентном захтјеву.

(5) Сажетак из става (1) тачка е) овог члана је кратак садржај суштине проналаска који служи искључиво у сврху техничког информисања и нема утицаја на обим тражене заштите.

(6) Сматра се да је пријава патента уредна ако удовољава условима из става (1) овог члана.

(7) Састојци пријаве патента наведени у ставу (1) тач. б) до е) овог члана сматрају се текстом пријаве.

(8) Састојци из става (1) овог члана и додаци који се достављају уз пријаву подносе се на начин и у броју примјерака који су одређени прописом о спровођењу.

Члан 21. (Изјава проналазача)

(1) Ако проналазач не жели да његово име буде наведено у захтјеву за признање патента, као ни у другим актима прописаним овим законом, подносилац пријаве је дужан уз захтјев за признање патента, а најкасније у року од три мјесеца од датума подношења пријаве, доставити Институту писану изјаву проналазача о томе.

(2) Проналазач може током поступка, а најкасније до објављивања пријаве патента, повући своју изјаву да не жели да му име буде наведено у пријави, као ни у другим исправама прописаним овим законом.

Члан 22. (Датум подношења пријаве)

За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднесена Институту на тај датум садржи сљедеће:

а) изричиту назнаку да се захтијева признање патента,

б) податке о подносиоцу пријаве,

ц) дио пријаве који на први поглед изгледа као опис проналаска, иако тај опис не задовољава све услове прописане овим законом и прописом о спровођењу.

Члан 23. (Раздвајање пријаве)

(1) Подносилац пријаве може сâм или на захтјев Института подијелити предмет пријаве патента којој је утврђен датум подношења (првобитна пријава) на двије или више пријава (издвојена пријава) и на основу сваке од њих наставити самостални поступак, о чему Институт доноси закључак.

(2) Предмет заштите издвојене пријаве не смије излазити ван обима заштите првобитно поднесене пријаве.

(3) Подјела првобитне пријаве патента дозвољена је до доношења рјешења о захтјеву за признање патента.

(4) Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и, ако за то има основа у смислу одредбе члана 24. овог закона, ужива право првенства првобитне пријаве патента.

Члан 24. (Право првенства)

(1) Од датума који је утврђен као датум подношења пријаве патента из члана 22. овог закона, под условом да је пријава објављена у складу са одредбама члана 37. овог закона, подносилац пријаве има право првенства у погледу сваког другога подносиоца који за исти проналазак поднесе пријаву касније.

(2) Првенство вриједи од датума подношења пријаве патента Институту, осим у случају кад су задовољени услови за признање права првенства из члана 25. овог закона.

Члан 25. (Унијско право првенства)

(1) Сваком физичком или правном лицу које у некој држави чланици Париске уније за заштиту индустријске својине (у даљњем тексту: Париска унија), односно држави чланици Свјетске трговинске организације (у даљњем тексту: СТО), поднесе уредну пријаву за исти проналазак признаће се право првенства у Босни и Херцеговини, ако то затражи у року од дванаест мјесеци рачунајући од дана подношења прве пријаве.

(2) Уредном пријавом из става (1) овог члана сматра се пријава чији је датум подношења утврђен у складу са националним законодавством државе чланице Париске уније или чланице СТО-а у којој је поднесена, или у складу са међународним уговором закљученим између држава чланица без обзира на њену каснију правну судбину.

(3) Каснија пријава патента која је поднесена у истој или за исту државу сматраће се првом пријавом за потребе утврђивања права првенства у оном дијелу који се односи на предмет проналаска прве пријаве ако је на датум подношења касније пријаве прва пријава, која је служила за утврђивање права првенства, повучена, одбијена или одбачена прије него што је постала доступна јавности и није произвела никакве правне учинке. Прва пријава патента не може више да служи као основ за захтијевање права првенства.

Члан 26. (Захтјев за признање права првенства)

(1) Подносилац пријаве патента који се у Босни и Херцеговини намјерава користити правом првенства из члана 25. овог закона дужан је да Институту поднесе:

а) захтјев за признање права првенства који садржава битне податке о првој пријави чије се првенство захтијева (број и датум подношења пријаве, државу чланицу Париске уније или чланицу СТО-а у којој је или за коју је пријава поднесена) најкасније до истека рока од два мјесеца од датума подношења пријаве у Босни и Херцеговини и

б) препис прве пријаве овјерен од надлежног органа државе чланице Париске уније или чланице СТО-а у којој је или за коју је пријава поднесена најкасније до истека рока од три мјесеца од датума подношења захтјева за признање права првенства, или четири мјесеца од датума подношења пријаве патента у Босни и Херцеговини, или шеснаест мјесеци од најранијег датума захтијеваних првенстава, зависно од тога који од наведених рокова раније истиче.

(2) Ако је пријава патента за коју се захтијева право првенства из прве пријаве поднесена на датум који је каснији од датума на који истиче период првенства из члана 25. став (1) овог закона, подносилац пријаве патента може поднијети захтјев за обнављање права првенства.

(3) Захтјев из става (2) овог члана може се поднијети у року од два мјесеца од датума истицања периода првенства.

(4) Институт ће усвојити захтјев за обнављање права првенства под условом да подносилац:

а) наведе разлоге који потврђују да је до пропуштања рока у којем се признаје период првенства дошло упркос дужној пажњи коју су захтијевале околности и

б) плати таксе и трошкове поступка из члана 15. овог закона.

(5) Институт обавјештава подносиоца о разлозима због којих захтјев за обнављање права првенства намјерава да одбије у потпуности или дјелимично, те га позива да се у року од мјесец дана од дана примања позива изјасни о тим разлозима.

Члан 27. (Исправка или допуна захтјева за признање права првенства)

(1) Подносилац пријаве патента може поднијети захтјев за исправку или допуну захтјева за признање права првенства у року од шеснаест мјесеци од датума права првенства или, ако би исправка или допуна проузроковала промјену датума права првенства, у року од шеснаест мјесеци од тако промијењеног датума првенства, које год од шеснаестомјесечног периода истиче прије, под условом да је такав захтјев поднесен у року од четири мјесеца од датума подношења пријаве патента.

(2) Уз захтјев из става (1) овог члана подносилац је дужан да плати таксе и трошкове поступка из члана 15. овог закона. Ако у прописаном року подносилац не плати таксе и трошкове поступка, захтјев се одбацује закључком.

(3) Ако је ради исправке или допуне захтјева за признање права првенства промијењен датум права првенства које се захтијева, рокови се рачунају од промијењеног датума првенства.

Члан 28. (Ограничења при признању права првенства)

Захтјеви из члана 26. став (2) и члана 27. став (1) овог закона не могу се поднијети након што је подносилац пријаве патента поднио захтјев за објављивање пријаве у складу са чланом 37. став (2) овог закона, осим ако је такав захтјев за објављивање повучен прије завршетка техничких припрема за објављивање пријаве.

Члан 29. (Захтјев за признање вишеструког права првенства)

Подносилац пријаве може захтијевати признање вишеструког права првенства на основу више раније поднесених пријава у једној или више земаља чланица Париске уније или СТО-а под условима из члана 25. овог закона.

Члан 30. (Обиљежја проналаска на које се односи захтјев за признање права првенства)

(1) Захтјев за признање права првенства може се односити само на она обиљежја проналаска која су садржана у првој пријави или пријавама чије се првенство захтијева.

(2) Ако се поједина обиљежја проналаска на које се односи захтјев за признање права првенства не налазе у патентним захтјевима садржаним у првој пријави, односно пријавама, право првенства ће се признати ако се та обиљежја могу утврдити из свих саставних дијелова пријаве.

Члан 31. (Датум признатог права првенства)

Приликом примјене одредаба члана 8. ст. (2) и (3) и члана 24. став (1) овог закона, као датум подношења пријаве патента Институту сматра се датум признатог права првенства.

ГЛАВА I - ФОРМАЛНО ИСПИТИВАЊЕ ПРИЈАВЕ

Члан 32. (Поступак по пријави након подношења)

(1) Након примања пријаве патента Институт испитује:

а) да ли пријава испуњава услове за признање датума подношења из члана 22. овог закона,

б) да ли су плаћени такса и трошкови поступка за подношење пријаве у складу са чланом 15. овог закона за подношење пријаве,

ц) да ли је поднесен превод пријаве на један од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини, ако је пријава састављена на страном језику,

д) да ли су поднесени цртежи из члана 20. став (1) тачка д) овог закона,

е) да ли заступа подносиоца пријаве из члана 5. став (3) овог закона лице које може да се бави заступањем у складу са чланом 5. став (1) овог закона.

(2) Ако пријава не испуњава услове за признање датума подношења из члана 22. овог закона, Институт позива подносиоца да у року од мјесец дана од дана примања позива уклони недостатке изричито наведене у позиву.

(3) Ако подносилац не поступи у складу са позивом Института у року из става (2) овог члана, пријава патента се одбацује закључком.

(4) Ако подносилац уклони недостатке у року из става (2) овог члана, Институт доноси закључак којим се датум примања захтијеваних исправки утврђује као датум подношења пријаве патента.

(5) Кад се у пријави патента позива на цртеже који нису садржани у пријави, Институт позива подносиоца пријаве да достави цртеже у року од мјесец дана од дана примања позива. Ако подносилац поступи по позиву Института, датумом подношења пријаве сматраће се датум када Институт заприми цртеже. Ако цртежи не буду достављени, сматраће се да се подносилац пријаве на њих није ни позвао.

(6) Институт позива подносиоца пријаве који није платио таксу и трошкове поступка, односно није доставио превод пријаве патента на једном од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини, да те недостатке уклони у року од мјесец дана од дана примања позива.

(7) На образложени захтјев подносиоца пријаве Институт може продужити рокове прописане овим чланом за период који сматра оправданим, али не више од три мјесеца.

(8) Ако подносилац не поступи по позиву Института из члана 6. овог закона, пријава патента којој је утврђен датум подношења сматраће се повученом, о чему се доноси посебан закључак о обустављању поступка.

Члан 33. (Упис пријаве у регистар)

(1) Пријава патента којој је закључком утврђен датум подношења уписује се у Регистар пријава патената, који у електронској форми води Институт.

(2) Ако утврди да је у Регистар из става (1) овог члана уписана пријава која не испуњава услове из члана 22. став (1) овога закона, Институт ће о брисању такве пријаве из Регистра одлучити закључком.

(3) Садржај и начин вођења Регистра пријава патената ближе се уређују прописом о спровођењу.

Члан 34. (Увјерење о праву првенства)

(1) На захтјев подносиоца пријаве Институт издаје увјерење о праву првенства пријаве.

(2) Услови и поступак издавања, те садржај увјерења из става (1) овог члана ближе се уређују прописом о спровођењу.

Члан 35. (Испитивање претпоставки за објављивање пријаве патента)

(1) Испитивањем претпоставки за објављивање пријаве патента утврђује се да ли пријава испуњава сљедеће услове:

а) да ли садржава све дијелове из члана 20. овог закона састављене на прописани начин и потребне додатке прописане овим законом,

б) да ли је назначен проналазач,

ц) да ли је поднесен уредан захтјев за признање права првенства у смислу члана 24. овог закона, ако је признање права првенства захтијевано.

(2) Ако се спроведеним испитивањем утврди да нису испуњени услови из става (1) овог члана, Институт позива подносиоца да у примјереном року уклони недостатке изричито наведене у позиву. Тај рок не може бити краћи од једног, нити дужи од три мјесеца од дана примања позива.

(3) На образложени захтјев подносиоца пријаве Институт може продужити рок из става (2) овог члана за вријеме које сматра оправданим.

(4) Ако подносилац у одређеном року не уклони недостатке из става (1) овог члана, Институт доноси закључак о одбацивању пријаве патента.

(5) Институт неће признати право првенства ако подносилац не поступи у складу са позивом из става (2) овог члана у погледу уређивања захтјева за право првенства.

Члан 36. (Накнадне измјене у пријави)

(1) Пријава патента којој је утврђен датум подношења не може се накнадно измијенити проширењем обима заштите предмета пријаве.

(2) Измјене и допуне података садржаних у пријави којима се не проширује обим заштите могу се вршити до окончања поступка.

Члан 37. (Начин и садржај објављивања пријаве патента)

(1) Пријава патента, за коју је испитивањем утврђено да испуњава све услове из члана 35. овог закона, о чему Институт доноси закључак, објављује се у "Службеном гласнику Института" (у даљњем тексту: службено гласило) након истека 18 мјесеци од датума подношења, односно од датума признатог права првенства, чиме постаје доступна јавности.

(2) Пријава патента из става (1) овог члана може се објавити на захтјев подносиоца и прије истека наведеног рока, али не прије истека рока од три мјесеца од датума подношења Институту.

(3) Пријава патента која је, упркос томе што је била повучена или се сматрала повученом, објављена или на неки други начин од Института учињена доступном јавности не улази у стање технике.

(4) Садржај објављивања пријаве патента ближе се уређује прописом о спровођењу.

ГЛАВА II - ПОСТУПАК НАКОН ОБЈАВЉИВАЊА ПРИЈАВЕ ПАТЕНТА

Члан 38. (Захтјеви)

(1) Подносилац може, у року од шест мјесеци од датума објављивања пријаве патента у службеном гласилу, поднијети захтјев за:

а) признање патента спровођењем поступка потпуног испитивања пријаве патента, или

б) признање патента на основу прихваћених поднесених резултата потпуног испитивања пријаве патента,

ц) одгађање спровођења поступка потпуног испитивања пријаве патента и додјелу консензуалног патента.

(2) Ако у прописаном року није поднесен један од захтјева из става (1) овог члана те плаћени такса и трошкови поступка у складу са чланом 15. овог закона, пријава патента сматра се повученом и Институт доноси закључак о обустављању поступка за признање патента.

(3) Садржај захтјева из става (1) овог члана ближе се уређује прописом о спровођењу.

Члан 39. (Поступак потпуног испитивања)

(1) Потпуним испитивањем пријаве патента утврђује се да ли проналазак испуњава све услове за признање патента, тј. да ли је предмет пријаве проналазак:

а) који није искључен из заштите патентом у складу са чланом 6. став (6), односно чланом 7. овог закона,

б) који је у складу са правилом о јединству проналаска из члана 18. овог закона,

ц) који је у пријави откривен у складу са чланом 20. став (3) овог закона,

д) који је нов у складу са чл. 8. и 9. овог закона, има инвентивни ниво у складу са чланом 10. овог закона и који је индустријски примјењив у складу са чланом 11. овог закона.

(2) Поступак потпуног испитивања пријаве из става (1) овог члана Институт може спровести у потпуности или дјелимично, у правилу, у сарадњи са патентним канцеларијама из члана 32. Уговора о сарадњи у области патената (ПЦТ), као и патентним канцеларијама других земаља које спроводе поступак потпуног испитивања и с којима Институт о томе има склопљен уговор о сарадњи.

Члан 40. (Подношење резултата потпуног испитивања признатог патента)

(1) Захтјев за признање патента прихватањем резултата потпуног испитивања признатог патента у складу са чланом 38. став (1) тачка б) овог закона може се поднијети само ако је пријава патента за исти проналазак поднесена једном или већем броју патентних канцеларија.

(2) Канцеларије из става (1) овог члана су канцеларије које спроводе поступак потпуног испитивања, с којима у тренутку подношења захтјева из члана 38. став (1) тачка б) овог закона Институт о томе има потписан уговор о сарадњи, те државне и међудржавне канцеларије које на основу члана 32. Уговора о сарадњи у области патената (ПЦТ) имају статус овлашћеног органа за међународно претходно испитивање међународних пријава патената.

(3) Подносилац захтјева из члана 38. став (1) тачка б) овог закона обавезан је да уз захтјев приложи потписану изјаву да ће доказ о резултату поступка потпуног испитивања спроведеног у једној од канцеларија из става (2) овог члана доставити у року од шест мјесеци од дана признања патента од канцеларије из става (2) овог члана, а најкасније пет година од датума подношења захтјева из члана 38. став (1) тачка б) овог закона.

(4) На основу образложеног захтјева подносиоца пријаве и приложених доказа, Институт може рок из става (3) овог члана продужити.

(5) Ако подносилац пријаве у прописаном року не достави резултате спроведеног поступка потпуног испитивања који су Институту довољни за доношење рјешења у погледу захтјева за признање патента, пријава се сматра повученом и Институт доноси закључак о обустављању поступка.

(6) Институт доноси рјешење по захтјеву за признање патента ако су испуњени услови из члана 39. став (1) овог закона на основу узимања у обзир достављених резултата поступка потпуног испитивања.

(7) Документа која подносилац треба да достави као доказ о резултату поступка потпуног испитивања који спроводе канцеларије из става (2) овог члана ближе се одређују прописом о спровођењу.

Члан 41. (Консензуални патент)

(1) Захтјев за додјелу консензуалног патента из члана 38. став (1) тачка ц) овог закона објављује се у службеном гласилу.

(2) Начин и садржај објаве из става (1) овог члана ближе се уређују прописом о спровођењу.

Члан 42. (Приговор на захтјев за додјелу консензуалног патента)

(1) Свако физичко или правно лице може у року од шест мјесеци након објављивања захтјева из члана 41. овог закона Институту поднијети приговор против додјеле консензуалног патента, или поднијети захтјев Институту за спровођење поступка потпуног испитивања у складу са чланом 39. овог закона.

(2) Приговору из става (1) овог члана прилаже се доказ о плаћеним трошковима поступка за приговор, који износи једну трећину трошкова поступка потпуног испитивања, у складу са чланом 15. овог закона.

(3) Захтјеву за спровођење поступка потпуног испитивања из става (1) овог члана прилаже се доказ о плаћеним трошковима поступка за спровођење поступка потпуног испитивања, у складу са чланом 15. овог закона.

(4) Ако је поднесен приговор на захтјев за додјелу консензуалног патента или захтјев за спровођење поступка потпуног испитивања и ако су за њих плаћене прописане таксе и трошкови поступка, Институт о томе без одгађања обавјештава подносиоца захтјева за признање консензуалног патента.

(5) Подносилац захтјева за додјелу консензуалног патента може у року од шест мјесеци од примања обавјештења о приговору поднесеном у складу са ставом (1) овог члана поднијети захтјев за признање патента спровођењем поступка потпуног испитивања у складу са чланом 39. став (1) тачка а) овог закона, при чему је дужан да плати разлику између уплаћене таксе за подношење приговора и таксе прописане за спровођење поступка потпуног испитивања, у складу са чланом 15. овог закона.

(6) Ако подносилац захтјева за додјелу консензуалног патента не поступи у складу са ставом (5) овог члана, Институт ће одбацити пријаву патента закључком.

(7) За све вријеме трајања консензуалног патента, његов носилац, као и свако друго физичко или правно лице могу поднијети захтјев за спровођење поступка потпуног испитивања наведене пријаве патента, а поступак се спроводи у складу са чланом 39. овог закона под условом да су плаћени такса и трошкови поступка у складу са чланом 15. овог закона.

(8) Садржај приговора из става (1) овог члана ближе се уређује прописом о спровођењу.

Члан 43. (Одбијање захтјева за признање патента)

(1) Захтјев за признање патента одбија се ако је:

а) спровођењем поступка из чл. 39. и 40. овог закона утврђено да пријава патента не испуњава услове за признање патента из члана 39. став (1) овог закона, или

б) утврђено на први поглед да захтјев за признање консензуалног патента не испуњава услове из члана 39. став (1) тач. а), б) и ц) овог закона, у којим случајевима Институт у писаној форми извјештава подносиоца пријаве о разлозима због којих се патент не може признати и позива га да се у писаној форми изјасни о наведеним разлозима у одређеном року, који не може бити краћи од мјесец дана, нити дужи од два мјесеца од дана примања позива.

(2) Рок из става (1) овог члана Институт може продужити на образложени захтјев подносиоца пријаве, али не дуже од 90 дана.

(3) Ако подносилац пријаве не поступи у складу са позивом из става (1) овог члана, Институт доноси рјешење о одбијању патента.

Члан 44. (Признање патента, односно додјела консензуалног патента)

(1) Институт доноси рјешење о признању патента, односно консензуалног патента ако пријава патента, односно консензуалног патента:

а) испуњава све услове за признање патента из члана 39. став (1) овог закона, или

б) испуњава услове из члана 39. став (1) тач. а), б) и ц) овог закона за додјелу консензуалног патента и ако није поднесен приговор у складу са чланом 42. овог закона.

(2) Институт доставља подносиоцу текст пријаве патента за коју намјерава признати патент и позива га да у року од мјесец дана од дана пријема позива поднесе писано одређење на достављени текст патентних захтјева.

(3) Ако подносилац у року из става (2) овог члана не поступи у складу са позивом, сматра се као да је доставио одређење о слагању са достављеним текстом и Институт доноси рјешење о признању патента.

(4) Ако подносилац пријаве патента благовремено достави Институту писано одређење о неслагању са текстом пријаве из става (2) овог члана, обавезан је да наведе разлоге и Институту достави свој предлог измијењеног текста патентних захтјева.

(5) Ако Институт прихвати разлоге подносиоца и измијењени текст патентних захтјева из става (4) овог члана, доноси рјешење о признању патента према тексту патентних захтјева које је прихватио.

(6) Институт доноси рјешење из ст. (3) и (5) овог члана под условом да су плаћени таксе и трошкови поступка у складу са чланом 15. овог закона за: одржавање патента и штампање објављивања патента.

Члан 45. (Уписивање патента у регистар)

(1) Подаци из рјешења о признању патента, односно додјели консензуалног патента, с датумом доношења рјешења уписују се у Регистар патената, који у електронској форми води Институт.

(2) Подаци из рјешења о одбијању пријаве патента уписују се у Регистар пријава патената.

(3) Садржај и начин вођења Регистра патената уређују се прописом о спровођењу.

Члан 46. (Исправа о патенту)

(1) Носиоцу патента издаје се исправа о патенту, а носиоцу консензуалног патента издаје се исправа о консензуалном патенту.

(2) Исправа из става (1) овог члана издаје се на захтјев носиоца и по уплати трошкова поступка.

(3) Садржај и облик исправе из става (1) овог члана ближе се уређују прописом о спровођењу.

Члан 47. (Патентни спис)

(1) Носиоцу патента издаје се патентни спис, који се за консензуални патент означава називом: спис консензуалног патента.

(2) Спис из става (1) овог члана издаје се на захтјев носиоца и по уплати трошкова поступка.

(3) Садржај и облик списа из става (1) овог члана ближе се уређују прописом о спровођењу.

Члан 48. (Објављивање податка о признању патента)

(1) Податак о признатом патенту, односно додијељеном консензуалном патенту објављује се у службеном гласилу. Рјешење о признању патента, односно додјели консензуалног патента има учинак од датума објављивања податка о признатом патенту, односно додјели консензуалног патента.

(2) Садржај објаве из става (1) овог члана ближе се уређује прописом о спровођењу.

ГЛАВА III - НАСТАВАК ПОСТУПКА И ПОНОВНО УСПОСТАВЉАЊЕ ПРАВА

Члан 49. (Наставак поступка)

(1) Ако је подносилац пријаве или носилац патента, односно консензуалног патента пропустио да у року прописаним овим законом изврши неку радњу у поступку пред Институтом, чега је директна посљедица губитак права из пријаве патента или патента, односно консензуалног патента, може поднијети захтјев за наставак поступка. Институт ће дозволити наставак поступка под условом да подносилац:

а) поднесе захтјев за наставак поступка и изврши све пропуштене радње у року из става (2) овог члана,

б) уплати таксу и трошкове поступка у складу са чланом 15. овог закона.

(2) Рок за подношење захтјева, односно извршење пропуштених радњи из става (1) овог члана не може бити дужи од два мјесеца од датума истека рока прописаног овим законом и настанка правних посљедица из става (1) овог члана.

(3) Ако пропуштене радње нису извршене у року из става (2) овог члана, или ако нису плаћене таксе и трошкови поступка из члана 15. овог закона, сматраће се да захтјев за наставак поступка није ни поднесен, о чему Институт доноси закључак.

(4) Захтјев за наставак поступка не може се поднијети ако је пропуштен рок:

а) из става (2) овог члана,

б) за подношење захтјева из чл. 26. и 27. овог закона,

ц) за подношење приједлога из члана 50. овог закона,

д) за све радње у жалбеном поступку,

е) за све радње у поступцима пред Институтом у којима учествује више странака.

(5) Садржај захтјева, услови и поступак по захтјеву из става (1) овог члана ближе се уређују прописима о спровођењу.

Члан 50. (Поновно успостављање права)

(1) Ако је подносилац пријаве или носилац патента, односно консензуалног патента, и поред дужне пажње коју су захтијевале околности, пропустио у року прописаном овим законом да изврши неку радњу у поступку пред Институтом, чега је директна посљедица губитак права из пријаве патента или патента, односно консензуалног патента, Институт ће дозволити поновно успостављање права под условом да подносилац:

а) поднесе приједлог за поновно успостављање права,

б) изнесе околности због којих је био спријечен да у року изврши пропуштену радњу,

ц) уплати таксу и трошкове поступка у складу са чланом 15. овог закона.

О допуштењу за поновно успостављање права Институт доноси закључак.

(2) Приједлог за поновно успостављање права подноси се у року од три мјесеца, рачунајући од дана кад је престао разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је подносилац касније сазнао за пропуштање, онда од дана кад је то сазнао.

(3) Након истека године дана од датума пропуштања рока, приједлог из става (1) овог члана не може се поднијети.

(4) Ако Институт утврди да је приједлог из става (1) овог члана неоправдан, те намјерава да га одбије у цјелини или дјелимично, о разлозима одбијања претходно обавјештава подносиоца приједлога, те га позива да се у року од мјесец дана од дана примања позива изјасни о тим разлозима. О одбијању приједлога за поновно успостављање права Институт доноси закључак.

(5) Приједлог за поновно успостављање права не може се поднијети усљед пропуштања рока за сљедеће радње:

а) подношење приједлога из става (1) овог члана,

б) подношење захтјева за продужење рока,

ц) подношење захтјева из чл. 26. и 27. овог закона,

д) подношење једног од захтјева из члана 38. овог закона,

е) подношење приговора из члана 42. став (3) овог закона,

ф) подношење захтјева из члана 49. овог закона,

г) подношење превода из члана 32. овог закона,

х) за све радње у жалбеном поступку,

и) све радње у поступцима пред Институтом у којима учествује више странака.

(6) Свако лице које је у доброј вјери искоришћавало или обавило стварне и озбиљне припреме за искоришћавање проналаска који је предмет објављене пријаве, у периоду између губитка права из става (1) овог члана и објављивања податка о прихватању предлога за поновно успостављање права, може без обавезе плаћања накнаде штете наставити такво искоришћавање ради сопственог пословања и потреба у вези са таквим пословањем.

(7) Садржај приједлога, услови и поступак по приједлогу из става (1) овог члана, као и објављивање податка о поновном успостављању права ближе се уређују прописом о спровођењу.

ГЛАВА IV - УПИСИВАЊЕ ПРОМЈЕНЕ, ИЗВОД, УВИД У СПИС, ИСПРАВКА ГРЕШКЕ

Члан 51. (Уписивање промјене у регистар)

(1) О захтјеву странке за уписивање промјене у Регистар пријава патената, односно Регистар патената, Институт одлучује рјешењем.

(2) Уписана промјена која се односи на објављену пријаву патента и на патент објављује се у службеном гласилу.

(3) Поступак уписивања промјене у регистар Института и њихово објављивање у службеном гласилу, те плаћање такси и трошкова поступка ближе се уређују прописом о спровођењу.

Члан 52. (Извод из регистра)

(1) На захтјев физичког или правног лица Институт издаје извод из Регистра пријава патената, односно Регистра патената.

(2) Начин издавања и садржај извода ближе се уређују прописом о спровођењу.

Члан 53. (Увид у спис)

(1) На захтјев физичког или правног лица Институт ће учинити доступним затражене текстове објављених пријава патената, као и патентне списе.

(2) Институт може прије објављивања пријаве патента у службеном гласилу заинтересованом физичком и правном лицу, на његов захтјев, доставити сљедеће податке: број пријаве, податке о подносиоцу пријаве, назив проналаска, те датум подношења пријаве, односно, у случају да је затражено право првенства, назнаку о држави или организацији којој је поднесена прва пријава с њеним бројем и датумом подношења.

(3) Састојци патентног списа, те начин и садржај пружања ових услуга, као и накнада трошкова уређују се прописом о спровођењу.

Члан 54. (Исправка погрешке у документима)

(1) Језичке грешке, грешке у писању, као и друге сличне неисправности у документима исправиће се на захтјев подносиоца пријаве, носиоца патента, односно носиоца консензуалног патента, или по службеној дужности, о чему Институт доноси закључак.

(2) Поступак исправке грешке, објављивање одређене исправке у службеном гласилу, те плаћање такси и трошкова поступка ближе се уређују прописом о спровођењу.

ДИО ПЕТИ - ТРАЈАЊЕ, ОДРЖАВАЊЕ И ПРЕСТАНАК ПАТЕНТА

Члан 55. (Трајање патента)

(1) Патент траје 20 година, рачунајући од датума подношења пријаве патента.

(2) Консензуални патент траје 10 година, рачунајући од датума подношења пријаве.

Члан 56. (Одржавање патента)

(1) За одржавање права из пријаве и признатог патента, односно консензуалног патента плаћају се прописана годишња такса и трошкови поступка на начин прописан посебним прописом.

(2) Годишња такса и трошкови поступка из става (1) овог члана плаћају се за трећу и сваку сљедећу годину, рачунајући од датума подношења пријаве.

(3) Годишња такса и трошкови поступка из става (1) овог члана за поједину годину треба да буду плаћени у року који доспијева прије истека године која претходи.

(4) Ако носилац патента, односно консензуалног патента не плати таксу и трошкове поступка у складу са ставом (2), а у року из става (3) овог члана, може да их плати увећане за 50% у додатном року од шест мјесеци.

(5) Институт ће обавијестити носиоца патента, односно консензуалног патента, као и подносиоца пријаве о пропуштању рока за плаћање годишње таксе и трошкова поступка за одржавање патента и права из пријаве патента с навођењем посљедица њиховог неплаћања, те на могућност плаћања у додатном року према ставу (4) овог члана.

(6) Годишње таксе и трошкови поступка из става (1) овог члана не могу се уредно платити раније од годину дана прије њиховог доспијећа на наплату.

(7) Ако подносилац пријаве патента благовремено не плати прописану таксу и трошкове поступка за одржавање права из пријаве, Институт доноси закључак о одбацивању пријаве.

Члан 57. (Разлози за престанак патента)

(1) Ако носилац патента, односно консензуалног патента уредно не плати прописану таксу и трошкове поступка за одржавање патента, односно консензуалног патента, он престаје сљедећег дана од дана истека рока за плаћање из члана 56. став (3) овог закона.

(2) Носилац патента, односно консензуалног патента може се одрећи патента у цјелини или дјелимично писаном изјавом, о чему Институт доноси закључак. Учинци изјаве о одрицању наступају сљедећег дана од дана достављања изјаве Институту.

(3) Ако је у Регистру патената уписано одређено право у корист трећег лица, носилац патента, односно консензуалног патента не може се одрећи патента без претходно овјерене писане сагласности тог лица.

(4) Одрицање од патента, односно консензуалног патента уписује се у Регистар патената и податак о томе се објављује у службеном гласилу.

(5) Патент, односно консензуални патент престаје даном смрти носиоца, односно даном губитка статуса правног лица, осим ако је прешао на насљеднике, односно правне сљеднике. Ова одредба аналогно се примјењује и на свједоџбу о додатној заштити из члана 58. став (1) овог закона.

ДИО ШЕСТИ - СВЈЕДОЏБА О ДОДАТНОЈ ЗАШТИТИ

Члан 58. (Појам)

(1) Свједоџба о додатној заштити може се издати у случају када је основни патент признат за лијек намијењен људима или животињама или за средство за заштиту биља, за чије стављање у промет је потребно претходно одобрење надлежног органа.

(2) Основни патент је патент који је носилац одредио у поступку за добијање свједоџбе о додатној заштити и којим се штити производ као такав или поступак за добијање или примјену производа.

(3) Поступак по захтјеву за издавање свједоџбе о додатној заштити ближе ће се уредити прописом о спровођењу.

Члан 59. (Предмет и учинци заштите)

(1) Предмет заштите свједоџбом је само производ обухваћен одобрењем за стављање у промет лијека намијењеног људима или животињама, односно средства за заштиту биља, и то за сваку примјену тог производа као лијека намијењеног људима или животињама, односно средства за заштиту биља која је била одобрена прије престанка важења свједоџбе.

(2) Учинци свједоџбе наступају одмах након законског истека рока трајања основног патента.

(3) Свједоџба о додатној заштити носиоцу обезбјеђује иста права која произлазе из патента и, аналогно, та су права подложна истим ограничењима.

Члан 60. (Услови за стицање)

Свједоџба се издаје на захтјев носиоца основног патента ако су на дан подношења захтјева за издавање свједоџбе испуњени сљедећи услови:

а) да је лијек намијењен људима или животињама, односно средство за заштиту биља заштићено основним патентом који је на снази,

б) да је издато одобрење за стављање у промет лијека намијењеног људима или животињама, односно средства за заштиту биља, и да је оно на снази,

ц) да основни патент за лијек намијењен људима или животињама, односно средство за заштиту биља није већ био предмет свједоџбе,

д) да је пријава за основни патент поднесена у Босни и Херцеговини након 27. августа 2002. године,

е) да је прво одобрење за стављање у промет лијека намијењеног људима или животињама, односно средства за заштиту биља издато након датума одређеног за примјену овог закона.

Члан 61. (Рок за подношење захтјева)

Захтјев за издавање свједоџбе подноси се Институту у року од шест мјесеци од датума издавања одобрења из члана 60. тачка б) овог закона за стављање у промет лијека намијењеног људима или животињама, односно средства за заштиту биља, а ако је одобрење издато прије признања основног патента, у року од шест мјесеци од датума објављивања податка о признању патента из члана 48. овог закона.

Члан 62. (Трајање заштите)

(1) Права стечена свједоџбом могу трајати онолики временски период колико је протекло од датума подношења пријаве основног патента до дана издавања првог одобрења за стављање у промет лијека намијењеног људима или животињама, односно средства за заштиту биља који је заштићен тим патентом, умањен за пет година.

(2) Свједоџба може трајати најдуже пет година од њеног ступања на снагу.

(3) Трајање свједоџбе одређено је рјешењем Института.

Члан 63.

(Објављивање и уписивање свједоџбе у регистар)

(1) Институт у службеном гласилу објављује податке о поднесеном захтјеву за издавање свједоџбе, доношењу рјешења о издавању свједоџбе, односно одбијању захтјева за издавање свједоџбе и о престанку важења свједоџбе. Подаци који се објављују ближе се уређују прописом о спровођењу.

(2) Подаци у вези са поступком по захтјеву за издавање свједоџбе, те о њеном трајању уписаће се у одговарајући регистар у складу са одредбама прописа о спровођењу.

Члан 64. (Однос према консензуалном патенту)

Одредбе из чл. 58. до 63. овог закона не примјењују се на консензуални патент.

ДИО СЕДМИ - ПРОНАЛАЗАК СТВОРЕН У РАДНОМ ОДНОСУ

Члан 65. (Проналазак створен у радном односу)

Право на подношење пријаве патената за проналазак створен у оквиру радног односа уређује се посебним прописом, општим актима послодавца или уговором о раду.

ДИО ОСМИ - САДРЖАЈ И ОБИМ ПАТЕНТА

Члан 66. (Искључива права из патента)

(1) Без сагласности носиоца патента сваком другом лицу забрањено је да:

а) израђује, нуди на продају, продаје, употребљава, извози или увози и складишти у те сврхе производ који је израђен према заштићеном проналаску,

б) примјењује поступак који је предмет заштићеног проналаска или нуди његову примјену,

ц) нуди на продају, продаје, употребљава, извози или увози и складишти у те сврхе производ који је директно добијен поступком који је предмет заштићеног проналаска.

(2) Без сагласности носиоца патента сваком другом лицу забрањено је и нуђење и испоручивање производа (материје, смјесе, дијела уређаја) који чини битан елеменат заштићеног проналаска лицима која нису овлашћена за искоришћавање тог изума, ако је понуђачу или испоручиоцу познато, или му је из околности случаја морало бити познато да је тај производ намијењен за стављање у функцију туђег заштићеног проналаска.

(3) Одредбе става (2) овог члана не примјењују се ако је производ који се нуди или испоручује уобичајен на тржишту, осим кад понуђач или испоручилац подстиче друга лица на предузимање радњи из става (1) овог члана.

(4) У недостатку доказа о супротном, сматраће се да је производ добијен заштићеним поступком ако је нов или ако је вјероватно да је производ добијен заштићеним поступком и да носилац патента није могао, упркос разумном труду, утврдити који је поступак стварно коришћен. Вјероватност да је производ добијен заштићеним поступком постоји нарочито кад је заштићени поступак једини познати поступак.

Члан 67. (Искључива права с обзиром на патент из области биотехнологије)

(1) Ако је патентом заштићен биолошки материјал који садржи посебна обиљежја која из тог проналаска произлазе, искључива права из члана 66. ст. (1) и (2) овог закона односиће се и на било који биолошки материјал који је изведен из тог биолошког материјала расплођивањем или умножавањем у истовјетном или различитом облику са истовјетним обиљежјима.

(2) Ако је патентом заштићен поступак који омогућава производњу биолошког материјала који садржи посебна обиљежја која из проналаска произлазе, искључива права из члана 66. ст. (1) и (2) овог закона односиће се и на биолошки материјал добијен директно тим поступком, као и на било који биолошки материјал који је изведен из тог биолошког материјала расплођивањем или умножавањем у истовјетном или различитом облику са истовјетним обиљежјима.

(3) Ако је патентом заштићен производ који садржи или се састоји од генетичке информације, искључива права из члана 66. ст. (1) и (2) овог закона односиће се и на цјелокупан материјал у који је тај производ уграђен и у којем је генетичка информација садржана и обавља своју функцију, осим људског тијела, разних степена његовог обликовања и развоја, или једноставног открића једног од његових елемената, укључујући секвенцу или дјелимичну секвенцу гена.

Члан 68. (Обим искључивих права)

(1) Обим искључивих права носилаца патента одређен је патентним захтјевима који су коначно прихваћени у поступку за признање патента, при чему ће опис и цртежи служити тумачењу патентних захтјева. Појмови коришћени у патентним захтјевима нису строго ограничени на дословно значење ријечи, нити ће се опис и цртежи узимати у обзир само ради разјашњавања нејасноћа у патентним захтјевима. Патентне захтјеве не треба схватити ни као упутства да се обим искључивих права може протезати на оно што би на основу описа и цртежа стручњак у области технике могао закључити да је намјеравани обим заштите.

(2) У временском периоду од датума објављивања пријаве патента до признања патента обим заштите одређен је патентним захтјевима из пријаве патента објављене у складу са овим законом, али патентом, онаквим какав је коначно признат или измијењен након спроведеног поступка поништења у којем је дјелимично поништен, ретроактивно се одређују права из пријаве патента под условом да обим заштите тиме није проширен.

Члан 69. (Права из пријаве патента и права из консензуалног патента)

(1) Објављивањем пријаве у складу са чланом 37. овог закона подносилац пријаве патента стиче привремена права на основу којих може захтијевати накнаду штете од било које треће стране која је у периоду између датума објављивања пријаве патента и датума објављивања податка о признању патента искоришћавала проналазак супротно чл. 66. и 67. овог закона, што би након признања патента могло бити забрањено.

(2) Пријава патента која је одбијена, одбачена, повучена или се сматра повученом не производи учинке прописане одредбом става (1) овог члана.

(3) Носилац консензуалног патента има права из става (1) овог члана.

ГЛАВА I - ПРОМЕТ ПРАВА

Члан 70. (Пренос права и лиценца)

(1) Патент може да буде предмет уговора о потпуном или дјелимичном преносу права, као и предмет уговора о лиценци.

(2) Уговором о лиценци уступа се право на искоришћавање заштићеног проналаска.

(3) Уговор о преносу права, као и уговор о лиценци закључују се уз услове и на начин који су прописани посебним прописима којима се уређује питање обавезних односа.

(4) За закључивање уговора о преносу права, као и уговора о лиценци потребан је пристанак свих носилаца права.

(5) Пренос права и лиценци има учинак према трећим лицима од датума уписа у Регистар пријава патената, односно Регистар патената.

(6) Упис лиценце у Регистар из става (5) овог члана врши се на захтјев једне од уговорних страна и објављује у службеном гласилу.

(7) Одредбе овога члана на одговарајући начин се примјењују и на закључивање уговора о преносу, као и уговора о лиценци, који за предмет имају права из пријаве патента, консензуалног патента и свједоџбе о додатној заштити.

(8) Рјешење о одбијању захтјева за признање патента нема ретроактивни учинак на уговор о преносу права из пријаве, односно уговор о лиценци ако је и у мјери у којој је тај уговор извршен, осим ако је преносилац, односно давалац лиценце поступао несавјесно.

(9) Упис у Регистар и објављивање из става (6) овог члана ближе се уређују прописом о спровођењу.

Члан 71. (Залога и пљенидба)

(1) Патент може да буде предмет заложног права и предмет пљенидбе.

(2) На захтјев заложног повјереника или заложног дужника заложно право се уписује у Регистар патената. Заснивање заложног права има учинак према трећима од датума уписа у Регистар патената.

(3) Суд који спроводи пљенидбу по службеној дужности без одгађања обавјештава Институт о покренутој пљенидби на патенту ради уписивања пљенидбе у Регистар патената. Уписивање пљенидбе у Регистар патената спроводи се на терет пљениоца.

(4) Одредбе овог члана на одговарајући начин примјењују се и на заснивање заложног права и пљенидбу на праву из пријаве патента, консензуалног патента и свједоџбе о додатној заштити.

Члан 72. (Стечај)

Када су патент, право из пријаве патента, консензуални патент или свједоџба о додатној заштити дио стечајне масе, стечајни управитељ по службеној дужности обавјештава Институт о покренутом стечајном поступку ради уписивања стечаја у одговарајући регистар.

ГЛАВА II - ОГРАНИЧЕЊЕ УЧИНКА ПАТЕНТА

Члан 73. (Изузеци од искључивих права)

Искључиво право носиоца патента не односи се на:

а) радње којима се проналазак искоришћава у личне и некомерцијалне сврхе,

б) радње које се предузимају у сврху истраживања и развоја, те опита који се односе на предмет заштићеног проналаска, укључујући радње потребне за добијање регистрације или одобрења за стављање на тржиште производа који је лијек намијењен људима или животињама или медицински производ,

ц) директну и појединачну припрему лијека у апотеци на основу појединачног љекарског рецепта и на поступке који се односе на тако припремљени лијек.

Члан 74. (Право раније употребе)

(1) Патент не дејствује према лицу које је прије датума подношења или прије датума признатог права првенства пријаве патента у доброј вјери у Босни и Херцеговини и у оквиру својих привредних активности употребљавало или израђивало производ према

заштићеном проналаску, или је обавило стварне и озбиљне припреме за такво искоришћавање проналаска.

(2) Лице из става (1) овог члана има право да, без сагласности носиоца патента, настави искоришћавање проналаска у обиму у којем га је искоришћавало или припремило за искоришћавање до датума подношења пријаве патента за наведени проналазак.

(3) Право из става (2) овог члана може се пренијети или наслиједити само са процесом рада и производним погоном у којем је припремљено или започело искоришћавање проналаска.

Члан 75. (Ограничење учинка с обзиром на патент у области биотехнологије)

(1) Искључива права која произлазе из одредбе члана 67. овога закона неће се односити на биолошки материјал добијен расплођивањем и умножавањем биолошког материјала који је на тржиште Босне и Херцеговине пустио носилац патента или уз његову сагласност, при чему расплођивање и умножавање нужно произлазе из примјене ради које је биолошки материјал стављен на тржиште, под условом да се добијени материјал касније не употребљава за даље расплођивање и умножавање.

(2) Изузетно од одредбе члана 67. овог закона, продајом или неким другим начином комерцијалне употребе материјала за умножавање биљака пољопривреднику од носиоца патента или уз његов пристанак, а у пољопривредне сврхе, пољопривредник стиче овлашћење да употријеби производе своје бербе за расплођивање или за умножавање на свом пољопривредном имању.

(3) Изузетно од одредбе члана 67. овог закона, продајом или неким другим начином комерцијалне употребе расплодне стоке или другог животињског репродукционог материјала пољопривреднику од носиоца патента или уз његов пристанак, пољопривредник стиче овлашћење да користи заштићену стоку у пољопривредне сврхе, чиме је уједно обухваћено и располагање животињом, односно другим животињским репродукционим материјалом ради обављања сопствених пољопривредних активности, али не и продаја у оквиру или у сврху комерцијалне репродукционе дјелатности.

Члан 76. (Исцрпљење права)

Стављањем у промет носиоца патента, или уз његову изричиту сагласност, на подручју Босне и Херцеговине производа који је израђен према заштићеном проналаску, или производа који је директно добијен поступком који је предмет проналаска, исцрпљују се за подручје Босне и Херцеговине искључива права стечена патентом у погледу тог производа.

Члан 77. (Возила у међународном саобраћају)

Употреба производа израђених према заштићеном проналаску у конструкцији или опреми пловних објеката, ваздухоплова или копненог возила које припада некој од држава чланица Париске уније или чланица СТО-а не сматра се повредом патента када се то превозно средство привремено или случајно нађе на територији Босне и Херцеговине под условом да уграђени производ служи искључиво за потребе тог превозног средства.

Члан 78. (Ограничење учинка права из пријаве патента, консензуалног патента и свједоџбе о

додатној заштити)

Одредбе чл. 73. до 77. овог закона примјењују се кад је то могуће и на одговарајући начин и на права из пријаве патента, консензуални патент и свједоџбу о додатној заштити.

Члан 79. (Присилна лиценца)

(1) Ако носилац права одбија да уступи право на привредно искоришћавање заштићеног проналаска у Босни и Херцеговини или поставља неразумне услове за такво уступање а није предузео дјелотворне и озбиљне припреме за његово искоришћавање у Босни и Херцеговини, Суд Босне и Херцеговине, на захтјев заинтересованог лица, може да изда присилну лиценцу. У том случају носилац права мора у најкраћем могућем року бити обавијештен о издавању присилне лиценце.

(2) Захтјев за издавање присилне лиценце из става (1) овог члана може се поднијети након истека рока од четири године од датума подношења пријаве патента или након истека рока од три године од датума признања патента, зависно од тога који од ова два рока истиче касније.

(3) Присилна лиценца може се издати само ако је подносилац захтјева из става (2) овог члана безуспјешно, у разумном временском периоду, покушао да добије сагласност од носиоца патента за искоришћавање заштићеног проналаска под разумним тржишним условима.

(4) Присилна лиценца не може се издати ако носилац патента докаже да постоје законски разлози који оправдавају неискоришћавање или недовољно искоришћавање заштићеног проналаска.

(5) Носиоцу патента који не може да искоришћава свој заштићени проналазак без повреде туђег патента, на образложени захтјев, Суд Босне и Херцеговине може издати присилну лиценцу за туђи патент.

(6) Присилна лиценца из става (5) овог члана може се издати под условом да:

а) патент подносиоца захтјева из става (2) овог члана представља значајан технолошки напредак, који је од посебног привредног значаја у погледу проналаска заштићеног патентом за који се тражи присилна лиценца и

б) носилац патента за који се тражи присилна лиценца има под разумним условима право на узајамну лиценцу.

(7) Присилна лиценца не може бити искључива, а њен обим и њено трајање везани су искључиво уз разлоге због којих је издата.

(8) Присилна лиценца може се преносити само заједно са производним погоном, односно његовим дијелом у којем се искоришћава проналазак за који је издата.

(9) Присилна лиценца одобрава се првенствено за снабдијевање домаћег тржишта, осим ако је нужно исправљање поступака за које је судским или административним поступком утврђено да су супротни тржишној утакмици.

(10) Суд Босне и Херцеговине ће на образложени захтјев заинтересованог лица укинути присилну лиценцу ако и када околности које су довеле до њеног одобрења престану да постоје и не постоји могућност да би поново могле да наступе, али уз услов заштите легитимних права стицаоца присилне лиценце.

(11) Носилац патента има право на накнаду узимајући у обзир економску вриједност лиценце и потребу за исправљањем поступака супротних тржишној утакмици.

(12) Присилна лиценца из става (5) овог члана је непреносива, осим у случају истовременог преноса патента за који је издата.

(13) Одредбе ст. (5), (6) и (12) овог члана примјењују се на одговарајући начин и на право заштите биљне сорте.

Члан 80. (Присилна лиценца у јавном интересу)

(1) Савјет министара Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Савјет министара) може издати присилну лиценцу ако је искоришћавање патентом заштићеног проналаска нужно због ванредних стања на националном нивоу у сврху:

а) безбједности државе,

б) заштите јавног интереса у области здравства и исхране,

ц) заштите и унапређивања човјекове околине,

д) посебног интереса за поједину грану привреде, или када је неопходно исправљање поступака за које је судским или административним поступком утврђено да су супротни тржишној утакмици.

(2) У случају полуводичке технологије присилна лиценца може се издати само у случајевима из става (1) овог члана.

(3) У случајевима из става (1) овог члана одредба члана 79. став (3) овог закона се не примјењује.

ДИО ДЕВЕТИ - МЕЂУНАРОДНА ПРИЈАВА ПРЕМА УГОВОРУ О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ПАТЕНАТА (ПЦТ)

Члан 81. (Међународна пријава патента)

(1) Међународна пријава је пријава која се подноси у складу са Уговором о сарадњи у области патената (у даљњем тексту: ПЦТ). Свако позивање на ПЦТ у овом дијелу Закона сматра се уједно и позивањем на одредбе Правилника у складу са ПЦТ-ом.

(2) На међународне пријаве које се подносе Институту као пријемној канцеларији, или у којима је Институт наведен као назначена или изабрана канцеларија, примјењују се одредбе ПЦТ-а, овог закона и прописа донесених на основу овог закона.

Члан 82. (Међународна пријава патента која се подноси Институту као пријемној канцеларији)

(1) Међународна пријава може се поднијети Институту као пријемној канцеларији ако је подносилац пријаве држављанин Босне и Херцеговине или физичко лице које у Босни и Херцеговини има пребивалиште или правно лице које има своје сједиште у Босни и Херцеговини.

(2) За подношење међународне пријаве из става (1) овог члана плаћају се прописана такса и трошкови поступка у складу са чланом 15. овог закона за просљеђивање Међународној канцеларији, у року утврђеном одредбама ПЦТ-а.

Члан 83. (Међународна пријава патента која се подноси Институту као назначеној или изабраној

канцеларији)

(1) Међународна пријава у којој је Босна и Херцеговина, у складу са одредбама ПЦТ-а, назначена или изабрана ради признања националног патента, за коју су плаћени такса и накнада трошкова, подноси се Институту на једном од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини најкасније до истека 34 мјесеца, рачунајући од међународног датума подношења, односно датума првенства ако је у међународној пријави захтијевано првенство у складу са чланом 8. ПЦТ-а.

(2) Међународна пријава која је поднесена Институту као назначеној или изабраној канцеларији објављује се у службеном гласилу на начин предвиђен у члану 37. овог закона.

(3) Привремена права прописана одредбом члана 69. овог закона подносилац међународне пријаве из става (1) овог члана стиче датумом објављивања пријаве патента на једном од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини.

(4) За међународне пријаве из става (1) овог члана рок у којем се може поднијети један од захтјева из члана 38. овог закона почиње тећи од датума објављивања у службеном гласилу.

(5) Међународна пријава објављена према члану 21. ПЦТ неће се сматрати стањем технике у складу са одредбом члана 8. став (3) овога закона све док се не испуне услови предвиђени одредбом става (1) овог члана.

ДИО ДЕСЕТИ - ПРОШИРЕНИ ЕВРОПСКИ ПАТЕНТ (ЕПЦ)

Члан 84. (Проширење учинка европског патента)

(1) Европска пријава патента и европски патент који су проширени на Босну и Херцеговину, у складу са одредбама овог дијела, имају исти учинак и подложни су истим условима као и национална пријава патента и национални патент према овом закону.

(2) Према овом закону:

а) европска пријава патента је пријава европског патента поднесена на основу Европске патентне конвенције (у даљњем тексту: ЕПЦ), као и међународна пријава поднесена на основу ПЦТ-а, за коју Европска патентна канцеларија (у даљњем тексту: ЕПО) обавља послове као назначена или изабрана канцеларија и у којој је назначена Босна и Херцеговина,

б) проширени европски патент је европски патент признат од ЕПО-а на основу европске пријаве патента за коју је захтијевано проширење на Босну и Херцеговину,

ц) национална пријава патента је пријава патента поднесена Институту према овом закону,

д) национални патент је патент признат на основу националне пријаве патента.

Члан 85. (Захтјев за проширење)

(1) Европска пријава патента и европски патент признат на основу те пријаве проширују се на Босну и Херцеговину на захтјев подносиоца пријаве. Сматра се да је захтјев за проширење поднесен за сваку европску пријаву патента која је поднесена на датум ступања на снагу Споразума о сарадњи и проширењу између Савјета министара Босне и Херцеговине и Европске патентне организације ("Службени гласник БиХ" - Међународни уговори број 2/04; ступио на снагу 1. децембра 2004. год.) или након тог датума.

(2) Институт ће, што је прије могуће, објавити у службеном гласилу информацију о сваком захтјеву за проширење након што буде обавијештен од ЕПО-а да је плаћена прописана такса за проширење, али не прије истека рока од 18 мјесеци од датума подношења или, ако је захтијевано првенство, од најранијег датума првенства.

(3) Захтјев за проширење може бити повучен у свако доба. Захтјев се сматра повученим ако прописана такса за проширење није плаћена у року, или ако је европска пријава патента коначно одбијена, или повучена, или се сматра повученом. Институт ће информације о промјенама објавити у службеном гласилу што је прије могуће, ако је захтјев за проширење већ објављен у складу са ставом (2) овог члана.

(4) Начин и садржај објаве у складу са ст. (2) и (3) овог члана ближе се уређују посебним прописом.

Члан 86. (Такса за проширење)

(1) Такса за проширење, према члану 85. овог закона, плаћа се ЕПО-у у роковима који су ЕПЦ-ом предвиђени за плаћање таксе за назнаку.

(2) Такса за проширење може се уредно платити и након истека рока из става (1) овог члана у додатном року од два мјесеца под условом да се у том року плати у износу увећаном за 50%.

(3) На плаћање такси за проширење примјењују се на одговарајући начин правила ЕПЦ- а која се односе на таксе. Уредно плаћене таксе за проширење не могу бити враћене.

Члан 87. (Учинци европских пријава патената)

(1) Европска пријава патента, којој је утврђен датум подношења, еквивалентна је уредној националној пријави патента с правом првенства захтијеваним за европску пријаву патента, кад је признато, без обзира на исход спроведеног поступка.

(2) Објављена европска пријава патента привремено даје исту заштиту какву даје и објављена национална пријава патента према члану 69. овог закона, од датума на који је подносилац пријаве доставио превод патентних захтјева објављене европске пријаве патента на један од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини лицу које се користи тим проналаском у Босни и Херцеговини.

(3) Сматра се да европска пријава патента од почетка није имала учинке из става (2) овог члана ако је захтјев за проширење повучен или се сматра повученим.

Члан 88. (Учинци проширених европских патената)

(1) Проширени европски патент, у складу са одредбама ст. (2) до (6) овог члана, даје, од датума објављивања податка о његовом признавању од ЕПО-а, иста права која би била дата и националним патентом признатим овим законом.

(2) У року од три мјесеца од датума објављивања податка о признавању европског патента, носилац патента мора доставити Институту захтјев за упис проширеног европског патента у Регистар патената, патентни спис европског патента како је објављен у службеном гласилу ЕПО-а, превод патентних захтјева на један од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини и платити таксу и трошкове поступка за објављивање и штампање превода списа европског патента на један од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини, у складу са посебним прописом.

(3) Ако као резултат приговора поднесеног ЕПО-у европски патент остане на снази са измијењеним патентним захтјевима, носилац патента мора Институту доставити превод измијењених патентних захтјева на један од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини и платити прописану таксу и трошкове поступка за објављивање у службеном гласилу у року од три мјесеца од датума објављивања податка о одлуци да европски патент остаје на снази са измијењеним патентним захтјевима.

(4) Ако текст патентних захтјева садржава позивне ознаке употријебљене у цртежима, ти цртежи морају бити приложени уз превод наведен у ст. (2) и (3) овог члана.

(5) Институт у службеном гласилу објављује, што је прије могуће, податак о сваком преводу који је уредно поднесен према ставу (2), односно (3) овог члана. Садржај објаве ближе се уређује прописом о спровођењу.

(6) Ако превод наведен у ставу (2), односно (3) овог члана није поднесен у прописаном року, или ако прописана такса и трошкови поступка нису плаћени у одређеном року, проширени европски патент сматра се неважећим од почетка. члан 122. ЕПЦ-а примјењује се на одговарајући начин.

(7) Сматра се да проширени европски патент и пријава на којој је он заснован од почетка нису имали учинке наведена у ставу (1) овог члана и члану 87. став (2) овог закона у обиму у којем је тај патент проглашен неважећим у поступку по приговору пред ЕПО-ом.

(8) Институт уписује податак о упису проширеног европског патента у Регистар патената из члана 45. овог закона.

(9) Упис у Регистар ближе се уређује прописом о спровођењу.

Члан 89. (Вјеродостојни текст европске пријаве патента или европског патента)

(1) Текст европске пријаве патента или европског патента који је састављен на језику на којем се води поступак пред ЕПО-ом вјеродостојан је текст у било којем поступку у Босни и Херцеговини.

(2) Ако превод на један од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини даје заштиту ужу од заштите коју даје проширена европска пријава патента или проширени европски патент, превод прописан чланом 88. став (2) овог закона сматраће се вјеродостојним, осим у поступцима за поништење патента.

(3) Подносилац пријаве или носилац патента могу, у било које вријеме, поднијети исправљени превод патентних захтјева пријаве европског патента или европског патента. Исправљени превод неће имати било каквог правног учинка док га не објави Институт.

(4) Свако лице које се у доброј вјери користи проналаском или које је обавило дјелотворне и озбиљне припреме за коришћење проналаска, а чије коришћење не би чинило повреду права из пријаве или патента у изворном преводу може, након што исправљени превод почне да производи учинак, наставити такво коришћење у оквиру свог пословања или за потребе свог пословања без плаћања накнаде.

Члан 90. (Права ранијег датума)

(1) Европска пријава патента за коју је плаћена такса за проширење и проширени европски патент имају, у односу на пријаву поднесену директно Институту (у даљњем тексту: национална пријава) и патент признат на основу такве пријаве (у даљњем тексту: национални патент), исти учинак на стање технике као и национална пријава патента и национални патент.

(2) Национална пријава патента и национални патент имају, у односу на проширени европски патент, исти учинак на стање технике који имају и у односу на национални патент.

Члан 91. (Истовремена заштита)

Ако проширени европски патент и национални патент имају исти датум подношења, или ако је затражено право првенства, а исти је датум првенства признат истом лицу или његовом правном сљеднику, национални патент нема учинак у обиму у којем покрива исти проналазак као и проширени европски патент од датума на који је рок за подношење приговора на признати европски патент истекао, а у случају да приговор није поднесен, од датума на који је у поступку по приговору донесена коначна одлука да европски патент остаје на снази.

Члан 92. (Таксе за одржавање проширених европских патената)

(1) Таксе и трошкови поступка за одржавање проширених европских патената плаћају се Институту за године које слиједе након године у којој је објављен податак о признању европског патента.

(2) члан 141. став (2) ЕПЦ-а примјењује се на одговарајући начин.

ДИО ЈЕДАНАЕСТИ - ПРОГЛАШАВАЊЕ РЈЕШЕЊА О ПРИЗНАЊУ ПАТЕНТА НИШТАВНИМ

Члан 93 (Разлози за проглашавање рјешења о признању патента ништавним)

Рјешење о признању патента може се прогласити ништавним у свако доба по службеној дужности или на приједлог заинтересованог лица или правобраниоца Босне и Херцеговине или омбудсмена Босне и Херцеговине ако је признат:

а) за предмет заштите који се, у смислу члана 6. став (6), те члана 7. овог закона, не може заштитити патентом,

б) за проналазак који, на датум подношења пријаве патента, односно на датум признатог првенства, није био нов или није имао инвентивни ниво,

ц) за проналазак који није индустријски примјењив,

д) за проналазак који није откривен на довољно јасан и детаљан начин, тако да га стручно лице из одговарајуће области технике може извести, укључујући и случај недоступности живог биолошког материјала у надлежној установи,

е) за предмет заштите који излази ван садржаја пријаве патента каква је поднесена, или ако је патент признат на основу издвојене пријаве која излази ван садржаја пријаве каква је поднесена,

ф) на име лица које није имало право на патентну заштиту проналаска.

Члан 94. (Приједлог за проглашавање рјешења о признању патента ништавним)

(1) Поступак за проглашавање рјешења о признању патента ништавним покреће се подношењем приједлога Институту.

(2) Приједлог из става (1) овог члана мора садржавати податке о подносиоцу приједлога, носиоцу патента, број рјешења и регистарски број патента, разлоге због којих се предлаже проглашавање патента ништавним, с потребним доказима.

Члан 95. (Поступак поводом приједлога за проглашавање рјешења о признању патента

ништавним)

(1) Ако приједлог за проглашавање рјешења о признању патента ништавним није састављен у складу са одредбом члана 94. став (2) овог закона, или ако нису плаћени такса и трошкови поступка у складу са чланом 15. овог закона, Институт позива подносиоца да у року од мјесец дана од дана пријема позива отклони недостатке.

(2) Ако подносилац не уреди приједлог у року који је одређен у ставу (1) овог члана, Институт одбацује приједлог.

(3) Институт доставља носиоцу патента уредан приједлог и позива га да достави свој одговор у року који не може бити краћи од једног мјесеца нити дужи од два мјесеца од дана пријема приједлога.

(4) У поступку за проглашавање рјешења о признању патента ништавним Институт позива странке да у року из става (3) овог члана доставе своје примједбе на поднеске друге странке. Када је потребно, Институт уједно позива носиоца патента да поднесе опис, патентне захтјеве и цртеже у измијењеном облику, под условом да предмет заштите не излази ван садржаја патента какав је признат.

(5) Прије доношења одлуке о одржавању у вриједности патента у измијењеном облику, Институт обавјештава странке да намјерава да одржи у вриједности патент како је измијењен у поступку проглашења ништавим и позива их да, у року из става (3) овог члана, поднесу образложене примједбе ако нису сагласне с текстом на основу којег намјерава да одржи патент у вриједности. Ако се странке не сагласе с тим текстом, поступак за проглашење рјешења о признању патента ништавним може се наставити.

(6) Ако су странке сагласне с текстом на основу којег Институт намјерава да одржи патент у вриједности, или се нису изјасниле по позиву из става (5) овог члана, Институт позива носиоца патента да у року од мјесец дана од пријема позива плати таксу и трошкове поступка за штампање новог патентног списа. Ако такса и трошкови поступка не буду плаћени, рјешење о признању патента проглашава се ништавним у границама приједлога.

(7) Институт може, на образложен захтјев, продужити рокове из овог члана за вријеме које сматра оправданим, али највише за два мјесеца.

(8) Ако оцијени да је то неопходно због утврђивања чињеница битних за доношење одлуке, Институт може одржати усмену расправу.

(9) Ако је поднесен приједлог за проглашење рјешења о додјели консензуалног патента ништавним и када су приложени докази из члана 94. став (2) овог закона довољни за вјероватност да консензуални патент не задовољава услове из члана 41. овог закона, одговор на позив из става (3) овог члана мора садржавати и захтјев за спровођење поступка потпуног испитивања.

(10) Ако подносилац приједлога за проглашавање рјешења о признању патента ништавним у току поступка одустане од приједлога, Институт може по службеној дужности наставити поступак.

(11) Одредбе овог члана примјењују се на одговарајући начин и када се носилац одрекао патента или је патент престао да вриједи, аналогно се примјењују и на свједоџбу о додатној заштити.

Члан 96. (Рјешење о приједлогу за проглашавање рјешења о признању патента ништавним)

(1) На основу резултата спроведеног поступка Институт доноси рјешење о проглашавању рјешења о признању патента ништавим, у потпуности или дјелимично, или рјешење којим се приједлог одбија.

(2) Пријава патента и патент признат на основу те пријаве од почетка неће имати учинке наведене у чл. 66. до 68. овог закона у мјери у којој је рјешење о признању патента проглашено ништавим или неважећим.

(3) Проглашавање рјешења о признању патента ништавим нема ретроактивни учинак на правоснажне судске одлуке у вези с утврђивањем повреде права, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце ако су и у мјери у којој су ти уговори извршени под условом да је тужилац, односно носилац права патента поступао савјесно.

ДИО ДВАНАЕСТИ - ПОСТУПАК ПО ЖАЛБИ

Члан 97. (Право жалбе)

(1) Против одлука Института донесених у првом степену странка чијем захтјеву у потпуности или у дијелу није удовољено има право жалбе у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

(2) Друге странке у поступку који је окончан одлуком против које се подноси жалба имају право да буду странке у жалбеном поступку.

Члан 98. (Садржај жалбе)

Осим података које мора да садржи сваки поднесак, жалба мора садржавати:

а) назнаку одлуке против које се подноси,

б) изјаву о томе да се одлука оспорава у потпуности или у одређеном дијелу,

ц) разлоге због којих се жалба подноси,

д) образложење жалбе, те доказе којима подносилац жалбе потврђује своје наводе из жалбе,

е) потпис подносиоца жалбе,

ф) пуномоћ ако се жалба подноси посредством заступника.

Члан 99. (Комисија за жалбе Института)

(1) Комисија за жалбе Института за одлучивање о жалбама против одлука Института (у даљњем тексту: Комисија за жалбе) оснива се као независни орган за одлучивање о жалбама у складу са одредбама овог закона.

(2) Комисија за жалбе има три члана од којих је један предсједавајући и три замјеника члана од којих је један замјеник предсједавајућег. чланове Комисије за жалбе именује Савјет министара између независних стручњака у области права индустријске својине и државних службеника из Института на начин уређен одлуком Савјета министара.

(3) Сједиште Комисије за жалбе је у сједишту Института. Комисија за жалбе има свој печат. Институт обезбјеђује Комисији за жалбе радни простор и опрему потребну за обављање њихових задатака. Канцеларијске и друге административне послове за Комисију за жалбе обезбјеђује Институт.

(4) Предсједавајући Комисије за жалбе (у даљњем тексту: предсједавајући) управља радом Комисије за жалбе. Уколико сједници не може присуствовати предсједавајући или члан Комисије за жалбе, мијења га замјеник предсједавајућег, односно замјеник члана.

(5) Предсједавајући и чланови Комисије за жалбе независни су, нису обавезани никаквим упутствима директора Института и своје задатке обављају непристрасно и у складу са законом и правилима струке.

(6) Предсједавајући и чланови Комисије за жалбе имају положај независних стручњака а накнаду за свој рад примају у складу са спроведбеним прописом о накнадама за рад Комисије за жалбе Института и одлуком Савјета министара.

(7) чланови Комисије за жалбе и замјеници чланова који су учествовали у доношењу одлуке у првостепеном поступку, или кад постоје други разлози за њихово изузимање, не могу учествовати у поступку по жалби у истом предмету.

(8) Појединости о раду Комисије за жалбе уређују се пословником о раду који доноси Комисија за жалбе.

Члан 100. (Одлучивање о жалби)

(1) Комисија за жалбе одлучује на сједницама, већином гласова.

(2) Комисија за жалбе одлучује на основу поднесака странака, а када сматра да је то потребно, може да одреди одржавање усмене расправе.

(3) Одредбе из чл. 43. и 44., односно 97. овог закона примјењују се на одговарајући начин у рјешавању Комисије за жалбе о жалби.

ДИО ТРИНАЕСТИ - ЗАШТИТА ПРАВА

ГЛАВА I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 101. (Овлашћена лица)

(1) Лице чија су права, према овом закону, повријеђена (у даљњем тексту: овлашћеник) може тражити заштиту тих права и накнаду штете од повредиоца тих права према општим правилима о накнади штете, ако овим законом није другачије одређено.

(2) Једнаку заштиту може да тражи овлашћеник када пријети стварна опасност да ће његова права из овог закона бити повријеђена.

Члан 102. (Солидарност овлашћеника)

Ако је више лица овлашћено да тражи заштиту права, свако од њих може да тражи заштиту тог права у цјелини.

ГЛАВА II - ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Члан 103. (Тужбени захтјеви)

(1) Ако је искључиво право, према овом закону, повријеђено, носилац тог права тужбом може да захтијевати:

а) утврђење учињене повреде,

б) забрану даљег вршења учињене повреде и будућих сличних повреда престанком или уздржавањем од радњи које то право вријеђају,

ц) уклањање стања насталог повредом права,

д) повлачење предмета повреде из привредних токова уз уважавање интереса трећих савјесних лица,

е) потпуно уклањање предмета повреде из привредних токова,

ф) уништење предмета повреде,

г) уништење средстава која су искључиво или у претежној мјери намијењена или се употребљавају за чињење повреда и која су у својини повредилаца,

х) препуштање предмета повреде носиоцу права уз накнаду трошкова производње,

и) објављивање пресуде о трошку туженог,

ј) накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступка.

(2) Носилац консензуалног патента прије подношења тужбе из става (1) овог члана мора располагати доказом да је поднио захтјев за признање патента спровођењем поступка потпуног испитивања пријаве патента.

(3) Право на подношење тужбе из става (1) овог члана припада и подносиоцу пријаве патента која је објављена и стицаоцу искључиве лиценце.

(4) Приликом одлучивања о захтјевима из става (1) тач. ц) до х) овог члана суд ће узимати у обзир све околности случаја, нарочито размјеру између тежине учињене повреде и захтјева, као и интерес овлашћеника за обезбјеђивање ефективне заштите права.

(5) У поступку против лица чије су услуге биле употријебљене за повреду права, а постојање те повреде већ је правоснажно установљено у поступку према трећем лицу, претпоставља се да повреда права постоји.

(6) Тужба из става (1) овог члана може бити поднесена у року од три године од дана сазнања за повреду и повредиоца, али не послије истека рока од пет година од дана учињене повреде.

Члан 104. (Накнада штете)

(1) За све повреде права из овог закона важе општа правила о накнади штете и одговорности за штету, ако овим законом није другачије одређено.

(2) Повредилац права дужан је да плати носиоцу права одштету у обиму који се одређује према општим правилима о накнади штете, или у обиму који одговара уговореној или уобичајеној накнади за закониту употребу предмета заштите.

Члан 105. (Пенал)

(1) Ако је право носиоца које произлази из патента повријеђено намјерно или крајњом непажњом, носилац права може од повредиоца тражити накнаду до троструког износа уговорене, а ако није уговорена, од одговарајуће уобичајене накнаде.

(2) Приликом одлучивања о захтјеву за плаћање пенала суд ће узимати у обзир све околности случаја, а нарочито обим настале штете, степен кривице повредиоца, обим уговорене или уобичајене накнаде и превентивни циљ пенала.

(3) Ако је настала штета већа од пенала из става (1) овог члана, носилац права овлашћен је да тражи разлику до износа накнаде потпуне штете.

Члан 106. (Нематеријална штета)

(1) Проналазач има право тужбом од суда да захтијева да наложи уписивање његовог имена у пријаву патента и у све исправе које се издају за патент, те у одговарајуће регистре Института, ако је у пријави у статусу проналазача наведено лице које није проналазач.

(2) Право на тужбу из става (1) овог члана припада и оном проналазачу заједничког проналаска који није наведен у пријави патента.

(3) Уз захтјев из става (1) овог члана може бити истакнут и захтјев да се правоснажна пресуда објави на трошак туженика.

(4) Рок за подношење тужбе из ст. (1) и (2) овог члана није ограничен. Смрћу проналазача право на подношење тужбе стичу његови насљедници.

(5) Независно од накнаде имовинске штете, као и у случају да такве штете нема, проналазач може тражити да се досуди правична новчана одштета за претрпљену душевну бол због повреде моралних права. Приликом одлучивања о захтјеву, суд ће узимати у обзир све околности случаја, а нарочито интензитет и трајање душевне боли проузроковане повредом моралног права.

(6) Захтјев из става (1) овог члана не застаријева и насљеђује се.

Члан 107. (Привремене мјере)

(1) Суд ће одредити привремену мјеру ради обезбјеђења захтјева према одредбама овог закона, ако предлагач учини вјероватним да је:

а) носилац права из овог закона и

б) његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде.

(2) Носилац права мора учинити вјероватним и једну од сљедећих претпоставки:

а) опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано,

б) да је привремена мјера потребна ради спречавања настанка штете коју ће бити касније тешко поправити, или

ц) да претпостављени повредилац, изрицањем привремене мјере која би се касније у поступку показала као неоправдана, не би претрпио веће негативне посљедице од оних које би без изрицања такве привремене мјере претрпио носилац права.

(3) Носилац права који предлаже да се донесе привремена мјера без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је, осим услова из ст. (1) и (2) овог члана, учинити вјероватним да би било какво одгађање изрицања привремене мјере проузроковало носиоцу права настанак штете коју би било тешко поправити. У случају изрицања привремене мјере према одредбама овог става, суд ће рјешење о привременој мјери доставити супротној страни одмах послије њеног спровођења.

(4) Носилац права не мора доказивати опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано ако учини вјероватним да ће предложена привремена мјера проузроковати претпостављеном повредиоцу само незнатну штету. Узима се да опасност постоји ако би требало остваривати захтјеве у иностранству.

(5) Суд може одредити за обезбјеђење захтјева, према ставу (1) овог члана, било коју привремену мјеру којом може постићи циљ обезбјеђења, а нарочито да се:

а) претпостављеном повредиоцу забране радње којима се повређује право из овога закона,

б) одузму, уклоне из промета и похране предмети повреде и средства повреде који су искључиво или у претежној мјери намијењени, односно употребљавају се за чињење повреда.

(6) Ако је мјера одређена прије подношења тужбе, суд ће у рјешењу одредити и рок у којем предлагач мора поднијети тужбу ради оправдања те мјере. Рок не може бити дужи од 20 радних дана, односно 31 календарског дана од дана достављања рјешења предлагачу, зависно од тога који рок истиче касније.

(7) Суд мора одлучити о приговору против рјешења о привременој мјери у року од мјесец дана од дана подношења одговора на приговор, односно од истека рока за подношење тог одговора.

(8) У поступку за изрицање привремене мјере примјењују се одредбе закона о парничном поступку, ако овим законом није другачије одређено. Поступак у вези с изрицањем привремене мјере је хитан.

(9) На захтјев лица против којег је покренут поступак за изрицање привремене мјере суд може, на терет подносиоца захтјева за изрицање привремене мјере, одредити одговарајући износ као средство обезбјеђења за случај неоснованости тог захтјева.

Члан 108. (Обезбјеђење доказа)

(1) Суд ће донијети рјешење о обезбјеђењу доказа ако предлагач учини вјероватним да:

а) је носилац права из овог закона,

б) је његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде,

ц) ће докази о тој повреди бити уништени, или касније неће моћи бити изведени.

(2) Носилац права који тражи да се донесе рјешење о обезбјеђењу доказа без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је, осим услова из става (1) овог члана, учинити вјероватним и постојање опасности да ће докази о повреди, због радњи противника, бити уништени, или се касније неће моћи извести. У случају доношења одлуке о обезбјеђењу доказа према одредбама овог става, суд ће рјешење о обезбјеђењу доставити супротној страни одмах послије извођења доказа.

(3) Суд може рјешењем из става (1) овог члана одредити извођење било којег доказа, а нарочито:

а) увиђај просторија, пословне документације, инвентара, база података, компјутерских меморијских јединица или других ствари,

б) одузимање узорака предмета повреде,

ц) преглед и предају докумената,

д) одређивање и саслушање вјештака,

е) саслушање свједока.

(4) Обезбјеђење доказа може бити затражено и послије правоснажно окончаног поступка, ако је то потребно ради покретања поступка према ванредним правним лијековима или за вријеме таквог поступка.

(5) У поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, примјењују се одредбе закона о парничном поступку, а које се односе на судске мјере обезбјеђења, осим ако је овим законом другачије одређено. Поступак обезбјеђења доказа је хитан.

(6) Ако се касније покаже да је приједлог за обезбјеђење доказа неоправдан, или ако носилац права тај приједлог не оправда, супротна страна има право да тражи:

а) враћање одузетих предмета,

б) забрану употребе прибављених информација,

ц) накнаду штете.

(7) Суд мора у поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не злоупотријеби искључиво с намјером прибављања повјерљивих података супротне стране.

(8) На захтјев лица против којег је покренут поступак за обезбјеђење доказа суд може, на терет предлагача те мјере, одредити одговарајући износ као средство обезбјеђења за случај неоснованости тог приједлога.

Члан 109. (Дужност обавјештавања)

(1) Суд може у току парнице, због повреде права из овог закона, на основу оправданог захтјева једне од странака одредити повредиоцу права да достави податке о извору и дистрибуционим каналима робе или услуга којима се повређује право из овог закона.

(2) Суд може одредити да податке из става (1) овог члана доставе суду и лица која у обиму комерцијалне дјелатности:

а) посједују робу за коју се сумња да се њоме вријеђа право из овог закона, или

б) користе услуге за које се сумња да се њима вријеђа право из овог закона, или

ц) дају услуге за које се сумња да се њима вријеђа право из овог закона.

(3) Узима се да је нека радња предузета у оквиру комерцијалне дјелатности ако је предузета за прибављање индиректне или директне економске користи. Појам комерцијалне дјелатности не обухвата радње савјесних крајњих потрошача.

(4) Суд може одредити да податке из става (1) овог члана достави суду и лице које је од неког од лица наведених у ставу (2) овог члана означено као умијешано у производњу, израду и дистрибуцију робе или давање услуга за које се сумња да се њима вријеђа право из овог закона.

(5) Подаци тражени на основу става (1) овог члана могу обухватати нарочито:

а) име, адресу, односно фирму и сједиште произвођача, израђивача, дистрибутера, добављача и других претходних посједника робе, односно давалаца услуга, као и намјераваних продавача на велико и мало,

б) податке о количинама произведене, израђене, испоручене, примљене или наручене робе или услуга, као и о цијенама оствареним за односну робу и услуге.

Члан 110. (Извођење доказа)

(1) Ако суд одлучи да ће извести предложени доказ који се налази код супротне стране, та страна дужна је да на захтјев суда преда доказна средства којима располаже.

(2) Став (1) овог члана односи се и на банковну, финансијску и пословну документацију која је под контролом супротне стране, ако се ради о повреди која достиже обим комерцијалне дјелатности.

(3) У поступку извођења доказа примјењују се одговарајуће одредбе закона који уређује парнични поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.

(4) Суд мора послије извођења доказа, према ставу (1) овога члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не злоупотријеби искључиво с намјером прибављања повјерљивих података супротне странке.

Члан 111. (Терет доказа)

(1) Ако је предмет повреде патентом заштићени поступак за производњу нове материје, сматраће се, док се не докаже супротно, да је свака једнака материја или материја једнаког састава произведена заштићеним поступком.

(2) Терет доказивања пада на туженог који такву супстанцу или композицију производи.

Члан 112. (Хитност у поступању и примјена одредаба других закона)

(1) Поступак због повреде права из овог закона је хитан.

(2) На поступке због повреде патента примјењују се одредбе Закона о парничном поступку, односно Закона о извршном поступку.

(3) На захтјев суда или неке од странака у поступку због повреде патента, Институт ће одмах узети у рад захтјев за проглашење рјешења о признању патента ништавим, односно Комисија за жалбе узеће у рад жалбу, ако су захтјев за проглашење рјешења о признању патента ништавним, односно жалба поднесени прије или у току парнице и хитно по њему поступати. Суд ће, с обзиром на околности случаја, одлучити да ли ће одредити прекид поступка до коначне одлуке о захтјеву за проглашење рјешења о признању патента ништавим.

ГЛАВА III - ЦАРИНСКЕ МЈЕРЕ

Члан 113. (Захтјев носиоца права)

(1) Носилац искључивих права према овом закону, који оправдано сумња да ће доћи до увоза, транзита или извоза робе произведене супротно одредбама овог закона, може код органа надлежног за послове царине (у даљњем тексту: царински орган) поднијети захтјев за заштиту својих права путем царинских мјера привременог задржавања робе од даљег пуштања у промет.

(2) Захтјев за заштиту права, према ставу (1) овог члана, мора садржавати:

а) податке о подносиоцу захтјева и о носиоцу искључивог права из овог закона, ако се не ради о истом лицу,

б) детаљан опис робе, који омогућава њену идентификацију,

ц) доказе о томе да је подносилац захтјева, односно његов овлашћеник, носилац искључивог права из овог закона у вези с том робом,

д) доказе о томе да је искључиво право вјероватно повријеђено,

е) друге податке важне за одлучивање о захтјеву којима располаже подносилац, као што су подаци о локацији робе и њеној дестинацији, очекивани датум доласка или одласка пошиљке, подаци о средству транспорта, подаци о увознику, извознику, примаоцу и сл.,

ф) временски период у којем ће царински органи поступати према захтјеву и који не може да буде дужи од двије године од дана подношења захтјева.

(3) Царински орган може прије доношења одлуке, којом удовољава захтјеву из става (1) овог члана, тражити од носиоца права полагање обезбјеђења за трошкове похрањивања и превоза робе, као и за накнаду других трошкова или штете који би у вези с робом могли настати царинском органу, као и страни против које је прихваћен захтјев из става (1) овог члана.

(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из става (1) овог члана, он о томе обавјештава све царинске испоставе и носиоца права.

Члан 114. (Поступак након привременог задржавања робе)

(1) Ако царинска испостава приликом спровођења царинског поступка нађе робу која одговара опису робе из одлуке надлежног царинског органа, она ће ту робу привремено задржати од даљег пуштања у промет. Одлука о привременом задржавању робе уручује се носиоцу права и њеном увознику. У одлуци о задржавању робе одређује се да се сопственик робе, односно лице које је овлашћено за располагање робом, у року од десет радних дана од дана привременог задржавања, може изјаснити о томе да ли се ради о роби којом се вријеђа право из овог закона.

(2) Ако царински орган не прими писано изјашњење сопственика или лица овлашћеног за располагање робом у року из става (1) овог члана, може на захтјев и о трошку носиоца права одузети и уништити робу.

(3) Ако сопственик робе или лице овлашћено за располагање робом, у року из става (1) овог члана, поднесе изјаву да се не ради о роби којом се вријеђа право из овог закона, носилац права може у року од десет радних дана од примања обавјештења о таквој изјави поднијети тужбу због повреде права. Ако посебне околности случаја то оправдавају, царински орган може, на захтјев носиоца права, одредити додатни рок за подношење тужбе, који не може бити дужи од десет радних дана.

(4) Носилац права или лице које он овласти може за вријеме привременог задржавања извршити преглед и контролу робе и пратеће документације у обиму који је потребан за утврђивање његових захтјева и за остваривање судске заштите његових права уз обезбјеђење заштите повјерљивих података. Право на преглед и контролу робе има и њен увозник.

(5) Ако носилац права не поднесе тужбу, у складу са ставом (3) овог члана, привремено задржана роба пушта се у тражену царински дозвољену употребу, односно промет, под условом да су испуњени сви други законом прописани услови.

(6) Ако носилац права поднесе тужбу у складу са одредбама става (3) овог члана и надлежни суд донесе одлуку о привременој мјери задржавања робе у року из става (3) овог члана, царински орган доноси одлуку о запљени робе до доношења правоснажне судске одлуке.

(7) Ако носилац права поднесе тужбу у складу са одредбама става (3) овог члана, а надлежни суд не донесе привремену мјеру задржавања робе у року из става (3) овог члана, сопственик привремено задржане робе или лице овлашћено за располагање њоме има право да захтијева ослобађање те робе ако положи средства обезбјеђења у износу довољном за евентуалну накнаду штете носиоцу права, под условом да су испуњени сви остали услови за ослобађање те робе.

Члан 115. (Поступак по службеној дужности)

(1) Ако царинска испостава у спровођењу царинског поступка у вези са увозом, транзитом или извозом робе оправдано сумња да су одређеном робом повријеђена права према овом закону, она ће привремено задржати пуштање те робе у промет и о томе обавијестити царински орган.

(2) Царински орган писмено обавјештава носиоца права о задржавању робе, сумњи да се ради о повреди његових права и о могућности да поднесе захтјев према члану 113. овога закона, у року од пет радних дана од дана задржавања робе.

(3) Ако носилац права поднесе захтјев, у складу са ставом (2) овог члана, роба се задржава до доношења одлуке царинског органа. Ако царински орган удовољи захтјеву из члана 113. овог закона, роба се привремено задржава за даљих 10 радних дана. Носилац права мора у том року спровести радње из члана 114. став (4) овог закона.

(4) Одредбе чл. 114. и 115. овог закона не примјењују се на увоз, транзит или извоз робе у малим количинама намијењеним за приватну и некомерцијалну употребу, које се уносе или износе као дио личне пртљаге или шаљу у малим пошиљкама.

Члан 116. (Примјена других царинских прописа)

(1) На царински поступак у вези с робом којом се повређују права из овог закона примјењују се, на одговарајући начин, остали царински прописи.

(2) Прописе о спровођењу царинских мјера из овог закона доноси Савјет министара на предлог Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине.

(3) Царински поступак у вези с робом којом се повређују права из овог закона је хитан.

ДИО ЧЕТРНАЕСТИ - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 117. (Патенти признати до почетка примјене овог закона)

Признати патенти уписани у Регистар патената у Институту до дана одређеног за примјену овог закона остају на снази и на њих ће се примјењивати одредбе овог закона.

Члан 118. (Поступци у току)

(1) Одредбе овог закона не примјењују се на пријаве патената, као и на међународне пријаве из члана 81. овог закона чији је датум подношења ранији од датума почетка примјене овог закона.

(2) Пријаве патената које су Институту поднесене прије 27. фебруара 2002. године, а по којима поступак није окончан, биће одбијене, односно одбачене у дијелу у којем се захтијева заштита материја или смјеса у лијечењу људи или животиња. Употреба материја или смјеса за производњу лијека за људе или животиње не представља повреду патента за изум те материје или смјесе, ако је пријава за признање патента за тај проналазак поднесена до 27. фебруара 2002. године.

Члан 119. (Прописи за примјену овог закона)

(1) Уз изузетак прописа из члана 58. став (3) и члана 116. став (2) овог закона спроведбене прописе за извршење овог закона донијеће директор Института у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу.

(2) Спроведбене прописе у смислу става (2) овог члана су Правилник о поступку за признање патента и консензуалног патента, Одлука о посебним трошковима поступка за стицање и одржавање права индустријске својине, Одлука о условима за упис у регистре заступника за заштиту индустријске својине, Правилник о стручном испиту за заступнике за заштиту индустријске својине и Одлука о накнади за рад у Комисији за жалбе.

Члан 120. (Одгађање ступања на снагу одредаба о свједоџби о додатној заштити и посебна права у

прелазном периоду)

Одредбе чл. 58. до 64. овог закона почеће се примјењивати након датума одређеног за примјену овог закона.

Члан 121. (Престанак важења других прописа)

(1) Почетком примјене овог закона престају да важе одредбе ГЛАВЕ ИИ - ВРСТЕ ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ Одјељак 1. Патент (чл. 19. до 68.) Закона о индустријском власништву у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 3/02 и 29/02), као и одредбе које се могу у складу с тим примијенити на патент.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана а у складу са чланом 118. овог закона, Закон о индустријском власништву у Босни и Херцеговини из става (1) овог члана примјењиваће се и даље на поступке за признање патента који су започели прије ступања на снагу овог закона.

Члан 122. (Примјена међународних уговора)

Одредбе међународних уговора у вези са патентима, којима је приступила Босна и Херцеговина, примјењују се на предмете које третира овај закон и у случају сукоба са одредбама овог закона примјењују се одредбе међународних уговора.

Члан 123. (Јединствена примјена одредаба о Комисији за жалбе из Закона о жигу, Закона о

индустријском дизајну и Закона о ознакама географског поријекла)

Одребе чл. 99. и 100. овог закона и одговарајуће одредбе из Закона о жигу, Закона о индустријском дизајну, Закона о ознакама географског поријекла којима се уређује Комисија за жалбе Института примјењују се на начин да се формира једна комисија за жалбе.

Члан 124. (Ступање на снагу и примјена Закона)

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењује се од 1. јануара 2011. године.

ПСБиХ, број 521/10 28. маја 2010. године

Сарајево

Предсједавајући Представничког дома

Парламентарне скупштине БиХ Др Милорад Живковић, с. р.

Предсједавајући Дома народа

Парламентарне скупштине БиХ Сулејман Тихић, с. р.

专利法，波斯尼亚和黑塞哥维那

可用资料

专利法， 波斯尼亚和黑塞哥维那

可用资料

专利法，波斯尼亚和黑塞哥维那