À propos de la propriété intellectuelle Formation en propriété intellectuelle Respect de la propriété intellectuelle Sensibilisation à la propriété intellectuelle La propriété intellectuelle pour… Propriété intellectuelle et… Propriété intellectuelle et… Information relative aux brevets et à la technologie Information en matière de marques Information en matière de dessins et modèles industriels Information en matière d’indications géographiques Information en matière de protection des obtentions végétales (UPOV) Lois, traités et jugements dans le domaine de la propriété intellectuelle Ressources relatives à la propriété intellectuelle Rapports sur la propriété intellectuelle Protection des brevets Protection des marques Protection des dessins et modèles industriels Protection des indications géographiques Protection des obtentions végétales (UPOV) Règlement extrajudiciaire des litiges Solutions opérationnelles à l’intention des offices de propriété intellectuelle Paiement de services de propriété intellectuelle Décisions et négociations Coopération en matière de développement Appui à l’innovation Partenariats public-privé Outils et services en matière d’intelligence artificielle L’Organisation Travailler avec nous Responsabilité Brevets Marques Dessins et modèles industriels Indications géographiques Droit d’auteur Secrets d’affaires Académie de l’OMPI Ateliers et séminaires Application des droits de propriété intellectuelle WIPO ALERT Sensibilisation Journée mondiale de la propriété intellectuelle Magazine de l’OMPI Études de cas et exemples de réussite Actualités dans le domaine de la propriété intellectuelle Prix de l’OMPI Entreprises Universités Peuples autochtones Instances judiciaires Ressources génétiques, savoirs traditionnels et expressions culturelles traditionnelles Économie Financement Actifs incorporels Égalité des genres Santé mondiale Changement climatique Politique en matière de concurrence Objectifs de développement durable Technologies de pointe Applications mobiles Sport Tourisme PATENTSCOPE Analyse de brevets Classification internationale des brevets Programme ARDI – Recherche pour l’innovation Programme ASPI – Information spécialisée en matière de brevets Base de données mondiale sur les marques Madrid Monitor Base de données Article 6ter Express Classification de Nice Classification de Vienne Base de données mondiale sur les dessins et modèles Bulletin des dessins et modèles internationaux Base de données Hague Express Classification de Locarno Base de données Lisbon Express Base de données mondiale sur les marques relative aux indications géographiques Base de données PLUTO sur les variétés végétales Base de données GENIE Traités administrés par l’OMPI WIPO Lex – lois, traités et jugements en matière de propriété intellectuelle Normes de l’OMPI Statistiques de propriété intellectuelle WIPO Pearl (Terminologie) Publications de l’OMPI Profils nationaux Centre de connaissances de l’OMPI Série de rapports de l’OMPI consacrés aux tendances technologiques Indice mondial de l’innovation Rapport sur la propriété intellectuelle dans le monde PCT – Le système international des brevets ePCT Budapest – Le système international de dépôt des micro-organismes Madrid – Le système international des marques eMadrid Article 6ter (armoiries, drapeaux, emblèmes nationaux) La Haye – Le système international des dessins et modèles industriels eHague Lisbonne – Le système d’enregistrement international des indications géographiques eLisbon UPOV PRISMA UPOV e-PVP Administration UPOV e-PVP DUS Exchange Médiation Arbitrage Procédure d’expertise Litiges relatifs aux noms de domaine Accès centralisé aux résultats de la recherche et de l’examen (WIPO CASE) Service d’accès numérique aux documents de priorité (DAS) WIPO Pay Compte courant auprès de l’OMPI Assemblées de l’OMPI Comités permanents Calendrier des réunions WIPO Webcast Documents officiels de l’OMPI Plan d’action de l’OMPI pour le développement Assistance technique Institutions de formation en matière de propriété intellectuelle Mesures d’appui concernant la COVID-19 Stratégies nationales de propriété intellectuelle Assistance en matière d’élaboration des politiques et de formulation de la législation Pôle de coopération Centres d’appui à la technologie et à l’innovation (CATI) Transfert de technologie Programme d’aide aux inventeurs WIPO GREEN Initiative PAT-INFORMED de l’OMPI Consortium pour des livres accessibles L’OMPI pour les créateurs WIPO Translate Speech-to-Text Assistant de classification États membres Observateurs Directeur général Activités par unité administrative Bureaux extérieurs Avis de vacance d’emploi Achats Résultats et budget Rapports financiers Audit et supervision
Arabic English Spanish French Russian Chinese
Lois Traités Jugements Recherche par ressort juridique

Loi sur les marques, Bosnie-Herzégovine

Retour
Version la plus récente dans WIPO Lex
Détails Détails Année de version 2011 Dates Publié: 29 juin 2010 Adopté/e: 28 mai 2010 Type de texte Principales lois de propriété intellectuelle Sujet Marques, Indications géographiques Notes The Law entered into force, in accordance with Article 105 of Part Fourteen, on the eighth day following the day of its publication in the “Official Gazette of BiH” (May 28, 2010), and was applied from January 1, 2011.

Documents disponibles

Texte(s) principal(aux) Textes connexe(s)
Texte(s) princip(al)(aux) Texte(s) princip(al)(aux) Serbe Закон о жигу         Bosniaque Zakon o žigu         Croate Zakon o žigu         Anglais Law on Trademarks        

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Broj 53

Godina XIV Utorak, 29. juna 2010. godine

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

Na osnovu člana IV.4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 75. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 7. aprila 2010. godine, i na 46. sjednici Doma naroda, održanoj 28. maja 2010. godine, usvojila je

ZAKON

O ŢIGU

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Član 1. (Predmet Zakona)

(1) Ovim zakonom ureĎuju se način sticanja, održavanje, sadržaj, evidencija prometa, prestanak i zaštita žiga na teritoriji Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH).

(2) U smislu ovog zakona, žig je pravo kojim se štiti znak koji u privrednom prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

(3) Prijavljeni i registrirani žig predstavlja samostalno imovinsko dobro i svome nosiocu daje isključiva prava predviĎena ovim zakonom.

(4) Ovaj zakon primjenjuje se i na žigove koji su meĎunarodno registrirani za teritoriju BiH.

Član 2. (Individualni, kolektivni i žig garancije)

(1) Individualni žig je žig jednog fizičkog ili pravnog lica koji služi za razlikovanje jedne ili više vrsta robe ili usluga tog lica od istih ili sličnih vrsta robe ili usluga drugih učesnika u privrednom prometu.

(2) Kolektivni žig je žig pravnog lica koje predstavlja odreĎeni oblik udruživanja proizvoĎača ili davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste članovi tog udruženja pod uslovima predviĎenim ovim zakonom.

(3) Korisnik kolektivnog žiga ima pravo da koristi taj žig samo na način predviĎen općim aktom o kolektivnom žigu.

(4) žig garancije je žig koji koristi više lica pod nadzorom nosioca žiga, a koji služi kao garancija kvaliteta, geografskog porijekla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obilježja robe ili usluge tih lica.

(5) Nosilac žiga garancije mora dopustiti korištenje žiga garancije svakom licu za robu ili uslugu koje imaju zajedničke karakteristike pod uslovima propisanim općim aktom o žigu garancije.

Član 3. (Šta se ne smatra žigom)

U smislu ovog zakona, žigom se ne smatraju pečat, štambilj i službeni znaci za obilježavanje dragocjenih metala, mjera i slično.

Član 4. (Znaci koji se mogu zaštititi žigom)

(1) žigom se može zaštititi znak koji je prikladan za razlikovanje iste ili slične robe ili usluga u privrednom prometu i koji se može grafički prikazati.

(2) Znak se može sastojati naročito od: riječi, uključujući lična imena, crteža, slova, brojeva, slika, oblika proizvoda ili njihovog pakiranja, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika ili kombinacije tih elemenata.

(3) Prilikom ocjene da li je neki znak prikladan za razlikovanje robe ili usluga u privrednom prometu uzet će se u obzir sve okolnosti, a posebno vrijeme i obim njegove dotadašnje upotrebe u BiH.

(4) Priroda robe, odnosno usluga koje se obilježavaju žigom, sama po sebi ne može biti smetnja za priznanje žiga.

Član 5. (Nacionalni tretman)

(1) Nosilac registriranog žiga ili podnosilac prijave za priznanje žiga može biti domaće ili strano fizičko ili pravno lice pod uslovima propisanim ovim zakonom.

(2) Strana fizička i pravna lica u pogledu zaštite znaka žigom u BiH uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica, ako to proizilazi iz meĎunarodnih ugovora ili konvencija kojima je pristupila ili ih je ratificirala BiH (u daljnjem tekstu: meĎunarodni ugovori i konvencije), ili iz principa reciprociteta.

(3) Postojanje reciprociteta se pretpostavlja dok se ne dokaže suprotno.

Član 6. (Apsolutni razlozi za odbijanje prijave žiga)

(1) žigom se ne može zaštititi znak:

a) koji je protivan javnom poretku ili moralu,

b) koji se ne može grafički prikazati,

c) koji je istovjetan starijem žigu ili ranije prijavljenom znaku za istu robu ili uslugu,

d) koji po svom ukupnom izgledu nije prikladan za razlikovanje robe, odnosno usluga u privrednom prometu, za onu robu ili usluge za koje je podnesena prijava žiga,

e) koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu služe za označavanje vrste, kvaliteta, količine, namjene, vrijednosti, geografskog porijekla proizvoda, vremena ili načina proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili za označavanje nekih drugih obilježja robe ili usluga,

f) koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji su postali uobičajeni u svakodnevnom govoru ili stručnom govoru, ili u dobroj vjeri i ustaljenoj trgovačkoj praksi, za označavanje odreĎene vrste robe ili usluge,

g) koji je isključivo oblik odreĎen vrstom proizvoda ili oblik proizvoda potreban za postizanje odreĎenog tehničkog rezultata, ili oblik koji proizvodu daje bitnu vrijednost,

h) koji svojim izgledom ili sadržajem može obmanuti javnost, posebno u odnosu na geografsko porijeklo, vrstu, kvalitet ili neko drugo obilježje robe ili usluge,

i) koji sadrži zvanične znakove za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava,

j) koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili meĎunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa te zemlje ili organizacije,

k) koji sadrži naziv ili skraćenicu, grb, amblem, zastavu ili drugi službeni znak BiH ili njenih entiteta, kantona, Distrikta, ili ih podražava, osim uz odobrenje nadležnog organa,

l) koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religijski simbol,

m) koji je znak za vino i koji sadrži ili se sastoji od geografske oznake koja služi za označavanje vina ili koji je znak za jako alkoholno piće koji sadrži ili se sastoji od geografske oznake koja služi za označavanje jakih alkoholnih pića, u odnosu na vina ili jaka alkoholna pića koja nisu tog geografskog porijekla,

n) koji je isključivo ime porijekla meĎunarodno registrirano da važi za teritoriju BiH.

(2) Znak iz stava (1) tač. d), e) i f) ovog člana može se zaštititi žigom ako podnosilac prijave dokaže da je ozbiljnim korištenjem znak postao prikladan za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga na koje se odnosi.

Član 7. (Relativni razlozi za odbijanje prijave žiga)

(1) Na osnovu podnesenog prigovora, žigom se neće zaštititi znak:

a) koji je istovjetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za sličnu robu, odnosno usluge, ili sličan ranije zaštićenom znaku drugog lica za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga, ako postoji vjerovatnoća da zbog te istovjetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u prometu, što uključuje i vjerovatnoću asocijacije s ranije zaštićenim znakom,

b) koji je isti ili sličan za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga, znaku drugog lica koji je poznat u BiH, u smislu člana 6. bis Pariske konvencije o zaštiti industrijskog vlasništva (u daljnjem tekstu: općepoznati znak),

c) koji, u skladu s članom 16. stav 3. TRIPS-a (Ugovor o trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasništva), bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju ili transliteraciju zaštićenog znaka drugog lica, ili njegovog bitnog dijela, koji je kod učesnika u prometu u BiH nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (u daljnjem tekstu: čuveni žig), kojim svoju robu, odnosno usluge, obilježava drugo lice, ako bi se korištenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji,

d) koji svojim izgledom ili sadržajem vrijeĎa starije autorsko pravo ili geografsku oznaku ili ranije zaštićeni industrijski dizajn,

e) čije bi korištenje vrijeĎalo pravo na lično ime poznatog lica ili lik bilo kojeg lica, ako su nastali prije datuma prijave žiga ili priznatog prava prvenstva zatraženog u prijavi žiga,

f) koji je istovjetan ranijem žigu ili sličan ranijem žigu koji je bio registriran za istu ili sličnu robu ili usluge, a koji je prestao da važi zbog neproduženja registracije, ako je prošlo manje od dvije godine od dana prestanka ranijeg žiga, osim ako nosilac ranijeg žiga nije dao svoju saglasnost za priznanje kasnijeg žiga ili nije koristio svoj žig,

g) koji je podnesen suprotno principu dobre vjere, savjesnosti i poštenja.

(2) Zaštićenim znakom iz stava (1) tač. a) i c) ovog člana smatra se znak koji je zaštićen žigom za teritoriju BiH, a zaštićenim znakom iz stava (1) tačka a) ovog člana smatra se i znak koji je predmet prijave za priznanje žiga za teritoriju BiH pod uslovom da žig po toj prijavi bude priznat.

Član 8. (UtvrĎivanje poznatosti znaka)

(1) Pri utvrĎivanju da li je znak iz člana 7. stav (1) tačka b) ovog zakona općepoznati znak, odnosno da li je znak iz člana 7. stav (1) tačka c) ovog zakona čuveni žig, uzima se u obzir upoznatost relevantnog dijela javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do kojeg je došlo promocijom znaka.

(2) Relevantnim dijelom javnosti smatraju se stvarni i potencijalni korisnici robe, odnosno usluga koje se obilježavaju tim znakom, kao i lica uključena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga.

Član 9. (Zaštita ličnog imena poznatog lica ili lika bilo kojeg lica)

(1) Lik, lično ime, nadimak ili pseudonim poznatog lica može se zaštititi žigom samo uz pristanak tog lica.

(2) Znak koji sadrži lik nekog lica može se zaštititi žigom samo uz pristanak tog lica, a lik umrlog lica može se zaštititi žigom samo uz pristanak bračnog druga i djece umrlog, ako njih nema, uz pristanak roditelja, a ako nema roditelja, uz pristanak drugih nasljednika ako testamentom nije drugačije odreĎeno.

(3) Za zaštitu znaka koji sadrži lik, lično ime, nadimak ili pseudonim historijske ili druge umrle poznate ličnosti potrebna je i dozvola nadležnog organa.

Član 10. (Nadležnost za postupak zaštite žiga)

(1) Poslove koji se odnose na postupak zaštite žiga u upravnom postupku propisanom ovim zakonom obavlja Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Institut).

(2) Ako nije drugačije propisano ovim zakonom, u postupku pred Institutom primjenjuju se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09).

(3) Protiv odluke Instituta donesene u postupku iz stava (1) ovog člana može se izjaviti žalba Komisiji za žalbe Instituta (u daljnjem tekstu: Komisija za žalbe) u roku od 15 dana od dana prijema odluke.

(4) Protiv odluke Komisije za žalbe može se pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

Član 11. (Registri)

(1) Institut u elektronskoj formi vodi Registar prijava za priznanje žiga (u daljnjem tekstu: Registar prijava), Registar žigova i Registar zastupnika za zaštitu žigova (u daljnjem tekstu: Registar zastupnika).

(2) Registri iz stava (1) ovog člana objedinjeni su u jedinstveni sistem registara industrijskog vlasništva BiH u elektronskoj formi.

(3) Sadržaj registara iz stava (1) ovog člana propisat će se posebnim propisom za provoĎenje ovog zakona koji donosi direktor Instituta (u daljnjem tekstu: provedbeni propis).

(4) Registri iz stava (1) ovog člana smatraju se javnim knjigama i zainteresirana lica mogu ih razgledati bez plaćanja posebnih taksi, odnosno naknade troškova.

(5) Na pismeni zahtjev zainteresiranog lica i uz plaćanje propisane takse i naknade troškova, Institut će izdati kopije dokumenata i odgovarajuće potvrde i uvjerenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

Član 12. (Zastupanje)

(1) Fizička i pravna lica koja se bave zastupanjem u postupku zaštite žigova pred Institutom moraju biti upisana u Registar zastupnika iz člana 11. stav (1) ovog zakona.

(2) Strano fizičko ili pravno lice u postupku pred Institutom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika, a domaće pravno i fizičko lice može pred Institutom istupati i samostalno.

(3) U Registar zastupnika upisuju se fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove utvrĎene provedbenim propisom.

Član 13. (Pružanje informacija)

(1) Institut će svakom licu, na njegov pismeni zahtjev, omogućiti uvid u dokumentaciju koja se odnosi na žig.

(2) Sadržaj i način uvida iz stava (1) ovog člana uredit će se provedbenim propisom.

(3) Usluge pretraživanja prijavljenih i registriranih žigova za strana lica obavljaju se posredstvom zastupnika iz člana 12. stav (2) ovog zakona, a domaća lica usluge pretraživanja mogu zahtijevati i samostalno.

Član 14. (Takse i naknade u postupku sticanja i održavanja žiga i pružanja informacionih usluga)

(1) Za sve radnje u postupku sticanja, održavanja, evidencije prometa i prestanka žiga i za pružanje informacionih usluga plaćaju se takse saglasno važećim propisima kojima se ureĎuju državne administrativne takse (u daljnjem tekstu: takse) i naknade posebnih troškova postupka (u daljnjem tekstu: troškovi postupka) u visini odreĎenoj posebnom tarifom koju donosi Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, na prijedlog direktora Instituta.

(2) Dokaz o plaćenoj taksi i troškovima postupka iz stava (1) ovog člana dostavlja se Institutu na način utvrĎen provedbenim propisima.

DIO DRUGI - POSTUPAK ZAŠTITE

Član 15. (Pokretanje postupka za priznanje žiga)

(1) Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga (u daljnjem tekstu: prijava) koja se podnosi Institutu.

(2) Prijava mora da sadrži zahtjev za priznanje samo jednog žiga koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe, odnosno usluga.

(3) Bitni dijelovi prijave su:

a) zahtjev za priznanje žiga,

b) znak koji podnosilac prijave želi zaštititi žigom,

c) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi, na jednom od jezika u službenoj upotrebi u BiH, koji mora biti sastavljen prema MeĎunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga utvrĎenoj Ničanskim sporazumom o meĎunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga za registraciju žigova.

(4) Sadržaj zahtjeva za priznanje žiga, način prezentacije i broj primjeraka pojedinih bitnih dijelova prijave, kao i sadržaj priloga koji se podnose uz prijavu ureĎuju se provedbenim propisom.

Član 16. (Prijava za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije)

(1) Osim dijelova prijave iz člana 15. stav (3) ovog zakona, uz prijavu za priznanje kolektivnog žiga prilaže se opći akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje žiga garancije opći akt o žigu garancije.

(2) Opći akt o kolektivnom žigu mora da sadrži: podatke o podnosiocu prijave, odnosno licu ovlaštenom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi, odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na korištenje kolektivnog žiga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga i odredbe o mjerama i posljedicama u slučaju nepridržavanja odredbi općeg akta.

(3) Opći akt o žigu garancije mora da sadrži, osim odredbi iz stava (2) ovog člana, i odredbe o zajedničkim karakteristikama robe, odnosno usluga koje se garantiraju žigom garancije i odredbe o nadzoru nad korištenjem žiga garancije od njegovog nosioca.

(4) Podnosilac prijave, odnosno nosilac kolektivnog žiga ili žiga garancije, dužan je da Institutu, bez odgaĎanja, dostavi svaku izmjenu općeg akta o kolektivnom žigu ili o žigu garancije.

(5) Svako može pregledati opći akt o kolektivnom žigu ili o žigu garancije.

Član 17. (Registar prijava)

U Registar prijava upisuju se podaci o bitnim dijelovima prijave iz čl. 15. i 16. ovog zakona i drugi podaci propisani provedbenim propisom.

Član 18. (Datum podnošenja prijave)

(1) Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podnesena Institutu na taj datum sadrži:

a) naznaku da se traži priznanje žiga,

b) ime i prezime, odnosno poslovno ime i adresu podnosioca prijave,

c) znak koji podnosilac prijave želi zaštititi i

d) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

(2) Institut podnosiocu prijave na njegov primjerak potvrĎuje prijem prijave.

(3) Po prijemu prijave Institut ispituje da li prijava sadrži dijelove iz stava (1) ovog člana.

(4) Ako prijava ne sadrži dijelove iz stava (1) ovog člana, Institut će pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana, koji se ne može produžiti, otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava.

(5) Ako podnosilac prijave u roku iz stava (4) ovog člana ne otkloni nedostatke, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) Ako podnosilac prijave u roku iz stava (4) ovog člana otkloni nedostatke, Institut će zaključkom priznati kao datum podnošenja prijave onaj datum kada je podnosilac prijave otklonio uočene nedostatke.

(7) Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar prijava.

Član 19. (Pravo prvenstva)

Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obilježava ista ili slična roba, odnosno usluga, kasnije podnijela prijavu.

Član 20. (Unijsko pravo prvenstva)

(1) Pravnom ili fizičkom licu koje je podnijelo urednu prijavu žiga s djelovanjem u nekoj zemlji članici Pariske unije ili Svjetske trgovinske organizacije (u daljnjem tekstu: WTO) priznat će se u BiH pravo prvenstva od datuma podnošenja te prijave, ako u BiH za isti znak i za istu robu, odnosno usluge podnese prijavu u roku od šest mjeseci od dana podnošenja prijave s djelovanjem u odnosnoj zemlji.

(2) Lice koje se poziva na pravo prvenstva iz stava (1) ovog člana mora u zahtjevu za priznanje žiga naznačiti datum podnošenja, broj prijave i zemlju za koju je prijava podnesena.

(3) Urednom prijavom iz stava (1) ovog člana smatra se svaka prijava koja ispunjava uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje članice Pariske unije ili WTO-a za koju je prijava podnesena, ili prema propisima meĎunarodne organizacije nastale na osnovu meĎunarodnog ugovora zaključenog izmeĎu ovih zemalja, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.

(4) Lice iz stava (1) ovog člana dužno je da, u roku od tri mjeseca od dana podnošenja prijave u BiH, dostavi Institutu prijepis prijave iz stava (1) ovog člana, ovjeren od nadležnog organa zemlje članice Pariske unije, WTO-a, odnosno meĎunarodne organizacije kojoj je ta prijava podnesena, kao i ovjereni prijevod prijepisa na jednom od jezika u službenoj upotrebi u BiH.

(5) Ako lice iz stava (1) ovog člana ne ispuni obavezu iz stava (4) ovog člana, Institut neće priznati zahtijevano pravo prvenstva, te će zaključkom utvrditi da pravo prvenstva postoji od datuma podnošenja prijave utvrĎenog u skladu s članom 18. ovog zakona i nastavit će postupak po podnesenoj prijavi.

(6) Sadržaj zahtjeva za izdavanje uvjerenja o pravu prvenstva i sadržaj uvjerenja o pravu prvenstva koje izdaje Institut ureĎuju se provedbenim propisom.

Član 21. (Izložbeno (sajamsko) pravo prvenstva)

(1) Podnosilac prijave koji je upotrijebio odreĎeni znak za obilježavanje robe, odnosno usluga, na službenoj ili službeno priznatoj meĎunarodnoj izložbi u BiH ili u drugoj zemlji članici Pariske unije ili WTO-a u skladu s Konvencijom o meĎunarodnim izložbama, može u roku od tri mjeseca od dana zatvaranja izložbe da zahtijeva u prijavi pravo prvenstva od prvog dana izlaganja, odnosno dana upotrebe tog znaka na izložbi.

(2) Lice koje zahtijeva priznanje prava prvenstva iz stava (1) ovog člana dužno je da uz prijavu dostavi pismenu potvrdu nadležnog organa zemlje članice Pariške unije ili WTO-a u kojoj je izložba održana da je u pitanju izložba, odnosno sajam meĎunarodnog karaktera, uz naznačavanje podataka o vrsti izložbe, odnosno sajma, mjestu održavanja, datumu otvaranja i zatvaranja izložbe, odnosno sajma, i prvom danu izlaganja, odnosno datumu prve upotrebe znaka čija se zaštita traži.

(3) Uvjerenje da je izložbi, odnosno sajmu održanom u BiH, zvanično priznat meĎunarodni karakter izdaje Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine.

Član 22. (Višestruko pravo prvenstva)

Podnosilac prijave može zahtijevati priznanje višestrukog prava prvenstva na osnovu ranije podnesenih prijava u jednoj ili više zemalja članica Pariske unije ili WTO-a pod uslovima iz člana 20. ovog zakona.

Član 23. (Računanje rokova prvenstva)

(1) Priznanjem prava prvenstva iz člana 21. ovog zakona ne produžavaju se rokovi iz člana 20. ovog zakona.

(2) U slučaju zahtijevanja višestrukog prava prvenstva iz člana 22. ovog zakona, rokovi koji prema članu 20. ovog zakona teku od datuma prvenstva računaju se od datuma prvenstva prve prijave.

Član 24. (Naknadna izmjena znaka u prijavi)

(1) U prijavi se ne može naknadno bitno izmijeniti izgled znaka niti dopuniti spisak robe, odnosno usluga.

(2) Bitnom izmjenom znaka smatra se svaka izmjena svakog distinktivnog elementa znaka.

(3) Dopunom spiska robe, odnosno usluga ne smatra se njegovo preciziranje ni sužavanje.

Član 25. (Redoslijed ispitivanja prijava)

(1) Prijave se ispituju prema redoslijedu odreĎenom datumom njihovog podnošenja.

(2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog člana, prijava se može ispitati po hitnom postupku:

a) u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka,

b) ako je podnesen zahtjev za meĎunarodno registriranje žiga, a u skladu s meĎunarodnim ugovorom, nacionalno registriranje žiga je prethodni uslov za meĎunarodno registriranje žiga,

c) ako je, saglasno drugim propisima, neophodno da se izvrši hitna registracija u odreĎenom roku, uz obavezu podnošenja posebnog zahtjeva za to.

(3) U slučaju iz stava (2) ovog člana podnosi se zahtjev za ispitivanje prijave po hitnom postupku.

(4) Za zahtjev za ispitivanje prijave po hitnom postupku iz stava (2) tač. b) i c) ovog člana plaćaju se takse i troškovi postupka.

Član 26. (Ispitivanje urednosti prijave i njeno odbacivanje)

(1) Postupak ispitivanja urednosti prijave obuhvata ispitivanje svih uslova propisanih ovim zakonom i provedbenim propisom.

(2) Prijava je uredna ako sadrži bitne dijelove iz čl. 15. i 16. ovog zakona, dokaz o uplati takse i troškova postupka i druge propisane podatke.

(3) Ako utvrdi da prijava nije uredna, Institut će pismenim putem, uz navoĎenje razloga, pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 60 dana.

(4) Na obrazloženi zahtjev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse i posebnih troškova, Institut će produžiti rok iz stava (3) ovog člana za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana ni duže od 60 dana.

(5) Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati taksu i troškove postupka za njeno ureĎivanje, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) U slučaju iz stava (4) ovog člana, uz plaćanje propisane takse i troškova postupka, podnosilac prijave može podnijeti prijedlog za povrat u prijašnje stanje u roku od 90 dana od dana prijema zaključka o odbacivanju.

Član 27. (Odustajanje od prijave)

(1) Podnosilac prijave može u toku cijelog postupka odustati od prijave u cjelini ili samo za neku robu, odnosno usluge.

(2) Ako je u Registru prijava upisano odreĎeno pravo u korist trećeg lica, podnosilac prijave ne može odustati od prijave bez pismene saglasnosti lica na čije ime je upisano to pravo.

(3) U slučaju kada podnosilac prijave odustane od prijave u cjelini, Institut će donijeti zaključak o obustavi postupka.

(4) U slučaju iz stava (3) ovog člana, prijava prestaje da važi narednog dana od dana predaje Institutu izjave o odustajanju.

Član 28. (Razdvajanje prijave)

(1) Prijava u kojoj je navedeno više vrsta robe, odnosno usluga (u daljnjem tekstu: prvobitna prijava) može se, na zahtjev podnosioca prijave, do upisa žiga u Registar žigova razdvojiti na dvije ili više prijava tako što će se razdvojiti spisak robe, odnosno usluga.

(2) Sadržaj zahtjeva za razdvajanje prijave ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i njeno pravo prvenstva.

(4) O razdvajanju prijave donosi se posebno rješenje u kojem se naznačavaju broj, odnosno brojevi novih prijava, znak iz prvobitne prijave, kao i vrste robe, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj prijavi i robe, odnosno usluge koje su u izdvojenoj ili izdvojenim prijavama.

(5) Izdvojena, odnosno izdvojene prijave upisuju se u Registar prijava.

(6) Na prijavu za priznanje kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije, neće se primjenjivati odredbe st. (1) do (5) ovog člana.

Član 29. (Ispitivanje apsolutnih razloga za odbijanje prijave)

Ako je prijava uredna u smislu člana 26. ovog zakona, Institut ispituje da li postoje apsolutni razlozi za odbijanje prijave propisani članom 6. ovog zakona.

Član 30. (Posebno ispitivanje općeg akta o kolektivnom žigu i žigu garancije)

(1) Prilikom ispitivanja uslova za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije, Institut će posebno ispitati da li je opći akt o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije, u skladu s moralom ili javnim poretkom.

(2) Ako je opći akt o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije, suprotan moralu ili javnom poretku, u skladu s tim će se primijeniti odredbe člana 32. ovog zakona.

(3) Na sve izmjene općeg akta o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije, primijenit će se st. (1) i (2) ovog člana.

Član 31. (Dobrovoljno ograničenje obima zaštite - "disklejmer")

(1) Ako znak sadrži element koji ne ispunjava uslove za zaštitu žiga, u smislu člana 6. stav (1) tač. d), e) i f) ovog zakona i ako bi uključivanje tog elementa u znak moglo izazvati sumnju u vezi s obimom zaštite žiga, Institut će pismenim putem zahtijevati od podnosioca prijave da, u roku koji ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 60 dana, dostavi pismenu izjavu kojom podnosilac prijave potvrĎuje da ne traži bilo kakva isključiva prava na tom elementu.

(2) Ako znak sadrži element koji nije jasan ili nedvosmislen u smislu stava (1) ovog člana, Institut će pismenim putem zahtijevati od podnosioca prijave da u roku iz stava (1) ovog člana dostavi opis znaka u kojem će taj element biti pojašnjen.

Član 32. (Odbijanje zahtjeva za priznanje žiga)

(1) Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove iz člana 6. ovog zakona, Institut će pismenim putem, na osnovu rezultata ispitivanja, obavijestiti podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se žig ne može priznati i pozvat će ga da se izjasni o tim razlozima u roku koji ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 60 dana.

(2) Na obrazloženi zahtjev podnosioca prijave, uz plaćanje takse i troškova postupka, Institut može jednom produžiti rok iz stava (1) ovog člana za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana ni duže od 60 dana.

(3) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za priznanje žiga u cijelosti ili za pojedinu vrstu robe, odnosno usluge, ako podnosilac prijave ne postupi po zahtjevu iz stava (1) ovog člana, ili ako postupi, a Institut i dalje smatra da se žig ne može priznati u cijelosti ili za pojedinu vrstu robe, odnosno usluge.

(4) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za priznanje žiga ako podnosilac prijave ne postupi po zahtjevu Instituta iz člana 30. ovog zakona.

DIO TREĆI - PRIGOVOR

Član 33. (Objavljivanje prijave)

(1) Prijava koja ispunjava uslove iz člana 26. stav (2) ovog zakona i ako nema razloga za odbijanje prijave iz člana 32. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Instituta" (u daljnjem tekstu: službeno glasilo).

(2) Podaci iz prijave koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Član 34. (Mišljenje zainteresiranog lica)

(1) Nakon objavljivanja prijave svako zainteresirano lice, u roku od tri mjeseca od datuma objavljivanja, može Institutu dostaviti pismeno mišljenje u kojem se obrazlaže zašto znak iz objavljene prijave ne ispunjava uslove iz člana 6. ovog zakona.

(2) Lice iz stava (1) ovog člana nije stranka u postupku.

(3) Institut će mišljenje iz stava (1) ovog člana, ako smatra da je relevantno za priznanje prijave, dostaviti podnosiocu prijave na odgovor u roku koji ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 30 dana.

(4) Nakon prijema odgovora podnosioca prijave Institut će, slobodnom ocjenom, donijeti odluku o priznanju ili odbijanju zahtjeva za priznanje žiga.

Član 35. (Prigovor)

(1) Nakon objavljivanja prijave, u roku od tri mjeseca od dana objavljivanja prijave, zainteresirano lice može Institutu pismenim putem podnijeti prigovor u kojem se obrazlaže zašto znak iz objavljene prijave ne ispunjava uslove iz člana 7. ovog zakona.

(2) Zainteresirano lice iz stava (1) ovog člana je:

a) nosilac ranijeg zaštićenog znaka u slučaju iz člana 7. stav (1) tač. a), b), c) i d) ovog zakona,

b) nosilac nekog od prava iz člana 7. stav (1) tačka e) ovog zakona,

c) nosilac ranijeg žiga u slučaju iz člana 7. stav (1) tačka f) ovog zakona,

d) lice koje bi imalo pravo da podnese prijavu u slučaju iz člana 7. stav (1) tačka g) ovog zakona i

e) nosilac ranije zaštićenog znaka ili sticatelj isključive licence na tom znaku.

(3) Rok za podnošenje prigovora iz stava (1) ovog člana ne može se ni iz kojeg razloga produžiti, niti se nakon isteka navedenog roka mogu podnijeti bilo kakve dopune prigovora, uključujući i dostavljanje dodatnih dokaza kojima se prigovor opravdava.

(4) Ako je na datum objavljivanja prijave protiv koje se prigovor podnosi u toku postupak za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju žiga, odnosno meĎunarodnog registriranja, ili postupak za prestanak žiga zbog nekorištenja, a prigovor se zasniva na žigu protiv kojeg je pokrenut neki od navedenih postupaka, Institut će zastati s postupkom po prigovoru do pravosnažnosti odluke iz ranije pokrenutog postupka.

(5) Zainteresirano lice iz stava (1) ovog člana u postupku po prigovoru ima status stranke.

Član 36. (Sadržaj prigovora)

(1) Prigovor mora da sadrži naročito:

a) ime i prezime, odnosno naziv podnosioca prigovora i njegovu adresu, odnosno poslovno sjedište,

b) detaljno obrazložene sve razloge i dokaze na kojima podnosilac prigovora zasniva prigovor i kojima dokazuje status zainteresiranog lica iz člana 35. ovog zakona,

c) sve objavljene podatke o prijavi protiv koje se prigovor podnosi, uključujući i broj prijave, ime i prezime i adresu, odnosno naziv i poslovno sjedište podnosioca prijave i izgled prijavljenog znaka sa spiskom vrste robe i usluga,

d) urednu punomoć, ako se prigovor podnosi posredstvom zastupnika.

(2) Prigovor se podnosi u dva primjerka.

Član 37. (Postupak po prigovoru)

(1) Institut nakon prijema prigovora ispituje da li je prigovor u svemu podnesen u skladu s čl. 35. i 36. ovog zakona.

(2) Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava (1) ovog člana, Institut će zaključkom odbaciti prigovor.

(3) Ako su ispunjeni uslovi iz stava (1) ovog člana, Institut će dostaviti prigovor podnosiocu prijave i pozvati ga da se o njemu pismeno izjasni u roku od 60 dana.

(4) Rok iz stava (3) ovog člana ne može se produžiti, niti nakon njegovog isteka podnosilac prijave može podnijeti dopune svog odgovora na prigovor, uključujući i dodatne dokaze.

(5) Ako se podnosilac prijave ne izjasni na prigovor u roku iz stava (3) ovog člana, Institut će rješenjem odbiti podneseni zahtjev za priznanje žiga u granicama zahtjeva iz prigovora.

(6) Ako podnosilac prijave u roku iz stava (3) ovog člana odgovori na prigovor, Institut ispituje opravdanost navoda iz prigovora, pri čemu može odrediti usmenu raspravu.

(7) Ako je prigovor podnesen na osnovu razloga iz člana 7. stav (1) tačka g) ovog zakona, a podnosilac prijave odgovorio je na prigovor, Institut može, s obzirom na okolnosti, uputiti stranke da postojanje razloga iz člana 7. stav (1) tačka g) ovog zakona riješe kao prethodno pitanje u postupku pred nadležnim sudom.

(8) Ako podnosilac prijave istakne da podnosilac prigovora nije koristio žig na kojem zasniva svoj prigovor, podnosilac prigovora dužan je dokazati da je u periodu od pet godina, prije objavljivanja prijave protiv koje je podnesen prigovor, koristio svoj žig na teritoriji BiH za robu i usluge za koje je prigovor podnesen ili mora dokazati da su postojali ozbiljni razlozi za nekorištenje žiga za tu robu ili usluge pod uslovom da je raniji žig na datum objavljivanja prijave za koju je podnesen prigovor bio registriran najmanje pet godina.

(9) Ako podnosilac prigovora ne dokaže korištenje svog žiga u smislu stava (8) ovog člana, Institut će rješenjem odbiti prigovor, u obimu za koji korištenje žiga nije dokazano.

(10) Nakon provedenog postupka po prigovoru, na osnovu utvrĎenih činjenica Institut će donijeti rješenje o odbijanju prigovora, o djelimičnom odbijanju prigovora i djelimičnom priznanju zahtjeva za priznanje žiga ili o odbijanju zahtjeva za priznanje žiga.

Član 38. (Rješenje o priznanju žiga)

(1) Ako prijava ispunjava uslove za priznanje iz čl. 6. i 7. ovog zakona, Institut će o tome donijeti zaključak i pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana plati taksu i troškove postupka za prvih deset godina zaštite, za objavljivanje žiga i ispravu o žigu, te da Institutu dostavi dokaze o izvršenim uplatama.

(2) Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stava (1) ovog člana, smatrat će se da je odustao od prijave i Institut će donijeti zaključak o obustavljanju postupka.

(3) U slučaju iz stava (2) ovog člana podnosilac prijave može, uz plaćanje takse i troškova postupka, podnijeti prijedlog za povrat u prijašnje stanje u roku od tri mjeseca od dana prijema zaključka o obustavljanju postupka.

(4) Ako podnosilac prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stava (1) ovog člana, Institut će donijeti rješenje o priznanju žiga, prema usvojenom izgledu znaka i spiska robe ili usluga, kojima se odreĎuje obim priznate zaštite žiga, objaviti žig i izdati ispravu o žigu.

Član 39. (Upisivanje rješenja o priznanju žiga u Registar žigova)

(1) Rješenje o priznanju žiga s propisanim podacima upisuje se u Registar žigova.

(2) Podaci iz rješenja o priznanju žiga koji se upisuje u Registar žigova ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Datum upisivanja rješenja o priznanju žiga u Registar žigova je datum rješenja o priznanju žiga.

Član 40. (Objavljivanje žiga)

(1) Registrirani žig s propisanim podacima objavljuje se u službenom glasilu.

(2) Podaci o žigu koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Član 41. (Isprava o žigu)

(1) Institut će izdati ispravu o žigu zajedno s rješenjem o priznanju žiga.

(2) Sadržaj i izgled isprave o žigu ureĎuju se provedbenim propisom.

DIO ĈETVRTI - POSTUPAK MEĐUNARODNOG REGISTRIRANJA ţIGA

Član 42. (Opća odredba)

Na meĎunarodno registrirane žigove, za koje je zaštita zatražena i za teritoriju BiH prema Madridskom aranžmanu o meĎunarodnom registriranju žigova (u daljnjem tekstu: Madridski aranžman) i Protokolu koji se odnosi na Madridski aranžman (u daljnjem tekstu: Madridski protokol), primjenjuju se odredbe ovog zakona i provedbenog propisa u svim pitanjima koja nisu ureĎena tim ugovorima, osim ako odredbama ovog dijela zakona nije propisano drugačije.

Član 43. (Zahtjev za meĎunarodno registriranje žiga i zahtjev za upisivanje promjene u MeĎunarodni registar)

(1) Nosilac žiga iz BiH, odnosno podnosilac prijave u BiH može podnijeti zahtjev za meĎunarodno registriranje žiga, kao i zahtjev za upisivanje promjena u MeĎunarodnom registru u skladu s Madridskim aranžmanom i Madridskim protokolom.

(2) Zahtjevi iz stava (1) ovog člana podnose se putem Instituta na način kako je propisano Madridskim aranžmanom, Madridskim protokolom, Zajedničkim pravilnikom Madridskog aranžmana i Madridskog protokola (u daljnjem tekstu: Zajednički pravilnik), ovim zakonom i provedbenim propisom.

(3) Za zahtjeve iz stava (1) ovog člana plaćaju se takse i troškovi postupka Institutu, a meĎunarodne takse direktno MeĎunarodnom birou Svjetske organizacije za intelektualno vlasništvo (u daljnjem tekstu: MeĎunarodni biro).

Član 44. (Postupak za meĎunarodno registriranje žiga pred Institutom)

(1) Postupak za meĎunarodno registriranje žiga pokreće se podnošenjem zahtjeva za meĎunarodno registriranje žiga.

(2) Uz zahtjev za meĎunarodno registriranje žiga podnosi se:

a) izgled znaka,

b) uredno sastavljen i klasificiran spisak robe ili usluga na francuskom ili engleskom jeziku,

c) punomoć, ako se zahtjev podnosi posredstvom opunomoćenika,

d) dokaz o uplati takse i posebnih troškova postupka za zahtjev.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stava (1) ovog člana, kao i sadržaj priloga koji se podnose uz zahtjev, ureĎuju se provedbenim propisom.

(4) Ako zahtjev za meĎunarodno registriranje žiga nije uredan, Institut će pismenim putem pozvati podnosioca zahtjeva da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnosioca zahtjeva rok iz stava (4) ovog člana može se produžiti najviše za 60 dana.

(6) Ako podnosilac zahtjeva u ostavljenom roku iz stava (4), odnosno stava (5) ovog člana ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev za meĎunarodno registriranje žiga.

(7) Ako je zahtjev za meĎunarodno registriranje žiga uredan, Institut će zaključkom pozvati podnosioca zahtjeva da plati taksu MeĎunarodnom birou za meĎunarodno registriranje žiga i da dostavi dokaz o izvršenoj uplati.

(8) Kada podnosilac zahtjeva za meĎunarodno registriranje žiga dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stava (7) ovog člana, Institut će MeĎunarodnom birou dostaviti zahtjev za meĎunarodno registriranje žiga.

(9) Ako podnosilac zahtjeva za meĎunarodno registriranje žiga u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvršenoj uplati iz stava (7) ovog člana, smatrat će se da je zahtjev povučen, o čemu će Institut donijeti zaključak.

Član 45. (Odbijanje zaštite meĎunarodnoregistriranog žiga prijavljenog za BiH)

(1) Ako meĎunarodni žig prijavljen za BiH posredstvom Madridskog aranžmana ili Madridskog protokola ne ispunjava uslove iz člana 6. ovog zakona, Institut će posredstvom MeĎunarodnog biroa, pisanim putem, u skladu s Madridskim aranžmanom ili Madridskim protokolom, izdati privremeno odbijanje meĎunarodne registracije i pozvati nosioca meĎunarodnog žiga da se u roku od četiri mjeseca od datuma privremenog odbijanja, posredstvom domaćeg zastupnika, izjasni o navedenim razlozima zbog kojih se njegov žig ne može priznati u BiH.

(2) U daljnjem postupku shodno se primjenjuju odredbe člana 32. ovog zakona.

Član 46. (Prigovor na meĎunarodnoregistrirani žig prijavljen za BiH)

(1) Za potrebe meĎunarodnoregistriranih žigova prijavljenih za BiH, prema Madridskom aranžmanu i Madridskom protokolu, objavljivanjem prijave propisane u članu 33. ovog zakona smatra se objavljivanje meĎunarodnoregistriranog žiga u službenom glasilu o meĎunarodno registriranim žigovima koje izdaje MeĎunarodni biro (u daljnjem tekstu: Marque International).

(2) Rok za podnošenje prigovora na meĎunarodnoregistrirani žig počinje teći od prvog dana mjeseca koji slijedi mjesec naznačen na izdanju Marque Internationala u kojem je taj meĎunarodnoregistrirani žig objavljen.

(3) Institut, posredstvom MeĎunarodnog biroa, nosiocu meĎunarodnoregistriranog žiga dostavlja obavještenje o privremenom odbijanju na osnovu prigovora i poziva ga da imenuje domaćeg zastupnika.

(4) Zastupnik iz stava (3) ovog člana mora u roku od četiri mjeseca od datuma obavještenja o odbijanju dostaviti Institutu punomoć o zastupanju.

(5) Institut zastupniku iz stava (3) ovog člana dostavlja primjerak prigovora nakon podnošenja punomoći iz stava (4) ovog člana.

(6) Rok za odgovor na prigovor je 60 dana od dana prijema prigovora od zastupnika.

(7) Rokovi iz st. (4) i (6) ovog člana ne mogu se produžiti.

(8) U daljnjem postupku shodno se primjenjuju odredbe člana 37. ovog zakona.

(9) Za potrebu dokazivanja upotrebe žiga datumom meĎunarodnog registriranja žiga smatra se datum isteka roka iz člana 5. stav (2) Madridskog aranžmana ili člana 5. stav (2) podstav a) Madridskog protokola, ili ako na taj datum postupak odobravanja zaštite ili postupak po prigovoru nije okončan, datum obavještenja o konačnoj odluci Instituta o odobravanju zaštite upućenog MeĎunarodnom birou.

Član 47. (Obavještenje MeĎunarodnom birou)

Institut će bez odgaĎanja obavijestiti MeĎunarodni biro o upisivanju promjena u Registar žigova i o prestanku važenja meĎunarodnoregistriranog žiga.

Član 48. (Teritorijalno proširenje meĎunarodnog žiga)

(1) Nosilac meĎunarodnoregistriranog žiga može podnijeti zahtjev za teritorijalno proširenje meĎunarodnog žiga na BiH.

(2) Zahtjev iz stava (1) ovog člana može se odnositi na svu robu i usluge za koje je žig registriran ili na jedan njihov dio.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stava (1) ovog člana ureĎuje se provedbenim propisom.

DIO PETI - SADRŢAJ, STICANJE I OBIM PRAVA

Član 49. (Isključiva prava nosioca žiga)

(1) Nosilac žiga ima pravo drugim licima zabraniti da neovlašteno koriste:

a) znak koji je istovjetan njegovom žigu u odnosu na robu ili usluge koje su istovjetne robi ili uslugama za koje je žig registriran,

b) znak koji je istovjetan ili sličan njegovom žigu u odnosu na robe ili usluge koje su iste ili slične robi ili uslugama za koje je žig registriran ako postoji vjerovatnoća da javnost može biti dovedena u zabludu, što uključuje vjerovatnoću dovoĎenja u vezu s tim znakom i žigom,

c) znak koji je istovjetan ili sličan njegovom žigu u odnosu na robe ili usluge koje nisu slične onima za koje je žig registriran kada taj žig ima ugled u BiH i kada korištenje tog znaka bez opravdanog razloga nelojalno koristi distinktivni karakter ili ugled žiga ili im nanosi štetu (čuveni žig).

(2) U smislu stava (1) ovog člana, nosilac žiga ima pravo zabraniti sljedeće:

a) stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakiranje ili sredstva za obilježavanje robe,

b) nuĎenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom,

c) uvoz, izvoz ili tranzit robe pod zaštićenim znakom,

d) korištenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami.

(3) Prava koja proizilaze iz ovog člana imaju djelovanje prema trećim licima od datuma upisivanja žiga u Registar žigova.

Član 50. (Reprodukcija žiga u rječniku)

Ako reprodukcija žiga u rječniku, enciklopediji ili sličnim djelima, uključujući i ona u elektronskoj formi, stvara utisak da je žig generički naziv za robu ili usluge za koje je registriran, na zahtjev nosioca žiga izdavač djela mora osigurati, najkasnije u sljedećem izdanju, da reprodukcija žiga bude praćena naznakom da je žig registriran (oznaka R).

Član 51. (Iscrpljenje prava nosioca žiga)

(1) žig ne daje pravo njegovom nosiocu da zabrani njegovo korištenje u vezi s robom koju je označio žigom i stavio u promet bilo gdje u svijetu nosilac žiga ili lica koje je on ovlastio.

(2) Odredba stava (1) ovog člana neće se primijeniti u slučaju postojanja opravdanog razloga nosioca žiga da se suprotstavi daljnjem stavljanju u promet žigom označene robe, posebno ako je došlo do kvara ili druge bitne promjene stanja robe poslije njenog prvog stavljanja u promet.

Član 52. (Ograničenje prava nosioca žiga)

(1) Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu ili usluge ako taj znak predstavlja poslovno ime ili naziv tog lica koji je na savjestan način stečen prije priznatog datuma prvenstva žiga.

(2) Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da, u skladu s dobrim poslovnim običajima, u privrednom prometu koristi:

a) svoje ime ili adresu,

b) naznaku vrste, kvaliteta, količine, namjene, vrijednosti, geografskog porijekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe ili usluga,

c) žigom zaštićeni znak kad je njegovo korištenje neophodno radi naznake namjene robe ili usluge, posebno kad je riječ o rezervnim dijelovima ili priboru.

(3) Ako je predmet zaštite kolektivnog žiga ili žiga garancije znak koji ukazuje na odreĎeni geografski lokalitet s kojeg potiče roba ili usluga označena njime, korisnik kolektivnog žiga ili žiga garancije ne može zabraniti drugom da taj znak koristi u skladu s dobrim poslovnim običajima niti može zabraniti njegovo korištenje ovlaštenom korisniku iste ili slične registrirane oznake geografskog porijekla za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga.

(4) Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obilježavanje robe ili usluga druge vrste, osim ako je u pitanju čuveni žig.

(5) Nosilac registriranog čuvenog žiga može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obilježavanje robe, odnosno usluga koje nisu slične onima za koje je žig registriran ako bi korištenje takvog znaka upućivalo na povezanost te robe, odnosno usluga i nosioca zaštićenog čuvenog žiga i ako postoji vjerovatnoća da bi nosilac čuvenog žiga trpio štetu takvim korištenjem.

Član 53. (Sticanje i važenje žiga)

(1) žig se stiče upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave.

(2) žig traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se uz plaćanje takse i troškova postupka njegovo važenje može produžavati neograničen broj puta.

(3) Sadržaj zahtjeva za produženje važenja žiga ureĎuje se provedbenim propisom.

Član 54. (Obaveza korištenja žiga)

(1) Nosilac žiga dužan je koristiti žig.

(2) Ako se bez opravdanog razloga žig ne koristi, uz plaćanje takse i troškova postupka, u skladu s članom 71. ovog zakona, svako zainteresirano lice može pokrenuti postupak za prestanak tog žiga zbog nekorištenja.

Član 55. (Razdvajanje žiga)

(1) žig koji je registriran za više vrsta robe, odnosno usluga (u daljnjem tekstu: prvobitna registracija), na zahtjev nosioca žiga, u svako doba može se razdvojiti na dva ili više registriranih žigova, tako što će se razdvojiti spisak robe ili usluga.

(2) Sadržaj zahtjeva za razdvajanje žiga ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije.

(4) O razdvajanju žiga Institut će donijeti posebno rješenje u kojem se naznačavaju: broj prvobitne registracije, broj, odnosno brojevi novih žigova, znak iz prvobitne registracije, kao i roba, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji i roba, odnosno usluge koje su u izdvojenom ili izdvojenim žigovima.

(5) Izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi upisuju se u Registar žigova i objavljuju u službenom glasilu.

(6) Institut će izdati ispravu o izdvojenom žigu, odnosno izdvojenim žigovima, zajedno s rješenjem o priznanju tih žigova.

(7) Na kolektivni žig, odnosno žig garancije, neće se primjenjivati odredbe st. (1) do (6) ovog člana.

DIO ŠESTI - PROMJENE U PRIJAVI ILI REGISTRACIJI ţIGA

Član 56. (Promjena imena i adrese nosioca prava)

(1) Na zahtjev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave, uz plaćanje takse i troškova postupka Institut će donijeti rješenje o upisivanju u odgovarajući registar promjene imena i adrese nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave.

(2) Jednim zahtjevom iz stava (1) ovog člana može se tražiti upisivanje promjene imena i adrese nosioca prava koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtjevu.

(3) Za upisivanje promjena u skladu sa stavom (2) ovog člana za svaku zahtijevanu promjenu plaćaju se posebno taksa i troškovi postupka.

(4) Svaku upisanu promjenu iz stava (1) ovog člana, uz plaćanje takse i troškova postupka, Institut će objaviti u službenom glasilu.

(5) Sadržaj zahtjeva za upisivanje promjene iz stava (1) ovog člana ureĎuje se provedbenim propisom.

Član 57. (Ograničenje spiska robe i usluga)

(1) U registriranom žigu, odnosno podnesenoj prijavi, na zahtjev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave, može se ograničiti spisak robe, odnosno usluga.

(2) Sadržaj zahtjeva za upisivanje promjene iz stava (1) ovog člana ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Za zahtjev podnesen u skladu sa stavom (1) ovog člana plaćaju se taksa i troškovi postupka.

(4) O zahtjevu za ograničenje spiska robe, odnosno usluga registriranog žiga, odnosno prijave Institut će donijeti posebno rješenje.

(5) Rješenje iz stava (4) ovog člana objavljuje se u službenom glasilu.

(6) Institut će izdati ispravu o žigu s ograničenim spiskom robe, odnosno usluga zajedno s rješenjem iz stava (4) ovog člana, kojim se ograničava spisak robe, odnosno usluga.

Član 58. (Prijenos prava)

(1) Prijenos žiga, odnosno prava iz prijave može se izvršiti na osnovu ugovora o prijenosu prava, kao i na osnovu statusne promjene nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave, sudske ili administrativne odluke.

(2) Prijenos prava iz stava (1) ovog člana upisuje se u odgovarajući registar Instituta na zahtjev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili sticatelja prava.

(3) Neće se odobriti upisivanje prijenosa žiga, odnosno prava iz prijave, na osnovu ugovora o prijenosu prava ako bi takav prijenos na očigledan način mogao stvoriti zabunu u prometu u pogledu vrste, kvaliteta ili geografskog porijekla robe, odnosno usluga za koje je žig registriran, odnosno za koje je podnesena prijava za priznanje žiga, izuzev ako se sticatelj prava odrekne zaštite za one vrste robe, odnosno usluge u odnosu na koje mogućnost zabune postoji.

(4) Neće se odobriti upisivanje prijenosa žiga, odnosno prava iz prijave koji se odnosi samo na neku robu, odnosno uslugu, u slučaju kada su vrste robe, odnosno usluge koji se prenose bitno slične robi, odnosno uslugama koji su obuhvaćeni žigom, odnosno prijavom za priznanje žiga prenosioca.

(5) Upisivanje prijenosa prava iz stava (1) ovog člana u odgovarajući registar proizvodi pravno djelovanje prema trećim licima od datuma upisivanja.

(6) O upisivanju prijenosa prava iz stava (1) ovog člana u odgovarajući registar Institut će donijeti posebno rješenje.

(7) Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet prijenosa prava.

Član 59. (Ugovor o prijenosu prava)

(1) Ugovorom o prijenosu prava iz člana 58. stav (1) ovog zakona nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može prenijeti žig, odnosno pravo iz prijave, i to za sve ili samo za neke vrste robe, odnosno usluge.

(2) Ugovor o prijenosu prava iz stava (1) ovog člana sastavlja se u pisanoj formi i mora da sadrži: naznaku ugovornih strana, broj žiga ili broj prijave i visinu naknade, ako je ugovorena, i robu i usluge koje se prenose.

Član 60. (Licenca i franšiza)

(1) Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave, može ugovorom o licenci ustupiti pravo korištenja žiga, odnosno prava iz prijave, i to za sve ili samo za neke vrste robe ili usluge.

(2) Ugovor o licenci iz stava (1) ovog člana sastavlja se u pisanoj formi i mora da sadrži: naznaku ugovornih strana, broj žiga ili broj prijave, vrijeme trajanja licence, robu, odnosno usluge za koje se licenca daje i obim licence.

(3) Ugovor o licenci iz stava (1) ovog člana upisuje se u odgovarajući registar na zahtjev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili sticatelja prava.

(4) Upisivanje ugovora o licenci iz stava (1) ovog člana u odgovarajući registar proizvodi pravno djelovanje prema trećim licima od datuma upisivanja.

(5) Institut donosi rješenje o upisivanju ugovora o licenci iz stava (1) ovog člana u odgovarajući registar.

(6) Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet ugovora o licenci.

(7) Odredbe ovog člana koje se odnose na ugovor o licenci shodno se primjenjuju i na ugovor o franšizi.

Član 61. (Objavljivanje prijenosa prava, licence ili franšize)

Institut će u službenom glasilu objaviti da je prijenos prava, licenca ili franšiza iz čl. 59. i 60. ovog zakona upisan u odgovarajući registar.

Član 62. (Zalog)

(1) žig, odnosno pravo iz prijave može biti predmet ugovora o zalogu, i to za sve ili samo za neke vrste robe ili usluge.

(2) Ugovor o zalogu iz stava (1) ovog člana sastavlja se u pisanoj formi i mora da sadrži: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sjedište ugovornih strana, kao i dužnika ako su to različita lica, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga i podatke o potraživanju koje se osigurava založnim pravom.

(3) Povjerilac stiče založno pravo upisom u odgovarajući registar Instituta.

(4) Ugovor o zalogu iz stava (1) ovog člana upisuje se u odgovarajući registar, uz plaćanje takse i troškova postupka, na zahtjev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili založnog povjerioca.

(5) Institut donosi rješenje o upisivanju ugovora o zalogu iz stava (1) ovog člana u odgovarajući registar.

(6) Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet ugovora o zalogu.

Član 63. (Postupak za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga)

(1) Postupak za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga u odgovarajući registar Instituta pokreće se pisanim zahtjevom.

(2) Uz zahtjev iz stava (1) ovog člana podnosi se:

a) dokaz o pravnom osnovu prijenosa čije se upisivanje traži,

b) punomoć, ako se postupak za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga pokreće posredstvom opunomoćenika,

c) dokaz o uplati takse i troškova postupka za rješenje po zahtjevu za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga.

(3) Jednim zahtjevom iz stava (1) ovog člana može se tražiti upisivanje prijenosa prava koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su raniji nosilac prava i novi nosilac prava isti u svakom žigu, odnosno prijavi, i da su registarski brojevi žigova, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtjevu.

(4) Jednim zahtjevom iz stava (1) ovog člana može se tražiti upisivanje licence, franšize ili zaloga koji se odnose na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su nosilac prava i sticatelj licence, franšize, odnosno zaloga isti u svakom žigu, odnosno prijavi, i da su registarski brojevi žigova, odnosno brojevi prijava, naznačeni u zahtjevu.

(5) Za zahtjeve iz st. (3) i (4) ovog člana plaćaju se takse i troškovi postupka za svaki žig ili prijavu koji su naznačeni u zahtjevu.

(6) Sadržaj zahtjeva iz stava (1) ovog člana, kao i sadržaj priloga koji se podnose uz zahtjev ureĎuju se provedbenim propisom.

Član 64. (Urednost zahtjeva za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga)

(1) Zahtjev za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga je uredan ako sadrži podatke iz člana 63. stav (2) ovog zakona i druge propisane podatke.

(2) Ako zahtjev za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga nije uredan, Institut će pozvati podnosioca zahtjeva da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi.

(3) Uz obrazloženje podnosioca zahtjeva i plaćanje takse i troškova postupka, Institut će produžiti rok iz stava (2) ovog člana za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana ni duže od 60 dana.

(4) Ako podnosilac zahtjeva u roku iz stava (2) ovog člana ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev.

Član 65. (Ispitivanje pravnog osnova zahtjeva za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga)

(1) Ako je zahtjev za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga uredan, u smislu člana 64. stav (1) ovog zakona, Institut će ispitati da li pravni osnov na kojem se taj zahtjev zasniva ispunjava zakonom propisane uslove za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga.

(2) Ako pravni osnov na kojem se zasniva zahtjev za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom, Institut će pozvati podnosioca zahtjeva da se u roku od 30 dana od dana prijema poziva izjasni o razlozima zbog kojih se upisivanje ne može izvršiti.

(3) Uz obrazloženje podnosioca zahtjeva i plaćanje takse i troškova postupka, Institut će produžiti rok iz stava (2) ovog člana za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana ni duže od 60 dana.

(4) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za upisivanje prijenosa prava, licence, franšize ili zaloga ako se podnosilac zahtjeva u roku iz stava (2) ovog člana ne izjasni o razlozima zbog kojih se upisivanje ne može odobriti, ili ako se izjasni, a Institut i dalje smatra da se upisivanje ne može odobriti.

DIO SEDMI - PRESTANAK PRAVA

Član 66. (Prestanak žiga)

(1) žig prestaje istekom roka od deset godina za koji su plaćeni taksa i troškovi postupka, ako se njegovo važenje ne produži.

(2) žig prestaje i prije isteka roka iz stava (1) ovog člana:

a) ako se nosilac žiga odrekne svog prava - narednog dana od dana predaje Institutu izjave o odricanju,

b) na osnovu sudske odluke, odnosno odluke Instituta, u slučajevima predviĎenim ovim zakonom - danom odreĎenim tom odlukom,

c) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fizičko lice koje je nosilac žiga - danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je žig prešao na pravne sljednike tog lica.

(3) Kolektivni žig i žig garancije prestaju važiti i ako Institut tokom ispitivanja izmjena općeg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije, utvrdi da nisu ispunjeni uslovi predviĎeni članom 30. stav (1) ovog zakona.

(4) U slučajevima iz st. (2) tač. a) i c) i st. (3) ovog člana Institut će donijeti posebno rješenje.

Član 67. (Pravo trećeg lica)

(1) Ako je u Registru žigova upisano odreĎeno pravo u korist trećeg lica, nosilac žiga ne može se odreći žiga bez pismene saglasnosti lica na čije je ime upisano to pravo.

(2) Ako nosilac žiga u odreĎenom roku ne plati propisanu taksu i troškove postupka, a u Registru žigova je upisano pravo u korist trećeg lica, Institut će to lice obavijestiti da nisu plaćeni taksa i troškovi postupka i da ih može platiti u roku od šest mjeseci od dana prijema obavještenja i time održati važenje žiga.

DIO OSMI - PROGLAšAVANJE RJEŠENJA O PRIZNANJU ţIGA NIŠTAVIM

Član 68. (Uslovi za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim)

(1) Rješenje o priznanju žiga može se proglasiti ništavim u cjelini ili samo za neku vrstu robe ili uslugu ako se utvrdi da u vrijeme registracije žiga nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje žiga predviĎeni ovim zakonom.

(2) Rješenje o priznanju kolektivnog žiga ili žiga garancije može se proglasiti ništavim i ako se utvrdi da opći akt o kolektivnom žigu ili opći akt o žigu garancije, odnosno njihove izmjene, nisu ispunjavali, odnosno ne ispunjavaju uslove iz člana 30. stav (1) ovog zakona.

Član 69. (Prijedlog za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim)

(1) Rješenje o priznanju žiga može se proglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po prijedlogu zainteresiranog lica ili pravobranioca BiH ili ombudsmena BiH za sve vrijeme trajanja žiga.

(2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog člana, prijedlog za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim na osnovu člana 7. stav (1) ovog zakona može podnijeti samo nosilac starijeg prava ili lice koje on ovlasti, osim ako je tokom pet uzastopnih godina prije podnošenja prijedloga znao za korištenje kasnijeg žiga čiji je nosilac bio savjestan i nije se protivio korištenju kasnijeg žiga.

(3) Ako je izjavljen prigovor na podnesenu prijavu žiga iz razloga propisanih u članu 7. stav (1) ovog zakona pa je rješenje o odbijanju prigovora konačno, prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju žiga isto lice ne može podnijeti iz istih razloga koji su navedeni u odbijenom prigovoru, osim ako podnosilac prijedloga ne dostavi nove dokaze koji bi sami ili u vezi s već upotrijebljenim dokazima mogli dovesti do drugačijeg rješenja u postupku po prigovoru.

(4) Rješenje o priznanju žiga ne može se proglasiti ništavim na osnovu člana 7. stav (1) tač. a), b) i c) ovog zakona ako raniji žig bez opravdanog razloga nije korišten u BiH za obilježavanje robe ili usluga na koje se odnosi u periodu od pet godina prije podnošenja prijedloga za proglašavanje ništavim, izuzev ako je podnosilac prijave kasnijeg žiga bio nesavjestan.

(5) Uz prijedlog za proglašavanje ništavim rješenja o priznanju žiga podnose se odgovarajući dokazi.

Član 70. (Postupak za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim)

(1) Postupak za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim pokreće se pisanim prijedlogom za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim.

(2) Sadržaj prijedloga iz stava (1) ovog člana, kao i prilozi uz prijedlog, ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Prijedlog za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim je uredan ako sadrži propisane podatke.

(4) Ako prijedlog za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim nije uredan, Institut će pozvati podnosioca prijedloga da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnosioca prijedloga, uz plaćanje takse i troškova postupka, Institut će produžiti rok iz stava (4) ovog člana za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana ni duže od 60 dana.

(6) Ako podnosilac prijedloga u roku iz stava (4) ovog člana ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti prijedlog.

(7) Uredan prijedlog Institut će dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.

(8) Na obrazloženi zahtjev nosioca žiga, uz plaćanje takse i troškova postupka, Institut će produžiti rok iz stava (7) ovog člana za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana ni duže od 60 dana.

(9) Ako nosilac žiga u ostavljenom roku ne odgovori na prijedlog za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim, Institut će proglasiti žig ništavim za onu vrstu robe ili usluge za koje je to u prijedlogu zahtijevano.

(10) Ako to ocijeni neophodnim, Institut može odrediti usmenu raspravu povodom podnesenog prijedloga za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim.

(11) Poslije provedenog postupka po prijedlogu za proglašavanje rješenja o priznanju žiga ništavim na osnovu prijedloga iz člana 69. stav (1) ovog zakona, Institut može u svako doba donijeti rješenje o proglašavanju rješenja o priznanju žiga ništavim u cjelini ili samo za neku vrstu robe ili uslugu, ili rješenje o odbijanju prijedloga.

(12) Rješenje o proglašavanju rješenja o priznanju žiga ništavim, koje je konačno u upravnom postupku, Institut će objaviti u službenom glasilu.

DIO DEVETI - POSEBNI SLUĈAJEVI PRESTANKA ţIGA

Član 71. (Prestanak žiga zbog nekorištenja)

(1) Na zahtjev zainteresiranog lica, Institut će donijeti rješenje o prestanku žiga u cjelini ili samo za neke vrste robe ili uslugu ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio bez opravdanog razloga nije na tržištu BiH ozbiljno koristilo žig za obilježavanje robe, odnosno usluga na koje se taj žig odnosi, u neprekidnom periodu od pet godina, računajući od dana upisivanja žiga u Registar žigova, odnosno od dana kad je žig posljednji put korišten.

(2) U postupku po zahtjevu za prestanak žiga zbog nekorištenja žiga nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio dužni su dokazati da su žig koristili.

(3) Korištenjem žiga, u smislu stava (1) ovog člana, smatra se i korištenje znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne mijenjaju distinktivni karakter znaka, kao i korištenje zaštićenog znaka na robi ili pakiranju robe namijenjene isključivo izvozu.

(4) Opravdanim razlogom za nekorištenje žiga iz stava (1) ovog člana smatrat će se okolnost koja je nastala nezavisno od volje nosioca žiga, a koja predstavlja smetnju za korištenje žiga, kao što su odluka državnog organa, zabrana uvoza ili izvoza ili druga zabrana koja se odnosi na robu ili usluge za koje je priznata zaštita žigom.

(5) Korištenjem žiga ne smatra se reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe, odnosno korištenja usluge za koju je znak zaštićen.

(6) Institut neće donijeti rješenje o prestanku žiga zbog nekorištenja ako je korištenje žiga počelo ili je nastavljeno poslije isteka neprekidnog perioda od pet godina u kojem žig nije korišten, a prije podnošenja zahtjeva za prestanak žiga zbog nekorištenja, osim ako je do započinjanja ili nastavljanja korištenja žiga došlo nakon što je nosilac prava saznao da će biti podnesen zahtjev za prestanak njegovog žiga i ako je korištenje započeto ili nastavljeno u periodu od tri mjeseca prije podnošenja zahtjeva za prestanak žiga.

Član 72. (OdreĎivanje datuma prestanka žiga zbog nekorištenja)

U slučaju iz člana 71. ovog zakona žig prestaje da važi istekom perioda od pet godina od dana kada je žig posljednji put korišten, odnosno istekom perioda od pet godina od dana registriranja žiga, ako žig nije korišten.

Član 73. (Prestanak žiga u drugim slučajevima)

(1) Institut će, na zahtjev zainteresiranog lica, donijeti rješenje o prestanku žiga u cjelini ili samo za neku vrstu robe ili uslugu i u sljedećim slučajevima:

a) ako je znak zaštićen žigom, zbog činjenja ili nečinjenja nosioca žiga ili njegovog pravnog sljednika, postao generičan naziv robe, odnosno usluge za koju je registriran,

b) ako znak zaštićen žigom, zbog načina na koji ga nosilac žiga ili njegov pravni sljednik koristi, može u prometu da izazove zabunu o geografskom porijeklu, vrsti, kvalitetu ili drugim svojstvima robe, odnosno usluge,

c) ako je znak zaštićen žigom postao protivan moralu ili javnom poretku.

(2) Pravo na korištenje kolektivnog žiga i žiga garancije može prestati i ako se kolektivni žig i žig garancije upotrebljavaju protivno općem aktu o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.

(3) U slučaju iz st. (1) i (2) ovog člana žig prestaje da važi narednog dana od dana pravosnažnosti rješenja o prestanku žiga.

Član 74. (Postupak po zahtjevu za prestanak žiga)

(1) Postupak za prestanak žiga iz razloga predviĎenih u čl. 71. i 73. ovog zakona pokreće se pisanim zahtjevom.

(2) Sadržaj zahtjeva iz stava (1) ovog člana, kao i prilozi uz zahtjev ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Zahtjev za prestanak žiga je uredan ako sadrži propisane podatke.

(4) Ako zahtjev za prestanak žiga nije uredan, Institut će pozvati podnosioca zahtjeva da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnosioca zahtjeva za prestanak žiga, uz plaćanje takse i troškova postupka, Institut će produžiti rok iz stava (4) ovog člana za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana ni duže od 60 dana.

(6) Ako podnosilac zahtjeva za prestanak žiga u roku iz stava (4) ovog člana ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev.

(7) Institut će uredan zahtjev dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.

(8) Na obrazloženi zahtjev nosioca žiga, uz plaćanje takse i troškova postupka, Institut će produžiti rok iz stava (7) ovog člana za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana ni duže od 60 dana.

(9) Ako nosilac žiga u ostavljenom roku ne odgovori na zahtjev za prestanak žiga, Institut će donijeti rješenje o prestanku žiga za onu vrstu robe ili usluge za koje je to u podnesenom zahtjevu traženo.

(10) Ako to ocijeni neophodnim, Institut može odrediti usmenu raspravu povodom podnesenog zahtjeva za prestanak žiga.

(11) Poslije provedenog postupka po zahtjevu za prestanak žiga, Institut će donijeti rješenje o prestanku žiga u cjelini ili samo za neku vrstu robe ili uslugu, ili rješenje o odbijanju zahtjeva.

(12) Rješenje o prestanku žiga koje je konačno u upravnom postupku Institut će objaviti u službenom glasilu.

Član 75. (Djelovanje na pravosnažnu sudsku odluku)

Proglašavanje ništavim žiga i prestanak žiga nemaju djelovanje na sudske odluke u vezi s utvrĎivanjem povrede prava koje su u momentu donošenja tog rješenja bile pravosnažne, kao i na zaključene ugovore o prijenosu prava, odnosno ustupanju licence ako su i u mjeri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac žiga bio savjestan.

DIO DESETI - ŢALBENI POSTUPAK

Član 76. (Pravo na žalbu)

(1) Protiv odluka Instituta donesenih u prvom stepenu stranka čijem zahtjevu u cjelini ili u dijelu nije udovoljeno ima pravo žalbe u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.

(2) Druge stranke u postupku koji je okončan odlukom protiv koje se podnosi žalba smatraju se strankama u žalbenom postupku.

Član 77. (Sadržaj žalbe)

Uz podatke koje mora da sadrži svaki podnesak, žalba mora da sadrži i:

a) oznaku upravnog akta protiv kojeg se podnosi,

b) izjavu o tome da se upravni akt osporava u cjelini ili u odreĎenom dijelu,

c) razloge zbog kojih se žalba podnosi,

d) obrazloženje žalbe sa svim dokazima kojima podnosilac žalbe potvrĎuje svoje navode iz žalbe,

e) potpis podnosioca žalbe,

f) punomoć, ako se žalba podnosi posredstvom opunomoćenika.

Član 78. (Komisija za žalbe)

(1) Komisija za žalbe osniva se kao nezavisni organ za odlučivanje o žalbi u skladu s odredbama ovog zakona.

(2) Komisija za žalbe ima tri člana od kojih je jedan predsjednik Komisije za žalbe i tri zamjenika člana od kojih je jedan zamjenik predsjednika.

(3) članove Komisije za žalbe imenuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara BiH) izmeĎu nezavisnih stručnjaka u oblasti prava industrijskog vlasništva i državnih službenika iz Instituta, na način ureĎen odlukom Vijeća ministara BiH.

(4) Sjedište Komisije za žalbe je pri Institutu.

(5) Institut Komisiji za žalbe osigurava radni prostor i potrebnu opremu za rad, kao i obavljanje kancelarijskih i administrativnih poslova.

(6) Komisija za žalbe ima poseban pečat.

(7) Predsjednik Komisije za žalbe upravlja njenim radom.

(8) U slučaju odsustva, predsjednika Komisije za žalbe mijenja zamjenik predsjednika, a člana zamjenik člana Komisije za žalbe.

(9) Predsjednik i članovi Komisije za žalbe u svom radu su nezavisni, nisu obavezani nikakvim uputstvima direktora Instituta i svoje zadatke obavljaju nepristrano, u skladu sa zakonom i pravilima struke.

(10) Predsjednik i članovi Komisije za žalbe imaju položaj nezavisnih stručnjaka, a naknadu za svoj rad primaju u skladu s provedbenim propisom o naknadama za rad u Komisiji za žalbe.

(11) članovi Komisije za žalbe i zamjenici članova koji su učestvovali u donošenju odluke u prvostepenom postupku, ili ako postoje neki drugi razlozi za njihovo izuzeće, ne mogu učestvovati u postupku po žalbi u konkretnom predmetu.

(12) Komisija za žalbe donosi poslovnik kojim se ureĎuju pojedinosti o radu.

Član 79. (Odlučivanje o žalbi)

(1) Komisija za žalbe o izjavljenoj žalbi odlučuje na sjednici većinom glasova.

(2) Komisija za žalbe odlučuje na osnovu podnesaka stranaka, a kada smatra da je to neophodno, može odrediti održavanje usmene rasprave.

(3) U postupku odlučivanja o žalbi na odgovarajući način primjenjuju se odredbe čl. 26., 37. i 70. ovog zakona.

DIO JEDANAESTI - GRAĐANSKOPRAVNA ZAŠTITA

Član 80. (Tužbeni zahtjevi)

(1) U slučaju povrede žiga ili prava iz prijave žiga ako žig bude priznat, tužilac može tužbom da zahtijeva:

a) utvrĎivanje povrede prava,

b) zabranu daljnjeg vršenja učinjene povrede i budućih sličnih povreda prestankom ili uzdržavanjem od radnji koje to pravo povreĎuju,

c) uklanjanje stanja nastalog povredom prava,

d) povlačenje predmeta povrede iz privrednih tokova uz uvažavanje interesa trećih savjesnih lica,

e) potpuno uklanjanje predmeta povrede iz privrednih tokova,

f) uništenje predmeta kojima je izvršena povreda prava,

g) uništenje sredstava koja su isključivo ili u pretežnoj mjeri namijenjena ili se upotrebljavaju za činjenje povreda i koja su vlasništvo povredilaca,

h) prepuštanje predmeta povrede nosiocu prava uz naknadu troškova proizvodnje,

i) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka,

j) objavljivanje presude o trošku tuženog.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevima iz stava (1) tač. c), d), e), f), g) i h) ovog člana sud je dužan da uzme u obzir sve okolnosti slučaja, naročito srazmjer izmeĎu težine učinjene povrede i zahtjeva, kao i interes ovlaštenog lica za osiguravanje efektivne zaštite prava.

(3) U postupku protiv lica čije su usluge bile upotrijebljene za povredu prava, a postojanje te povrede već je pravosnažno ustanovljeno u postupku prema trećem licu, pretpostavlja se da povreda prava postoji.

(4) Postupak po tužbi iz stava (1) ovog člana je hitan.

Član 81. (Povreda žiga)

(1) Povredom žiga ili prava iz prijave, ako žig bude naknadno priznat, smatra se svako neovlašteno korištenje zaštićenog znaka u smislu člana 49. ovog zakona.

(2) Povredom iz stava (1) ovog člana smatra se i podražavanje, transkripcija i transliteracija zaštićenog znaka.

(3) Povredom iz stava (1) ovog člana smatra se i dodavanje znaku riječi "tip", "način", "po postupku" i sl.

Član 82. (Naknada štete)

(1) Za sve povrede prava iz ovog zakona važe opća pravila o naknadi štete i odgovornosti za štetu, osim ako ovim zakonom nije drugačije odreĎeno.

(2) Lice koje povrijedi žig dužno je platiti nosiocu prava odštetu u obimu koji se odreĎuje prema općim pravilima o naknadi štete, ili u obimu koji odgovara ugovorenoj ili uobičajenoj naknadi za zakonito korištenje žiga.

Član 83. (Penal)

(1) Ako je povreda žiga učinjena namjerno ili krajnjom nepažnjom, nosilac žiga može od lica koje je žig povrijedilo tražiti naknadu do trostrukog iznosa ugovorene, a ako nije ugovorena, od odgovarajuće uobičajene licencne naknade koju bi primio za korištenje žiga.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevu za plaćanje penala sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, a naročito obim nastale štete, stepen krivice povredioca, iznos ugovorene ili uobičajene licencne naknade i preventivni cilj penala.

(3) Ako je nastala šteta veća od penala iz stava (1) ovog člana, nosilac prava ovlašten je da traži razliku do iznosa naknade potpune štete.

Član 84. (Aktivna legitimacija za tužbu)

(1) Tužbu zbog povrede žiga, odnosno prava iz prijave može podnijeti nosilac žiga, podnosilac prijave, sticatelj isključive licence, korisnik kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije uz saglasnost nosioca žiga garancije.

(2) Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke Instituta o podnesenoj prijavi.

(3) Ako je pred Institutom, odnosno sudom, pokrenut postupak iz čl. 69. ili 73. ovog zakona, sud koji postupa po tužbi iz člana 79. ovog zakona dužan je prekinuti postupak do konačne odluke Instituta ili suda.

Član 85. (Rok za podnošenje tužbe)

Tužba zbog povrede žiga, odnosno povrede prava iz prijave, može se podnijeti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi put učinjena.

Član 86. (Privremene mjere)

(1) Sud će odrediti privremenu mjeru radi osiguranja zahtjeva prema odredbama ovog zakona, ako predlagač učini vjerovatnim da je:

a) nosilac prava iz ovog zakona i

b) njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede.

(2) Nosilac prava mora da učini vjerovatnim i jednu od sljedećih pretpostavki:

a) opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano,

b) da je privremena mjera potrebna radi sprečavanja nastanka štete koju će biti kasnije teško popraviti ili

c) da pretpostavljeni povredilac, donošenjem privremene mjere koja bi se kasnije u postupku pokazala kao neopravdana, ne bi pretrpio veće negativne posljedice od onih koje bi bez donošenja takve privremene mjere pretrpio nosilac prava.

(3) Nosilac prava koji predlaže da se donese privremena mjera bez prethodnog obavještavanja i saslušanja suprotne strane dužan je, osim uslova iz st. (1) i (2) ovog člana, da učini vjerovatnim da bi bilo kakvo odgaĎanje donošenja privremene mjere prouzrokovalo nosiocu prava nastanak štete koju bi bilo teško popraviti.

(4) U slučaju donošenja privremene mjere prema odredbama stava (3) ovog člana, sud će rješenje o privremenoj mjeri dostaviti suprotnoj strani odmah poslije njenog provoĎenja.

(5) Nosilac prava ne mora dokazivati opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano ako učini vjerovatnim da će predložena privremena mjera prouzrokovati pretpostavljenom povrediocu samo neznatnu štetu.

(6) Smatra se da opasnost postoji ako bi trebalo ostvarivati zahtjeve u inozemstvu.

(7) Sud može za osiguranje zahtjeva, prema stavu (1) ovog člana, odrediti bilo koju privremenu mjeru kojom se može postići cilj osiguranja, a naročito:

a) da se pretpostavljenom povrediocu zabrane radnje kojima se povreĎuje pravo iz ovog zakona,

b) da se oduzmu, uklone iz prometa i pohrane predmeti povrede i sredstva povrede koji su isključivo ili u pretežnoj mjeri namijenjeni, odnosno upotrebljavaju se za činjenje povreda.

(8) Ako je mjera odreĎena prije podnošenja tužbe, sud će u rješenju odrediti i rok u kojem predlagač mora podnijeti tužbu radi opravdanja te mjere.

(9) Rok iz stava (8) ovog člana ne može biti duži od 20 radnih dana, odnosno 31 kalendarskog dana, od dana dostavljanja rješenja predlagaču, zavisno od toga koji rok ističe kasnije.

(10) Sud mora odlučiti o prigovoru protiv rješenja o privremenoj mjeri u roku od 30 dana od dana podnošenja odgovora na prigovor, odnosno od isteka roka za podnošenje tog odgovora.

(11) Postupak u vezi s donošenjem privremene mjere je hitan.

Član 87. (Osiguranje dokaza)

(1) Sud će donijeti rješenje o osiguranju dokaza ako predlagač pruži sudu razumne dokaze o tome da:

a) je nosilac prava iz ovog zakona,

b) je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede,

c) će dokazi o toj povredi biti uništeni ili kasnije neće moći biti izvedeni.

(2) Nosilac prava koji traži da se donese rješenje o osiguranju dokaza bez prethodnog obavještavanja i saslušanja suprotne strane dužan je da, osim uslova iz stava (1) ovog člana, učini vjerovatnim i postojanje opasnosti da će dokazi o povredi, zbog radnji protivnika, biti uništeni, ili da se kasnije neće moći izvesti.

(3) U slučaju donošenja odluke o osiguranju dokaza prema odredbama stava (2) ovog člana, sud će rješenje o osiguranju dostaviti suprotnoj strani odmah poslije izvoĎenja dokaza.

(4) Sud može rješenjem iz stava (1) ovog člana odrediti da se izvede bilo koji dokaz, a naročito:

a) uviĎaj prostorija, poslovne dokumentacije, inventara, baza podataka, kompjuterskih memorijskih jedinica ili drugih stvari,

b) oduzimanje uzoraka predmeta povrede,

c) pregled i predaju dokumenata,

d) odreĎivanje i saslušanje vještaka,

e) saslušanje svjedoka.

(5) Osiguranje dokaza može se tražiti i poslije pravosnažno okončanog postupka, ako je to potrebno radi pokretanja postupka prema vanrednim pravnim lijekovima, ili za vrijeme takvog postupka.

(6) U postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovog člana, primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona o parničnom postupku, a koje se odnose na privremene mjere, osim ako je ovim zakonom drugačije odreĎeno.

(7) Postupak osiguranja dokaza je hitan.

(8) Ako se kasnije pokaže da je prijedlog za osiguranje dokaza neopravdan ili ako nosilac prava taj prijedlog ne opravda, suprotna strana ima pravo da traži:

a) vraćanje oduzetih predmeta,

b) zabranu upotrebe pribavljenih informacija,

c) naknadu štete.

(9) Sud mora u postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovog člana, osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tome da se sudski postupak ne zloupotrebljava isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka suprotne strane.

Član 88. (Dužnost obavještavanja)

(1) Sud može u toku parnice, zbog povrede prava iz ovog zakona, na osnovu opravdanog zahtjeva jedne od stranaka naložiti povrediocu prava da dostavi podatke o izvoru i distributivnim kanalima robe ili usluga kojima se povreĎuje pravo iz ovog zakona.

(2) Sud može naložiti da podatke iz stava (1) ovog člana dostave sudu i lica koja u obimu komercijalne djelatnosti:

a) posjeduju robu za koju se sumnja da se njome povreĎuje pravo iz ovog zakona, ili

b) koriste usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovog zakona, ili

c) daju usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovog zakona.

(3) Smatra se da je neka radnja preduzeta u obimu komercijalne djelatnosti ako je preduzeta za pribavljanje posredne ili neposredne ekonomske koristi.

(4) Pojam komercijalne djelatnosti ne obuhvata radnje savjesnih krajnjih potrošača.

(5) Sud može naložiti da podatke iz stava (1) ovog člana dostavi sudu i lice koje je od nekog od lica navedenih u stavu (2) ovog člana označeno kao umiješano u proizvodnju, izradu i distribuciju robe ili davanje usluga za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovog zakona.

(6) Podaci traženi na osnovu stava (1) ovog člana mogu naročito da obuhvate:

a) ime, adresu, odnosno firmu i sjedište proizvoĎača, izraĎivača, distributera, dobavljača i drugih prethodnih posjednika robe, odnosno davalaca usluga, kao i namjeravanih prodavača na veliko i malo,

b) podatke o količinama proizvedene, izraĎene, isporučene, primljene ili naručene robe ili usluga, kao i o cijenama ostvarenim za odnosnu robu i usluge.

Član 89. (IzvoĎenje dokaza)

(1) Ako sud odluči da će izvesti predloženi dokaz koji se nalazi kod suprotne strane, ta strana dužna je na zahtjev suda predati dokazna sredstva kojima raspolaže.

(2) Stav (1) ovog člana odnosi se i na bankarsku, finansijsku i poslovnu dokumentaciju koja je pod kontrolom suprotne strane, ako se radi o povredi koja dostiže obim komercijalne djelatnosti.

(3) U postupku izvoĎenja dokaza primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona koji ureĎuje parnični postupak, osim ako je ovim zakonom drugačije odreĎeno.

(4) Sud mora poslije izvoĎenja dokaza, u skladu sa stavom (1) ovog člana, osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tome da se sudski postupak ne zloupotrebljava isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka suprotstavljene stranke.

Član 90. (Sredstvo osiguranja za suprotstavljenu stranku)

Na zahtjev lica protiv kojeg je pokrenut postupak za odreĎenje privremene mjere ili osiguranja dokaza, sud može odrediti odgovarajući novčani iznos kao sredstvo osiguranja u slučaju neosnovanosti zahtjeva, na teret podnosioca zahtjeva.

Član 91. (Osporavanje žiga)

(1) Ako je prijava podnesena suprotno principu savjesnosti i poštenja, ili je znak registriran na osnovu takve prijave, odnosno na osnovu prijave kojom je povrijeĎena zakonska ili ugovorna obaveza, lice čiji je pravni interes time povrijeĎen može tražiti da ga sud proglasi za podnosioca prijave ili nosioca prava.

(2) Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtjev iz stava (1) ovog člana, Institut će po prijemu presude, ili na zahtjev tužioca, upisati tužioca u odgovarajući registar Instituta kao podnosioca prijave, ili nosioca žiga, i podatke o tome objaviti u službenom glasilu.

Član 92. (Osporavanje nesumnjivo poznatog žiga iz člana 6. bis Pariske konvencije)

(1) Fizičko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obilježavanje robe, odnosno usluga, a za koji je drugo lice podnijelo prijavu ili ga registriralo na svoje ime za obilježavanje iste ili slične robe, odnosno usluga, može tražiti da ga sud proglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava, ako dokaže da je taj znak bio općepoznat u smislu člana 6. bis Pariske konvencije o zaštiti industrijskog vlasništva za obilježavanje njegove robe, odnosno usluga, prije nego što je tuženi podnio prijavu.

(2) Ako tuženi dokaže da je isti ili sličan znak koristio u prometu za obilježavanje iste ili slične robe, odnosno usluga, isto koliko i tužilac, ili duže od njega, sud će odbiti tužbeni zahtjev iz stava (1) ovog člana.

(3) Tužba iz stava (1) ovog člana ne može se podnijeti nakon isteka roka od pet godina od dana upisivanja žiga u Registar žigova.

(4) Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtjev iz stava (1) ovog člana, Institut će, po prijemu presude, ili na zahtjev tužioca, upisati tužioca u odgovarajući registar kao podnosioca prijave, ili kao nosioca žiga, i podatke o tome objaviti u službenom glasilu.

Član 93. (Pribavljeno pravo trećeg lica na osporenom žigu)

Pravo koje je treće lice pribavilo od ranijeg podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga, iz čl. 90. i 91. ovog zakona, prestaje danom upisa novog podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga, u odgovarajući registar Instituta.

DIO DVANAESTI - CARINSKE MJERE

Član 94. (Zahtjev nosioca prava)

(1) Nosilac isključivih prava prema ovom zakonu, koji opravdano sumnja da će doći do uvoza, tranzita ili izvoza robe proizvedene u suprotnosti s odredbama ovog zakona, može kod nadležnog carinskog organa (u daljnjem tekstu: carinski organ) podnijeti zahtjev za zaštitu svojih prava putem carinskih mjera privremenog zadržavanja robe od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Zahtjev za zaštitu prava, prema stavu (1) ovog člana, mora da sadrži naročito:

a) podatke o podnosiocu zahtjeva i o nosiocu isključivog prava iz ovog zakona, ako se ne radi o istom licu,

b) detaljan opis robe, koji omogućava njenu identifikaciju,

c) dokaze o tome da je podnosilac zahtjeva, odnosno lice koje je on ovlastio, nosilac isključivog prava iz ovog zakona u vezi s tom robom,

d) dokaze o tome da je isključivo pravo vjerovatno povrijeĎeno,

e) druge podatke važne za odlučivanje o zahtjevu kojima raspolaže podnosilac, kao što su podaci o lokaciji robe i njenoj destinaciji, očekivani datum dolaska ili odlaska pošiljke, podaci o sredstvu transporta, podaci o uvozniku, izvozniku, primaocu i sl.,

f) vremenski period u kojem će carinski organi postupati prema zahtjevu i koji ne može biti duži od dvije godine od dana podnošenja zahtjeva.

(3) Carinski organ može prije donošenja odluke, kojom udovoljava zahtjevu iz stava (1) ovog člana, tražiti od nosioca prava da položi osiguranje za troškove pohranjivanja i prijevoza robe, kao i za naknadu štete, koji bi u vezi s robom mogli da nastanu carinskom organu, kao i strani protiv koje je prihvaćen zahtjev iz stava (1) ovog člana.

(4) Ako carinski organ udovolji zahtjevu iz stava (1) ovog člana, on o tome obavještava sve carinske ispostave i nosioca prava.

Član 95. (Postupak nakon privremenog zadržavanja robe)

(1) Ako carinska ispostava pri provoĎenju carinskog postupka naĎe robu koja odgovara opisu robe iz odluke nadležnog carinskog organa, ona će tu robu privremeno zadržati od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Odluka o privremenom zadržavanju robe uručuje se njenom uvozniku.

(3) U odluci iz stava (2) ovog člana odreĎuje se da se vlasnik robe, odnosno lice koje je ovlašteno za raspolaganje robom, u roku od deset radnih dana od dana privremenog zadržavanja, može izjasniti o tome da li se radi o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovog zakona.

(4) Ako carinski organ ne primi pisano izjašnjenje vlasnika ili lica koje je ovlašteno da raspolaže robom u roku iz stava (3) ovog člana, on može na zahtjev i o trošku nosioca prava privremeno zadržanu robu oduzeti i uništiti.

(5) Ako vlasnik robe ili lice koje je ovlašteno da raspolaže robom, u roku iz stava (3) ovog člana, podnese izjavu da se ne radi o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovog zakona, nosilac prava može u roku od deset radnih dana od prijema obavještenja o takvoj izjavi da podnese tužbu zbog povrede prava.

(6) Ako posebne okolnosti slučaja to opravdavaju, carinski organ može, na zahtjev nosioca prava, odrediti dodatni rok za podnošenje tužbe iz stava (5) ovog člana, koji ne može biti duži od deset radnih dana.

(7) Nosilac prava ili lice koje on ovlasti može za vrijeme privremenog zadržavanja izvršiti pregled i kontrolu robe i prateće dokumentacije u obimu koji je potreban za utvrĎivanje njegovih zahtjeva i za ostvarivanje sudske zaštite njegovih prava uz osiguranje zaštite povjerljivih podataka.

(8) Pravo da izvrši pregled i kontrolu robe ima i njen uvoznik.

(9) Ako nosilac prava ne podnese tužbu iz stava (5) ovog člana, privremeno zadržana roba pušta se u traženu carinski dopuštenu upotrebu, odnosno promet.

(10) Ako nosilac prava pokrene sudski postupak, carinski organ donijet će odluku o zapljeni robe do donošenja pravosnažne sudske odluke.

Član 96. (Postupak po službenoj dužnosti)

(1) Ako carinska ispostava pri provoĎenju carinskog postupka u vezi s uvozom, tranzitom ili izvozom robe opravdano sumnja da su odreĎenom robom povrijeĎena prava prema ovom zakonu, ona će privremeno zadržati puštanje te robe u promet i o tome obavijestiti carinski organ.

(2) Carinski organ pismeno obavještava nosioca prava o zadržavanju robe, sumnji da se radi o povredi njegovih prava i o mogućnosti da podnese zahtjev prema članu 94. ovog zakona, u roku od pet radnih dana od dana zadržavanja robe.

(3) Ako nosilac prava podnese zahtjev, u skladu sa stavom (2) ovog člana, roba se zadržava do donošenja odluke carinskog organa.

(4) Ako carinski organ udovolji zahtjevu iz člana 94. ovog zakona, roba se privremeno zadržava za daljnjih deset radnih dana.

(5) Nosilac prava mora u roku iz stava (4) ovog člana da provede radnje iz člana 95. stav (7) ovog zakona.

(6) Odredbe čl. 95. i 96. ovog zakona ne primjenjuju se na uvoz, tranzit ili izvoz robe u malim količinama namijenjenim za privatnu i nekomercijalnu upotrebu, koje se unose ili iznose kao dio ličnog prtljaga ili šalju u malim pošiljkama.

Član 97. (Primjena drugih carinskih propisa)

(1) Na carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način ostali carinski propisi.

(2) Bliže propise o provoĎenju carinskih mjera iz ovog dijela Zakona donosi Vijeće ministara BiH na prijedlog Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

(3) Carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovog zakona je hitan.

DIO TRINAESTI - PREKRŠAJNE ODREDBE

Član 98. (Prekršaji)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 200.000 KM kaznit će se za prekršaj pravno lice, a novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 20.000 KM kaznit će se za prekršaj preduzetnik koji na način iz člana 81. ovog zakona povrijede žig ili pravo iz prijave.

(2) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 20.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stava (1) ovog člana i odgovorno lice u pravnom licu i kod preduzetnika.

(3) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 10.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stava (1) ovog člana fizičko lice.

(4) Predmeti koji su nastali izvršenjem prekršaja iz stava (1) ovog člana oduzet će se i uništiti, a predmeti, odnosno ureĎaji namijenjeni ili upotrijebljeni za izvršenje tih prekršaja će se oduzeti.

(5) Prekršajni postupak na osnovu odredbi ovog člana je hitan.

Član 99. (Zaštitna mjera)

(1) Pravnom licu i preduzetniku koji učine prekršaje iz člana 98. stav (1) ovog zakona u obavljanju djelatnosti može se izreći zaštitna mjera zabrane obavljanja djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se vrijeĎa žig, u trajanju do jedne godine, ako je učinjeni prekršaj naročito težak zbog načina izvršenja, posljedica djela ili drugih okolnosti učinjenog prekršaja.

(2) Pravnom licu i preduzetniku koji učine prekršaj iz člana 98. stav (1) ovog zakona u povratu izreći će se zaštitna mjera zabrane djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se vrijeĎa žig u trajanju od najmanje jedne godine.

Član 100. (Inspekcijska kontrola u vezi s prekršajima)

(1) Inspekcijsku kontrolu u vezi s prekršajima, sankcioniranim u članu 98. ovog zakona, vrši inspekcija nadležna za kontrolu tržišta u Federaciji Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj i Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine.

(2) Inspekcijski postupak je hitan.

DIO ĈETRNAESTI - PRIJELAZNE I ZAVRšNE ODREDBE

Član 101. (Prava priznata do primjene ovog zakona i provedbeni propisi za izvršenje ovog zakona)

(1) Registrirani žigovi koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primjenjivati odredbe ovog zakona.

(2) Direktor Instituta donijet će provedbene propise za izvršenje ovog zakona u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona izuzev propisa iz člana 14. ovog zakona.

(3) Provedbene propise u smislu stava (2) ovog člana čine: Pravilnik o postupku za priznanje žiga, Odluka o posebnim troškovima postupka za sticanje i održavanje prava industrijskog vlasništva, Odluka o uslovima za upis u registre zastupnika za zaštitu industrijskog vlasništva, Pravilnik o stručnom ispitu za zastupnike za zaštitu industrijskog vlasništva i Odluka o naknadi za rad u Komisiji za žalbe.

Član 102. (Primjena meĎunarodnih ugovora)

Odredbe meĎunarodnih ugovora u vezi sa žigovima kojima je pristupila BiH primjenjuju se na predmete koje tretira ovaj zakon i u slučaju sukoba s odredbama ovog zakona primjenjuju se odredbe meĎunarodnih ugovora.

Član 103. (Prestanak važenja drugih propisa i postupci za priznanje žiga u toku)

(1) Početkom primjene ovog zakona prestaju da važe odredbe Poglavlja II. - VRSTE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNIšTVA Odjeljak 2. žig (čl. 69. do 96.) Zakona o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 3/02 i 29/02), kao i odredbe koje se mogu shodno primijeniti na žig.

(2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog člana, Zakon o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini primjenjivat će se i dalje na sve upravne postupke u vezi sa žigom koji nisu okončani do dana početka primjene ovog zakona.

Član 104. (Jedinstvena primjena odredbi o Komisiji za žalbe u Zakonu o patentu, Zakonu o zaštiti oznaka geografskog porijekla i Zakonu o industrijskom dizajnu)

Odredbe čl. 78. i 79. ovog zakona i odgovarajuće odredbe Zakona o patentu, Zakona o zaštiti oznaka geografskog porijekla i Zakonu o industrijskom dizajnu, kojima se ureĎuje Komisija za žalbe Instituta, primjenjuju se na način da se formira jedna komisija za žalbe.

Član 105. (Stupanje na snagu i primjena Zakona)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 1. januara 2011. godine.

PSBiH, broj 522/10 28. maja 2010. godine Sarajevo

Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad ţivković, s. r.

Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, s. r.

Law on Trademarks

THE PARLIAMENTARY ASSEMBLY OF BOSNIA AND HERZEGOVINA

Pursuant to Article IV.4.a) of the Constitution of Bosnia and Herzegovina, the Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina, at the 80 th session of the House of Representatives, held on April 7, 2010, and at the 48th session of the House of Peoples, held on May 28, adopted the

TRADEMARK LAW PART ONE - GENERAL PROVISIONS

Article 1
(Subject Matter of the Law)
(1) This Law governs the manner of acquisition, maintenance, content, record of transfers, termination and protection of a trademark in the territory of Bosnia and Herzegovina (hereinafter referred to as BiH).
(2) For the purposes of this Law, a trademark shall be the right that protects a sign used in the course of trade to distinguish goods and services of a natural or legal person from identical or similar goods and services of another natural or legal person.
(3) An applied for and registered trademark constitutes an independent property that confers on its holder the exclusive rights provided by this Law.
(4) This Law shall also apply to trademarks, which are internationally registered for the territory of Bosnia and Herzegovina.
Article 2
(Individual, Collective and Guarantee Trademark)
(1) An individual trademark shall be the trademark of a natural or legal person, used to distinguish one or more kinds of the goods or services of such person from identical or similar goods or services of other participants in the course of trade.
(2) A collective trademark shall be the trademark of a legal entity, representing a certain form of association of manufacturers or providers of services, whose members are entitled to use such a trademark under the conditions laid down in this Law.
(3) The user of a collective trademark shall be entitled to use such a trademark only in the manner as provided by the general act on the collective trademark.
(4) A guarantee trademark shall be a trademark used by several persons under the supervision of the holder of the trademark, and which serves as a guarantee of quality, geographical origin, manner of production or other common characteristics of the goods or services of such persons.
(5) The holder of a guarantee trademark shall allow any person to use a guarantee trademark for the goods or services having common characteristics, under the conditions provided by the general act on the guarantee trademark.
Article 3
(What Shall Not Be Considered as a Trademark)
For the purposes of this Law, a seal, a stamp and official signs for marking precious metals, measurements and the like shall not be considered as trademarks.
Article 4
(Signs Which May be Protected by a Trademark)
(1) A trademark may protect a sign, which is capable of distinguishing identical or similar goods or services in the course of trade and which may be represented graphically.
(2) A sign may consist in particular of: words, including personal names, drawings, letters, numerals, images, the shape of products or of their packaging, arrangement of colors, three- dimensional forms or the combination of such elements.
(3) When deciding whether a sign is capable of distinguishing goods or services in the course of trade, all the circumstances, and in particular, the time and extent of its use in Bosnia and Herzegovina thus far, shall be taken into account.
(4) The nature itself of the goods or services designated by a trademark shall not be an obstacle to the grant of a trademark.
Article 5 (National treatment)
(1) A domestic or foreign natural or legal person may be the holder of a registered trademark or the applicant for the grant of a trademark under the conditions prescribed by this Law.
(2) Foreign natural and legal persons shall enjoy the same rights with regard to the protection of a sign by a trademark in BiH as are enjoyed by domestic natural and legal persons if that arises from international treaties or conventions acceded to or ratified by BiH (hereinafter: international treaties and conventions) or from the principle of reciprocity.
(3) The existence of reciprocity shall be presumed until proven otherwise.
Article 6
(Absolute Grounds for Refusal of a Trademark Application) (1) A trademark shall not protect a sign:
a) which is contrary to public order or morality;
b) which cannot be represented graphically;
c) which is identical with an older trademark or an earlier applied for sign for identical goods or services;
d) which, by its overall appearance, is not capable of distinguishing goods or services in the course of trade, for those goods or services for which a trademark application has been filed;
e) which consists exclusively of signs or indications which serve, in the course of trade, to designate the kind, quality, quantity, intended purpose, value, geographical origin of a product, the time or manner of production of the goods or of service providing or to designate other characteristics of the goods or services;
f) which consists exclusively of signs or indications which have become customary in the everyday or technical language, or in the bona fide and the established practices of
trade for designating certain kinds of the goods or services;
g) which represents the shape determined exclusively by the nature of the product or the shape of product necessary to obtain a particular technical result or the shape which gives substantial value to the product;
h) which by its appearance or content may deceive the public, in particular, as to the geographical origin, kind, quality or other characteristics of the goods or services;
i) which contains official signs of quality control or warranty, or imitates them;
j) which contains a national or other coat of arms, flag or emblem, the name or abbreviated name of a country or an international organization, as well as the imitation thereof, unless authorized by the competent authority of the country or organization concerned;
k) which contains the name or abbreviated name, coat of arms, emblem, flag or another official sign of BiH, or of its entities, cantons or the District or imitates them, unless authorized by the competent authority;
l) which represents or imitates a national or a religious symbol;
m) which is a sign for wines and which contains or consists of a geographical indication identifying wines or which is a sign for spirits containing or consisting of a geographical indication identifying spirits, with respect to the wines or spirits not having that geographical origin;
n) which represents exclusively an appellation of origin, internationally registered to have effect in Bosnia and Herzegovina.
(2) The sign referred to in paragraph 1 items d), e) and f) of this Article may be protected by a trademark if the applicant proves that by the serious use of it, the sign has become capable of distinguishing in the course of trade the goods or services to which it relates.
Article 7
(Relative Grounds for Refusal of a Trademark Application)
1. On the grounds of an opposition filed, a trademark shall not protect a sign:
a) which is identical with an earlier protected sign of another person for similar goods or services or similar to an earlier protected sign of another person for the identical or similar kind of goods or services if, due to such identity or similarity, there exist a
likelihood of confusion in the course of trade, which includes the likelihood of association with an earlier protected trademark;
b) which is identical or similar to, for the identical or similar kind of goods or services, a sign of another person which is well-known in BiH, within the meaning of Article 6bis of the Paris Convention for the Protection of Industrial Property (hereinafter: a well-known sign);
c) which, in accordance with Article 16, paragraph 3 of the TRIPS Agreement (the Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights), regardless of the goods or services to which it relates, constitutes a reproduction, an imitation or a transliteration of a protected sign of another person or the essential part thereof, which is known beyond any doubt by the participants in the course of trade in BiH as a sign of high reputation (hereinafter: a famous trademark) used by another person to designate his goods or services, if the use of such a sign would take unfair advantage of the reputation of a famous trademark or be detrimental to its distinctive character or reputation;
d) whose appearance or content infringes an older copyright or geographical indication or an earlier protected industrial design;
e) the use of which would infringe the right to the personal name of a renowned person or the personal portrayal of any person if the came into existence before the date of a trademark application or the date of the granted priority claimed in the trademark application;
f) which is identical with or similar to an earlier trademark which was registered for identical or similar goods or services and which has expired due to the failure to renew the registration if less than two years have elapsed from the expiry of the earlier trademark, unless the holder of the earlier trademark gave his consent for the grant of the later trademark or did not use his trademark.
g) which is filed contrary to the principle of good faith, conscientiousness and honesty. (2) The protected sign referred to in paragraph 1 items a) and c) of this Article shall be
considered to be a sign which is protected by a trademark for the territory of BiH, whereas the protected sign referred to in item a) of paragraph 1 of this Article shall be considered to be a sign which is the subject matter of the application for the grant of a trademark for the territory of BiH, provided that a trademark applied for in that application is granted.
Article 8
(Determining Whether a Sign is Well-Known)
(1) In determining whether the sign referred to in paragraph 1 item b) of Article 7 of this Law is a well-known sign or whether the sign referred to in paragraph 1 item c) of Article 7 of this Law is
a famous trademark, the knowledge of the sign in the relevant sector of the public, including the knowledge which has been obtained as a result of the promotion of the sign shall be taken into account.
(2) The relevant sector of the public shall be considered to be the actual and potential users of goods or services designated by such a sign, as well as persons involved in the distribution channels of such goods or services.
Article 9
(Protection of the Personal Name of a Renowned Person or the Portrayal of Any Person)
(1) The portrayal, personal name, nickname or the pseudonym of a renowned person may be protected by a trademark only with the consent of such a person.
(2) A sign which contains the portrayal of a person may be protected by a trademark only with the consent of such a person, whereas the portrayal of a deceased person may be protected by a trademark only with the consent of the spouse and children of the deceased, failing this, with the consent of parents, and in the absence of parents, with the consent of other heirs, unless otherwise provided by a will.
(3) The protection of a sign containing the portrayal, the personal name, the nickname, or the pseudonym of a historic or other deceased renowned person shall require the authorization given by the competent authority.
Article 10
(Competence for the Trademark Protection Procedure)
(1) The Institute for Intellectual Property of Bosnia and Herzegovina (hereinafter: the Institute) shall carry out the tasks relating to the trademark protection in the administrative procedure prescribed by this Law.
(2) Unless otherwise provided by this Law, the provisions of the Law on Administrative Procedure (“Official Gazette of Bosnia and Herzegovina”, No. 29/02, 12/04, 88/07 and 93/09) shall be applied in the procedure before the Institute.
(3) A decision issued by the Institute in the procedure referred to in paragraph 1 of this Article may be appealed before the Board of Appeal of the Institute (hereinafter: the Board of Appeal) within the period of 15 days from the day of receipt of the decision.
(4) An administrative dispute may be instituted against a decision issued by the Board of Appeal before the Court of Bosnia and Herzegovina, within 30 days from the day of receipt of the decision.
Article 11 (Registers)
(1) The Institute shall maintain, in electronic form, the Register of Applications for the Grant of Trademark (hereinafter: the Register of Applications), the Register of Trademarks and the Register of Trademark Representatives (hereinafter: Register of Representatives).
(2) The Registers referred to in paragraph 1 of this Article shall form a single system of the registers of industrial property of Bosnia and Herzegovina in electronic form.
(3) The content of the Registers referred to in paragraph 1 of this Article shall be prescribed by a special regulation for the implementation of this Law, to be enacted by the Director of the Institute (hereinafter: the implementing regulation).
(4) The Registers referred to in paragraph 1 of this Article shall be considered as public books, and any interested person may inspect them, without payment of any special fees or reimbursement of expenses.
(5) At a written request of any interested person, and subject to the payment of the prescribed fee and reimbursement of expenses, the Institute shall issue the copies of documents and relevant attestations and certificates on the facts concerning which it maintains official records.
Article 12 (Representation)
(1) Natural and legal persons practicing representation in the trademark grant procedure before the Institute shall be entered in the Register of Representatives referred to in paragraph 1 of Article 11 of this Law.
(2) A foreign natural or legal person must be represented in the procedure carried out before the Institute by a representative entered in the Register of Representatives, whereas a domestic natural or legal person may also act before the Institute by himself.
(3) Natural and legal persons fulfilling the conditions specified in the implementing regulation shall be entered in the Register of Representatives.
Article 13 (Provision of Information)
(1) The Institute shall allow any person, at his written request, to inspect the documentation relating to a trademark.
(2) The content and a manner of inspection referred to in paragraph 1 of this Article shall be regulated by the implementing regulation.
(3) Search services of applied for and registered trademarks provided to foreign persons shall be carried out through a representative referred to in Article 12 paragraph 2 of this Law, whereas domestic persons may request the provision of search services by themselves.
Article 14
(Fees and Charges in the Procedures for the Acquisition and Maintenance of a Trademark and
Information Service Providing)
(1) All the acts in the procedure for the acquisition, maintenance, transfer and termination of a trademark, and the information service providing shall be subject to the payment of fees, in accordance with the valid regulations governing national administrative fees (hereinafter: the fees) and special procedural charges (hereinafter: the procedural charges) in the amount specified by a special tariff, enacted by the Ministry of Foreign Trade and Economic Relations of Bosnia and Herzegovina, upon the motion of the Director of the Institute.
(2) Evidence of payment of the fees and procedural charges referred to in paragraph 1 of this
Article shall be filed with the Institute, in the manner as defined by the implementing regulations.

PART TWO - PROTECTION PROCEDURE

Article 15
(Institution of the Procedure for the Grant of a Trademark)
(1) The procedure for the grant of a trademark shall be instituted by an application for the grant of a trademark (hereinafter: the application), filed with the Institute.
(2) The application shall contain a request for the grant of one trademark only which relates to one or more kinds of goods or services.
(3) The essential elements of the application shall be:
a) a request for the grant of a trademark;
b) a sign, which the applicant wishes to protect by a trademark;
c) a list of goods or services to which a sign relates in one of the official languages of BiH, which shall be drafted in accordance with the International Classification of Goods and Services, established by the Nice Agreement Concerning the International Classification of Goods and Services for the Purposes of the Registration of Marks.
(4) The content of the request for the grant of a trademark, a manner of its presentation and the number of copies of particular essential elements of the application, as well as the content of the attachments to be filed with the application shall be regulated by the implementing regulation.
Article 16
(Applications for the Grant of a Collective Trademark and a Guarantee Trademark)
(1) In addition to the elements of the application referred to in paragraph (3) Article 15 of this Law, an application for the grant of a collective trademark shall be accompanied by the general act on the collective trademark, whereas an application for the grant of a guarantee trademark shall be accompanied by the general act on the guarantee trademark.
(2) The general act on a collective trademark shall contain: information on the applicant or a person authorized to represent him; the provisions relating to the appearance of the sign and the goods or services to which the sign relates; the provisions stipulating who is entitled to use the collective trademark and under what conditions; the provisions on the rights and obligations of the user of the collective trademark in the case of infringement of the trademark, and the provisions on the measures and consequences in the case of non-compliance with the provisions of the general act.
(3) The general act on the guarantee trademark shall contain, in addition to the provisions referred to in paragraph (2) of this Article, the provisions on the common characteristics of the goods or services as guaranteed by the guarantee trademark, and the provisions on the supervision of the use of the guarantee trademark by the holder thereof.
(4) The applicant or the holder of a collective trademark or a guarantee trademark shall file with the Institute, without delay, any amendments to the general act on a collective trademark or a guarantee trademark.
(5) Any person may inspect the general act on a collective trademark or a guarantee trademark.
Article 17 (Register of Applications)
The data concerning essential elements of the application referred to in Articles 15 and 16 of this Law and other data prescribed by the implementing regulation shall be entered in the Register of Applications.
Article 18
(Filing Date of an Application)
(1) The accordance of the filing date of an application shall require that the application filed with the Institute on such a date contains:
a) an indication that the grant of a trademark is applied for;
b) the name and surname or the trade name and address of the applicant;
c) a sign which the applicant seeks to protect, and
d) a list of the goods or services to which the sign relates.
(2) The Institute shall acknowledge the receipt of the application on the applicant’s copy thereof. (3) Upon receipt of the application, the Institute shall examine whether the application contains
the elements referred to in paragraph (1) of this Article.
(4) If the application does not contain the elements referred to in paragraph (1) of this Article, the Institute shall invite the applicant to remove the deficiencies due to which the application could not be entered in the Register of Applications, within the period of 30 days, which may not be extended.
(5) If the applicant fails to remove the deficiencies within the period referred to in paragraph (4)
of this Article, the Institute shall reject the application by a conclusion.
(6) If the applicant removes the deficiencies within the period referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall accord the date on which the applicant removed the deficiencies as detected as the filing date of the application by a conclusion.
(7) The application to which the filing date has been accorded shall be entered in the Register of
Applications.
Article 19 (Right of Priority)
As of the filing date of the application, the applicant shall have the right of priority over any other person filing later the application for the identical or similar sign designating the identical or similar goods or services.
Article 20 (Union Priority Right)
(1) Any natural or legal person who has filed a correct trademark application having effect in any of the Member States of the Paris Union or the World Trade Organization (hereinafter referred
to as WTO) shall be granted the right of priority in BiH as of the date of filing such an application, if he files an application for the identical sign and the identical goods or services in BiH within the period of six months from the day of filing the application having effect in the state concerned.
(2) The person invoking the right of priority referred to in paragraph (1) of this Article shall indicate in the application for the grant of a trademark the filing date, the number of the application and the country for which the application was filed.
(3) A correct application referred to in paragraph (1) of this Article shall be considered to be each application fulfilling the conditions of correctness under the national legislation of a Member State of the Paris Union or the WTO for which the application was filed or under the provisions of an international organization established under the treaty concluded among such countries, regardless of the subsequent legal outcome thereof.
(4) The person referred to in paragraph 1 of this Article shall file with the Institute a true copy of the application referred to in paragraph 1 of this Article, certified by the competent authority of a Member Country of the Paris Union, or the World Trade Organization or the international organization with which such application was filed, as well as a certified translation of the true copy in one of the official languages of Bosnia and Herzegovina, within three months from the day of filing the application in Bosnia and Herzegovina.
(5) If the person referred to in paragraph (1) of this Article fails to comply with the obligation referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall not grant the priority as claimed, and shall determine by a conclusion that a right of priority exists as of the filing date of the
application as accorded under Article 18 of this Law, and shall continue the procedure on the application as filed.
(6) The content of the request for priority certificate and the content of the priority certificate, issued by the Institute, shall be regulated by the implementing regulation.
Article 21
(Exhibition (Fair) Priority Right)
(1) The applicant who has used a certain sign to mark the goods or services, respectively, on an official or officially recognized international exhibition in Bosnia and Herzegovina or in any of the Member Countries of the Paris Union or the World Trade Organization, in accordance with the Convention on International Exhibitions, may claim in the application a right of priority from the first day of the exhibition or from the day on which such sign was used on the exhibition.
(2) The person claiming the grant of the priority right referred to in paragraph 1 of this Article shall submit with the application a written certificate issued by the competent authority of a Member State of the Paris Union or WTO in which the exhibition took place, indicating that the
exhibition or a fair in question had an international character, and specifying the type of the exhibition or fair the venue thereof, its opening and closing dates, and the first day of display, or the date of the first use of the sign the protection of which is sought.
(3) The Foreign Trade Chamber of Bosnia and Herzegovina shall issue a certificate to the effect that the exhibition or fair held in BiH has an officially recognized international character.
Article 22 (Multiple Priorities)
The applicant may claim multiple priorities on the basis of earlier filed applications in one or more of the Member States of the Paris Union or WTO under the conditions specified in Article
20 of this Law.
Article 23
(Calculation of the Time Limits of Priorities)
(1) The grant of the right of priority referred to in Article 21 of this Law shall not extend the time limits referred to in Article 20 of this Law.
(2) In the case of claiming multiple priorities referred to in Article 22 of this Law, the time limits which, according to Article 20 of this Law, run from the date of priority shall be calculated from the priority date of the first application.
Article 24
(Subsequent Alteration of a Sign Contained in the Application)
(1) The appearance of a sign contained in the application shall not be subsequently substantially altered nor shall the list of goods or services accompanying the application be subsequently extended.
(2) Any alteration of any distinctive element of a sign shall be considered as a substantial alteration of a sign.
(3) The specification or reduction of a list of goods or services shall not be considered as the extension thereof.
Article 25
(Order of Examination of Applications)
(1) The applications shall be examined in order of the filing dates thereof.
(2) By way of derogation from the provision of paragraph (1) of this Article, the application may be examined in an expeditious procedure:
a) in the case of a legal dispute or an inspection control as initiated or a customs procedure;
b) if a request for the international registration of a trademark is filed and, where according to an international agreement, the international registration of the trademark is conditioned by the national registration of the trademark;
c) if, according to other regulations, an expeditious registration procedure shall be carried out within a specified time limit, with the obligation to file a special request therefore;
(3) In the case referred to in paragraph (2) of this Article, a request for the examination of the application in the expeditious procedure shall be filed.
(4) The request for the examination of the application in the expeditious procedure referred to in items b) and c) of paragraph (2) of this Article shall be subject to payment of the administrative fee and procedural charges.
Article 26
(Examination of the Correctness of the Application and the Rejection Thereof)
(1) The procedure for the examination of the correctness of the application shall include the examination of all the conditions prescribed by this Law and the implementing regulation.
(2) The application shall be correct if it contains the essential elements referred to in Articles 15 and 16 of this Law, evidence of payment of the fee and procedural charges and other prescribed data.
(3) If the Institute establishes that the application is not correct, it shall invite the applicant in writing, stating the reasons, to correct the application within a period which shall neither be less than 30 days nor more than 60 days.
(4) At a reasoned request of the applicant, and subject to the payment of the prescribed fee and special charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (3) of this Article for a period it considers to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.
(5) If the applicant fails to correct the application or to pay the fee and procedural charges for the correction thereof within the specified time limit, the Institute shall reject the application by a conclusion.
(6) In the case referred to in paragraph (4) of this Article, the applicant may, subject to the payment of the prescribed fee and procedural charges, file a proposal for the restitutio in integrum within 90 days from the day of receipt of the conclusion on the rejection.
Article 27 (Abandonment of the Application)
(1) The applicant may abandon the application in whole or in relation to some of the goods or services in the course of the procedure.
(2) If a particular right on behalf of a third person has been entered in the Register of Applications, the applicant may not abandon the application without a written consent of the person on behalf of whom such right has been entered in the Register.
(3) Where the applicant abandons the application in whole, the Institute shall issue a special conclusion on the suspension of the procedure.
(4) In the case referred to in paragraph (3) of this Article, the application shall cease to have effect on the day following the day on which a declaration on the abandonment is delivered to the Institute.
Article 28
(Division of the Application)
(1) The application listing several kinds of goods or services (hereinafter: the original application) may, at the request of the applicant, be divided into two or more applications, up to the entry of a trademark in the Register of Trademarks, by dividing the list of goods or services.
(2) The content of the request for the division of the application shall be regulated by the implementing regulation.
(3) A divisional application shall preserve the filing date of the original application and its right of priority.
(4) A special decision on the division of an application shall be issued, specifying the number or the numbers of new applications, a sign as having been contained in the original application, as well as the goods or services remaining in the original application, and the goods or services indicated in the divisional application or applications.
(5) The divisional application or applications shall be entered in the Register of Applications. (6) The provisions of paragraphs (1) to (5) of this Article shall not apply to the applications for
the grant of a collective trademark or a guarantee trademark.
Article 29
(Examination of the Absolute Grounds for Refusal of the Application)
If the application is correct within the meaning of Article 26 of this Law, the Institute shall examine whether the absolute grounds for the refusal of the application, prescribed by Article 6 of this Law, exist.
Article 30
(Special Examination of the General Act on a Collective Trademark and a Guarantee
Trademark)
(1) When examining the conditions for the grant of a collective trademark and a guarantee trademark, the Institute shall examine, in particular, whether the general act on the collective trademark or the guarantee trademark is in conformity with the morality and public order.
(2) If the general act on a collective trademark or a guarantee trademark is contrary to morality or public order, the provisions of Article 32 of this Law shall apply accordingly.
(3) Paragraphs (1) and (2) of this Article shall apply to any amendments to the general act on a collective trademark or a guarantee trademark.
Article 31
(Voluntary Limitation of the Scope of Protection - “Disclaimer”)
(1) If a sign contains an element which does not fulfill the conditions for the trademark protection within the meaning of items d), e) and f) of paragraph (1) of Article 6 of this Law, and if the inclusion of such an element in the sign could raise doubt as to the scope of the trademark protection, the Institute shall require from the applicant in writing to file a written declaration in which he confirms that he does not claim any exclusive rights on that element, within a period which shall neither be less than 30 days nor more than 60 days.
(2) If a sign contains an element which is vague and ambiguous within the meaning of paragraph (1) of this Article, the Institute shall require from the applicant in writing to file the description of the sign explaining such an element, within the time limit referred to in paragraph (1) of this Article.
Article 32
(Refusal of a Request for the Grant of a Trademark)
1. If the Institute finds that the application does not fulfill the conditions specified in Article 6 of this Law, it shall, on the basis of the examination results, inform the applicant in writing of the grounds for which a trademark shall not be granted and shall invite him to file his observations, within a period which shall neither be less than 30 days nor more than 60 days.
(2) At a reasoned request of the applicant and subject to the payment of the administrative fee and procedural charges, the Institute shall extend once the time limit referred to in paragraph (1) of this Article for a period, which it considers it to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.
(3) The Institute shall reject by decision a request for the grant of a trademark in whole or in relation to particular goods or services if the applicant fails to comply with a request referred to in paragraph (1) of this Article or if he complies with it, but nevertheless the Institute still considers that the trademark may not be granted in whole or in relation to particular goods or services.
(4) The Institute shall refuse a request for the grant of a trademark by a decision if the applicant fails to comply with the request of the Institute referred to in Article 30 of this Law.

PART THREE - OPPOSITION

Article 33 (Publication of the Application)
(1) The application, which fulfills the conditions referred to in Article 26 paragraph (2) of this Law, shall be published in the Official Gazette of the Institute, provided that there are no grounds for refusal of the application referred to in Article 32 of this Law.
(2) The data contained in the application which are to be published shall be regulated by the implementing regulation.
Article 34
(Opinion of an Interested Person)
(1) Upon the publication of the application, any interested person may, within 3 months from the publication, submit to the Institute a written opinion containing an explanation as to why a sign
contained in the published application does not fulfill the conditions specified in Article 6 of this
Law.
(2) The person referred to in paragraph (1) of this Article shall not be a party to the procedure. (3) The Institute shall send to the applicant the opinion referred to in paragraph (1) of this Article
if it considers it relevant for the grant of the application, and shall invite him to give his response
within the period which shall neither be less than 15 days nor more than 30 days.
(4) Upon receipt of the response of the applicant, the Institute shall, at its own discretion, issue a decision on the grant or the refusal of the request for the grant of a trademark.
Article 35 (Objection)
(1) Upon the publication of the application, any interested person may, within 3 months from the publication thereof, submit to the Institute a written opposition containing an explanation as to why a sign contained in the published application does not fulfill the conditions laid down in Article 7 of this Law.
(2) The interested person referred to in paragraph (1) of this Article shall be:
a) the holder of an earlier protected sign in the case referred to in items a), b), c) and d)
of paragraph (1) of Article 7 of this Law;
b) the holder of any of the rights referred to in item e) of paragraph (1) of Article 7 of this
Law;
c) the holder of an earlier trademark in the case referred to in Article 7 paragraph 1 item f) of this Law;
d) the person who would be entitled to file the application in the case referred to in
Article 7 paragraph 1 item g) of this Law; and
e) the holder of the earlier protected sign or the holder of the exclusive license in such a sign.
(3) The time limit for filing the opposition referred to in paragraph (1) of this Article shall not be extended for any reason, nor shall it be possible to submit, after the expiration of this time limit, any amendments to the opposition, including the submission of additional evidence supporting the opposition.
(4) If, on the date of publication of the application against which the opposition is filed, the procedure for the revocation of the decision on the grant of a trademark or an international registration or the procedure for the termination of a trademark due to non-use is pending, and the opposition is based on the trademark which is the subject of any of the indicated procedures, the Institute shall halt the opposition procedure until the decision from the earlier initiated procedure becomes final.
(5) The interested person referred to in paragraph (1) of this Article shall have the status of a party to the opposition procedure.
Article 36 (Content of the Objection)
(1) An opposition shall contain, in particular:
a) the name and surname or the company name of the opponent and his address or registered office;
b) a detailed explanation of all the grounds and evidence on which the opponent basis its objection and by which he proves its status of the interested person referred to in Article 35 of this Law;
c) all the published data relating to the application against which an objection is filed, including the number of the application, the name, surname and address or the company name and registered office of the applicant, and a representation of a sign applied for with a list of goods and services;
d) a dully filed power of attorney if the objection is filed through a representative. (2) An opposition shall be filed in two copies.
Article 37 (Opposition Procedure)
(1) Upon the receipt of an opposition, the Institute shall examine whether the opposition complies in whole with Articles 35 and 36 of this Law.
(2) If the conditions laid down in paragraph (1) of this Article are not fulfilled, the Institute shall reject the opposition by a conclusion.
(3) If the conditions laid down in paragraph (1) of this Article are fulfilled, the Institute shall send the opposition to the applicant and shall invite him to submit his written observations on it within
60 days.
(4) The time limit referred to in paragraph (3) of this Article may not be extended, nor shall it be possible for the applicant to submit, after the expiration thereof, any amendments to his response to the opposition, including additional evidence.
(5) If the applicant fails to submit his observations on the opposition within the time limit referred to in paragraph (3) of this Article, the Institute shall refuse by a decision a request for the grant
of a trademark as filed, within the limits of the requests contained in the opposition.
(6) If the applicant submits his observations on the opposition within the time limit referred to in paragraph (3) of this Article, the Institute shall examine the justification of the allegations contained in the opposition, and may order oral proceedings.
(7) If the opposition is filed on the grounds referred to in Article 7 paragraph (1) item g) of this
Law, and the applicant has submitted his observations on the objection, the Institute may, on
the account of circumstances, instruct the parties to resolve the existence of the grounds
referred to in Article 7 paragraph (1) item g) of this Law, as a preliminary matter in the procedure before the competent court.
(8) If the applicant states that the opponent has not used the trademark on which the opposition is based, the opponent shall prove that during the period of five years prior to the publication of the application against which the opposition has been filed, he has used his trademark within the territory of Bosnia and Herzegovina for the goods or services in relation to which the opposition is filed or shall prove that there were justified reasons for non-use of the trademark
for such goods or services, provided that the earlier trademark has, on the date of publication of the application against which the opposition is filed, been registered for not less than five years.
(9) If the opponent fails to prove the use of his trademark within the meaning of paragraph (8) of this Article, the Institute shall refuse the opposition by a decision, to the extent to which the use of the trademark has not been proved.
(10) Following the opposition procedure as carried out, the Institute shall, on the basis of the facts as established, issue a decision on the refusal of the opposition or a decision on the partial refusal of the opposition and on the partial grant of a trademark or the refusal of the request for the grant of a trademark.
Article 38
(Decision on the Grant of a Trademark)
(1) If the application fulfils the conditions for the grant laid down in Articles 6 and 7 of this Law, the Institute shall issue a conclusion to that effect and shall invite the applicant to pay the administrative fee and procedural charges for the first ten years of protection, for the publication of the trademark and for the certificate, within 30 days, and to file with the Institute the evidence of payments.
(2) If the applicant fails to file the evidence of payments referred to in paragraph (1) of this
Article within a specified time limit, it shall be considered that he has abandoned the application, and the Institute shall issue a conclusion on the suspension of the procedure.
(3) In the case referred to in paragraph (2) of this Article, the applicant may, subject to payment of the administrative fee and procedural charges, file a proposal for the restoration to original condition within three months from the day of receipt of the conclusion on suspension of the procedure.
(4) If the applicant submits the evidence of payments referred to in paragraph (1) of this Article, the Institute shall issue a decision on the grant of a trademark, according to the adopted representation of the sign and a list of goods or services determining the scope of the granted trademark protection, publish the trademark and issue a trademark certificate.
Article 39
(Entry of Decision on the Grant of a Trademark in the Register of Trademarks)
(1) A decision on the grant of a trademark including the prescribed data shall be entered in the
Register of Trademarks.
(2) The data contained in a decision on the grant of a trademark to be entered in the Register of
Trademarks shall be regulated by the implementing regulation.
(3) The date of entry of a decision on the grant of a trademark in the Register of Trademarks shall be the date of the decision on the grant of a trademark.
Article 40 (Publication of a Trademark)
(1) A registered trademark with the prescribed data shall be published in the official gazette of the Institute.
(2) The data on a trademark to be published shall be regulated by the implementing regulation.
Article 41 (Trademark Certificate)
(1) The Institute shall issue a trademark certificate together with a decision on the grant of the trademark.
(2) The content and form of a trademark certificate shall be regulated by the implementing regulation.

PART FOUR - PROCEDURE FOR THE INTERNATIONAL REGISTRATION OF A TRADEMARK

Article 42 (General Provision)
The provisions of this Law and the implementing regulation shall apply to internationally registered trademarks for which the protection is also claimed for the territory of Bosnia and Herzegovina under the Madrid Agreement Concerning the International Registration of Marks (hereinafter: the Madrid Agreement) and the Protocol Relating to the Madrid Agreement (hereinafter: the Madrid Protocol) in all the matters which are not regulated by these Agreements, unless otherwise provided by the provisions of this part of the Law.
Article 43
(Request for the International Registration of a Trademark and Request for the Entry of Change in the International Register)
(1) The holder of a trademark from Bosnia and Herzegovina and the person filing the application in Bosnia and Herzegovina may file a request for the international registration of a trademark, as well as a request for the entry of changes in the International Register in accordance with the Madrid Agreement and the Madrid Protocol.
(2) The requests referred to in paragraph (1) of this Article shall be filed through the Institute, in a manner as prescribed by the Madrid Agreement, the Madrid Protocol, the Common Regulations under the Madrid Agreement and the Protocol (hereinafter: the Common Regulations), this Law and the implementing regulation.
(3) The requests referred to in paragraph (1) of this Article shall be subject to the payment of the fees and procedural charges payable to the Institute, and the international fees payable directly to the International Bureau of the World Intellectual Property Organization (hereinafter: the International Bureau).
Article 44
(Procedure for the International Registration of a Trademark before the Institute)
(1) The procedure for the international registration of a trademark shall be instituted by filing a request for the international registration of a trademark.
(2) A request for the international registration of a trademark shall be accompanied by:
a) the representation of a sign;
b) a correctly drafted and classified list of goods or services in the French or English language;
c) a power of attorney if the request is filed through a representative;
d) evidence of payment of the fee and special procedural charges payable for the request.
(3) The content of the request referred to in paragraph (1) of this Article, as well as the content of the attachments accompanying the request shall be regulated by the implementing regulation.
(4) If a request for the international registration of a trademark is not correct, the Institute shall invite the applicant in writing to correct it within 30 days from the day of receipt of the invitation.
(5) On a reasoned request of the applicant, the time limit referred to in paragraph (4) of this
Article shall be extended for not more than 60 days.
(6) If the applicant fails to comply with the invitation within the specified time limit referred to in paragraph (4) or (5) of this Article, the Institute shall reject a request for the international registration of a trademark by a conclusion.
(7) If a request for the international registration of a trademark is correct, the Institute shall invite the applicant by a conclusion to pay the fee for the international registration of the trademark to the International Bureau, and to submit evidence of the payment thereof.
(8) Where the applicant for the international registration of a trademark submits evidence of payment referred to in paragraph (7) of this Article, the Institute shall transmit a request for the international registration of a trademark to the International Bureau.
(9) If the applicant for the international registration fails to submit evidence of payment referred to in paragraph (7) of this Article within the specified time limit, the request shall be considered withdrawn, concerning which the Institute shall issue a conclusion.
Article 45
(Refusal of Protection of an Internationally Registered Trademark Applied for Bosnia and
Herzegovina)
(1) If an international trademark applied for Bosnia and Herzegovina under the Madrid Agreement or the Madrid Protocol does not fulfill the conditions laid down in Article 6 of this Law, the Institute shall, in accordance with the Madrid Agreement or the Madrid Protocol, issue through the International Bureau a provisional refusal of the international registration in writing and shall invite the holder of the international trademark to submit through a domestic
representative his observations on the grounds as specified for which his trademark shall not be granted in Bosnia and Herzegovina, within 4 months from the date of the provisional refusal.
(2) The provisions of Article 32 of this Law shall apply in further procedure accordingly.
Article 46
(Opposition to an Internationally Registered Trademark Applied for Bosnia and Herzegovina)
(1) For the purposes of the internationally registered trademarks applied for Bosnia and Herzegovina under the Madrid Agreement and the Madrid Protocol, the publication of the application prescribed in Article 33 of this Law shall be considered to be the publication of the internationally registered trademark in the official gazette of internationally registered trademarks published by the International Bureau (hereinafter: Marque International).
(2) The time limit for filing an opposition to an internationally registered trademark shall run from the first day of the month following the month indicated on the edition of Marque International in which such internationally registered trademark has been published.
(3) The Institute shall, through the International Bureau, send to the holder of an internationally registered trademark a notification of the provisional refusal based on an opposition and shall invite him to appoint a domestic representative.
(4) The representative referred to in paragraph (3) of this Article shall file with the Institute a power of attorney for representation within four months from the date of the notification of refusal.
(5) The Institute shall send a copy of the opposition to the representative referred to in paragraph (3) of this Article, after filing of the power of attorney referred to in paragraph (4) of this Article.
(6) The time limit for the response to the opposition shall be 60 days from the day of receipt of the copy of the opposition by the representative.
(7) The time limits referred to in paragraphs (4) and (6) of this Article shall not be extended. (8) The provisions of Article 37 of this Law shall apply in further procedure accordingly.
(9) For the purposes of proving the use of a trademark, the date of the international registration of a trademark shall be considered to be the date of expiration of the time limit referred to in Article 5 paragraph (2) of the Madrid Agreement or Article 5 paragraph (2) subparagraph a) of the Madrid Protocol, or if on such a date the grant procedure or the opposition procedure has
not yet been concluded, the date of notification of the final decision of the Institute on the grant of protection addressed to the International Bureau.
Article 47
(Notification Addressed to the International Bureau)
The Institute shall notify the International Bureau without delay on the entry of changes in the
Register of Trademarks and on the expiration of the internationally registered trademark.
Article 48
(Territorial Extension of an International Trademark)
(1) The holder of an internationally registered trademark may file a request for the territorial extension of the international trademark to Bosnia and Herzegovina.
(2) The request referred to in paragraph (1) of this Article may relate to all of the goods and services for which the trademark is registered or to the part thereof.
(3) The content of the request referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated by the implementing regulation.

PART FIVE - CONTENT, ACQUISITION AND THE SCOPE OF RIGHTS

Article 49
(Exclusive Rights of the Holder of a Trademark)
(1) The holder of a trademark shall be entitled to prevent other persons from using without authorization:
a) a sign which is identical with his trademark with respect to the goods or services which are identical with those for which a trademark is registered;
b) a sign which is identical with or similar to his trademark with respect to the goods or services, which are identical with or similar to the goods or services for which the trademark is registered if there exists a likelihood of confusion on the part of the public, which includes the likelihood of association with that sign and the trademark.
c) a sign which is identical with or similar to his trademark with respect to the goods or services which are not similar to those for which the trademark is registered, where the trademark has a reputation in Bosnia and Herzegovina, and where the use of that sign without due cause takes unfair advantage of or is detrimental to the distinctive character or the reputation of the trademark (a famous trademark).
(2) Within the meaning of paragraph (1) of this Article, the holder of a trademark shall be entitled to prohibit the following:
a) affixing the protected sign to the goods, to the packaging thereof, or labeling means;
b) offering the goods or putting them into circulation or stocking them for such purposes under the protected sign, or providing services there under;
c) importing, exporting, or transit of the goods under the protected sign;
d) using the protected sign on business documents and in advertising.
(3) The rights conferred by this Article shall have effect against third parties from the date of entry of a trademark in the Register of Trademarks.
Article 50
(Reproduction of a Trademark in Dictionaries)
If the reproduction of a trademark in a dictionary, encyclopedia or similar works, including those in electronic form, gives the impression that the trademark constitutes a generic name of the goods or services for which it is registered, the publisher of the work shall, at a request of the holder of the trademark, ensure that the reproduction of the trademark is, at the latest in the following edition, accompanied by a note that the trademark is registered (the symbol R).
Article 51
(Exhaustion of the Rights of the Holder of a Trademark)
(1) A trademark shall not entitle his holder to prohibit its use with respect to the goods designated by the trademark and put on the market anywhere in the world by the holder of the trademark or the person authorized by him.
(2) The provision of paragraph (1) of this Article shall not apply where there exist justified reasons for the holder of the trademark to oppose to further commercialization of the goods designated by the trademark, especially where the condition of the goods is impaired or substantially changed after they have been put on the market for the first time.
Article 52
(Limitation of Rights of the Holder of a Trademark)
(1) The holder of a trademark shall not prohibit any other person from putting into circulation his goods or services under identical or similar sign if such a sign represents the trade name or the name of such person, acquired in a conscientious manner before the date of the granted priority of the trademark.
(2) The holder of a trademark shall not prohibit any other person from using, in accordance with good business practices, in the course of trade:
a) his own name or address;
b) indications concerning the kind, quality, quantity, intended purpose, value, geographical origin, the time of production or other characteristics of the goods or services;
c) a sign protected by a trademark where its use is necessary to indicate the intended purpose of the goods or services, in particular, where spare parts or accessories are concerned.
(3) If the subject matter of protection of a collective trademark or a guarantee trademark is a sign that implies a specific geographical area where the goods or services designated by it originate from, the user of the collective trademark or the guarantee trademark shall neither prohibit other persons from using such a sign in accordance with good business practices nor prevent the authorized user of identical or similar registered geographical indication for the identical or similar kinds of goods or services from using it.
(4) The holder of a trademark shall not prohibit any other person from using the identical or similar sign to designate the goods or services of another kind, unless a well-known trademark is concerned.
(5) The holder of a registered famous trademark may prohibit any other person from using the identical or similar sign to designate goods or services which are not similar to those for which a trademark is registered if the use of such a sign would indicate a connection of those goods or services and the holder of the protected famous trademark, and if there is a likelihood that the holder of the famous trademark would suffer damage by such use.
Article 53
(Acquisition and Validity of a Trademark)
(1) A trademark shall be acquired by the entry thereof in the Register of Trademarks, and shall be valid from the filing date of the application.
(2) A trademark shall be valid for ten years counting from the filing date of the application, and subject to payment of the fee and procedural charges, its validity may be extended an indefinite number of times.
(3) The content of a request for the renewal of a trademark shall be regulated by the implementing regulation.
Article 54
(Obligation to Use a Trademark) (1) The holder of a trademark shall use the trademark.
(2) If a trademark is not used without due cause, any interested person may, subject to payment of the fee and procedural charges, in accordance with Article 71 of this Law, institute a procedure for the termination of such trademark due to non-use.
Article 55 (Division of a Trademark)
(1) A trademark which is registered for several kinds of goods or services (hereinafter: original registration) may be divided at any time, at the request of the holder of a trademark, into two or more registered trademarks, by dividing a list of goods or services.
(2) The content of the request for the division of a trademark shall be regulated by the implementing regulation.
(3) A divisional trademark shall retain all the rights conferred by the original registration.
(4) The Institute shall issue a special decision on the division of a trademark, indicating: number of original registration, number or numbers of new trademarks, the sign contained in the original registration, as well as the goods or services remaining in the original registration, and the
goods or services contained in the divisional trademark or trademarks.
(5) A divisional trademark or divisional trademarks shall be entered in the Register of
Trademarks and published in the official gazette of the Institute.
(6) The Institute shall issue a divisional trademark or trademarks certificate, together with a decision on the grant of such trademarks.
(7) The provisions of paragraphs (1) to (6) of this Article shall not apply to the collective trademark or guarantee trademark.

PART SIX - CHANGES IN THE TRADEMARK APPLICATION OR REGISTRATION

Article 56
(Changes in the Name and Address of the Right Holder)
(1) At a request of the holder of a trademark or the applicant, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall issue a decision on entry in the respective register of the changes of the name and address of the holder of a trademark or the applicant.
(2) The entry of changes of the name and address of the right holder relating to several trademarks or several applications may be requested in a single request referred to in paragraph (1) of this Article, provided that the registration numbers or the application numbers are indicated in the request.
(3) The entry of changes in accordance with paragraph (2) of this Article shall be subject to payment of a special fee and procedural charges for every change as requested.
(4) Every change referred to in paragraph (1) of this Article, as entered in the register, shall be published in the official gazette of the Institute, subject to payment of the fee and procedural charges.
(5) The content of the request for the entry of change referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated by the implementing regulation.
Article 57
(Limitation of a List of Goods or Services)
(1) At the request of the trademark holder or the applicant, a list of goods or services contained in a registered trademark or an application as filed may be limited.
(2) The content of the request for the entry of changes referred to in paragraph (1) of this Article shall be regulated by the implementing regulation.
(3) The request filed in accordance with paragraph (1) of this Article shall be subject to payment of the fee and procedural charges.
(4) The Institute shall issue a special decision on the request for the limitation of the list of goods or services contained in a registered trademark or in an application.
(5) The decision referred to in paragraph (4) of this Article shall be published in the official gazette of the Institute.
(6) The Institute shall issue a trademark certificate with a limited list of goods or services together with the decision referred to in paragraph (4) of this Article on the limitation of the list of goods or services.
Article 58 (Transfer of Rights)
(1) The transfer of a trademark or the rights conferred by an application may be made on the basis of a contract on the transfer of rights, as well as on the basis of a change of the status of the holder of a trademark or the applicant or a court or administrative decision.
(2) The transfer of rights referred to in paragraph (1) of this Article shall be entered in the respective register of the Institute at the request of the holder of a trademark or the applicant or the new right holder.
(3) The entry of the transfer of a trademark or the rights conferred by the application, based on the transfer contract, shall not be allowed if such transfer would obviously create confusion in the course of trade with respect to the nature, quality or geographical origin of the goods or services in respect of which it is registered or applied for, unless the new right holder agrees to waive the protection for those kind of goods or services in respect of which there is likelihood of confusion.
(4) The entry of the transfer of a trademark or the rights conferred by the application with respect to some of the goods or services, where the goods or services to be transferred are substantially similar to the goods or services covered by the trademark or the application for the grant of a trademark of the transferor, shall not be allowed.
(5) The entry of the transfer of rights referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register shall have legal effects against third parties as of the date of the entry.
(6) The Institute shall issue a special decision on the entry of the transfer of rights referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register.
(7) A collective trademark and a guarantee trademark may not be the subject of the transfer of rights.
Article 59
(Contract on the Transfer of Rights)
(1) The holder of a trademark or the applicant may transfer the trademark or rights conferred by the application in respect of some or all of the goods or services by a contract on the transfer of rights referred to in paragraph (1) of Article 58 of this Law.
(2) The contract on the transfer of rights referred to in paragraph (1) of this Article shall be made in writing and it shall contain: indication of the contracting parties, the number of a trademark or the number of the application and the amount of remuneration if agreed upon, and the goods or services which are the subject of the transfer.
Article 60 (License and Franchise)
(1) The holder of a trademark or the applicant may assign the right of use of a trademark or the rights conferred by the application in respect of some or all of the goods or services by a licensing contract.
(2) The licensing contract referred to in paragraph (1) of this Article shall be made in writing and it shall contain: indications of contracting parties, the number of trademark or the number of application, term of license, goods or services for which license is granted and the scope of license.
(3) The licensing contract referred to in paragraph (1) of this Article shall be entered in the respective register at the request of the trademark holder or the applicant or the licensee.
(4) The entry of the licensing contract referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register shall have legal effects against third parties as of the date of the entry.
(5) The Institute shall issue a decision on the entry of the licensing contract referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register.
(6) A collective trademark and a guarantee trademark may not be the subject of a licensing contract.
(7) The provisions of this Article relating to licensing contract shall apply to franchising contract accordingly.
Article 61
(Publication of the Transfer of Rights, License and Franchise)
The Institute shall publish in the official gazette that the transfer of rights, the license or the franchise, referred to in articles 59 and 60 of this Law, have been entered in the respective register.
Article 62 (Pledge)
(1) A trademark or the rights conferred by the application may be the subject-matter of a pledge contract in respect of all or some of the goods or services.
(2) The pledge contract referred to in paragraph (1) of this Article shall be made in writing and it shall contain: date of the execution thereof, the name and surname or the trade name, domicile or residence or the principal place of business of the contracting parties, as well as of the debtors if different persons are concerned, the registration number of a trademark or the
number of the application for the grant of a trademark and the data on the debit claims to be secured by the pledge.
(3) A lien creditor shall acquire a pledge by the entry thereof in the respective register. (4) The pledge contract referred to in paragraph (1) of this Article shall be entered in the
respective register at the request of the trademark holder or the applicant or the lien creditor,
and subject to payment of the fee and procedural charges.
(5) The Institute shall issue a decision on the entry of the pledge contract referred to in paragraph (1) of this Article in the respective register.
(6) A collective trademark and a guarantee trademark shall not be the subject-matter of a pledge contract.
Article 63
(Procedure for the Entry of a Transfer of Rights, a License and a Franchise or a Pledge in the
Register)
(1) A procedure for the entry of the transfer of rights, a license, a franchise or a pledge in the respective register of the Institute shall be initiated by a written request.
(2) The request referred to in paragraph (1) of this Article shall be accompanied by:
a) evidence of the legal basis of the transfer the entry of which is requested;
b) a power of attorney if the procedure for the entry of the transfer of rights, a license, a franchise or a pledge is initiated through a representative;
c) evidence of payment of the fee and procedural charges for the decision on the entry of the transfer of rights, a license, a franchise or a pledge in the register.
(3) The entry of the transfer of rights relating to several trademarks or several applications may be contained in a single request referred to in paragraph (1) of this Article, provided that the former holder and the new holder are the same in every trademark or application, and that the registration numbers of trademarks or the numbers of applications are indicated in the request.
(4) The entry of a license, a franchise or a pledge relating to several trademarks, or several applications may be contained in a single request referred to in paragraph (1) of this Article, provided that the holder of the rights and the holder of a license, the holder of a franchise or the holder of a pledge are the same in every trademark or application, and that the registration numbers of trademarks, or the numbers of applications are indicated in the request.
(5) The requests referred to in paragraphs (3) and (4) of this Article shall be subject to payment of the fees and procedural charges for every trademark or application indicated in the request.
(6) The content of the request referred to in paragraph (1) of this Article, as well as the content of the attachments accompanying the request shall be regulated by the implementing regulation.
Article 64
(Correctness of a Request for the Entry of the Transfer of Rights, a License, a Franchise or a
Pledge in the Register)
(1) A request for the entry of rights, a license, a franchise or a pledge in the register is correct if it contains indications referred to in Article 63 paragraph (2) of this Law and other prescribed indications.
(2) If a request for the entry of the transfer of rights, a license, a franchise or a pledge in the register is not correct, the Institute shall invite the applicant to correct it within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.
(3) At a reasoned request of the applicant and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (2) of this Article for a period which it considers it to be appropriate, but which shall not be less than 15 days and not more than 60 days.
(4) If the applicant fails to comply with the invitation within the time limit referred to in paragraph
(2) of this Article, the Institute shall reject the request by a conclusion.
Article 65
(Examination of the Legal Basis of a Request for the Entry of the Transfer of Rights, a License, a Franchise or a Pledge in the Register)
(1) If a request for the entry of the transfer of rights, a license, a franchise, or a pledge in the register is correct within the meaning of Article 64 paragraph (1) of this Law, the Institute shall examine whether the legal basis on which such a request is based fulfills the conditions for the entry of the transfer of rights, a license, a franchise, or a pledge in the register, prescribed by the law.
(2) If the legal basis on which a request for the entry of the transfer of rights, a license, a franchise, or a pledge in the register does not fulfill the conditions prescribed by this Law, the Institute shall invite the applicant to submit observations on the grounds for which the entry shall not be effected, within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.
(3) At a reasoned request of the applicant and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (2) of this Article for a period, which it considers it to be appropriate, but which shall not be less than 15 days, and not more than 60 days.
(4) The Institute shall refuse a request for the entry of the transfer of rights, a license, a
franchise, or a pledge in the register by a decision if the applicant fails to submit observations on the grounds for which the entry in the register shall not be allowed, within the time limit referred to in paragraph (2) of this Article, or if he submits such observations, but nevertheless the Institute continues to consider that the entry shall not be allowed.

PART SEVEN - TERMINATION OF RIGHTS

Article 66 (Termination of a Trademark)
(1) A trademark shall be terminated at the expiration of a period of ten years for which the fee and procedural charges have been paid, unless renewed.
(2) A trademark may be terminated even before the expiration of a time limit referred to in paragraph (1) of this Article:
a) if the holder of a trademark surrenders his right – on the day following the day on which the holder has submitted the declaration of surrender to the Institute;
b) on the basis of a court decision, or a decision issued by the Institute, in the cases provided by this Law – on the day specified by the decision;
c) if a legal person or a natural person, who is the holder of a trademark, ceased to exist, or died - on the day the legal person ceased to exist or the natural person died, unless the trademark has been transferred to legal successors of such persons.
(3) A collective trademark and a guarantee trademark shall also be terminated where the Institute, when examining the amendments to the general act on a collective trademark or a guarantee trademark finds that the conditions laid down in Article 30 paragraph (1) of this Law are not fulfilled.
(4) The Institute shall issue a special decision in cases referred to in paragraph (2) items a) and c) and paragraph (3) of this Article.
Article 67
(Right of a Third Person)
(1) If a particular right on behalf of a third party has been entered in the Register of Trademarks, the holder of a trademark may not surrender such a trademark without a written consent of the person on behalf of whom such right has been entered in the register.
(2) If the holder of a trademark fails to pay the prescribed fee and procedural charges within the specified time limit, and a right on behalf of a third person is entered in the Register of Trademarks, the Institute shall notify such person that the fee and procedural charges have not been paid, and that he can pay them within a period of six months from the day of receipt of the notification and maintain thereby the trademark in effect.

PART EIGHT - REVOCATION OF A DECISION ON THE GRANT OF A TRADEMARK

Article 68
(Conditions for the Revocation of a Decision on the Grant of a Trademark)
(1) A decision on the grant of a trademark may be revoked in whole or in respect of some of the goods or services if it has been established that the conditions for the grant of a trademark provided by this Law have not been fulfilled at the time of its registration.
(2) A decision on the grant of a collective trademark or a guarantee trademark may be declared null and void, if it has been established that the general act on the collective trademark or the general act on the guarantee trademark or the amendments thereto did not or do not fulfill the conditions referred to in Article 30 paragraph (1) of this Law.
Article 69
(Proposal for the Revocation of the Decision on the Grant of a Trademark)
(1) A decision on the grant of a trademark may be declared null and void ex officio or upon a proposal of an interested person, a proposal of the State Attorney of BiH or a proposal of the Ombudsman of BiH, for the whole duration of the term of protection of a trademark.
(2) By way of derogation from the provision of paragraph (1) of this Article, a proposal for the declaration of a decision on the grant of a trademark null and void on the basis of Article 7 paragraph (1) of this Law may be filed only by the holder of the older right or the person authorized by him, unless he knew, for the period of five consecutive years preceding the filing of the proposal, about the use of the later trademark whose holder acted in good faith, and has not objected to such use.
(3) If an opposition to a trademark application is filed on the grounds prescribed in Article 7 paragraph (1) of this Law, and the decision on the refusal of the opposition is final, the same person may not file a proposal for the declaration of a decision on the grant of a trademark null and void on the same grounds as indicated in the refused opposition, unless the person filing the proposal submits new evidence which would by itself, or in combination with already used evidence, result in different decision in the opposition procedure.
(4) A decision on the grant of a trademark shall not be declared null and void on the basis of Article 7 paragraph (1) items a), b) and c) of this Law, if earlier trademark had not been used without due cause in Bosnia and Herzegovina to designate goods or services, to which it related, for a period of five years preceding the filing of proposal for the declaration null and void, unless the applicant for the later trademark acted in bad faith.
(5) A proposal for the declaration of a decision on the grant of a trademark null and void shall be accompanied by the appropriate evidence.
Article 70
(Procedure for the Revocation of a Decision on the Grant of a Trademark)
(1) Procedure for the declaration of a decision on the grant of a trademark null and void shall be initiated by a written Proposal for the Declaration of a Decision o the Grant of a Trademark Null and Void.
(2) The contents of the proposal referred to in paragraph (1) of this Article, as well as attachments to accompany the proposal, shall be regulated by the implementing regulation.
(3) A proposal for the declaration of a decision on the grant of a trademark null and void shall be correct if it contains the prescribed indications.
(4) If a proposal for the declaration of a decision on the grant of a trademark null and void is not correct, the Institute shall invite the person filing a proposal to correct it within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.
(5) At a reasoned request of the person filing a proposal, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the lime limit referred to in paragraph (4) of this Article for a period which it considers it to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.
(6) If the person filing the proposal fails to comply with the invitation within the time limit referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall reject the proposal by a conclusion.
(7) The Institute shall send a correct proposal to the holder of a trademark, and shall invite him to submit his response within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.
(8) At a reasoned request of the holder of a trademark, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (7) of this Article for a period which it considers it to be appropriate, but which shall not be less than 15 days, and not more than 60 days.
(9) If the holder of a trademark fails to respond to the proposal for the declaration of the decision on the grant of a trademark null and void within the specified time limit, the Institute shall declare the trademark invalid in respect of those goods or services as are indicated in the proposal.
(10) The Institute may order oral proceedings concerning a proposal for the declaration of the decision on the grant of a trademark null and void if it considers it to be necessary.
(11) After the procedure as carried out concerning the proposal for the declaration of the decision on the grant of a trademark null and void on the basis of the proposal referred to in Article 69 paragraph (1) of this Law, the Institute may issue, at any time, a decision on the declaration of the decision on the grant of a trademark null and void in whole or in respect of some of the goods or services, or a decision on the refusal of the proposal.
(12) The Institute shall publish in the official gazette a decision on the declaration of a decision on the grant of a trademark null and void which has become final in the administrative procedure.

PART NINE - SPECIAL CASES OF THE TERMINATION OF A TRADEMARK

Article 71
(Termination of a Trademark Due to Non-Use)
(1) At a request of an interested person, the Institute shall issue a decision on the termination of a trademark in whole or in respect of some of the goods or services if the holder of the trademark or the person authorized by him has not seriously used, without justified reasons, the trademark in Bosnia and Herzegovina to designate the goods or services to which such a trademark relates for un uninterrupted period of five years, counting from the day of entry of the trademark in the Register of Trademarks or from the day on which the trademark was used for the last time.
(2) In the procedure concerning a request for the termination of a trademark due to non-use, the holder of the trademark or the person authorized by him shall prove that they have used the trademark.
(3) The use of a trademark within the meaning of paragraph (1) of this Article shall also be considered to be the use of a sign protected by a trademark in the form which differs in elements not changing the distinctive character of the sign, as well as the use of the protected sign on the goods or on the packaging of the goods intended exclusively for exportation.
(4) The justified reasons for the non-use of a trademark referred to in paragraph (1) of this Article shall be considered to be a situation occurring independently of the will of the trademark holder and impeding the use of the trademark, such as a decision issued by the State authority, a prohibition of importation or exportation or any other prohibition relating to the goods or services for which protection by trademark has been granted.
(5) Advertising of the protected sign without the possibility of purchasing the goods, or using the services in respect of which the sign is protected shall not be considered as the use of a trademark.
(6) The Institute shall not issue a decision on the termination of a trademark due to non-use if the use of the trademark has commenced or has been resumed after the expiration of un uninterrupted period of five years in which the trademark was not used, and before the filing of the request for the termination of a trademark due to non-use, unless the commencement or resumption of the use of the trademark occurred after the holder of the right learned that a request for the termination of his trademark would be filed and if the use had begun or had been resumed within a period of three months before the filing of the request for the termination of the trademark.
Article 72
(Determination of the Date of Termination of a Trademark Due to Non-Use)
In the case referred to in Article 71 of this Law, a trademark shall be terminated upon expiration of the period of five years from the day on which the trademark was used for the last time, or upon expiration of the period of five years from the day on which it was registered, if the trademark has not been used.
Article 73
(Termination of a Trademark in Other Cases)
(1) The Institute shall also, at a request of an interested person, issue a decision on the termination of a trademark in whole or only in respect of some of the goods or services, in the following cases:
a) if a sign protected by a trademark has, due to activity or inactivity of the holder of the trademark or his legal successor, become a generic name of the goods or services, respectively, for which it has been registered;
b) if a sign protected by a trademark, due to the manner in which it is used by the holder of the trademark or his successor in title, may create confusion in the course of trade with respect to its geographical origin, kind, quality, or other characteristics of the goods or services;
c) if a sign protected by a trademark has become contrary to the morality or public order.
(2) The right of use of a collective trademark and a guarantee trademark may also be
terminated if a collective trademark and a guarantee trademark are used contrary to the general act on the collective trademark or the general act on the guarantee trademark.
(3) In the case referred to in paragraphs (1) and (2) of this Article, a trademark shall be terminated on the day following the day on which a decision on the termination of a trademark has become final.
Article 74
(Procedure concerning a Request for the Termination of a Trademark)
(1) The procedure for the termination of a trademark due to the reasons referred to in Articles 71 and 73 of this Law shall be initiated by a written request.
(2) The content of the request referred to in paragraph (1) of this Article, as well as the attachments to the request shall be regulated by the implementing regulation.
(3) A request for the termination of a trademark shall be correct if it contains prescribed indications.
(4) If a request for the termination of a trademark is not correct, the Institute shall invite the person filing the request to correct it within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.
(5) At a reasoned request of the person filing the request, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the lime limit referred to in paragraph (4) of this Article for a period which it considers it to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.
(6) If the person filing a request for the termination of a trademark fails to comply with the invitation within the time limit referred to in paragraph (4) of this Article, the Institute shall reject the request by a conclusion.
(7) The Institute shall send a correct request to the holder of a trademark, and shall invite him to submit his response within a period of 30 days from the day of receipt of the invitation.
(8) At a reasoned request of the holder of a trademark, and subject to payment of the fee and procedural charges, the Institute shall extend the time limit referred to in paragraph (7) of this Article for a period which it considers it to be appropriate, but which shall neither be less than 15 days nor more than 60 days.
(9) If the holder of a trademark fails to respond to a request for the termination of a trademark within the specified time limit, the Institute shall issue a decision on the termination of a trademark in respect of those goods or services as are indicated in the request as filed.
(10) The Institute may order oral proceedings concerning a request for the termination of a trademark if it considers it to be necessary.
(11) After the procedure as carried out concerning a request for the termination of a trademark, the Institute shall issue a decision on the termination of a trademark in whole or in respect of some of the goods or services or a decision on the refusal of the request.
(12) The Institute shall publish the decision on the termination of a trademark, which has become final in the administrative procedure, in the official gazette.
Article 75
(Effect on the Final Court Decision)
The declaration of a trademark invalid and the termination thereof shall not affect court decisions relating to the establishment of infringements of rights, which have been final at the time of issue of such a decision, as well as the contracts of the transfer of rights or licensing contracts, as concluded, if, and to extent to which such contracts have been executed, provided that the plaintiff or the holder of a trademark acted in good faith.

PART TEN - APPELLATE PROCEDURE

Article 76 (Right of Appean( �br/>(1) Any party entirely or partially adversely affected by the decisions of the Institute issued in the first instance shall have the right to file an appeal within a period of 15 days from the day of receipt of the decision.
(2) Other parties to the procedure which was ended by a decision that can be appealed shall be considered to be parties to the appeal procedure.
Article 77 (Content of an Appean( �br/>In addition to the indications which shall be contained in any submission, an appeal shall contain:
a) an indication of the administrative decision appealed,
b) a statement to the effect whether the administrative decision is contested in whole or in part,
c) the grounds for appeal,
d) the explanation of appeal with all evidence supporting the appellant’s allegations contained in the appeal,
e) the signature of the appellant,
f) a power of attorney, if the appeal is filed through a representative.
Article 78 (Board of Appean( �br/>(1) The Board of Appeal shall be established as an independent body, responsible to decide on appeals in accordance with the provisions of this Law.
(2) The Board of Appeal shall be composed of three members, one of whom shall be the Chairman of the Appelate Board, and three alternate members, one of whom shall be Deputy Chairman.
(3) The members of the Board of Appeal shall be appointed by the Council of Ministers of Bosnia and Herzegovina (hereinafter referred to as Council of Ministers of BiH) from among the independent experts in the field of industrial property law and civil servants from among the employees of the Institute, in the manner as regulated by the Decision of the Council of Ministers of BiH.
(4) The seat of the Board of Appeal shall be at the Institute.
(5) The Institute shall provide the Board of Appeal with necessary premises and equipment, and shall perform the clerical and administrative tasks for it.
(6) The Board of Appeal shall have its own seal.
(7) The Chairman of the Board of Appeal shall administer the work thereof.
(8) In the case of absence, the Chairman of the Board of Appeal shall be replaced by the Deputy Chairman, and a member of the Board of Appeal shall be, in his absence, replaced by an alternate member of the Board of Appeal.
(9) The Chairman and the members of the Board of Appeal shall be independent in their work, not bound by any instructions of the Director of the Institute, and shall perform their tasks impartially, in accordance with the law and professional standards.
(10) The Chairman and the members of the Board of Appeal shall have the status of independent experts, and shall receive compensation for their respective services on the Board of Appeal in accordance with the implementing regulation on compensations for the service on the Board of Appeal.
(11) The members of the Board of Appeal and alternate members, who have participated in decision making in the first instance procedure, or where other reasons for their exclusion exist, shall not participate in the appellate procedure concerning the case concerned.
(12) The Board of Appeal shall enact its Rules of Procedure regulating the details concerning its work.
Article 79 (Deciding on an Appean( �br/>(1) The Board of Appeal shall decide on appeals as filed in sessions, by majority vote.
(2) The Board of Appeal shall decide on the basis of submissions filed by the parties, and when it considers it necessary, it may order oral proceedings.
(3) The provisions of Articles 26, 37 and 70 of this Law shall apply mutatis mutandis to the procedure of deciding on an appeal.

PART ELEVEN - CIVIL PROTECTION

Article 80 (Claims)
(1) In the case of infringement of a trademark or the rights conferred by a trademark application, where the trademark is granted, the plaintiff may claim in an action:
a) establishment of the infringement of rights;
b) prohibition of the continuation of infringement as committed, and of future similar infringements by means of cessation or omission of acts which are infringing such right;
c) termination of situation caused by infringement;
d) recall of infringing objects from the channels of commerce, respecting the interests of third parties acting in good faith;
e) complete removal of infringing objects from channels of commerce;
f) destruction of infringing objects;
g) destruction of means which are exclusively or predominantly intended or used for infringing acts, and which are owned by the infringer;
h) surrender of infringing objects to the right holder, along with reimbursement of production costs;
i) compensation for property damage and reimbursement of reasonable expenses of the proceedings;
j) publication of court’s judgment at the expense of the defendant.
(2) When deciding on claims referred to in paragraph (1) items c), d). e), f), g) and h) of this Article, the court shall take into account all the circumstances of the case, in particular, proportionality between severity of infringement and the claim, as well as best interest of authorized person for ensuring effective protection of rights.
(3) In the proceedings against persons whose services were used for infringement of rights, and provided that the infringement had already been established in the proceedings against third party, the infringement shall be presumed to exist.
(4) The procedure concerning the action referred to in paragraph (1) of this Article shall be expeditious.
Article 81 (Infringement of a Trademark)
(1) Any unauthorized use of a protected sign within the meaning of Article 49 of this Law shall be considered as infringement of a trademark or the rights conferred by the application, if the trademark is subsequently granted.
(2) Imitation, transcription and transliteration of a protected sign shall also be considered as the infringement referred to in paragraph (1) of this Article.
(3) The infringement referred to in paragraph (1) of this Article shall also be considered to be the addition to a sign of the words “type”, “manner”, “according to procedure”, and the like.
Article 82 (Indemnification)
(1) General rules governing indemnification and liability for damages shall apply to all infringements of rights under this Law, unless otherwise provided by this Law.
(2) Trademark infringer shall indemnify the right holder in an amount determined pursuant to general rules governing indemnification or in the amount equivalent to the agreed or customary remuneration for the lawful use of a trademark.
Article 83 (Penalty)
(1) If trademark is infringed intentionally or by gross negligence, a trademark holder may claim indemnification against the infringer up to the treble amount of the stipulated remuneration, and if the remuneration has not been agreed upon, of the appropriate usual license remuneration that would be obtained for the use of a trademark.
(2) When deciding the claim for the payment of penalty, the court shall take into account all circumstances of the case, in particular the extent of the incurred damage, the degree of guilt of the infringer, the amount of the stipulated or usual license remuneration, and preventive
purpose of the penalty.
(3) If the incurred damage is in excess of the amount of penalty referred to in paragraph (1) of this Article, the right holder is entitled to claim the difference up to the amount of full indemnification.
Article 84 (Right of Action)
(1) An action for the infringement of a trademark, or the rights conferred by the application, may be brought by the holder of the trademark, the applicant, the holder of the exclusive license, the user of a collective trademark with the consent of the holder of the collective trademark and the user of a guarantee trademark with the consent of the holder of the guarantee trademark.
(2) The court shall suspend the proceedings concerning an action for the infringement of rights conferred by the application up to the final decision concerning the application as filed issued by the Institute.
(3) If the procedure referred to in Article 69 or 73 of this Law has been initiated before the Institute or the court, the court dealing with the action referred to in Article 79 of this Law shall suspend the proceedings up to the final decision issued by the Institute or the court.
Article 85
(Time Limit for Bringing an Action)
An action for the infringement of a trademark, or for the infringement of rights conferred by an application, may be brought within a period of three years from the day on which the plaintiff learned of the infringement and the infringer, and not later than within five years from the day on which the infringement was committed for the first time.
Article 86 (Provisional Measures)
(1) The court shall order a provisional measure to secure claims under the provisions of this
Law, if the applicant demonstrates as probable:
a) that he is the right holder under this Law, and
b) that his right has been infringed or that there is an actual threat of infringement.
(2) The right holder shall also demonstrate as probable one of the following assumptions:
a) danger that the enforcement of claim will be made impossible or considerably more difficult;
b) that provisional measure is necessary in order to prevent damage which will be difficult to repair later, or
c) that the adoption of provisional measure, which would later in the course of the proceedings prove to be unfounded, would not have more detrimental consequences for the alleged infringer, than the non-adoption of such provisional measure would have for the right holder.
(3) The right holder who applies for provisional measure to be brought without prior notification and hearing of the opposing party shall demonstrate as probable, in addition to requirements under paragraphs (1) and (2) of this Article that any delay in bringing provisional measure would cause to the right holder damage difficult to repair.
(4) Where provisional measure has been brought under provisions of paragraph (3) of this Article, the court shall serve the decision on a provisional measure to the opposite party immediately after the execution thereof.
(5) The right holder shall not have to prove the existence of a danger that the enforcement of claim will be made impossible, or considerably difficult, if he shows probable grounds for belief that the proposed provisional measure will cause only insignificant damage to the alleged infringer.
(6) The danger shall be deemed to exist when the claims are to be enforced abroad.
(7) To secure claims under paragraph (1) of this Article, the court may order any provisional measure with which the purpose of security can be achieved, but it may in particular:
a) prohibit the alleged infringer to proceed with actions which infringe the right under this
Law;
b) to seize, remove from circulation and take into custody the objects of infringement and the means of infringement, which are exclusively or predominantly intended or used for committing infringements.
(8) If the measure was ordered before the filing of the claim, the court shall in its order specify a time limit within which the claimant must bring an action for the justification of this measure.
(9) The time limit referred to in paragraph (8) of this Article shall not be longer than 20 working days or 31 calendar days from the day of delivery of the decision to the applicant, depending on which expires later.
(10) The court shall decide on the opposition against the order of a provisional measure within
30 days following the filing of the answer to the opposition or the expiry of the time limit for the filing of such answer.
(11) The procedure concerning the ordering of a provisional measure shall be expeditious.
Article 87 (Preservation of Evidence)
(1) The court shall issue an order to preserve evidence if the applicant presents to the court reasonable grounds that:
a) he is the right holder under this Law;
b) his right has been infringed or that there is an actual threat of infringement;
c) the evidence of such infringement shall be destroyed or that it shall be impossible to present it later.
(2) The right holder requesting an order to be brought on preservation of evidence without prior notification and hearing of the opposite party shall, in addition to the requirements under paragraph (1) of this Article, demonstrate as probable that there is a danger that the evidence of infringement shall be destroyed, or impossible to present later, due to the acts of the opposite party.
(3) In the case of ordering the preservation of evidence pursuant to provisions of paragraph (2) of this Article, the court shall serve its order for the preservation to the opposite party immediately after the evidence has been presented.
(4) The court may issue an order, as referred to in paragraph (1) of this Article, for any evidence to be presented, and in particular:
a) inspection of premises, business records, inventory, databases, computer memory units and other objects;
b) seizure of samples of the objects of infringement;
c) examination and surrender of documents; d) appointment and examination of experts; e) hearing of witnesses.
(5) The preservation of evidence may also be sought after the completion of proceedings by a final decision if it is necessary for the institution of proceedings on the grounds of extraordinary remedies, or during such proceedings.
(6) In the proceedings for preservation of evidence, according to provisions of this Article, respective provisions of the law on civil procedure pertaining to provisional measures shall be applied, unless otherwise stipulated by this Law.
(7) The proceedings for preservation of evidence shall be expeditious.
(8) Where subsequently found that the claim for preservation of evidence is unjustified, or if the right holder does not justify such claim, the opposite party may request:
a) return of seized objects;
b) prohibition of the use of information obtained;
c) indemnification.
(9) In the proceedings for the preservation of evidence, under the provisions of this Article, the court shall ensure the protection of confidential information pertaining to the parties, and take care that the court proceedings are not abused solely for the purpose of obtaining confidential information of the opposite party.
Article 88
(Obligation to Furnish Information)
(1) During lawsuit in the matter of infringement of a right under this Law, and on the basis of the justified claim of one of the parties, the court may order the infringer of a right to provide information on the source and distribution channels of the goods or services infringing the right under this Law.
(2) The court may order that the information referred to in paragraph (1) of this Article be provided to the court also by persons who, within the scope of commercial activity:
a) possess the goods presumed to infringe the right under this Law; b) use the services presumed to infringe the right under this Law; or c) render the services presumed to infringe the right under this Law.
(3) It shall be considered that an act has been carried out on a commercial scale if carried out for direct or indirect economic benefit.
(4) The notion of activity on a commercial scale does not include the acts of bona fide end- users.
(5) The court may order that the information referred to in paragraph (1) of this Article is
provided to the court also by the person indicated by any of the persons referred to in paragraph (2) of this Article as involved in manufacturing, making and distribution of goods or rendering services presumed to infringe the right under this Law.
(6) The information requested on the grounds of paragraph (1) of this Article may include, in particular:
a) name, address or company name and registered office of the manufacturer, maker, distributor, supplier and other former possessors of goods, or service providers, as well as intended wholesalers and retailers;
b) information on the quantities of manufactured, made, delivered, received, or ordered goods or services, as well as the prices obtained for the goods and services concerned.
Article 89 (Presentation of Evidence)
(1) Where the court decides to allow the proposed evidence held by the opposite party to be presented, that party shall surrender such evidence at the request of the court.
(2) Paragraph (1) of this Article pertains also to banking, financial and business documents controlled by the opposite party if the infringement was committed on a commercial scale.
(3) The respective provisions of the law regulating civil procedure shall apply in the procedure for the presentation of evidence, unless otherwise stipulated by this Law.
(4) Following the presentation of evidence, the court shall, according to paragraph (1) of this Article, ensure the protection of confidential information pertaining to the parties, and take care that judicial proceedings are not abused solely with the intention to obtain confidential information of the opposite party.
Article 90
(Security Instrument for the Opposing Party)
At the request of the person against whom a procedure for ordering a provisional measure or preservation of evidence has been initiated, the court may order that certain amount of money be deposited by the applicant as a security instrument in the case of an unfounded claim.
Article 91 (Challenge of a Trademark)
(1) If the application was filed contrary to the principle of bona fide or if a sign was registered on the basis of such an application or on the basis of an application in breach of legal or
contractual obligation, the person whose legal interest has been infringed thereby may request from the court to declare him the applicant or the right holder.
(2) If the claim referred to in paragraph (1) of this Article is upheld in a court decision, the Institute shall, after the receipt of the court decision or at the request of the plaintiff, enter the plaintiff in the respective register of the Institute as the applicant or the holder of a trademark, and shall publish the data on that in the official gazette.
Article 92
(Challenge of a Well-Known Trademark Referred to in Article 6bis of the Paris Convention)
(1) Natural or legal person using in the course of trade a sign to designate goods or services, for which another person has filed an application or has registered it in his name to designate identical or similar goods, or services, may request the court to declare him the applicant or the right holder, provided that he proves that such a sign has been well-known within the meaning
of Article 6bis of the Paris Convention for the Protection of Industrial Property as designating his goods or services, before the defendant has filed the application.
(2) If the defendant proves that he has used identical or similar sign to designate identical or similar goods or services in the course of trade, as long as the plaintiff or longer than him, the court shall refuse the claim referred to in paragraph (1) of this Article.
(3) An action referred to in paragraph (1) of this Article shall not be brought after the expiration of the period of five years from the day of entry of a trademark in the Register of Trademarks.
(4) If the claim referred to in paragraph (1) of this Article is upheld in a court decision, the Institute shall, upon receipt of the judgment or at the request of the plaintiff, enter the plaintiff in the respective register as the applicant or the holder of the trademark, and shall publish the data concerning that in the official gazette.
Article 93
(Right to a Challenged Trademark Acquired by Third Person)
The right acquired by a third party from the former applicant or the holder of a trademark, referred to in articles 90 and 91 of this Law, shall be terminated on the day of entry of the new applicant or the new trademark holder in the respective register of the Institute.

PART TWELVE - CUSTOMS MEASURES

Article 94
(Request Filed by the Right Holder)
(1) The holder of exclusive rights under this Law, who reasonably believes that the importation, transit or export of goods manufactured in contravention of the provisions of this Law shall take place, may apply for protection of his rights with the authority competent for customs matters (hereinafter: the customs authority) by means of customs measures of temporary impounding of the goods.
(2) The application for the protection of rights under paragraph (1) of this Article must contain:
a) details of the applicant and the holder of the exclusive right under this Law, if they are not the same persons;
b) detailed description of the goods enabling its identification;
c) proof that the applicant or a person authorized by him is the holder of the exclusive right under this Law in connection with such goods;
d) proof that the exclusive right is likely to have been infringed;
e) other details held by the applicant relevant for deciding on the application, such as details of the location of the goods and the destination thereof, expected date of arrival
or dispatch of the package, details of the means of transportation, details of the importer, exporter or recipient, and the like.
f) time frame within which customs authorities shall comply with the application which may not be longer than two years from the date of its filing.
(3) The customs authority may, before issuing its decision upholding the application referred to in paragraph (1) of this Article, request the right holder to deposit a security instrument for the costs of the storage and transportation of the goods, as well as for the compensation for damage, which may be incurred by the customs authorities in connection with the goods and by the party against which the application referred to in paragraph (1) of this Article is upheld.
(4) If the customs authority upholds the application referred to in paragraph (1) of this Article, it shall inform all customs outposts, and the right holder about it.
Article 95
(Procedure Following the Temporary Impounding of Goods)
(1) Where in the course of the customs procedure a customs outpost finds the goods matching the description of the goods indicated in the decision of the competent customs authority, it shall temporarily impound such goods.
(2) The decision on temporary impounding of the goods shall be delivered to its importer.
(3) It shall be specified in the decision referred to in paragraph (2) of this article that the owner of the goods, or person authorized to dispose of the goods, may make a statement, within ten working days from the date of temporary impounding, whether it is the case of counterfeit goods or another infringement of rights under this Law.
(4) Where the customs authority does not receive a written statement of the owner, or person authorized to dispose of the goods, within the period referred to in paragraph (3) of this Article, it may seize and destroy the goods at the request of the right holder, and at his expense.
(5) Where the owner of the goods, or person authorized to dispose of the goods, declares, within the period referred to in paragraph (3) of this Article, that the goods are not counterfeit and that there are no other infringements of rights under this Law, the right holder may, within ten working days from the receipt of the notification of such declaration, bring an action for the infringement of rights.
(6) Where particular circumstances of the case justify it, the customs authority may allow, at the request of the right holder, additional time for bringing an action referred to in paragraph (5) of this Article, which may not be longer than ten working days.
(7) During the temporary impounding, the right holder, or a person entitled by him, may carry out the inspection, and control of the goods and accompanying documents to the extent necessary for establishing his claims, and for the realization of judicial protection of his rights, ensuring at the same time the protection of confidential information.
(8) The importer shall also be entitled to carry out the inspection and control of the goods. (9) If the right holder fails to bring an action referred to in paragraph (5) of this Article,
temporarily impounded goods shall be released into the requested customs approved use, or circulation.
(10) If the right holder institutes judicial proceedings, the customs authority shall issue a decision on the seizure of goods until the issue of the final court decision.
Article 96
(Ex-Officio Procedure)
(1) Where a customs outpost reasonably believes, during the customs procedure in connection with the importation, transit or export of the goods, that the rights under this Law are infringed by certain goods, it shall temporarily impound such goods and inform the customs authority about
it.
(2) The customs authority shall inform the right holder in writing about the goods impounded, the suspicion that his rights are infringed, and the possibility of filing the application under Article 94 of this Law, within five working days from the date of impounding.
(3) Where the right holder files the application in accordance with paragraph (2) of this Article, the goods shall be impounded until customs authority reaches its decision.
(4) If the customs authority upholds the application referred to in Article 94 of this Law, the goods shall be temporarily impounded for another ten working days.
(5) The right holder must carry out the actions specified in Article 95 paragraph (7) of this Law, within a time limit referred to in paragraph (4) of this Article.
(6) The provisions of Articles 95 and 96 of this Law shall not apply to importation, transit or exportation of small quantities of goods intended for private and non-commercial use, which are brought into or taken out of the country as part of traveler’s personal luggage or sent in small consignments.
Article 97
(Application of Other Customs Regulations)
(1) Other customs regulations shall apply mutatis mutandis to the customs procedure in connection with the goods infringing the rights under this Law.
(2) The regulations governing more closely the implementation of customs measures from this part of the Law shall be brought by the Council of Ministers of BiH, upon the motion of the Indirect Taxation Authority of Bosnia and Herzegovina.
(3) Customs procedure in connection with the goods infringing the rights under this Law shall be expeditious.

PART THIRTEEN - MISDEMEANOUR PROVISIONS

Article 98 (Misdemeanors)
(1) A legal entity shall be punished for misdemeanor by a fine in the amount from KM 5.000 to KM 200.000, and an entrepreneur shall be punished for misdemeanor by a fine in the amount from KM 5.000 to KM 20.000 who infringe a trademark or the right conferred by the application in the manner referred to in Article 81 of this Law.
(2) A responsible person in a legal entity or employed by an entrepreneur shall also be punished for the misdemeanor referred to in paragraph (1) of this Article by a fine amounting from KM
3.000 to 20.000.
(3) A natural person shall be punished for the misdemeanor referred to in paragraph (1) of this
Article by a fine amounting from KM 3.000 to KM 10.000.
(4) The objects resulting from the commitment of the misdemeanor referred to in paragraph (1) of this Article shall be seized and destroyed, whereas the objects or devices intended for or used for the commitment of such misdemeanors shall be seized.
(5) The misdemeanor procedure based on the provisions of this Article shall be expeditious.
Article 99 (Protective Measure)
(1) A legal entity and an entrepreneur, who commit misdemeanors referred to in paragraph (1) of Article 98 of this Law in the course of their business activities, may be imposed a protective measure involving the prohibition of business activities or part thereof, infringing a trademark, for a period of one year, if the misdemeanor committed is exceptionally grave regarding the manner in which it was committed, the consequences of the act or other circumstances of the misdemeanor as committed.
(2) A legal entity and an entrepreneur who repeat the commission of the misdemeanor referred to in paragraph (1) of Article 98 of this Law shall be imposed a protective measure involving the prohibition of business activities or part thereof, infringing a trademark, for a period of at least one year.
Article 100
(Inspectional Control in Relation to Misdemeanors)
(1) Inspectional control in relation to misdemeanors sanctioned under Article 98 of this Law shall be carried out by the inspection office in charge of the market control in the Federation of
Bosnia and Herzegovina, the Republika Srpska and the Brčko District of Bosnia and
Herzegovina.
(2) The inspection procedure shall be expeditious.

PART FOURTEEN - TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS

Article 101
(Rights Granted Before the Application of This Law and Implementing Regulations for the
Enforcement of This Law)
(1) Registered trademarks that are valid on the day on which this Law enters into force shall remain valid and the provisions of this Law shall apply to them.
(2) The director of the Institute shall bring the implementing regulations for the implementation of this Law within six months from the day on which this Law shall enter into force, with the exception of the regulations referred to in Article 14 of this Law.
(3) Implementing regulations within the meaning of paragraph (2) of this Article are: Regulations on the Procedure for the Grant of a Trademark, Decision on Special Costs of the Procedure for Acquiring and Maintaining Industrial Property Rights, Decision on the Conditions for the Entry in the Registers of Representatives for the Protection of Industrial Property, Regulations on the Professional Examination for Industrial Property Protection Representatives and the Decision on the Compensation for the Service on the Board of Appeal.
Article 102
(Application of International Treaties)
The provisions of international treaties in relation to trademarks, which Bosnia and Herzegovina acceded to, shall apply to subject-matters treated by this Law and in the case of conflict with the provisions of this Law, the provisions of international treaties shall apply.
Article 103
(Cessation of Validity of Other Regulations and Pending Procedures for the Grant of
Trademarks)
(1) By the commencement of application of this Law, the provisions of Chapter II – TYPES OF INDUSTRIAL PROPERTY RIGHTS Section 2 Trademark (Articles 69 to 96) of the Law on Industrial Property in Bosnia and Herzegovina (“Official Gazette of Bosnia and Herzegovina”, volumes 3/02 and 29/02), as well as the provisions which may be applied to trademarks accordingly, shall cease to have effect.
(2) By way of derogation from the provision of paragraph (1) of this Article, the Law on Industrial Property in Bosnia and Herzegovina shall continue to apply to all the administrative procedures relating to trademarks that are not completed up to the day of the commencement of the application of this Law.
Article 104
(Unified Application of the Provisions on the Board of Appeal in the Patent Law, Law on the
Protection of Indications of Geographical Origin and the Law on Industrial Designs)
The provisions of articles 78 and 79 of this Law and appropriate provisions of the Patent Law, Law on the Protection of Indications of Geographical Origin and the Law on Industrial Designs,
governing the Institute’s Board of Appeal, shall be applied in a manner that one board of appeal shall be established.
Article 105
(Entering into force and application of the Law)
This Law shall enter into force on the eighth day following the day of its publication in the
“Official Gazette of Bosnia and Herzegovina” and shall be applied as of January 1, 2011.

Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina, No. 522/10

May 28, 2010

Sarajevo


Speaker

House of Representatives Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina Dr Milorad Živković, signed

Speaker

House of Peoples

Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina

Sulejman Tihić, signed

 Zakon o Zigu

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Broj 53

Godina XIV Utorak, 29. juna 2010. godine

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE

Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 75. sjednici Zastupničkoga doma, održanoj 7. travnja 2010. godine, i na 46. sjednici Doma naroda, održanoj 28. svibnja 2010. godine, usvojila je

ZAKON

O ŽIGU

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet Zakona)

(1) Ovim se Zakonom ureĎuju način stjecanja, održavanje, sadržaj, evidencija prometa, prestanak i zaštita žiga na teritoriju Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH).

(2) U smislu ovoga Zakona, žig je pravo kojim se štiti znak koji u gospodarskom prometu služi za razlikovanje robe odnosno usluga jedne fizičke ili pravne osobe od iste ili slične robe odnosno usluga druge fizičke ili pravne osobe.

(3) Prijavljeni i registrirani žig predstavlja samostalno imovinsko dobro i svome nositelju daje isključiva prava predviĎena ovim Zakonom.

(4) Ovaj se Zakon primjenjuje i na žigove koji su meĎunarodno registrirani za teritorij BiH.

Članak 2. (Individualni, kolektivni i jamstveni žig)

(1) Individualni žig je žig jedne fizičke ili pravne osobe koji služi za razlikovanje jedne ili više vrsta robe ili usluga te osobe od istih ili sličnih vrsta robe ili usluga drugih sudionika u gospodarskom prometu.

(2) Kolektivni žig je žig pravne osobe koji predstavlja odreĎeni oblik udruživanja proizvoĎača ili davatelja usluga, a imaju ga pravo koristiti članovi te udruge pod uvjetima predviĎenim ovim Zakonom.

(3) Korisnik kolektivnoga žiga ima ga pravo koristiti samo na način predviĎen općim aktom o kolektivnom žigu.

(4) Jamstveni žig je žig koji koristi više osoba pod nadzorom nositelja žiga, a služi kao jamstvo kvalitete, zemljopisnog podrijetla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obilježja robe ili usluge tih osoba.

(5) Nositelj jamstvenoga žiga mora dopustiti uporabu jamstvenoga žiga svakoj osobi za robu ili uslugu koje imaju zajednička obilježja pod uvjetima propisanim općim aktom o jamstvenom žigu.

Članak 3. (Što se ne smatra žigom)

U smislu ovoga Zakona, žigom se ne smatraju pečat, štambilj i službeni znaci za obilježavanje dragocjenih metala, mjera i slično.

Članak 4. (Znaci koji se mogu zaštititi žigom)

(1) žigom se može zaštititi znak koji je prikladan za razlikovanje iste ili slične robe ili usluga u gospodarskom prometu i koji se može grafički prikazati.

(2) Znak se može sastojati naročito od: riječi, uključujući osobna imena, crteža, slova, brojeva, slika, oblika proizvoda ili njihova pakiranja, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika ili kombinacije tih elemenata.

(3) Pri ocjenjivanju je li neki znak prikladan za razlikovanje robe ili usluga u gospodarskom prometu uzet će se u obzir sve okolnosti, a posebice vrijeme i opseg njegove dotadašnje uporabe u BiH.

(4) Narav robe odnosno usluga koje se obilježavaju žigom, sama po sebi, ne može biti smetnja priznanju žiga.

Članak 5. (Nacionalni tretman)

(1) Nositelj registriranog žiga ili podnositelj prijave za priznanje žiga može biti domaća ili strana fizička ili pravna osoba pod uvjetima propisanim ovim Zakonom.

(2) Strane fizičke i pravne osobe glede zaštite znaka žigom u BiH uživaju ista prava kao i domaće fizičke i pravne osobe ako to proizlazi iz meĎunarodnih ugovora ili konvencija kojima je pristupila ili ih je ratificirala BiH (u daljnjem tekstu: meĎunarodni ugovori i konvencije), ili iz načela reciprociteta.

(3) Postojanje reciprociteta pretpostavlja se dok se ne dokaže oprečno.

Članak 6. (Apsolutni razlozi za odbijanje prijave žiga)

(1) žigom se ne može zaštititi znak:

a) koji je protivan javnome poretku ili moralu;

b) koji se ne može grafički prikazati;

c) koji je istovjetan starijem žigu ili ranije prijavljenom znaku za istu robu ili uslugu;

d) koji po svome ukupnom izgledu nije prikladan za razlikovanje robe odnosno usluga u gospodarskom prometu, za onu robu ili usluge za koje je podnesena prijava žiga;

e) koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu služe za označavanje vrste, kvalitete, količine, namjene, vrijednosti, zemljopisnog podrijetla proizvoda, vremena ili načina proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili za označavanje nekih drugih obilježja robe ili usluga;

f) koji se isključivo sastoji od oznaka ili podataka koji su postali uobičajeni u svakodnevnom ili stručnom govoru ili u dobroj vjeri i ustaljenoj trgovačkoj praksi za označavanje odreĎene vrste robe ili usluge;

g) koji je isključivo oblik odreĎen vrstom proizvoda ili oblik proizvoda potreban za postizanje odreĎenog tehničkog rezultata, ili oblik koji proizvodu daje bitnu vrijednost;

h) koji svojim izgledom ili sadržajem može obmanuti javnost, posebice u odnosu na zemljopisno podrijetlo, vrstu, kvalitetu ili neko drugo obilježje robe ili usluge;

i) koji sadrži službene znake za kontrolu ili jamstvo kvalitete ili ih podražava;

j) koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili kraticu naziva neke zemlje ili meĎunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnoga tijela te zemlje ili organizacije;

k) koji sadrži naziv ili kraticu, grb, amblem, zastavu ili drugi službeni znak BiH ili njezinih entiteta, kantona, distrikta ili ih podražava, osim uz odobrenje nadležnoga tijela;

l) koji predstavlja ili podražava nacionalni ili vjerski simbol;

m) koji je znak za vino i koji sadrži ili se sastoji od zemljopisne oznake koja služi za označavanje vina, ili je znak za jako alkoholno piće koji sadrži ili se sastoji od zemljopisne oznake koja služi za označavanje jakih alkoholnih pića, u odnosu na vina ili jaka alkoholna pića koja nisu tog zemljopisnog podrijetla;

n) koji je isključivo ime podrijetla meĎunarodno registrirano da vrijedi za teritorij BiH.

(2) Znak iz stavka (1) toč. d), e) i f) ovoga članka može se zaštititi žigom ako podnositelj prijave dokaže da je ozbiljnom uporabom znak postao prikladan za razlikovanje u prometu robe odnosno usluga na koje se odnosi.

Članak 7. (Relativni razlozi za odbijanje prijave žiga)

(1) Na temelju podnesenog prigovora žigom se neće zaštititi znak:

a) koji je istovjetan ranije zaštićenom znaku druge osobe za sličnu robu odnosno usluge, ili sličan ranije zaštićenom znaku druge osobe za istu ili sličnu vrstu robe odnosno usluga, ako postoji vjerojatnoća da zbog te istovjetnosti odnosno sličnosti nastane zabuna u prometu, što uključuje i vjerojatnoću asociranja na ranije zaštićeni znak;

b) koji je istovjetan ili sličan znaku druge osobe za istu ili sličnu vrstu robe odnosno usluga poznatom u BiH, u smislu članka 6.bis Pariške konvencije o zaštiti industrijskog vlasništva (u daljnjem tekstu: općepoznati znak);

c) koji, sukladno članku 16. stavak 3. TRIPS-a (Ugovor o trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasništva), bez obzira na robu odnosno usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju ili transliteraciju zaštićenoga znaka druge osobe ili njegovog bitnoga dijela, koji je kod sudionika u prometu u BiH nedvojbeno poznat kao znak visokog ugleda (u daljnjem tekstu: čuveni žig), a kojim svoju robu odnosno usluge obilježava druga osoba, ako bi se uporabom takvoga znaka nelojalno izvlačila korist iz stečenog ugleda čuvenoga žiga, ili bi se štetilo njegovom razlikovnom karakteru odnosno ugledu;

d) koji svojim izgledom ili sadržajem povreĎuje starije autorsko pravo ili zemljopisnu oznaku ili ranije zaštićeni industrijski dizajn;

e) čija bi uporaba povreĎivala pravo na osobno ime poznate osobe ili lik bilo koje osobe, ako su nastali prije datuma prijave žiga, ili priznatoga prava prvenstva zatraženog u prijavi žiga;

f) koji je istovjetan ili sličan ranijem žigu koji je bio registriran za istu ili sličnu robu ili usluge, a koji je prestao važiti zbog neproduljenja registracije, ako je prošlo manje od dvije godine od dana prestanka ranijeg žiga, osim ako nositelj ranijeg žiga nije dao svoju suglasnost za priznanje kasnijeg žiga ili nije koristio svoj žig;

g) koji je podnesen protivno načelu dobre vjere, savjesnosti i poštenja.

(2) Zaštićenim znakom iz stavka (1) toč. a) i c) ovoga članka smatra se znak koji je zaštićen žigom za teritorij BiH, a zaštićenim znakom iz stavka (1) točka a) ovoga članka smatra se i znak koji je predmetom prijave za priznanje žiga za teritorij BiH, pod uvjetom da žig po toj prijavi bude priznat.

Članak 8. (UtvrĎivanje poznatosti znaka)

(1) Pri utvrĎivanju je li znak iz članka 7. stavak (1) točka b) ovoga Zakona općepoznati znak, odnosno je li znak iz članka 7. stavak (1) točka c) ovoga Zakona čuveni žig, uzima se u obzir upoznatost relevantnoga dijela javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do kojega je došlo promidžbom znaka.

(2) Relevantnim dijelom javnosti smatraju se stvarni i potencijalni korisnici robe odnosno usluga koje se obilježavaju tim znakom, kao i osobe uključene u distribucijske tokove te robe odnosno usluga.

Članak 9. (Zaštita osobnog imena poznate osobe ili lika bilo koje osobe)

(1) Lik, osobno ime, nadimak ili pseudonim poznate osobe može se zaštititi žigom samo po pristanku te osobe.

(2) Znak koji sadrži lik neke osobe može se zaštititi žigom samo pristankom te osobe, a lik umrle osobe može se zaštititi žigom samo pristankom bračnoga druga i djece umrloga, ako njih nema pristankom roditelja, a ako nema roditelja, pristankom drugih nasljednika ako oporukom nije drukčije odreĎeno.

(3) Za zaštitu znaka koji sadrži lik, osobno ime, nadimak ili pseudonim povijesne ili druge umrle poznate ličnosti potrebna je i dozvola nadležnoga tijela.

Članak 10. (Nadležnost za postupak zaštite žiga)

(1) Poslove koji se odnose na postupak zaštite žiga u upravnom postupku propisanom ovim Zakonom obavlja Institut za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Institut).

(2) Ako nije drukčije propisano ovim Zakonom, u postupku pred Institutom primjenjuju se odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09).

(3) Protiv odluke Instituta donesene u postupku iz stavka (1) ovoga članka može se izjaviti žalba Povjerenstvu za žalbe Instituta (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo za žalbe) u roku od 15 dana od dana primitka odluke.

(4) Protiv odluke Povjerenstva za žalbe može se pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka odluke.

Članak 11. (Registri)

(1) Institut u elektroničkom obliku vodi Registar prijava za priznanje žiga (u daljnjem tekstu: Registar prijava), Registar žigova i Registar zastupnika za zaštitu žigova (u daljnjem tekstu: Registar zastupnika).

(2) Registri iz stavka (1) ovoga članka objedinjeni su u jedinstveni sustav registara industrijskoga vlasništva BiH u elektroničkom obliku.

(3) Sadržaj registara iz stavka (1) ovoga članka propisat će se posebnim propisom za provedbu ovoga Zakona koji donosi ravnatelj Instituta (u daljnjem tekstu: provedbeni propis).

(4) Registri iz stavka (1) ovoga članka smatraju se javnim knjigama i zainteresirane osobe mogu ih razgledati bez plaćanja posebnih pristojbi, odnosno naknade troškova.

(5) Na pismeni zahtjev zainteresirane osobe i uz plaćanje propisane pristojbe i naknade troškova, Institut će izdati preslike dokumenata i odgovarajuće potvrde i uvjerenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

Članak 12. (Zastupanje)

(1) Fizičke i pravne osobe koje se bave zastupanjem u postupku zaštite žigova pred Institutom moraju biti upisane u Registar zastupnika iz članka 11. stavak (1) ovoga Zakona.

(2) Stranu fizičku ili pravnu osobu u postupku pred Institutom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika, a domaća pravna i fizička osoba može istupati pred Institutom i samostalno.

(3) U Registar zastupnika upisuju se fizičke i pravne osobe koje ispunjavaju uvjete utvrĎene provedbenim propisom.

Članak 13. (Pružanje informacija)

(1) Institut će svakoj osobi, na njezin pismeni zahtjev, omogućiti uvid u dokumentaciju koja se odnosi na žig.

(2) Sadržaj i način uvida iz stavka (1) ovoga članka uredit će se provedbenim propisom.

(3) Usluge pretraživanja prijavljenih i registriranih žigova za strane osobe obavljaju se posredstvom zastupnika iz članka 12. stavak (2) ovoga Zakona, a domaće osobe usluge pretraživanja mogu zahtijevati i samostalno.

Članak 14. (Pristojbe i naknade u postupku stjecanja i održavanja žiga i pružanja informacijskih usluga)

(1) Za sve radnje u postupku stjecanja, održavanja, evidencije prometa i prestanka žiga i za pružanje informacijskih usluga plaćaju se pristojbe suglasno važećim propisima kojima se ureĎuju državne administrativne pristojbe (u daljnjem tekstu: pristojbe) i naknade posebnih troškova postupka (u daljnjem tekstu: troškovi postupka) u visini odreĎenoj posebnom tarifom koju donosi Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, na prijedlog ravnatelja Instituta.

(2) Dokaz o plaćenoj pristojbi i troškovima postupka iz stavka (1) ovoga članka dostavlja se Institutu na način utvrĎen provedbenim propisima.

DIO DRUGI - POSTUPAK ZAŠTITE

Članak 15. (Pokretanje postupka za priznanje žiga)

(1) Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga (u daljnjem tekstu: prijava) koja se podnosi Institutu.

(2) Prijava mora sadržavati zahtjev za priznanje samo jednog žiga koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe odnosno usluga.

(3) Bitni dijelovi prijave su:

a) zahtjev za priznanje žiga,

b) znak koji podnositelj prijave želi zaštititi žigom,

c) popis robe odnosno usluga na koje se znak odnosi, na jednom od jezika u službenoj uporabi u BiH, koji mora biti sastavljen prema MeĎunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga utvrĎenoj Ničanskim sporazumom o meĎunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga za registraciju žigova.

(4) Sadržaj zahtjeva za priznanje žiga, način prezentacije i broj primjeraka pojedinih bitnih dijelova prijave, kao i sadržaj priloga koji se podnose uz prijavu ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 16. (Prijava za priznanje kolektivnog žiga i jamstvenog žiga)

(1) Osim dijelova prijave iz članka 15. stavak (3) ovoga Zakona, uz prijavu za priznanje kolektivnog žiga prilaže se opći akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje jamstvenog žiga opći akt o jamstvenom žigu.

(2) Opći akt o kolektivnom žigu mora sadržavati: podatke o podnositelju prijave, odnosno osobi ovlaštenoj za zastupanje; odredbe o izgledu znaka i robi odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tomu tko ima pravo na uporabu kolektivnog žiga i pod kojim uvjetima; odredbe o pravima i obvezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga i odredbe o mjerama i posljedicama u slučaju nepridržavanja odredbi općeg akta.

(3) Opći akt o jamstvenom žigu, osim odredbi iz stavka (2) ovoga članka, mora sadržavati i odredbe o zajedničkim obilježjima robe odnosno usluga koje se jamče jamstvenim žigom i odredbe o nadzoru nad uporabom jamstvenog žiga od njegova nositelja.

(4) Podnositelj prijave, odnosno nositelj kolektivnoga žiga ili jamstvenoga žiga, dužan je Institutu, bez odgode, dostaviti svaku izmjenu općeg akta o kolektivnom žigu ili o jamstvenom žigu.

(5) Svatko može pregledati opći akt o kolektivnom žigu ili o jamstvenom žigu.

Članak 17. (Registar prijava)

U Registar prijava upisuju se podaci o bitnim dijelovima prijave iz čl. 15. i 16. ovoga Zakona i drugi podaci propisani provedbenim propisom.

Članak 18. (Datum podnošenja prijave)

(1) Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podnesena Institutu na taj datum sadrži:

a) naznaku o tomu da se traži priznanje žiga,

b) ime i prezime, odnosno poslovno ime i adresu podnositelja prijave,

c) znak koji podnositelj prijave želi zaštititi i

d) popis robe odnosno usluga na koje se znak odnosi.

(2) Institut potvrĎuje primitak prijave podnositelju prijave na njegov primjerak.

(3) Nakon što zaprimi prijavu Institut ispituje sadrži li prijava dijelove iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako prijava ne sadrži dijelove iz stavka (1) ovoga članka, Institut će pozvati podnositelja prijave da u roku od 30 dana, koji se ne može produljiti, otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava.

(5) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka ne otkloni nedostatke, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (4) ovoga članka otkloni nedostatke, Institut će zaključkom priznati za datum podnošenja prijave onaj datum kada je podnositelj prijave otklonio uočene nedostatke.

(7) Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar prijava.

Članak 19. (Pravo prvenstva)

Podnositelj prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sve druge osobe koje su kasnije podnijele prijavu za isti ili sličan znak kojim se obilježava ista ili slična roba odnosno usluga.

Članak 20. (Unijsko pravo prvenstva)

(1) Pravnoj ili fizičkoj osobi koja je podnijela urednu prijavu žiga s djelovanjem u nekoj zemlji članici Pariške unije ili Svjetske trgovinske organizacije (u daljnjem tekstu: WTO) priznat će se pravo prvenstva u BiH od datuma podnošenja te prijave ako u BiH za isti znak i za istu robu odnosno usluge podnese prijavu u roku od šest mjeseci od dana podnošenja prijave s djelovanjem u odnosnoj zemlji.

(2) Osoba koja se poziva na pravo prvenstva iz stavka (1) ovoga članka mora u zahtjevu za priznanje žiga naznačiti datum podnošenja, broj prijave i zemlju za koju je prijava podnesena.

(3) Urednom prijavom iz stavka (1) ovoga članka smatra se svaka prijava koja ispunjava uvjete urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu države članice Pariške unije ili WTO-a za koju je prijava podnesena, ili prema propisima meĎunarodne organizacije nastale na temelju meĎunarodnog ugovora zaključenog izmeĎu ovih država, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.

(4) Osoba iz stavka (1) ovoga članka dužna je u roku od tri mjeseca od dana podnošenja prijave u BiH dostaviti Institutu prijepis prijave iz stavka (1) ovoga članka, ovjeren od nadležnoga tijela države članice Pariške unije, WTO-a, odnosno meĎunarodne organizacije kojoj je ta prijava podnesena, kao i ovjereni prijevod prijepisa na jednom od jezika u službenoj uporabi u BiH.

(5) Ako osoba iz stavka (1) ovoga članka ne ispuni obvezu iz stavka (4) ovoga članka, Institut neće priznati zahtijevano pravo prvenstva, te će zaključkom utvrditi da pravo prvenstva postoji od datuma podnošenja prijave utvrĎenog sukladno članku 18. ovoga Zakona i nastavit će postupak povodom podnesene prijave.

(6) Sadržaj zahtjeva za izdavanje uvjerenja o pravu prvenstva i sadržaj uvjerenja o pravu prvenstva koje izdaje Institut ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 21. (Izložbeno (sajamsko) pravo prvenstva)

(1) Podnositelj prijave koji je uporabio odreĎeni znak za obilježavanje robe odnosno usluga na službenoj ili službeno priznatoj meĎunarodnoj izložbi u BiH ili u drugoj državi članici Pariške unije ili WTO-a, sukladno Konvenciji o meĎunarodnim izložbama, može u roku od tri mjeseca od dana zatvaranja izložbe zahtijevati u prijavi pravo prvenstva od prvoga dana izlaganja, odnosno dana uporabe toga znaka na izložbi.

(2) Osoba koja zahtijeva priznanje prava prvenstva iz stavka (1) ovoga članka dužna je uz prijavu dostaviti pismenu potvrdu nadležnoga tijela države članice Pariške unije ili WTO-a u kojoj je izložba održana da je u pitanju izložba, odnosno sajam meĎunarodnog karaktera, uz naznaku podataka o vrsti izložbe odnosno sajma, mjestu održavanja, datumu otvaranja i zatvaranja izložbe odnosno sajma i prvom danu izlaganja, odnosno danu prve uporabe znaka čija se zaštita traži.

(3) Uvjerenje da je izložbi odnosno sajmu održanom u BiH službeno priznat meĎunarodni karakter izdaje Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine.

Članak 22. (Višestruko pravo prvenstva)

Podnositelj prijave može zahtijevati priznanje višestrukog prava prvenstva na temelju ranije podnesenih prijava u jednoj ili više država članica Pariške unije ili WTO-a pod uvjetima iz članka 20. ovoga Zakona.

Članak 23. (Računanje rokova prvenstva)

(1) Priznanjem prava prvenstva iz članka 21. ovoga Zakona ne produljuju se rokovi iz članka 20. ovoga Zakona.

(2) U slučaju zahtijevanja višestrukog prava prvenstva iz članka 22. ovoga Zakona, rokovi koji prema članku 20. ovoga Zakona teku od datuma prvenstva računaju se od datuma prvenstva prve prijave.

Članak 24. (Naknadna izmjena znaka u prijavi)

(1) U prijavi se ne može naknadno bitno izmijeniti izgled znaka niti dopuniti popis robe odnosno usluga.

(2) Bitnom izmjenom znaka smatra se svaka izmjena svakoga razlikovnog elementa znaka.

(3) Ne smatra se dopunom popisa robe odnosno usluga njegovo preciziranje niti sužavanje.

Članak 25. (Redoslijed ispitivanja prijava)

(1) Prijave se ispituju prema redoslijedu odreĎenom datumom njihova podnošenja.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, prijava se može ispitati po žurnom postupku:

a) u slučaju sudskoga spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka,

b) ako je podnesen zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga, a sukladno meĎunarodnom ugovoru, nacionalna registracija žiga je prethodni uvjet za meĎunarodnu registraciju žiga,

c) ako je, suglasno drugim propisima, nužno izvršiti žurnu registraciju u odreĎenom roku, uz obvezu podnošenja posebnog zahtjeva za to.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka podnosi se zahtjev za ispitivanje prijave po žurnom postupku.

(4) Za zahtjev za ispitivanje prijave po žurnom postupku iz stavka (2) toč. b) i c) ovoga članka plaćaju se pristojbe i troškovi postupka.

Članak 26. (Ispitivanje urednosti prijave i njezino odbacivanje)

(1) Postupak ispitivanja urednosti prijave obuhvaća ispitivanje svih uvjeta propisanih ovim Zakonom i provedbenim propisom.

(2) Prijava je uredna ako sadrži bitne dijelove iz čl. 15. i 16. ovoga Zakona, dokaz o uplati pristojbe i troškova postupka i druge propisane podatke.

(3) Ako utvrdi da prijava nije uredna, Institut će pismenim putem, uz navoĎenje razloga, pozvati podnositelja prijave da je uredi u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 60 dana.

(4) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, uz plaćanje propisane pristojbe i posebnih troškova, Institut će produljiti rok iz stavka (3) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(5) Ako podnositelj prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati pristojbu i troškove postupka za njezino ureĎivanje, Institut će zaključkom odbaciti prijavu.

(6) U slučaju iz stavka (4) ovoga članka, uz plaćanje propisane pristojbe i troškova postupka, podnositelj prijave može podnijeti prijedlog za vraćanje u prijašnje stanje u roku od 90 dana od dana primitka zaključka o odbacivanju.

Članak 27. (Odustanak od prijave)

(1) Podnositelj prijave može tijekom cijeloga postupka odustati od prijave u cijelosti ili samo za pojedinu robu odnosno usluge.

(2) Ako je u Registru prijava upisano odreĎeno pravo u korist treće osobe, podnositelj prijave ne može odustati od prijave bez pismene suglasnosti osobe na čije ime je upisano to pravo.

(3) U slučaju kada podnositelj prijave odustane od prijave u cjelini, Institut će donijeti zaključak o obustavi postupka.

(4) U slučaju iz stavka (3) ovoga članka, prijava prestaje važiti idućega dana od dana predaje Institutu izjave o odustanku.

Članak 28. (Razdvajanje prijave)

(1) Prijava u kojoj je navedeno više vrsta robe odnosno usluga (u daljnjem tekstu: prvobitna prijava) može se, na zahtjev podnositelja prijave, do upisa žiga u Registar žigova razdvojiti na dvije ili više prijava, tako što će se razdvojiti popis robe odnosno usluga.

(2) Sadržaj zahtjeva za razdvajanje prijave ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i njezino pravo prvenstva.

(4) O razdvajanju prijave donosi se posebno rješenje u kojem se naznačuju broj odnosno brojevi novih prijava, znak iz prvobitne prijave, kao i vrste robe odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj prijavi, i robe odnosno usluge koje su u izdvojenoj ili izdvojenim prijavama.

(5) Izdvojena odnosno izdvojene prijave upisuju se u Registar prijava.

(6) Na prijavu za priznanje kolektivnog žiga odnosno jamstvenog žiga neće se primjenjivati odredbe st. (1) - (5) ovoga članka.

Članak 29. (Ispitivanje apsolutnih razloga za odbijanje prijave)

Ako je prijava uredna u smislu članka 26. ovoga Zakona, Institut ispituje postoje li apsolutni razlozi za odbijanje prijave propisani člankom 6. ovoga Zakona.

Članak 30. (Posebno ispitivanje općeg akta o kolektivnom žigu i jamstvenom žigu)

(1) Prilikom ispitivanja uvjeta za priznanje kolektivnog žiga i jamstvenog žiga, Institut će posebno ispitati je li opći akt o kolektivnom žigu odnosno o jamstvenom žigu sukladan moralu ili javnome poretku.

(2) Ako je opći akt o kolektivnom žigu odnosno jamstvenom žigu protivan moralu ili javnome poretku, sukladno tome primijenit će se odredbe članka 32. ovoga Zakona.

(3) Na sve izmjene općeg akta o kolektivnom žigu odnosno jamstvenom žigu primijenit će se st. (1) i (2) ovoga članka.

Članak 31. (Dragovoljno ograničenje opsega zaštite - "disclamer")

(1) Ako znak sadrži element koji ne ispunjava uvjete za zaštitu žiga u smislu članka 6. stavak (1) toč. d), e) i f) ovoga Zakona i ako bi uključivanje toga elementa u znak moglo izazvati sumnju u vezi s opsegom zaštite žiga, Institut će pismenim putem zahtijevati od podnositelja prijave da u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 60 dana dostavi pismenu izjavu kojom podnositelj prijave potvrĎuje da ne traži bilo kakva isključiva prava na tome elementu.

(2) Ako znak sadrži element koji nije jasan ili nedvojben u smislu stavka (1) ovoga članka, Institut će pismenim putem zahtijevati od podnositelja prijave da u roku iz stavka (1) ovoga članka dostavi opis znaka u kojem će taj element biti objašnjen.

Članak 32. (Odbijanje zahtjeva za priznanje žiga)

(1) Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uvjete iz članka 6. ovoga Zakona, Institut će pismenim putem, na temelju rezultata ispitivanja, obavijestiti podnositelja prijave o razlozima zbog kojih se žig ne može priznati i pozvat će ga da se očituje o tim razlozima u roku koji ne može biti kraći od 30 dana niti dulji od 60 dana.

(2) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijave, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut može jednom produljiti rok iz stavka (1) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(3) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za priznanje žiga u cijelosti ili za pojedinu vrstu robe odnosno usluge ako podnositelj prijave ne postupi po zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka ili ako postupi, a Institut i dalje smatra da se žig ne može priznati u cijelosti ili za pojedinu vrstu robe odnosno usluge.

(4) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za priznanje žiga ako podnositelj prijave ne postupi po zahtjevu Instituta iz članka 30. ovoga Zakona.

DIO TREĆI - PRIGOVOR

Članak 33. (Objava prijave)

(1) Prijava koja ispunjava uvjete iz članka 26. stavak (2) ovoga Zakona i ako nema razloga za odbijanje prijave iz članka 32. ovoga Zakona, objavljuje se u "Službenome glasniku Instituta" (u daljnjem tekstu: službeno glasilo).

(2) Podaci iz prijave koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 34. (Mišljenje zainteresirane osobe)

(1) Nakon objave prijave svaka zainteresirana osoba u roku od tri mjeseca od datuma objave može dostaviti Institutu pisano mišljenje u kojem se obrazlaže zašto znak iz objavljene prijave ne ispunjava uvjete iz članka 6. ovoga Zakona.

(2) Osoba iz stavka (1) ovoga članka nije stranka u postupku.

(3) Institut će mišljenje iz stavka (1) ovoga članka, ako ga smatra relevantnim za priznanje prijave, dostaviti podnositelju prijave na odgovor u roku koji ne može biti kraći od 15 dana niti dulji od 30 dana.

(4) Nakon što primi odgovor podnositelja prijave Institut će, slobodnom ocjenom, donijeti odluku o priznanju ili odbijanju zahtjeva za priznanje žiga.

Članak 35. (Prigovor)

(1) Nakon objave prijave, u roku od tri mjeseca od dana objave prijave, zainteresirana osoba može Institutu pismenim putem podnijeti prigovor u kojem se obrazlaže zašto znak iz objavljene prijave ne ispunjava uvjete iz članka 7. ovoga Zakona.

(2) Zainteresirana osoba iz stavka (1) ovoga članka je:

a) nositelj ranijeg zaštićenog znaka u slučaju iz članka 7. stavak (1) toč. a), b), c) i d) ovoga Zakona,

b) nositelj nekog od prava iz članka 7. stavak (1) točka e) ovoga Zakona,

c) nositelj ranijeg žiga u slučaju iz članka 7. stavak (1) točka f) ovoga Zakona,

d) osoba koja bi imala pravo podnijeti prijavu u slučaju iz članka 7. stavak (1) točka g) ovoga Zakona i

e) nositelj ranije zaštićenog znaka ili stjecatelj isključive licencije na tomu znaku.

(3) Rok za podnošenje prigovora iz stavka (1) ovoga članka ne može se ni iz kojeg razloga produljiti niti se nakon isteka navedenoga roka mogu podnijeti bilo kakve dopune prigovora, uključujući i dostavu dodatnih dokaza kojima se prigovor opravdava.

(4) Ako je na datum objave prijave protiv koje se prigovor podnosi u tijeku postupak za proglašenje ništavim rješenja o priznanju žiga, odnosno meĎunarodne registracije, ili postupak za prestanak žiga zbog neuporabe, a prigovor se temelji na žigu protiv kojeg je pokrenut neki od navedenih postupaka, Institut će zastati s postupkom povodom prigovora do pravomoćnosti odluke iz ranije pokrenutog postupka.

(5) Zainteresirana osoba iz stavka (1) ovoga članka u postupku povodom prigovora ima status stranke.

Članak 36. (Sadržaj prigovora)

(1) Prigovor mora naročito sadržavati:

a) ime i prezime, odnosno naziv podnositelja prigovora i njegovu adresu, odnosno poslovno sjedište,

b) detaljno obrazložene sve razloge i dokaze na kojima podnositelj prigovora temelji prigovor i kojima dokazuje status zainteresirane osobe iz članka 35. ovoga Zakona,

c) sve objavljene podatke o prijavi protiv koje se prigovor podnosi, uključujući i broj prijave, ime i prezime i adresu, odnosno naziv i poslovno sjedište podnositelja prijave i izgled prijavljenoga znaka s popisom vrste robe i usluga,

d) urednu ovlast, ako se prigovor podnosi posredstvom zastupnika.

(2) Prigovor se podnosi u dva primjerka.

Članak 37. (Postupak po prigovoru)

(1) Nakon zaprimanja prigovora Institut ispituje je li prigovor u svemu podnesen sukladno čl. 35. i 36. ovoga Zakona.

(2) Ako nisu ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovoga članka, Institut će zaključkom odbaciti prigovor.

(3) Ako su ispunjeni uvjeti iz stavka (1) ovoga članka, Institut će dostaviti prigovor podnositelju prijave i pozvati ga da se o njemu pismeno očituje u roku od 60 dana.

(4) Rok iz stavka (3) ovoga članka ne može se produljiti niti nakon njegova isteka podnositelj prijave može podnijeti dopune svoga odgovora na prigovor, uključujući i dodatne dokaze.

(5) Ako se podnositelj prijave ne očituje o prigovoru u roku iz stavka (3) ovoga članka, Institut će rješenjem odbiti podneseni zahtjev za priznanje žiga u granicama zahtjeva iz prigovora.

(6) Ako podnositelj prijave u roku iz stavka (3) ovoga članka odgovori na prigovor, Institut ispituje opravdanost navoda iz prigovora, pri čemu može odrediti usmenu raspravu.

(7) Ako je prigovor podnesen na temelju razloga iz članka 7. stavak (1) točka g) ovoga Zakona, a podnositelj je prijave odgovorio na prigovor, Institut može, s obzirom na okolnosti, uputiti stranke da postojanje razloga iz članka 7. stavak (1) točka g) ovoga Zakona riješe kao prethodno pitanje u postupku pred nadležnim sudom.

(8) Ako podnositelj prijave istakne da podnositelj prigovora nije koristio žig na kojem temelji svoj prigovor, podnositelj prigovora dužan je dokazati da je u razdoblju od pet godina, prije objave prijave protiv koje je podnesen prigovor, koristio svoj žig na teritoriju BiH za robu i usluge za koje je prigovor podnesen, ili mora dokazati da su postojali ozbiljni razlozi za nekorištenje žiga za tu robu ili usluge, pod uvjetom da je raniji žig na datum objave prijave za koju je podnesen prigovor bio registriran najmanje pet godina.

(9) Ako podnositelj prigovora ne dokaže uporabu svoga žiga u smislu stavka (8) ovoga članka, Institut će rješenjem odbiti prigovor u opsegu za koji uporaba žiga nije dokazana.

(10) Nakon provedbe postupka po prigovoru, na temelju utvrĎenih činjenica, Institut će donijeti rješenje o odbijanju prigovora, o djelomičnom odbijanju prigovora i djelomičnom priznanju zahtjeva za priznanje žiga, ili o odbijanju zahtjeva za priznanje žiga.

Članak 38. (Rješenje o priznanju žiga)

(1) Ako prijava ispunjava uvjete za priznanje iz čl. 6. i 7. ovoga Zakona, Institut će o tomu donijeti zaključak i pozvati podnositelja prijave da u roku od 30 dana plati pristojbu i troškove postupka za prvih 10 godina zaštite, za objavu žiga i ispravu o žigu, te da Institutu dostavi dokaze o izvršenim uplatama.

(2) Ako podnositelj prijave u ostavljenome roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stavka (1) ovoga članka, smatrat će se da je odustao od prijave i Institut će donijeti zaključak o obustavi postupka.

(3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka podnositelj prijave može, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, podnijeti prijedlog za vraćanje u prijašnje stanje u roku od tri mjeseca od dana primitka zaključka o obustavi postupka.

(4) Ako podnositelj prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stavka (1) ovoga članka, Institut će donijeti rješenje o priznanju žiga, prema usvojenom izgledu znaka i popisa robe ili usluga kojima se odreĎuje opseg priznate zaštite žiga, objaviti žig i izdati ispravu o žigu.

Članak 39. (Upis rješenja o priznanju žiga u Registar žigova)

(1) Rješenje o priznanju žiga s propisanim podacima upisuje se u Registar žigova.

(2) Podaci iz rješenja o priznanju žiga koji se upisuje u Registar žigova ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Datum upisa rješenja o priznanju žiga u Registar žigova je datum rješenja o priznanju žiga.

Članak 40. (Objava žiga)

(1) Registrirani žig s propisanim podacima objavljuje se u službenome glasilu.

(2) Podaci o žigu koji se objavljuju ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 41. (Isprava o žigu)

(1) Institut će izdati ispravu o žigu zajedno s rješenjem o priznanju žiga.

(2) Sadržaj i izgled isprave o žigu ureĎuju se provedbenim propisom.

DIO ĈETVRTI - POSTUPAK MEĐUNARODNE REGISTRACIJE ŽIGA

Članak 42. (Opća odredba)

Na meĎunarodno registrirane žigove, za koje je zaštita zatražena i za teritorij BiH prema Madridskome aranžmanu o meĎunarodnoj registraciji žigova (u daljnjem tekstu: Madridski aranžman) i Protokolu koji se odnosi na Madridski aranžman (u daljnjem tekstu: Madridski protokol), primjenjuju se odredbe ovoga Zakona i provedbenog propisa u svim pitanjima koja nisu ureĎena tim ugovorima, osim ako odredbama ovoga dijela Zakona nije drukčije propisano.

Članak 43. (Zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga i zahtjev za upis promjene u MeĎunarodni registar)

(1) Nositelj žiga iz BiH, odnosno podnositelj prijave u BiH, može podnijeti zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga kao i zahtjev za upis promjena u MeĎunarodnom registru sukladno Madridskom aranžmanu i Madridskom protokolu.

(2) Zahtjevi iz stavka (1) ovoga članka podnose se putem Instituta na način kako je propisano Madridskim aranžmanom, Madridskim protokolom, Zajedničkim pravilnikom Madridskoga aranžmana i Madridskoga protokola (u daljnjem tekstu: Zajednički pravilnik), ovim Zakonom i provedbenim propisom.

(3) Za zahtjeve iz stavka (1) ovoga članka plaćaju se pristojbe i troškovi postupka Institutu, a meĎunarodne pristojbe izravno MeĎunarodnom uredu Svjetske organizacije za intelektualno vlasništvo (u daljnjem tekstu: MeĎunarodni ured).

Članak 44. (Postupak za meĎunarodnu registraciju žiga pred Institutom)

(1) Postupak za meĎunarodnu registraciju žiga pokreće se podnošenjem zahtjeva za meĎunarodnu registraciju žiga.

(2) Uz zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga podnosi se:

a) izgled znaka,

b) uredno sastavljen i klasificiran popis robe ili usluga na francuskome ili engleskome jeziku,

c) ovlast, ako se zahtjev podnosi posredstvom punomoćnika,

d) dokaz o uplati pristojbe i posebnih troškova postupka za zahtjev.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka kao i sadržaj priloga koji se podnose uz zahtjev ureĎuju se provedbenim propisom.

(4) Ako zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga nije uredan, Institut će pismenim putem pozvati podnositelja zahtjeva da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnositelja zahtjeva, rok iz stavka (4) ovoga članka može se produljiti najviše za 60 dana.

(6) Ako podnositelj zahtjeva u ostavljenom roku iz stavka (4) odnosno stavka (5) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga.

(7) Ako je zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga uredan, Institut će zaključkom pozvati podnositelja zahtjeva da plati pristojbu MeĎunarodnom uredu za meĎunarodnu registraciju žiga i da dostavi dokaz o izvršenoj uplati.

(8) Kada podnositelj zahtjeva za meĎunarodnu registraciju žiga dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stavka (7) ovoga članka, Institut će MeĎunarodnom uredu dostaviti zahtjev za meĎunarodnu registraciju žiga.

(9) Ako podnositelj zahtjeva za meĎunarodnu registraciju žiga u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvršenoj uplati iz stavka (7) ovoga članka, smatrat će se da je zahtjev povučen, o čemu će Institut donijeti zaključak.

Članak 45. (Odbijanje zaštite meĎunarodno registriranog žiga prijavljenog za BiH)

(1) Ako meĎunarodni žig prijavljen za BiH putem Madridskoga aranžmana ili Madridskoga protokola ne ispunjava uvjete iz članka 6. ovoga Zakona, Institut će pisano putem MeĎunarodnog ureda, sukladno Madridskom aranžmanu ili Madridskom protokolu, izdati privremenu odbijenicu meĎunarodne registracije i pozvati nositelja meĎunarodnog žiga da se u roku od četiri mjeseca od datuma privremenog odbijanja, posredstvom domaćeg zastupnika, očituje o navedenim razlozima zbog kojih se njegov žig ne može priznati u BiH.

(2) U daljnjem postupku sukladno se primjenjuju odredbe članka 32. ovoga Zakona.

Članak 46. (Prigovor na meĎunarodno registrirani žig prijavljen za BiH)

(1) Za potrebe meĎunarodno registriranih žigova prijavljenih za BiH, prema Madridskom aranžmanu i Madridskom protokolu, objavom prijave propisane u članku 33. ovoga Zakona smatra se objava meĎunarodno registriranog žiga u službenom glasilu o meĎunarodno registriranim žigovima koje izdaje MeĎunarodni ured (u daljnjem tekstu: Marque International).

(2) Rok za podnošenje prigovora na meĎunarodno registrirani žig počinje teći od prvoga dana mjeseca koji slijedi mjesec naznačen u izdanju Marque Internationala u kojem je taj meĎunarodno registrirani žig objavljen.

(3) Institut putem MeĎunarodnog ureda dostavlja nositelju meĎunarodno registriranog žiga obavijest o privremenom odbijanju na temelju prigovora i poziva ga da imenuje domaćeg zastupnika.

(4) Zastupnik iz stavka (3) ovoga članka mora u roku od četiri mjeseca od datuma obavijesti o odbijanju dostaviti Institutu ovlast o zastupanju.

(5) Institut dostavlja zastupniku iz stavka (3) ovoga članka primjerak prigovora nakon podnošenja ovlasti iz stavka (4) ovoga članka.

(6) Rok za odgovor na prigovor je 60 dana od dana primitka prigovora od zastupnika.

(7) Rokovi iz st. (4) i (6) ovoga članka ne mogu se produljiti.

(8) U daljnjem postupku sukladno se primjenjuju odredbe članka 37. ovoga Zakona.

(9) Za potrebe dokazivanja uporabe žiga, datumom meĎunarodne registracije žiga smatra se datum isteka roka iz članka 5. stavak (2) Madridskog aranžmana ili članka 5. stavak (2) podstavak a) Madridskog protokola, ili ako na taj datum postupak odobravanja zaštite ili postupak povodom prigovora nije okončan, datum obavijesti o konačnoj odluci Instituta o odobravanju zaštite upućene MeĎunarodnom uredu.

Članak 47. (Obavijest MeĎunarodnom uredu)

Institut će bez odgode obavijestiti MeĎunarodni ured o upisu promjena u Registar žigova i o prestanku važenja meĎunarodno registriranog žiga.

Članak 48. (Teritorijalno proširenje meĎunarodnog žiga)

(1) Nositelj meĎunarodno registriranog žiga može podnijeti zahtjev za teritorijalno proširenje meĎunarodnog žiga na BiH.

(2) Zahtjev iz stavka (1) ovoga članka može se odnositi na svu robu i usluge za koje je žig registriran ili na jedan njihov dio.

(3) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga člana ureĎuje se provedbenim propisom.

DIO PETI - SADRŽAJ, STJECANJE I OPSEG PRAVA

Članak 49. (Isključiva prava nositelja žiga)

(1) Nositelj žiga ima pravo zabraniti drugim osobama da neovlašteno koriste:

a) znak koji je istovjetan njegovu žigu u odnosu na robu ili usluge koje su istovjetne robi ili uslugama za koje je žig registriran,

b) znak koji je istovjetan ili sličan njegovu žigu u odnosu na robe ili usluge koje su istovjetne ili slične robi ili uslugama za koje je žig registriran ukoliko postoji vjerojatnoća da javnost može biti dovedena u zabludu, što uključuje vjerojatnoću dovoĎenja u vezu s tim znakom i žigom,

c) znak koji je istovjetan ili sličan njegovu žigu u odnosu na robe ili usluge koje nisu slične onima za koje je žig registriran kada taj žig ima ugled u BiH i kada u uporabi toga znaka bez opravdanog razloga nelojalno koristi razlikovni karakter ili ugled žiga, ili im nanosi štetu (čuveni žig).

(2) U smislu stavka (1) ovoga članka, nositelj žiga ima pravo zabraniti sljedeće:

a) stavljanje zaštićenog znaka na robu, njezino pakiranje ili sredstva za obilježavanje robe,

b) nuĎenje robe, njezino stavljanje u promet ili njezino skladištenje u te svrhe, ili pružanje usluga pod zaštićenim znakom,

c) uvoz, izvoz ili provoz robe pod zaštićenim znakom,

d) uporabu zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami.

(3) Prava koja proizlaze iz ovoga članka imaju djelovanje prema trećim osobama od datuma upisa žiga u Registar žigova.

Članak 50. (Reprodukcija žiga u rječniku)

Ako reprodukcija žiga u rječniku, enciklopediji ili sličnim djelima, uključujući i ona u elektroničkom obliku, stvara dojam da je žig generički naziv za robu ili usluge za koje je registriran, na zahtjev nositelja žiga nakladnik djela mora osigurati, najkasnije u sljedećoj nakladi, da reprodukcija žiga bude praćena naznakom da je žig registriran (oznaka R).

Članak 51. (Iscrpljenje prava nositelja žiga)

(1) žig ne daje pravo njegovu nositelju da zabrani njegovu uporabu u vezi s robom koju je nositelj žiga ili osobe koje je on ovlastio označio žigom i stavio u promet bilo gdje u svijetu.

(2) Odredba stavka (1) ovoga članka neće se primijeniti u slučaju postojanja opravdanog razloga nositelja žiga da se suprotstavi daljnjem stavljanju u promet žigom označene robe, posebice ako je došlo do kvara ili druge bitne promjene stanja robe poslije njezina prvog stavljanja u promet.

Članak 52. (Ograničenje prava nositelja žiga)

(1) Nositelj žiga ne može zabraniti drugoj osobi da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu ili usluge ako taj znak predstavlja poslovno ime ili naziv te osobe, a koji je na savjestan način stečen prije priznatog datuma prvenstva žiga.

(2) Nositelj žiga ne može zabraniti drugoj osobi da, sukladno dobrim poslovnim običajima, u gospodarskom prometu koristi:

a) svoje ime ili adresu,

b) naznaku o vrsti, kvaliteti, količini, namjeni, vrijednosti, zemljopisnom podrijetlu, vremenu proizvodnje ili drugom svojstvu robe ili usluga,

c) žigom zaštićeni znak kada je njegova uporaba potrebna u svrhu naznačavanja namjene robe ili usluge, osobito kada je riječ o rezernim dijelovima ili priboru.

(3) Ako je predmetom zaštite kolektivnog žiga ili jamstvenog žiga znak koji ukazuje na odreĎeno zemljopisno područje s kojega potječe roba ili usluga označena njime, korisnik kolektivnog žiga ili jamstvenog žiga ne može zabraniti drugome da taj znak koristi sukladno dobrim poslovnim običajima, niti može zabraniti njegovu uporabu ovlaštenom korisniku istovjetne ili slične registrirane oznake zemljopisnog podrijetla za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga.

(4) Nositelj žiga ne može zabraniti drugoj osobi da istovjetan ili sličan znak koristi za obilježavanje robe ili usluga druge vrste, osim ako je u pitanju čuveni žig.

(5) Nositelj registriranog čuvenog žiga može zabraniti drugoj osobi da istovjetan ili sličan znak koristi za obilježavanje robe odnosno usluga koje nisu slične onima za koje je žig registriran, ako bi uporaba takvoga znaka upućivala na povezanost te robe odnosno usluga i nositelja zaštićenog čuvenog žiga i ako postoji vjerojatnoća da bi nositelj čuvenog žiga trpio štetu takvom uporabom.

Članak 53. (Stjecanje i važenje žiga)

(1) žig se stječe upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave.

(2) žig traje 10 godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se uz plaćanje pristojbe i troškova postupka njegovo važenje može produljavati neograničen broj puta.

(3) Sadržaj zahtjeva za produljenje važenja žiga ureĎuje se provedbenim propisom.

Članak 54. (Obveza uporabe žiga)

(1) Nositelj žiga dužan je koristiti žig.

(2) Ako se žig ne koristi bez opravdanog razloga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, sukladno članku 71. ovoga Zakona, svaka zainteresirana osoba može pokrenuti postupak za prestanak toga žiga zbog nekorištenja.

Članak 55. (Razdvajanje žiga)

(1) žig koji je registriran za više vrsta robe odnosno usluga (u daljnjem tekstu: prvobitna registracija), na zahtjev nositelja žiga, u svako doba može se razdvojiti na dva ili više registriranih žigova, tako što će se razdvojiti popis robe ili usluga.

(2) Sadržaj zahtjeva za razdvajanje žiga ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije.

(4) Institut će donijeti posebno rješenje o razdvajanju žiga u kojem se naznačuju: broj prvobitne registracije, broj odnosno brojevi novih žigova, znak iz prvobitne registracije kao i roba odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji, te roba odnosno usluge koje su u izdvojenom ili izdvojenim žigovima.

(5) Izdvojeni žig odnosno izdvojeni žigovi upisuju se u Registar žigova i objavljuju u službenome glasilu.

(6) Institut će izdati ispravu o izdvojenom žigu odnosno izdvojenim žigovima zajedno s rješenjem o priznanju tih žigova.

(7) Na kolektivni žig odnosno jamstveni žig neće se primjenjivati odredbe st. (1) - (6) ovoga članka.

DIO ŠESTI - PROMJENE U PRIJAVI ILI REGISTRACIJI ŽIGA

Članak 56. (Promjena imena i adrese nositelja prava)

(1) Na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će donijeti rješenje o upisu u odgovarajući registar promjene imena i adrese nositelja žiga odnosno podnositelja prijave.

(2) Jednim zahtjevom iz stavka (1) ovoga članka može se tražiti upis promjene imena i adrese nositelja prava koji se odnosi na više žigova odnosno više prijava, pod uvjetom da su registarski brojevi odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtjevu.

(3) Za upis promjena sukladno stavku (2) ovoga članka, za svaku se zahtijevanu promjenu posebno plaćaju pristojba i troškovi postupka.

(4) Svaku upisanu promjenu iz stavka (1) ovoga članka, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će objaviti u službenom glasilu.

(5) Sadržaj zahtjeva za upis promjene iz stavka (1) ovoga članka ureĎuje se provedbenim propisom.

Članak 57. (Ograničenje popisa robe i usluga)

(1) U registriranom žigu odnosno podnesenoj prijavi, na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave, može se ograničiti popis robe odnosno usluga.

(2) Sadržaj zahtjeva za upis promjene iz stavka (1) ovoga članka ureĎuje se provedbenim propisom.

(3) Za zahtjev podnesen sukladno stavku (1) ovoga članka plaćaju se pristojba i troškovi postupka.

(4) Institut će donijeti posebno rješenje o zahtjevu za ograničenje popisa robe odnosno usluga registriranog žiga odnosno prijave.

(5) Rješenje iz stavka (4) ovoga članka objavljuje se u službenome glasilu.

(6) Institut će izdati ispravu o žigu s ograničenim popisom robe odnosno usluga zajedno s rješenjem iz stavka (4) ovoga članka, kojim se ograničava popis robe odnosno usluga.

Članak 58. (Prijenos prava)

(1) Prijenos žiga odnosno prava iz prijave može se izvršiti na temelju ugovora o prijenosu prava, kao i na temelju statusne promjene nositelja žiga odnosno podnositelja prijave, sudske ili administrativne odluke.

(2) Prijenos prava iz stavka (1) ovoga članka upisuje se u odgovarajući registar Instituta na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave ili stjecatelja prava.

(3) Neće se odobriti upis prijenosa žiga odnosno prava iz prijave na temelju ugovora o prijenosu prava ako bi takav prijenos očito mogao stvoriti zabunu u prometu glede vrste, kvalitete ili zemljopisnog podrijetla robe odnosno usluga za koje je žig registriran, odnosno za koje je podnesena prijava za priznanje žiga, izuzev ako se stjecatelj prava odrekne zaštite za one vrste robe odnosno usluge u odnosu na koje postoji mogućnost zabune.

(4) Neće se odobriti upis prijenosa žiga odnosno prava iz prijave koji se odnosi samo za neku robu odnosno uslugu u slučaju kada su vrste robe odnosno usluge koji se prenose bitno slične robi odnosno uslugama obuhvaćenim žigom odnosno prijavom za priznanje žiga prenositelja.

(5) Upis prijenosa prava iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar proizvodi pravno djelovanje prema trećim osobama od datuma upisa.

(6) Institut će donijeti posebno rješenje o upisu prijenosa prava iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar.

(7) Kolektivni žig i jamstveni žig ne mogu biti predmetom prijenosa prava.

Članak 59. (Ugovor o prijenosu prava)

(1) Ugovorom o prijenosu prava iz članka 58. stavak (1) ovoga Zakona nositelj žiga odnosno podnositelj prijave može prenijeti žig odnosno pravo iz prijave, i to za sve ili samo za pojedine vrste robe odnosno usluge.

(2) Ugovor o prijenosu prava iz stavka (1) ovoga članka sastavlja se u pisanom obliku i mora sadržavati: naznaku o ugovornim strankama, broju žiga ili broju prijave i visini naknade, ako je ugovorena, i o robi i uslugama koje se prenose.

Članak 60. (Licencija i franšiza)

(1) Nositelj žiga odnosno podnositelj prijave može ugovorom o licenciji ustupiti pravo uporabe žiga odnosno prava iz prijave, i to za sve ili samo za pojedine vrste robe ili usluge.

(2) Ugovor o licenciji iz stavka (1) ovoga članka sastavlja se u pisanom obliku i mora sadržavati: naznaku o ugovornim strankama, broju žiga ili broju prijave, vremenu trajanja licencije, robi odnosno uslugama za koje se licencija daje i opsegu licencije.

(3) Ugovor o licenciji iz stavka (1) ovoga članka upisuje se u odgovarajući registar na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave ili stjecatelja prava.

(4) Upis ugovora o licenciji iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar proizvodi pravno djelovanje prema trećim osobama od datuma upisa.

(5) Institut donosi rješenje o upisu ugovora o licenciji iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar.

(6) Kolektivni žig i jamstveni žig ne mogu biti predmetom ugovora o licenciji.

(7) Odredbe ovoga članka koje se odnose na ugovor o licenciji sukladno se primjenjuju i na ugovor o franšizi.

Članak 61. (Objava prijenosa prava, licencije ili franšize)

Institut će u službenom glasilu objaviti da je prijenos prava, licencija ili franšiza iz čl. 59. i 60. ovoga Zakona upisan u odgovarajući registar.

Članak 62. (Zalog)

(1) žig odnosno pravo iz prijave može biti predmetom ugovora o zalogu, i to za sve ili samo za pojedine vrste robe ili usluge.

(2) Ugovor o zalogu iz stavka (1) ovoga članka sastavlja se u pisanom obliku i mora sadržavati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sjedište ugovornih stranaka, kao i dužnika ako su to različite osobe, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga, i podatke o tražbini koja se osigurava založnim pravom.

(3) Vjerovnik stječe založno pravo upisom u odgovarajući registar Instituta.

(4) Ugovor o zalogu iz stavka (1) ovoga članka upisuje se u odgovarajući registar, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, na zahtjev nositelja žiga odnosno podnositelja prijave ili založnoga povjeritelja.

(5) Institut donosi rješenje o upisu ugovora o zalogu iz stavka (1) ovoga članka u odgovarajući registar.

(6) Kolektivni žig i jamstveni žig ne mogu biti predmetom ugovora o zalogu.

Članak 63. (Postupak za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga)

(1) Postupak za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga u odgovarajući registar Instituta pokreće se pisanim zahtjevom.

(2) Uz zahtjev iz stavka (1) ovoga članka podnosi se:

a) dokaz o pravnom temelju prijenosa čiji se upis traži,

b) ovlast, ako se postupak za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga pokreće posredstvom punomoćnika,

c) dokaz o uplati pristojbe i troškova postupka za rješenje povodom zahtjeva za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga.

(3) Jednim zahtjevom iz stavka (1) ovoga članka može se tražiti upis prijenosa prava koji se odnosi na više žigova odnosno više prijava, pod uvjetom da su raniji nositelj prava i novi nositelj prava isti u svakome žigu odnosno prijavi i da su registarski brojevi žigova odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtjevu.

(4) Jednim zahtjevom iz stavka (1) ovoga članka može se tražiti upis licencije, franšize ili zaloga koji se odnose na više žigova odnosno više prijava, pod uvjetom da su nositelj prava i stjecatelj licencije, franšize odnosno zaloga isti u svakom žigu odnosno prijavi i da su registarski brojevi žigova odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtjevu.

(5) Za zahtjeve iz st. (3) i (4) ovoga članka plaćaju se pristojbe i troškovi postupka za svaki žig ili prijavu naznačene u zahtjevu.

(6) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka kao i sadržaj priloga koji se podnose uz zahtjev ureĎuju se provedbenim propisom.

Članak 64. (Urednost zahtjeva za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga)

(1) Zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga je uredan ako sadrži podatke iz članka 63. stavak (2) ovoga Zakona i druge propisane podatke.

(2) Ako zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga nije uredan, Institut će pozvati podnositelja zahtjeva da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(3) Uz obrazloženje podnositelja zahtjeva i plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (2) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(4) Ako podnositelj zahtjeva u roku iz stavka (2) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev.

Članak 65. (Ispitivanje pravnog temelja zahtjeva za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga)

(1) Ako je zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga uredan u smislu članka 64. stavak (1) ovoga Zakona, Institut će ispitati ispunjava li pravni temelj na kojem se taj zahtjev zasniva zakonom propisane uvjete za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga.

(2) Ako pravni temelj na kojem se zasniva zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga ne ispunjava uvjete propisane ovim Zakonom, Institut će pozvati podnositelja zahtjeva da se u roku od 30 dana od dana primitka poziva očituje o razlozima zbog kojih se ne može izvršiti upis.

(3) Uz obrazloženje podnositelja zahtjeva i plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (2) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(4) Institut će rješenjem odbiti zahtjev za upis prijenosa prava, licencije, franšize ili zaloga ako se podnositelj zahtjeva u roku iz stavka (2) ovoga članka ne očituje o razlozima zbog kojih se ne može odobriti upis ili ako se očituje, a Institut i dalje smatra da se upis ne može odobriti.

DIO SEDMI - PRESTANAK PRAVA

Članak 66. (Prestanak žiga)

(1) žig prestaje istekom roka od 10 godina za koji su plaćeni pristojba i troškovi postupka ako se ne produlji njegovo važenje.

(2) žig prestaje i prije isteka roka iz stavka (1) ovoga članka:

a) ako se nositelj žiga odrekne svoga prava - idućega dana od dana predaje Institutu izjave o odricanju,

b) na temelju sudske odluke, odnosno odluke Instituta, u slučajevima predviĎenim ovim Zakonom - danom odreĎenim tom odlukom,

c) ako je prestala pravna osoba, odnosno ako je umrla fizička osoba koja je nositelj žiga - danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je žig prešao na pravne sljednike te osobe.

(3) Kolektivni žig i jamstveni žig prestaju važiti i ako Institut tijekom ispitivanja izmjena općeg akta o kolektivnom žigu odnosno o jamstvenom žigu utvrdi da nisu ispunjeni uvjeti predviĎeni člankom 30. stavak (1) ovoga Zakona.

(4) U slučajevima iz st. (2) toč. a) i c) i st. (3) ovoga članka Institut će donijeti posebno rješenje.

Članak 67. (Pravo treće osobe)

(1) Ako je u Registru žigova upisano odreĎeno pravo u korist treće osobe, nositelj žiga ne može se odreći žiga bez pismene suglasnosti osobe na čije ime je upisano to pravo.

(2) Ako nositelj žiga ne plati propisanu pristojbu i troškove postupka u odreĎenom roku, a u Registru je žigova upisano pravo u korist treće osobe, Institut će tu osobu obavijestiti da nisu plaćeni pristojba i troškovi postupka i da ih može platiti u roku od šest mjeseci od dana primitka obavijesti i time održati važenje žiga.

DIO OSMI - PROGLAŠENJE RJEŠENJA O PRIZNANJU ŽIGA NIŠTAVIM

Članak 68. (Uvjeti za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim)

(1) Rješenje o priznanju žiga može se proglasiti ništavim u cijelosti ili samo za pojedinu vrstu robe ili uslugu ako se utvrdi da u vrijeme registracije žiga nisu bili ispunjeni uvjeti za priznanje žiga predviĎeni ovim Zakonom.

(2) Rješenje o priznanju kolektivnog žiga ili jamstvenog žiga može se proglasiti ništavim i ako se utvrdi da opći akt o kolektivnom žigu ili opći akt o jamstvenom žigu, odnosno njihove izmjene, nisu ispunjavali odnosno ne ispunjavaju uvjete iz članka 30. stavak (1) ovoga Zakona.

Članak 69. (Prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim)

(1) Rješenje o priznanju žiga se može proglasiti ništavim po službenoj dužnosti ili po prijedlogu zainteresirane osobe ili pravobranitelja BiH ili ombudsmana BiH za sve vrijeme trajanja žiga.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim na temelju članka 7. stavak (1) ovoga Zakona može podnijeti samo nositelj starijega prava ili osoba koju on ovlasti, osim ako je tijekom pet uzastopnih godina prije podnošenja prijedloga znao za uporabu kasnijega žiga, čiji je nositelj bio savjestan i nije se protivio uporabi kasnijega žiga.

(3) Ako je uložen prigovor na podnesenu prijavu žiga iz razloga propisanih u članku 7. stavak (1) ovoga Zakona pa je rješenje o odbijanju prigovora konačno, prijedlog za proglašenje ništavim rješenja o priznanju žiga ne može podnijeti ista osoba iz istih razloga navedenih u odbijenom prigovoru, osim ako podnositelj prijedloga ne dostavi nove dokaze koji bi sami ili u vezi s već uporabljenim dokazima mogli dovesti do drukčijeg rješenja u postupku povodom prigovora.

(4) Rješenje o priznanju žiga ne može se proglasiti ništavim na temelju članka 7. stavak (1) toč. a), b) i c) ovoga Zakona ako raniji žig bez opravdanoga razloga nije korišten u BiH za obilježavanje robe ili usluga na koje se odnosi u razdoblju od pet godina prije podnošenja prijedloga za proglašenje ništavim, izuzev ako je podnositelj prijave kasnijega žiga bio nesavjestan.

(5) Uz prijedlog za proglašenje ništavim rješenja o priznanju žiga podnose se odgovarajući dokazi.

Članak 70. (Postupak za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim)

(1) Postupak za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim pokreće se pisanim prijedlogom za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim.

(2) Sadržaj prijedloga iz stavka (1) ovoga članka kao i prilozi uz prijedlog ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim uredan je ako sadrži propisane podatke.

(4) Ako prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim nije uredan, Institut će pozvati podnositelja prijedloga da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnositelja prijedloga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (4) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(6) Ako podnositelj prijedloga u roku iz stavka (4) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti prijedlog.

(7) Institut će dostaviti uredan prijedlog nositelju žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana primitka poziva dostavi svoj odgovor.

(8) Na obrazloženi zahtjev nositelja žiga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (7) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(9) Ako nositelj žiga u ostavljenom roku ne odgovori na prijedlog za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim, Institut će proglasiti žig ništavim za onu vrstu robe ili usluge za koje je to u prijedlogu zahtijevano.

(10) Ako to ocijeni nužnim, Institut može odrediti usmenu raspravu povodom podnesenog prijedloga za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim.

(11) Nakon provedbe postupka povodom prijedloga za proglašenje rješenja o priznanju žiga ništavim na temelju prijedloga iz članka 69. stavak (1) ovoga Zakona, Institut može u svako doba donijeti rješenje o proglašenju rješenja o priznanju žiga ništavim u cijelosti ili samo za pojedinu vrstu robe ili uslugu, ili rješenje o odbijanju prijedloga.

(12) Rješenje o proglašenju rješenja o priznanju žiga ništavim, koje je konačno u upravnom postupku, Institut će objaviti u službenome glasilu.

DIO DEVETI - POSEBNI SLUĈAJEVI PRESTANKA žIGA

Članak 71. (Prestanak žiga zbog nekorištenja)

(1) Na zahtjev zainteresirane osobe, Institut će donijeti rješenje o prestanku žiga u cijelosti ili samo za pojedine vrste robe ili uslugu ako nositelj žiga ili osoba koju je on ovlastio bez opravdanog razloga na tržištu BiH nije ozbiljno koristila žig za obilježavanje robe odnosno usluga na koje se taj žig odnosi, u neprekidnom razdoblju od pet godina, računajući od dana upisa žiga u Registar žigova, odnosno od dana kada je žig posljednji puta korišten.

(2) U postupku povodom zahtjeva za prestanak žiga zbog nekorištenja žiga nositelj žiga ili osoba koju je on ovlastio dužni su dokazati da su koristili žig.

(3) Uporabom žiga, u smislu stavka (1) ovoga članka, smatra se i uporaba znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne mijenjaju razlikovni karakter znaka, kao i uporaba zaštićenog znaka na robi ili pakiranju robe isključivo namijenjene za izvoz.

(4) Opravdanim razlogom za nekorištenje žiga iz stavka (1) ovoga članka smatrat će se okolnost koja je nastala neovisno o volji nositelja žiga, a koja predstavlja smetnju za uporabu žiga, kao što su odluka državnog tijela, zabrana uvoza ili izvoza ili druga zabrana koja se odnosi na robu ili usluge za koje je priznata zaštita žigom.

(5) Uporabom žiga ne smatra se reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabave robe, odnosno uporabe usluge za koju je znak zaštićen.

(6) Institut neće donijeti rješenje o prestanku žiga zbog nekorištenja ako je uporaba žiga započela ili je nastavljena nakon isteka neprekidnog vremenskoga razdoblja od pet godina u kojem žig nije korišten, a prije podnošenja zahtjeva za prestanak žiga zbog nekorištenja, osim ako je do početka ili nastavka uporabe žiga došlo nakon što je nositelj prava saznao da će biti podnesen zahtjev za prestanak njegova žiga i ako je uporaba započela ili nastavljena u razdoblju od tri mjeseca prije podnošenja zahtjeva za prestanak žiga.

Članak 72. (OdreĎivanje datuma prestanka žiga zbog nekorištenja)

U slučaju iz članka 71. ovoga Zakona žig prestaje važiti istekom razdoblja od pet godina od dana kada je žig posljednji puta korišten, odnosno istekom razdoblja od pet godina od dana registriranja žiga, ako žig nije korišten.

Članak 73. (Prestanak žiga u drugim slučajevima)

(1) Institut će, na zahtjev zainteresirane osobe, donijeti rješenje o prestanku žiga u cijelosti ili samo za pojedinu vrstu robe ili uslugu i u sljedećim slučajevima:

a) ako je znak zaštićen žigom, a zbog činidbe ili nečinidbe nositelja žiga ili njegova pravnog sljednika je postao generički naziv robe odnosno usluge za koju je registriran,

b) ako znak zaštićen žigom, a zbog načina na koji ga nositelj žiga ili njegov pravni sljednik koristi može u prometu izazvati zabunu o zemljopisnom podrijetlu, vrsti, kvaliteti ili drugim svojstvima robe odnosno usluge,

c) ako je znak zaštićen žigom postao oprečan moralu ili javnom poretku.

(2) Pravo na uporabu kolektivnog žiga i jamstvenog žiga može prestati i ako se kolektivni žig i jamstveni žig uporabljavaju oprečno općem aktu o kolektivnome žigu odnosno o jamstvenom žigu.

(3) U slučaju iz st. (1) i (2) ovoga članka žig prestaje važiti idućega dana od dana pravomoćnosti rješenja o prestanku žiga.

Članak 74. (Postupak povodom zahtjeva za prestanak žiga)

(1) Postupak za prestanak žiga iz razloga predviĎenih u čl. 71. i 73. ovoga Zakona pokreće se pisanim zahtjevom.

(2) Sadržaj zahtjeva iz stavka (1) ovoga članka kao i prilozi uz zahtjev ureĎuju se provedbenim propisom.

(3) Zahtjev za prestanak žiga je uredan ako sadrži propisane podatke.

(4) Ako zahtjev za prestanak žiga nije uredan, Institut će pozvati podnositelja zahtjeva da ga uredi u roku od 30 dana od dana primitka poziva.

(5) Na obrazloženi zahtjev podnositelja zahtjeva za prestanak žiga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (4) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(6) Ako podnositelj zahtjeva za prestanak žiga u roku iz stavka (4) ovoga članka ne postupi po pozivu, Institut će zaključkom odbaciti zahtjev.

(7) Institut će uredan zahtjev dostaviti nositelju žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana primitka poziva dostavi svoj odgovor.

(8) Na obrazloženi zahtjev nositelja žiga, uz plaćanje pristojbe i troškova postupka, Institut će produljiti rok iz stavka (7) ovoga članka za vrijeme koje smatra primjerenim, ali ne kraće od 15 dana niti dulje od 60 dana.

(9) Ako nositelj žiga u ostavljenom roku ne odgovori na zahtjev za prestanak žiga, Institut će donijeti rješenje o prestanku žiga za onu vrstu robe ili usluge za koju je to u podnesenom zahtjevu traženo.

(10) Ako to ocijeni nužnim, Institut može odrediti usmenu raspravu povodom podnesenog zahtjeva za prestanak žiga.

(11) Nakon provedbe postupka povodom zahtjeva za prestanak žiga, Institut će donijeti rješenje o prestanku žiga u cijelosti ili samo za pojedinu vrstu robe ili uslugu, ili rješenje o odbijanju zahtjeva.

(12) Rješenje o prestanku žiga koje je konačno u upravnom postupku Institut će objaviti u službenome glasilu.

Članak 75. (Djelovanje na pravomoćnu sudsku odluku)

Proglašenje ništavim žiga i prestanak žiga nemaju djelovanje na sudske odluke u vezi s utvrĎivanjem povrede prava koje su u trenutku donošenja toga rješenja bile pravomoćne, kao i na zaključene ugovore o prijenosu prava, odnosno ustupanju licencije ako su i u mjeri u kojoj su ti ugovori provedeni, pod uvjetom da je tužitelj odnosno nositelj žiga bio savjestan.

DIO DESETI - ŽALBENI POSTUPAK

Članak 76. (Pravo na žalbu)

(1) Protiv odluka Instituta donesenih u prvom stupnju stranka čijem zahtjevu nije udovoljeno u cjelini ili u dijelu ima pravo na žalbu u roku od 15 dana od dana dostave odluke.

(2) Druge stranke u postupku koji je okončan odlukom protiv koje se podnosi žalba smatraju se strankama u žalbnom postupku.

Članak 77. (Sadržaj žalbe)

Uz podatke koje mora sadržavati svaki podnesak, žalba mora sadržavati i:

a) oznaku upravnog akta protiv kojeg se podnosi,

b) izjavu o tomu da se upravni akt pobija u cjelini ili u odreĎenom dijelu,

c) razloge zbog kojih se žalba podnosi,

d) obrazloženje žalbe sa svim dokazima kojima podnositelj žalbe potvrĎuje svoje navode iz žalbe,

e) potpis podnositelja žalbe,

f) ovlast, ako se žalba podnosi posredstvom punomoćnika.

Članak 78. (Povjerenstvo za žalbe)

(1) Povjerenstvo za žalbe utemeljuje se kao neovisno tijelo za odlučivanje o žalbama sukladno odredbama ovoga Zakona.

(2) Povjerenstvo za žalbe ima tri člana, od kojih je jedan predsjednik Povjerenstva za žalbe, i tri zamjenika člana, od kojih je jedan zamjenik predsjednika.

(3) članove Povjerenstva za žalbe imenuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara BiH) izmeĎu neovisnih stručnjaka u području prava industrijskog vlasništva i državnih službenika iz Instituta, na način ureĎen odlukom Vijeća ministara BiH.

(4) Sjedište Povjerenstva za žalbe je pri Institutu.

(5) Institut osigurava Povjerenstvu za žalbe radni prostor i potrebnu opremu za rad, kao i obavljanje uredskih i administrativnih poslova.

(6) Povjerenstvo za žalbe ima poseban pečat.

(7) Predsjednik Povjerenstva za žalbe upravlja njegovim radom.

(8) U slučaju odsutnosti predsjednika Povjerenstva za žalbe, mijenja ga zamjenik predsjednika, a člana zamjenik člana Povjerenstva za žalbe.

(9) Predsjednik i članovi Povjerenstva za žalbe neovisni su u svome radu, nisu obvezani nikakvim uputama ravnatelja Instituta i svoje zadaće obavljaju nepristrano, sukladno zakonu i pravilima struke.

(10) Predsjednik i članovi Povjerenstva za žalbe imaju položaj neovisnih stručnjaka, a naknadu za svoj rad primaju sukladno provedbenom propisu o naknadama za rad u Povjerenstvu za žalbe.

(11) članovi Povjerenstva za žalbe i zamjenici članova koji su sudjelovali u donošenju odluke u prvostupanjskom postupku, ili ako postoje neki drugi razlozi za njihovo izuzeće, ne mogu sudjelovati u postupku povodom žalbe u konkretnom predmetu.

(12) Povjerenstvo za žalbe donosi poslovnik kojim se ureĎuju pojedinosti o radu.

Članak 79. (Odlučivanje o žalbi)

(1) Povjerenstvo za žalbe odlučuje o uloženoj žalbi na sjednici, većinom glasova.

(2) Povjerenstvo za žalbe odlučuje na temelju podnesaka stranaka, a kada to smatra nužnim, može odrediti održavanje usmene rasprave.

(3) U postupku odlučivanja o žalbi na odgovarajući se način primjenjuju odredbe čl. 26., 37. i 70. ovoga Zakona.

DIO JEDANAESTI - GRAĐANSKOPRAVNA ZAŠTITA

Članak 80. (Tužbeni zahtjevi)

(1) U slučaju povrede žiga ili prava iz prijave žiga, ako žig bude priznat, tužitelj može tužbom zahtijevati:

a) utvrĎivanje povrede prava,

b) zabranu daljnjeg vršenja počinjene povrede i budućih sličnih povreda prestankom ili suzdržavanjem od radnji koje to pravo povreĎuju,

c) uklanjanje stanja nastalog povredom prava,

d) povlačenje predmeta povrede iz gospodarskih tokova uz uvažavanje interesa trećih savjesnih osoba,

e) potpuno uklanjanje predmeta povrede iz gospodarskih tokova,

f) uništenje predmeta kojima je počinjena povreda prava,

g) uništenje sredstava koja su isključivo ili u pretežitoj mjeri namijenjena ili se uporabljavaju za činidbu povreda i koja su vlasništvo povreditelja,

h) prepuštanje predmeta povrede nositelju prava uz naknadu troškova proizvodnje,

i) naknadu imovinske štete i opravdanih troškova postupka,

j) objavu presude o trošku tuženoga.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevima iz stavka (1) toč. c), d), e), f), g) i h) ovoga članka sud je dužan uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, osobito razmjer izmeĎu težine počinjene povrede i zahtjeva, kao i interes ovlaštene osobe za osiguravanje efektivne zaštite prava.

(3) U postupku protiv osoba čije su usluge bile uporabljene za povredu prava, a postojanje te povrede već je pravomoćno ustanovljeno u postupku prema trećoj osobi, pretpostavlja se da povreda prava postoji.

(4) Postupak po tužbi iz stavka (1) ovoga članka je žuran.

Članak 81. (Povreda žiga)

(1) Povredom žiga ili prava iz prijave, ako žig bude naknadno priznat, smatra se svaka neovlaštena uporaba zaštićenog znaka u smislu članka 49. ovoga Zakona.

(2) Povredom iz stavka (1) ovoga članka smatra se i podražavanje, transkripcija i transliteracija zaštićenog znaka.

(3) Povredom iz stavka (1) ovoga članka smatra se i dodavanje znaku riječi "tip", "način", "po postupku" i sl.

Članak 82. (Naknada štete)

(1) Za sve povrede prava iz ovoga Zakona vrijede opća pravila o naknadi štete i odgovornosti za štetu, osim ako ovim Zakonom nije drukčije odreĎeno.

(2) Osoba koja povrijedi žig dužna je platiti nositelju prava odštetu u opsegu koji se odreĎuje prema općim pravilima o naknadi štete ili u opsegu koji odgovara ugovorenoj ili uobičajenoj naknadi za zakonitu uporabu žiga.

Članak 83. (Penal)

(1) Ako je povreda žiga učinjena namjerno ili krajnjom nepažnjom, nositelj žiga može od osobe koja je povrijedila žig tražiti naknadu do trostrukog iznosa ugovorene, a ako nije ugovorena, odgovarajuće uobičajene licencne naknade koju bi primio za uporabu žiga.

(2) Pri odlučivanju o zahtjevu za plaćanje penala sud će uzimati u obzir sve okolnosti slučaja, a osobito opseg nastale štete, stupanj krivnje povreditelja, iznos ugovorene ili uobičajene licencne naknade i preventivni cilj penala.

(3) Ako je nastala šteta veća od penala iz stavka (1) ovoga članka, nositelj prava ovlašten je tražiti razliku do iznosa naknade potpune štete.

Članak 84. (Aktivna legitimacija za tužbu)

(1) Tužbu zbog povrede žiga, odnosno prava iz prijave, može podnijeti nositelj žiga, podnositelj prijave, stjecatelj isključive licencije, korisnik kolektivnog žiga uz suglasnost nositelja kolektivnog žiga i korisnik jamstvenog žiga uz suglasnost nositelja jamstvenoga žiga.

(2) Postupak povodom tužbe zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke Instituta o podnesenoj prijavi.

(3) Ako je pred Institutom odnosno sudom pokrenut postupak iz čl. 69. ili 73. ovoga Zakona, sud koji postupa po tužbi iz članka 79. ovoga Zakona dužan je prekinuti postupak do konačne odluke Instituta ili suda.

Članak 85. (Rok za podnošenje tužbe)

Tužba zbog povrede žiga, odnosno povrede prava iz prijave, može se podnijeti u roku od tri godine od dana kada je tužitelj saznao za povredu i počinitelja, a najkasnije u roku od pet godina od dana kad je povreda prvi put počinjena.

Članak 86. (Privremene mjere)

(1) Sud će odrediti privremenu mjeru u svrhu osiguranja zahtjeva prema odredbama ovoga Zakona, ako predlagatelj učini vjerojatnim:

a) da je nositelj prava iz ovoga Zakona i

b) da je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede.

(2) Nositelj prava mora učiniti vjerojatnim i jednu od sljedećih pretpostavki:

a) opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano,

b) da je privremena mjera potrebna u svrhu sprečavanja nastanka štete koju će biti kasnije teško popraviti, ili

c) da pretpostavljeni povreditelj, donošenjem privremene mjere koja bi se kasnije u postupku pokazala neopravdanom, ne bi pretrpio veće negativne posljedice od onih koje bi bez donošenja takve privremene mjere pretrpio nositelj prava.

(3) Nositelj prava koji predlaže donošenje privremene mjera bez prethodnog obavještavanja i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz st. (1) i (2) ovoga članka, učiniti vjerojatnim da bi bilo kakvo odgaĎanje donošenja privremene mjere prouzročilo nositelju prava nastanak štete koju bi bilo teško popraviti.

(4) U slučaju donošenja privremene mjere prema odredbama stavka (3) ovoga članka, sud će rješenje o privremenoj mjeri dostaviti protivnoj strani odmah nakon njezine provedbe.

(5) Nositelj prava ne mora dokazivati opasnost da će ostvarivanje zahtjeva biti onemogućeno ili znatno otežano ako učini vjerojatnim da će predložena privremena mjera prouzročiti pretpostavljenom povreditelju samo neznatnu štetu.

(6) Smatra se da opasnost postoji ako bi trebalo ostvarivati zahtjeve u inozemstvu.

(7) Sud može odrediti za osiguranje zahtjeva, prema stavku (1) ovoga članka, bilo koju privremenu mjeru kojom se može postići cilj osiguranja, a osobito:

a) pretpostavljenom povreditelju zabraniti radnje kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona,

b) oduzimanje, uklanjanje iz prometa i pohranu predmeta povrede i sredstva povrede koji su isključivo ili u pretežitoj mjeri namijenjeni odnosno uporabljavaju se za činidbu povreda.

(8) Ako je mjera odreĎena prije podnošenja tužbe, sud će u rješenju odrediti i rok u kojem predlagatelj mora podnijeti tužbu u svrhu opravdanja te mjere.

(9) Rok iz stavka (8) ovoga članka ne može biti dulji od 20 radnih dana, odnosno 31 kalendarskoga dana od dana dostave rješenja predlagatelju, ovisno o tomu koji rok kasnije ističe.

(10) Sud mora odlučiti o prigovoru protiv rješenja o privremenoj mjeri u roku od 30 dana od dana podnošenja odgovora na prigovor, odnosno od isteka roka za podnošenje toga odgovora.

(11) Postupak u vezi s donošenjem privremene mjere je žuran.

Članak 87. (Osiguranje dokaza)

(1) Sud će donijeti rješenje o osiguranju dokaza ako predlagatelj pruži sudu razumne dokaze o tomu da:

a) je nositelj prava iz ovoga Zakona,

b) je njegovo pravo povrijeĎeno ili da prijeti stvarna opasnost od povrede,

c) će dokazi o toj povredi biti uništeni ili kasnije neće moći biti izvedeni.

(2) Nositelj prava koji traži donošenje rješenja o osiguranju dokaza bez prethodnog obavještavanja i saslušanja protivne strane dužan je, osim uvjeta iz stavka (1) ovoga članka, učiniti vjerojatnim i postojanje opasnosti da će dokazi o povredi, zbog radnji protivnika, biti uništeni ili kasnije neće moći biti izvedeni.

(3) U slučaju donošenja odluke o osiguranju dokaza prema odredbama stavka (2) ovoga članka, sud će rješenje o osiguranju dostaviti protivnoj strani odmah nakon iznošenja dokaza.

(4) Sud može rješenjem iz stavka (1) ovoga članka odrediti iznošenje bilo kojeg dokaz, a osobito:

a) očevid prostorija, poslovne dokumentacije, inventara, baza podataka, računalnih memorijskih jedinica ili drugih stvari,

b) oduzimanje uzoraka predmeta povrede,

c) pregled i predaju dokumenata,

d) odreĎivanje i saslušanje vještaka,

e) saslušanje svjedoka.

(5) Osiguranje dokaza može se tražiti i nakon pravomoćno okončanog postupka, ako je to potrebno u svrhu pokretanja postupka prema izvanrednim pravnim lijekovima, ili za vrijeme takvoga postupka.

(6) U postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona o parničnom postupku, a koje se odnose na privremene mjere, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno.

(7) Postupak osiguranja dokaza je žuran.

(8) Ako se kasnije pokaže da je prijedlog za osiguranje dokaza neopravdan ili ako nositelj prava taj prijedlog ne opravda, protivna strana ima pravo tražiti:

a) vraćanje oduzetih predmeta,

b) zabranu uporabe pribavljenih informacija,

c) naknadu štete.

(9) Sud u postupku osiguranja dokaza, prema odredbama ovoga članka, mora osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlorabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka protivne strane.

Članak 88. (Dužnost obavještavanja)

(1) Sud može tijekom parnice, zbog povrede prava iz ovoga Zakona, na temelju opravdanog zahtjeva jedne od stranaka naložiti povreditelju prava da dostavi podatke o izvoru i distributivnim kanalima robe ili usluga kojima se povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(2) Sud može naložiti da podatke iz stavka (1) ovoga članka dostave sudu i osobe koje u opsegu komercijalne djelatnosti:

a) posjeduju robu za koju se sumnja da se njome povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

b) koriste usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona, ili

c) pružaju usluge za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(3) Smatra se da je neka radnja poduzeta u opsegu komercijalne djelatnosti ako je poduzeta za pribavljanje neizravne ili izravne ekonomske koristi.

(4) Pojam komercijalne djelatnosti ne obuhvaća radnje savjesnih krajnjih potrošača.

(5) Sud može naložiti da podatke iz stavka (1) ovoga članka dostavi sudu i osoba koju je neka od osoba navedenih u stavku (2) ovoga članka označila kao umiješanu u proizvodnju, izradbu i distribuciju robe ili pružanje usluga za koje se sumnja da se njima povreĎuje pravo iz ovoga Zakona.

(6) Podaci traženi na temelju stavka (1) ovoga članka mogu naročito obuhvaćati:

a) ime, adresu, odnosno tvrtku i sjedište proizvoĎača, izraĎivača, distributera, dobavljača i drugih prethodnih posjednika robe odnosno davatelja usluga, kao i namjeravanih prodavača na veliko i malo,

b) podatke o količinama proizvedene, izraĎene, isporučene, primljene ili naručene robe ili usluga, kao i o cijenama ostvarenim za dotičnu robu i usluge.

Članak 89. (IzvoĎenje dokaza)

(1) Ako sud odluči da će izvesti predloženi dokaz koji se nalazi kod protivne strane, ta je strana dužna na zahtjev suda predati dokazna sredstva kojima raspolaže.

(2) Stavak (1) ovoga članka odnosi se i na bankarsku, financijsku i poslovnu dokumentaciju koja je pod nadzorom protivne strane, ako se radi o povredi koja dostiže opseg komercijalne djelatnosti.

(3) U postupku izvoĎenja dokaza primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojima se ureĎuje parnični postupak, osim ako je ovim Zakonom drukčije odreĎeno.

(4) Sud mora nakon izvoĎenja dokaza, sukladno stavku (1) ovoga članka, osigurati zaštitu povjerljivih podataka stranaka i voditi brigu o tomu da se sudski postupak ne zlorabi isključivo s namjerom pribavljanja povjerljivih podataka suprotstavljene stranke.

Članak 90. (Sredstvo osiguranja za suprotstavljenu stranku)

Na zahtjev osobe protiv koje je pokrenut postupak za odreĎivanje privremene mjere ili osiguranja dokaza, sud može odrediti odgovarajući novčani iznos kao sredstvo osiguranja u slučaju neosnovanosti zahtjeva, na teret podnositelja zahtjeva.

Članak 91. (Pobijanje žiga)

(1) Ako je prijava podnesena protivno načelu savjesnosti i poštenja ili je znak registriran na temelju takve prijave, odnosno na temelju prijave kojom je povrijeĎena zakonska ili ugovorna obveza, osoba čiji je pravni interes time povrijeĎen može tražiti da je sud proglasi podnositeljem prijave ili nositeljem prava.

(2) Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtjev iz stavka (1) ovoga članka, Institut će nakon primitka presude, ili na zahtjev tužitelja, upisati tužitelja u odgovarajući registar Instituta kao podnositelja prijave ili nositelja žiga, te podatke o tomu objaviti u službenom glasilu.

Članak 92. (Pobijanje nedvojbeno poznatog žiga iz članka 6.bis Pariške konvencije)

(1) Fizička ili pravna osoba koja u prometu koristi znak za obilježavanje robe odnosno usluga, a za koji je druga osoba podnijela prijavu ili ga je registrirala na svoje ime za obilježavanje iste ili slične robe odnosno usluga, može tražiti da je sud proglasi podnositeljem prijave, odnosno nositeljem prava, ako dokaže da je taj znak bio općepoznat u smislu članka 6.bis Pariške konvencije o zaštiti industrijskog vlasništva za obilježavanje njezine robe odnosno usluga, prije nego što je tuženik podnio prijavu.

(2) Ako tuženik dokaže da je istovjetan ili sličan znak koristio u prometu za obilježavanje iste ili slične robe odnosno usluga jednako koliko i tužitelj ili dulje od njega, sud će odbiti tužbeni zahtjev iz stavka (1) ovoga članka.

(3) Tužba iz stavka (1) ovoga članka ne može se podnijeti nakon isteka roka od pet godina od dana upisa žiga u Registar žigova.

(4) Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtjev iz stavka (1) ovoga članka, Institut će, nakon primitka presude ili na zahtjev tužitelja, upisati tužitelja u odgovarajući registar kao podnositelja prijave ili kao nositelja žiga, te podatke o tomu objaviti u službenom glasilu.

Članak 93. (Pribavljeno pravo treće osobe na pobijanom žigu)

Pravo koje je treća osoba pribavila od ranijeg podnositelja prijave, odnosno nositelja žiga iz čl. 90. i 91. ovoga Zakona, prestaje danom upisa novog podnositelja prijave, odnosno nositelja žiga, u odgovarajući registar Instituta.

DIO DVANAESTI - CARINSKE MJERE

Članak 94. (Zahtjev nositelja prava)

(1) Nositelj isključivih prava prema ovome Zakonu koji opravdano sumnja da će doći do uvoza, provoza ili izvoza robe proizvedene protivno odredbama ovoga Zakona može kod nadležnoga carinskog tijela (u daljnjem tekstu: carinsko tijelo) podnijeti zahtjev za zaštitu svojih prava putem carinskih mjera privremenog zadržavanja robe od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Zahtjev za zaštitu prava, prema stavku (1) ovoga članka, mora osobito sadržavati:

a) podatke o podnositelju zahtjeva i o nositelju isključivog prava iz ovoga Zakona, ako se ne radi o istoj osobi,

b) detaljan opis robe, koji omogućava njezinu identifikaciju,

c) dokaze o tomu da je podnositelj zahtjeva, odnosno osoba koju je on ovlastio, nositelj isključivog prava iz ovoga Zakona u vezi s tom robom,

d) dokaze o tomu da je isključivo pravo vjerojatno povrijeĎeno,

e) druge podatke važne za odlučivanje o zahtjevu kojima raspolaže podnositelj, kao što su podaci o lokaciji robe i njezinoj destinaciji, očekivani dan dolaska ili odlaska pošiljke, podaci o prijevoznom sredstvu, podaci o uvozniku, izvozniku, primatelju i sl.,

f) vremensko razdoblje u kojem će carinska tijela postupati prema zahtjevu i koje ne može biti dulje od dvije godine od dana podnošenja zahtjeva.

(3) Carinsko tijelo može, prije donošenja odluke kojom udovoljava zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, tražiti od nositelja prava da položi osiguranje za troškove pohrane i prijevoza robe, te za naknadu štete koji bi mogli nastati carinskom tijelu u vezi s robom, kao i strani protiv koje je prihvaćen zahtjev iz stavka (1) ovoga članka.

(4) Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz stavka (1) ovoga članka, ono o tomu obavještava sve carinske ispostave i nositelja prava.

Članak 95. (Postupak nakon privremenog zadržavanja robe)

(1) Ako carinska ispostava provodeći carinski postupak naĎe robu koja odgovara opisu robe iz odluke nadležnoga carinskog tijela, ona će tu robu privremeno zadržati od daljnjeg puštanja u promet.

(2) Odluka o privremenome zadržavanju robe uručuje se njezinom uvozniku.

(3) U odluci iz stavka (2) ovoga članka odreĎuje se da se vlasnik robe, odnosno osoba koja je ovlaštena raspolagati robom, u roku od 10 radnih dana od dana privremenog zadržavanja može očitovati o tomu radi li se o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovoga Zakona.

(4) Ako carinsko tijelo ne primi pisano očitovanje vlasnika ili osobe koja je ovlaštena raspolagati robom u roku iz stavka (3) ovoga članka, može oduzeti i uništiti privremeno zadržanu robu na zahtjev i o trošku nositelja prava.

(5) Ako vlasnik robe ili osoba koja je ovlaštena raspolagati robom u roku iz stavka (3) ovoga članka podnese izjavu da nije riječ o krivotvorenoj robi, odnosno drugoj povredi prava iz ovoga Zakona, nositelj prava u roku od deset radnih dana od primitka obavijesti o takvoj izjavi može podnijeti tužbu zbog povrede prava.

(6) Ako posebne okolnosti slučaja to opravdavaju, carinsko tijelo može, na zahtjev nositelja prava, odrediti dodatni rok za podnošenje tužbe iz stavka (5) ovoga članka, koji ne može biti dulji od deset radnih dana.

(7) Nositelj prava ili osoba koju on ovlasti može za vrijeme privremenog zadržavanja obaviti pregled i kontrolu robe i prateće dokumentacije u opsegu koji je potreban za utvrĎivanje njegovih zahtjeva i za ostvarivanje sudske zaštite njegovih prava uz osiguranje zaštite povjerljivih podataka.

(8) Pravo na pregled i kontrolu robe ima i njezin uvoznik.

(9) Ako nositelj prava ne podnese tužbu iz stavka (5) ovoga članka, privremeno zadržana roba pušta se u traženu carinski dopuštenu uporabu odnosno promet.

(10) Ako nositelj prava pokrene sudski postupak, carinsko tijelo donijet će odluku o zapljeni robe do donošenja pravomoćne sudske odluke.

Članak 96. (Postupak po službenoj dužnosti)

(1) Ako carinska ispostava provodeći carinski postupak u vezi s uvozom, provozom ili izvozom robe opravdano sumnja da su odreĎenom robom povrijeĎena prava prema ovome Zakonu, ona će privremeno zadržati puštanje te robe u promet i o tomu obavijestiti carinsko tijelo.

(2) Carinsko tijelo pismeno obavještava nositelja prava o zadržavanju robe, o sumnji da se radi o povredi njegovih prava i o mogućnosti podnošenja zahtjeva prema članku 94. ovoga Zakona u roku od pet radnih dana od dana zadržavanja robe.

(3) Ako nositelj prava podnese zahtjev sukladno stavku (2) ovoga članka, roba se zadržava do donošenja odluke carinskoga tijela.

(4) Ako carinsko tijelo udovolji zahtjevu iz članka 94. ovoga Zakona, roba se privremeno zadržava za daljnjih 10 radnih dana.

(5) Nositelj prava mora u roku iz stavka (4) ovoga članka provesti radnje iz članka 95. stavak (7) ovoga Zakona.

(6) Odredbe čl. 95. i 96. ovoga Zakona ne primjenjuju se na uvoz, provoz ili izvoz robe u malim količinama namijenjenim za privatnu i nekomercijalnu uporabu, koje se unose ili iznose kao dio osobne prtljage ili šalju u malim pošiljkama.

Članak 97. (Primjena drugih carinskih propisa)

(1) Na carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona na odgovarajući se način primjenjuju ostali carinski propisi.

(2) Bliže propise o provedbi carinskih mjera iz ovoga dijela Zakona donosi Vijeće ministara BiH na prijedlog Uprave za neizravno oporezivanje BiH.

(3) Carinski postupak u vezi s robom kojom se povreĎuju prava iz ovoga Zakona je žuran.

DIO TRINAESTI - PREKRŠAJNE ODREDBE

Članak 98. (Prekršaji)

(1) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 200.000 KM kaznit će se za prekršaj pravna osoba, a novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 20.000 KM kaznit će se za prekršaj poduzetnik koji na način iz članka 81. ovoga Zakona povrijede žig ili pravo iz prijave.

(2) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 20.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka i odgovorna osoba u pravnoj osobi i kod poduzetnika.

(3) Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 10.000 KM kaznit će se za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka fizička osoba.

(4) Predmeti koji su nastali činjenjem prekršaja iz stavka (1) ovoga članka bit će oduzeti i uništeni, a predmeti odnosno ureĎaji namijenjeni ili uporabljeni za činjenje tih prekršaja bit će oduzeti.

(5) Prekršajni postupak na temelju odredbi ovoga članka je žuran.

Članak 99. (Zaštitna mjera)

(1) Pravnoj osobi i poduzetniku koji počine prekršaje iz članka 98. stavak (1) ovoga Zakona u obavljanju djelatnosti može se izreći zaštitna mjera zabrane obavljanja djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se povreĎuje žig u trajanju do jedne godine, ako je počinjeni prekršaj osobito težak zbog načina izvršenja, posljedica djela ili drugih okolnosti počinjenoga prekršaja.

(2) Pravnoj osobi i poduzetniku koji počine prekršaj iz članka 98. stavak (1) ovoga Zakona u povratu izreći će se zaštitna mjera zabrane djelatnosti ili dijelova djelatnosti kojima se povreĎuje žig u trajanju od najmanje jedne godine.

Članak 100. (Inspekcijska kontrola u vezi s prekršajima)

(1) Inspekcijsku kontrolu u vezi s prekršajima, sankcioniranim u članku 98. ovoga Zakona, obavlja inspekcija nadležna za kontrolu tržišta u Federaciji Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj i Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine.

(2) Inspekcijski postupak je žuran.

DIO ĈETRNAESTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 101. (Prava priznata do primjene ovoga Zakona i provedbeni propisi za izvršenje ovoga Zakona)

(1) Registrirani žigovi koji vrijede na dan stupanja na snagu ovoga Zakona i dalje ostaju na snazi i na njih će se primjenjivati odredbe ovoga Zakona.

(2) Ravnatelj Instituta donijet će provedbene propise za izvršenje ovoga Zakona u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga Zakona, osim propisa iz članka 14. ovoga Zakona.

(3) Provedbene propise u smislu stavka (2) ovoga članka čine: Pravilnik o postupku za priznanje žiga, Odluka o posebnim troškovima postupka za stjecanje i održavanje prava industrijskog vlasništva, Odluka o uvjetima za upis u registre zastupnika za zaštitu industrijskog vlasništva, Pravilnik o stručnom ispitu za zastupnike za zaštitu industrijskog vlasništva i Odluka o naknadi za rad u Povjerenstvu za žalbe.

Članak 102. (Primjena meĎunarodnih ugovora)

Odredbe meĎunarodnih ugovora u vezi sa žigovima kojima je pristupila BiH primjenjuju se na predmete koje tretira ovaj Zakon i u slučaju sukoba s odredbama ovoga Zakona primjenjuju se odredbe meĎunarodnih ugovora.

Članak 103. (Prestanak važenja drugih propisa i postupci za priznanje žiga u tijeku)

(1) Početkom primjene ovoga Zakona prestaju važiti odredbe POGLAVLJA II - VRSTE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNIšTVA Odjeljak 2. žig (čl. 69. - 96.) Zakona o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 3/02 i 29/02), kao i odredbe koje se mogu sukladno primijeniti na žig.

(2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, Zakon o industrijskom vlasništvu u Bosni i Hercegovini i dalje će se primjenjivati na sve upravne postupke u vezi sa žigom koji nisu okončani do dana početka primjene ovoga Zakona.

Članak 104. (Jedinstvena primjena odredbi o Povjerenstvu za žalbe u Zakonu o patentu, Zakonu o zaštiti

oznaka zemljopisnog podrijetla i Zakona o industrijskom dizajnu)

Odredbe čl. 78. i 79. ovoga Zakona i odgovarajuće odredbe Zakona o patentu, Zakona o zaštiti oznaka zemljopisnog podrijetla i Zakona o industrijskom dizajnu, kojima se ureĎuje Povjerenstvo za žalbe Instituta, primjenjuju se na način da se formira jedno povjerenstvo za žalbe.

Članak 105. (Stupanje na snagu i primjena Zakona)

Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenome glasniku BiH", a primjenjuje se od 1. siječnja 2011. godine.

PSBiH broj 522/10 28. svibnja 2010. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Zastupničkog doma

Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad živković, v. r.

Predsjedatelj Doma naroda

Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, v. r.

 Закон о жигу

Godina XIV Utorak, 29. juna/lipnja 2010. godine

Broj/Број 53

Година XIV Уторак, 29. јуна 2010. године

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

На основу члана IV 4a) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 75. сједници Представничког дома одржаној 7. априла 2010. године, и на 46. сједници Дома народа одржаној 28. маја 2010. године, усвојила је

ЗАКОН

О ЖИГУ

ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет Закона)

(1) Овим законом уређују се: начин стицања, одржавање, садржај, евиденција промета, престанак и заштита жига на територији Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: БиХ).

(2) У смислу овог закона, жиг је право којим се штити знак који у привредном промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

(3) Пријављени и регистровани жиг представља самостално имовинско добро и свом носиоцу даје искључива права предвиђена овим законом.

(4) Овај закон се примјењује и на жигове који су међународно регистровани за територију БиХ.

Члан 2. (Индивидуални, колективни и жиг гаранције)

(1) Индивидуални жиг је жиг једног физичког или правног лица који служи за разликовање једне или више врста робе или услуга тог лица од истих или сличних врста робе или услуга других учесника у привредном промету.

(2) Колективни жиг је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача или давалаца услуга, који имају право да користе чланови тог удружења под условима предвиђеним овим законом.

(3) Корисник колективног жига има право да користи тај жиг само на начин предвиђен општим актом о колективном жигу.

(4) жиг гаранције је жиг који користи више лица под надзором носиоца жига, а који служи као гаранција квалитета, географског поријекла, начина производње или других заједничких обиљежја робе или услуге тих лица.

(5) Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком лицу за робу или услугу које имају заједничке карактеристике под условима прописаним општим актом о жигу гаранције.

Члан 3. (Шта се не сматра жигом)

У смислу овог закона, жигом се не сматрају печат, штамбиљ и службени знаци за обиљежавање драгоцјених метала, мјера и слично.

Члан 4. (Знаци који се могу заштитити жигом)

(1) жигом се може заштитити знак који је прикладан за разликовање исте или сличне робе или услуга у привредном промету и који се може графички приказати.

(2) Знак се може састојати нарочито од ријечи, укључујући лична имена, цртежа, слова, бројева, слика, облика производа или њиховог паковања, распореда боја, тродимензионалних облика или комбинације тих елемената.

(3) При оцјени да ли је неки знак прикладан за разликовање робе или услуга у привредном промету узеће се у обзир све околности, а посебно вријеме и обим његове дотадашње употребе у БиХ.

(4) Природа робе, односно услуга које се обиљежавају жигом, сама по себи, не може да буде сметња за признање жига.

Члан 5. (Национални третман)

(1) Носилац регистрованог жига или подносилац пријаве за признање жига може да буде домаће или страно физичко или правно лице под условима прописаним овим законом.

(2) Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у БиХ уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица, ако то произлази из међународних уговора или конвенција којима је приступила или их је ратификовала БиХ (у даљњем тексту: међународни уговори и конвенције), или из принципа реципроцитета.

(3) Постојање реципроцитета претпоставља се док се не докаже супротно.

Члан 6. (Апсолутни разлози за одбијање пријаве жига)

(1) жигом се не може заштитити знак:

а) који је супротан јавном поретку или моралу,

б) који се не може графички приказати,

ц) који је исти као пријашњи жиг или раније пријављен знак за исту робу или услугу,

д) који по свом укупном изгледу није прикладан за разликовање робе, односно услуга у привредном промету, за ону робу или услуге за које је поднесена пријава жига,

е) који се састоји искључиво од ознака или података који у промету служе за означавање врсте, квалитета, количине, намјене, вриједности, географског поријекла производа, времена или начина производње робе или пружања услуга, или за означавање неких других обиљежја робе или услуга,

ф) који се састоји искључиво од ознака или података који су постали уобичајени у свакодневном говору или стручном говору, или у доброј вјери и устаљеној трговачкој пракси, за означавање одређене врсте робе или услуге,

г) који је искључиво облик одређен врстом производа или облик производа потребан за постизање одређеног техничког резултата, или облик који производу даје битну вриједност,

х) који својим изгледом или садржајем може да обмане јавност, посебно у односу на географско поријекло, врсту, квалитет или неко друго обиљежје робе или услуге,

и) који садржи званичне знаке за контролу или гаранцију квалитета или их подражава,

ј) који садржи државни или други јавни грб, заставу или амблем, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање, осим по одобрењу надлежног органа те земље или организације,

к) који садржи назив или скраћеницу, грб, амблем, заставу или други службени знак БиХ, или њених ентитета, кантона, Дистрикта, или их подражава, осим уз одобрење надлежног органа,

л) који представља или подражава национални или религијски симбол,

м) који је знак за вино и који садржи или се састоји од географске ознаке која служи за означавање вина, или који је знак за јако алкохолно пиће који садржи или се састоји од географске ознаке која служи за означавање јаких алкохолних пића, у односу на вина или јака алкохолна пића која нису тог географског поријекла,

н) који је искључиво име поријекла међународно регистровано да важи за територију БиХ.

(2) Знак из става (1) тач. д), е) и ф) овог члана може се заштитити жигом ако подносилац пријаве докаже да је озбиљним коришћењем знак постао прикладан за разликовање у промету робе, односно услуга на које се односи.

Члан 7. (Релативни разлози за одбијање пријаве жига)

(1) На основу поднесеног приговора жигом се неће заштитити знак:

а) који је исти као пријашњи заштићени знак другог лица за сличну робу, односно услуге, или сличан раније заштићеном знаку другог лица за исту или сличну врсту робе, односно услуга, ако постоји вјероватноћа да због те истовјетности, односно сличности настане забуна у промету, што укључује и вјероватноћу асоцијације са раније заштићеним знаком,

б) који је исти или сличан за исту или сличну врсту робе, односно услуга, знаку другог лица који је познат у БиХ, у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине (у даљњем тексту: општепознати знак),

ц) који, у складу са чланом 16. став 3. ТРИПС-а (Уговор о трговинским аспектима права интелектуалне својине), без обзира на робу, односно услуге на које се односи, представља репродукцију, имитацију или транслитерацију заштићеног знака другог лица, или његовог битног дијела, који је код учесника у промету у БиХ несумњиво познат као знак високе репутације (у даљњем тексту: чувени жиг), којим своју робу, односно услуге обиљежава друго лице, ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига, или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији,

д) који својим изгледом или садржајем вријеђа старије ауторско право или географску ознаку или раније заштићени индустријски дизајн,

е) чије би коришћење вријеђало право на лично име познатог лица или лик било којег лица, ако су настали прије датума пријаве жига, или признатог права првенства затраженог у пријави жига,

ф) који је исти као пријашњи жиг или сличан пријашњем жигу који је био регистрован за исту или сличну робу или услуге, а који је престао да важи због непродужења регистрације, ако је прошло мање од двије године од дана престанка ранијег жига, осим ако носилац ранијег жига није дао своју сагласност за признање каснијег жига, или није користио свој жиг,

г) који је поднесен супротно принципу добре вјере, савјесности и поштења.

(2) Заштићеним знаком из става (1) тач. а) и ц) овог члана сматра се знак који је заштићен жигом за територију БиХ, а заштићеним знаком из става (1) тачка а) овог члана сматра се и знак који је предмет пријаве за признање жига за територију БиХ под условом да жиг по тој пријави буде признат.

Члан 8. (Утврђивање познатости знака)

(1) При утврђивању да ли је знак из члана 7. став (1) тачка б) овог закона општепознати знак, односно да ли је знак из члана 7. став (1) тачка ц) овог закона чувени жиг, узима се у обзир упознатост релевантног дијела јавности са знаком, укључујући и познавање до којег је дошло промоцијом знака.

(2) Релевантним дијелом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници робе, односно услуга које се обиљежавају тим знаком, као и лица укључена у дистрибутерске токове те робе, односно услуга.

Члан 9. (Заштита личног имена познатог лица или лика било којег лица)

(1) Лик, лично име, надимак или псеудоним познатог лица може се заштитити жигом само по пристанку тог лица.

(2) Знак који садржи лик неког лица може се заштитити жигом само пристанком тог лица, а лик умрлог лица може се заштитити жигом само пристанком брачног друга и дјеце умрлог, ако њих нема, пристанком родитеља, а ако нема родитеља, пристанком других насљедника ако тестаментом није другачије одређено.

(3) За заштиту знака који садржи лик, лично име, надимак или псеудоним историјске или друге умрле познате личности потребна је и дозвола надлежног органа.

Члан 10. (Надлежност за поступак заштите жига)

(1) Послове који се односе на поступак заштите жига у управном поступку прописаном овим законом обавља Институт за интелектуално власништво Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Институт).

(2) Ако није другачије прописано овим законом, у поступку пред Институтом примјењују се одредбе Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07 и 93/09).

(3) Против одлуке Института донесене у поступку из става (1) овог члана може се изјавити жалба Комисији за жалбе Института (у даљњем тексту: Комисија за жалбе) у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

(4) Против одлуке Комисије за жалбе може се покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине, у року од 30 дана од дана пријема одлуке.

Члан 11. (Регистри)

(1) Институт у електронској форми води Регистар пријава за признање жига (у даљњем тексту: Регистар пријава), Регистар жигова и Регистар заступника за заштиту жигова (у даљњем тексту: Регистар заступника).

(2) Регистри из става (1) овог члана обједињени су у јединствени систем регистара индустријске својине БиХ у електронској форми.

(3) Садржај регистара из става (1) овог члана прописаће се посебним прописом за спровођење овог закона који доноси директор Института (у даљњем тексту: пропис о спровођењу).

(4) Регистри из става (1) овог члана сматрају се јавним књигама и заинтересована лица могу да их разгледају без плаћања посебних такси, односно накнаде трошкова.

(5) На писмени захтјев заинтересованог лица и уз плаћање прописане таксе и накнаде трошкова, Институт ће издати копије докумената и одговарајуће потврде и увјерења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Члан 12. (Заступање)

(1) Физичка и правна лица која се баве заступањем у поступку заштите жигова пред Институтом морају да буду уписана у Регистар заступника из члана 11. став (1) овог закона.

(2) Страно физичко или правно лице у поступку пред Институтом мора да заступа заступник уписан у Регистар заступника, а домаће правно и физичко лице може пред Институтом иступати и самостално.

(3) У Регистар заступника уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене прописом о спровођењу.

Члан 13. (Пружање информација)

(1) Институт ће сваком лицу, на његов писмени захтјев, омогућити увид у документацију која се односи на жиг.

(2) Садржај и начин увида из става (1) овог члана уредиће се прописом о спровођењу.

(3) Услуге претраживања пријављених и регистрованих жигова за страна лица обављају се посредством заступника из члана 12. став (2) овог закона, а домаћа лица услуге претраживања могу да захтијевају и самостално.

Члан 14. (Таксе и накнаде у поступку стицања и одржавања жига и пружања информационих

услуга)

(1) За све радње у поступку стицања, одржавања, евиденције промета и престанка жига и за пружање информационих услуга плаћају се таксе сагласно важећим прописима којима се уређују државне административне таксе (у даљњем тексту: таксе) и накнаде посебних трошкова поступка (у даљњем тексту: трошкови поступка) у висини одређеној посебном тарифом коју доноси Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, на приједлог директора Института.

(2) Доказ о плаћеној такси и трошковима поступка из става (1) овог члана доставља се Институту на начин утврђен прописима о спровођењу.

ДИО ДРУГИ - ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Члан 15. (Покретање поступка за признање жига)

(1) Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига (у даљњем тексту: пријава) која се подноси Институту.

(2) Пријава мора да садржи захтјев за признање само једног жига који се односи на једну или више врста робе, односно услуга.

(3) Битни дијелови пријаве су:

а) захтјев за признање жига,

б) знак који подносилац пријаве жели да заштити жигом,

ц) списак робе, односно услуга на које се знак односи, на једном од језика у службеној употреби у БиХ, који мора бити састављен према Међународној класификацији производа и услуга утврђеној Ничанским споразумом о међународној класификацији производа и услуга за регистрацију жигова.

(4) Садржај захтјева за признање жига, начин презентације и број примјерака појединих битних дијелова пријаве, као и садржај прилога који се подносе уз пријаву уређују се прописом о спровођењу.

Члан 16. (Пријава за признање колективног жига и жига гаранције)

(1) Осим дијелова пријаве из члана 15. став (3) овог закона, уз пријаву за признање колективног жига прилаже се општи акт о колективном жигу, а уз пријаву за признање жига гаранције општи акт о жигу гаранције.

(2) Општи акт о колективном жигу мора да садржи: податке о подносиоцу пријаве, односно лицу овлашћеном да га представља; одредбе о изгледу знака и роби, односно услугама на које се знак односи; одредбе о томе ко има право на коришћење колективног жига и под којим условима; одредбе о правима и обавезама корисника колективног жига у случају повреде жига и одредбе о мјерама и посљедицама у случају непридржавања одредаба општег акта.

(3) Општи акт о жигу гаранције мора да садржи, осим одредаба из става (2) овог члана, и одредбе о заједничким карактеристикама робе, односно услуга које се гарантују жигом гаранције и одредбе о надзору над коришћењем жига гаранције од његовог носиоца.

(4) Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига или жига гаранције, дужан је да Институту, без одгађања, достави сваку измјену општег акта о колективном жигу или о жигу гаранције.

(5) Свако може да прегледа општи акт о колективном жигу или о жигу гаранције.

Члан 17. (Регистар пријава)

У Регистар пријава уписују се подаци о битним дијеловима пријаве из чл. 15. и 16. овог закона и други подаци прописани прописом о спровођењу.

Члан 18. (Датум подношења пријаве)

(1) За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднесена Институту на тај датум садржи:

а) назнаку да се тражи признање жига,

б) име и презиме, односно пословно име и адресу подносиоца пријаве,

ц) знак који подносилац пријаве жели да заштити и

д) списак робе, односно услуга на које се знак односи.

(2) Институт подносиоцу пријаве на његов примјерак потврђује пријем пријаве.

(3) По пријему пријаве Институт испитује да ли пријава садржи дијелове из става (1) овог члана.

(4) Ако пријава не садржи дијелове из става (1) овог члана, Институт ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана, који се не може продужити, отклони недостатке због којих пријава није могла да буде уписана у Регистар пријава.

(5) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана не отклони недостатке, Институт ће закључком одбацити пријаву.

(6) Ако подносилац пријаве у року из става (4) овог члана отклони недостатке, Институт ће закључком признати као датум подношења пријаве онај датум када је подносилац пријаве отклонио уочене недостатке.

(7) Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар пријава.

Члан 19. (Право првенства)

Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обиљежава иста или слична роба, односно услуга, касније поднијела пријаву.

Члан 20. (Унијско право првенства)

(1) Правном или физичком лицу које је поднијело уредну пријаву жига са дејством у некој земљи чланици Париске уније или Свјетске трговинске организације (у даљњем тексту: СТО) признаће се у БиХ право првенства од датума подношења те пријаве, ако у БиХ за исти знак и за исту робу, односно услуге поднесе пријаву у року од шест мјесеци од дана подношења пријаве са дејством у односној земљи.

(2) Лице које се позива на право првенства из става (1) овог члана мора у захтјеву за признање жига назначити датум подношења, број пријаве и земљу за коју је пријава поднесена.

(3) Уредном пријавом из става (1) овог члана сматра се свака пријава која испуњава услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или СТО-а за коју је пријава поднесена, или према прописима међународне организације настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

(4) Лице из става (1) овог члана дужно је да у року од три мјесеца од дана подношења пријаве у БиХ достави Институту препис пријаве из става (1) овог члана, овјерен од надлежног органа земље чланице Париске уније, СТО-а, односно међународне организације којој је та пријава поднесена, као и овјерени превод преписа на једном од језика у службеној употреби у БиХ.

(5) Ако лице из става (1) овог члана не испуни обавезу из става (4) овог члана, Институт неће признати захтијевано право првенства, те ће закључком утврдити да право првенства постоји од датума подношења пријаве утврђеног у складу са чланом 18. овог закона и наставиће поступак по поднесеној пријави.

(6) Садржај захтјева за издавање увјерења о праву првенства и садржај увјерења о праву првенства које издаје Институт уређују се прописом о спровођењу.

Члан 21. (Изложбено (сајамско) право првенства)

(1) Подносилац пријаве који је употријебио одређени знак за обиљежавање робе, односно услуга, на службеној или службено признатој међународној изложби у БиХ или у другој земљи чланици Париске уније или СТО-а у складу са Конвенцијом о међународним изложбама, може у року од три мјесеца од дана затварања изложбе захтијевати у пријави право првенства од првог дана излагања, односно дана употребе тог знака на изложби.

(2) Лице које захтијева признање права првенства из става (1) овог члана дужно је да уз пријаву достави писмену потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или СТО-а у којој је изложба одржана да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера, уз навођење података о врсти изложбе, односно сајма, мјесту одржавања, датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и првом дану излагања, односно датуму прве употребе знака чија се заштита тражи.

(3) Увјерење да је изложби, односно сајму одржаном у БиХ званично признат међународни карактер издаје Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине.

Члан 22. (Вишеструко право првенства)

Подносилац пријаве може захтијевати признање вишеструког права првенства на основу раније поднесених пријава у једној или више земаља чланица Париске уније или СТО-а под условима из члана 20. овог закона.

Члан 23. (Рачунање рокова првенства)

(1) Признањем права првенства из члана 21. овог закона не продужавају се рокови из члана 20. овог закона.

(2) У случају захтијевања вишеструког права првенства из члана 22. овог закона, рокови који према члану 20. овог закона теку од датума првенства рачунају се од датума првенства прве пријаве.

Члан 24. (Накнадна измјена знака у пријави)

(1) У пријави се не може накнадно битно измијенити изглед знака, нити допунити списак робе, односно услуга.

(2) Битном измјеном знака сматра се свака измјена сваког дистинктивног елемента знака.

(3) Не сматра се допуном списка робе, односно услуга, његово прецизирање, нити сужавање.

Члан 25. (Редослијед испитивања пријава)

(1) Пријаве се испитују према редослиједу одређеном датумом њиховог подношења.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, пријава може да буде испитана по хитном поступку:

а) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка,

б) ако је поднесен захтјев за међународно регистровање жига, а у складу са међународним уговором, национално регистровање жига је претходни услов за међународно регистровање жига,

ц) ако је, сагласно другим прописима, неопходно извршити хитну регистрацију у одређеном року, уз обавезу подношења посебног захтјева за то.

(3) У случају из става (2) овог члана подноси се захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку.

(4) За захтјев за испитивање пријаве по хитном поступку из става (2) тач. б) и ц) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка.

Члан 26. (Испитивање уредности пријаве и њено одбацивање)

(1) Поступак испитивања уредности пријаве обухвата испитивање свих услова прописаних овим законом и прописом о спровођењу.

(2) Пријава је уредна ако садржи битне дијелове из чл. 15. и 16. овог закона, доказ о уплати таксе и трошкова поступка и друге прописане податке.

(3) Ако утврди да пријава није уредна, Институт ће писменим путем, уз навођење разлога, позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана.

(4) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе и посебних трошкова, Институт ће продужити рок из става (3) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(5) Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу и трошкове поступка за њено уређивање, Институт ће закључком одбацити пријаву.

(6) У случају из става (4) овог члана, уз плаћање прописане таксе и трошкова поступка, подносилац пријаве може да поднесе предлог за поврат у пређашње стање, у року од 90 дана од дана пријема закључка о одбацивању.

Члан 27. (Одустајање од пријаве)

(1) Подносилац пријаве може у току цијелог поступка одустати од пријаве у цјелини, или само за неку робу, односно услуге.

(2) Ако је у Регистру пријава уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац пријаве не може да одустане од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

(3) У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у цјелини, Институт ће донијети закључак о обустављању поступка.

(4) У случају из става (3) овог члана, пријава престаје да важи наредног дана од дана предаје Институту изјаве о одустајању.

Члан 28. (Раздвајање пријаве)

(1) Пријава у којој је наведено више врста робе, односно услуга (у даљњем тексту: првобитна пријава) може, на захтјев подносиоца пријаве, до уписа жига у Регистар жигова, бити раздвојена на двије или више пријава тако што ће се раздвојити списак робе, односно услуга.

(2) Садржај захтјева за раздвајање пријаве уређује се прописом о спровођењу.

(3) Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и њено право првенства.

(4) О раздвајању пријаве доноси се посебно рјешење у којем се назначавају број, односно бројеви нових пријава, знак из првобитне пријаве, као и врсте робе, односно услуге које остају у првобитној пријави и робе, односно услуге које су у издвојеној или издвојеним пријавама.

(5) Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар пријава.

(6) На пријаву за признање колективног жига, односно жига гаранције, неће се примјењивати одредбе од става (1) до става (5) овог члана.

Члан 29. (Испитивање апсолутних разлога за одбијање пријаве)

Ако је пријава уредна у смислу члана 26. овог закона, Институт испитује да ли постоје апсолутни разлози за одбијање пријаве прописани чланом 6. овог закона.

Члан 30. (Посебно испитивање општег акта о колективном жигу и жигу гаранције)

(1) Приликом испитивања услова за признање колективног жига и жига гаранције, Институт ће посебно испитати да ли је општи акт о колективном жигу, односно о жигу гаранције, у складу са моралом или јавним поретком.

(2) Ако је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције, супротан моралу или јавном поретку, у складу с тим ће се примијенити одредбе члана 32. овог закона.

(3) На све измјене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције, примијениће се ст. (1) и (2) овог члана.

Члан 31. (Добровољно ограничење обима заштите - "дисклејмер")

(1) Ако знак садржи елеменат који не испуњава услове за заштиту жига, у смислу члана 6. став (1) тач. д), е) и ф) овог закона и ако би укључивање тог елемента у знак могло да изазове сумњу у вези са обимом заштите жига, Институт ће писменим путем захтијевати од подносиоца пријаве да, у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана, достави писмену изјаву којом подносилац пријаве потврђује да не тражи било каква искључива права на том елементу.

(2) Ако знак садржи елеменат који није јасан или недвосмислен у смислу става (1) овог члана, Институт ће писменим путем захтијевати од подносиоца пријаве да у року из става (1) овог члана достави опис знака у којем ће тај елеменат бити појашњен.

Члан 32. (Одбијање захтјева за признање жига)

(1) Ако утврди да пријава не испуњава услове из члана 6. овог закона, Институт ће писменим путем, на основу резултата испитивања, обавијестити подносиоца пријаве о разлозима због којих жиг не може да се призна и позваће га да се изјасни о тим разлозима у року који не може бити краћи од 30 дана, нити дужи од 60 дана.

(2) На образложени захтјев подносиоца пријаве, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт може једном продужити рок из става (1) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(3) Институт ће рјешењем одбити захтјев за признање жига у цјелини или за поједину врсту робе, односно услуге, ако подносилац пријаве не поступи по захтјеву из става (1) овог члана, или ако поступи, а Институт и даље сматра да жиг не може да буде признат у цјелини или за поједину врсту робе, односно услуге.

(4) Институт ће рјешењем одбити захтјев за признање жига ако подносилац пријаве не поступи по захтјеву Института из члана 30. овог закона.

ДИО ТРЕЋИ - ПРИГОВОР

Члан 33. (Објављивање пријаве)

(1) Пријава која испуњава услове из члана 26. став (2) овог закона и ако нема разлога за одбијање пријаве из члана 32. овог закона објављује се у "Службеном гласнику Института" (у даљњем тексту: службено гласило).

(2) Подаци из пријаве који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

Члан 34. (Мишљење заинтересованог лица)

(1) Након објављивања пријаве свако заинтересовано лице, у року од три мјесеца од датума објављивања, може Институту доставити писмено мишљење у којем се образлаже зашто знак из објављене пријаве не испуњава услове из члана 6. овог закона.

(2) Лице из става (1) овог члана није странка у поступку.

(3) Институт ће мишљење из става (1) овог члана, ако сматра да је релевантно за признање пријаве, доставити подносиоцу пријаве на одговор у року који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од 30 дана.

(4) Након пријема одговора подносиоца пријаве Институт ће, слободном оцјеном, донијети одлуку о признању или одбијању захтјева за признање жига.

Члан 35. (Приговор)

(1) Након објављивања пријаве, у року од три мјесеца од дана објављивања пријаве, заинтересовано лице може Институту писменим путем поднијети приговор у којем се образлаже зашто знак из објављене пријаве не испуњава услове из члана 7. овог закона.

(2) Заинтересовано лице из става (1) овог члана је:

а) носилац ранијег заштићеног знака у случају из члана 7. став (1) тач. а), б), ц) и д) овог закона,

б) носилац неког од права из члана 7. став (1) тачка е) овог закона,

ц) носилац ранијег жига у случају из члана 7. став (1) тачка ф) овог закона,

д) лице које би имало право да поднесе пријаву у случају из члана 7. став (1) тачка г) овог закона и

е) носилац раније заштићеног знака или стицалац искључиве лиценце на том знаку.

(3) Рок за подношење приговора из става (1) овог члана не може се ни из којег разлога продужити, нити се након истека наведеног рока могу поднијети било какве допуне приговора, укључујући и достављање додатних доказа којима се приговор оправдава.

(4) Ако је на датум објављивања пријаве против које се приговор подноси у току поступак за проглашавање ништавним рјешења о признању жига, односно међународног регистровања, или поступак за престанак жига због некоришћења, а приговор се заснива на жигу против којег је покренут неки од наведених поступака, Институт ће застати са поступком по приговору до правоснажности одлуке из раније покренутог поступка.

(5) Заинтересовано лице из става (1) овог члана у поступку по приговору има статус странке.

Члан 36. (Садржај приговора)

(1) Приговор мора да садржи нарочито:

а) име и презиме, односно назив подносиоца приговора и његову адресу, односно пословно сједиште,

б) детаљно образложене све разлоге и доказе на којима подносилац приговора заснива приговор и којима доказује статус заинтересованог лица из члана 35. овог закона,

ц) све објављене податке о пријави против које се приговор подноси, укључујући и број пријаве, име и презиме и адресу, односно назив и пословно сједиште подносиоца пријаве и изглед пријављеног знака са списком врсте робе и услуга,

д) уредну пуномоћ, ако се приговор подноси посредством заступника.

(2) Приговор се подноси у два примјерка.

Члан 37. (Поступак по приговору)

(1) Институт након пријема приговора испитује да ли је приговор у свему поднесен у складу са чл. 35. и 36. овог закона.

(2) Ако нису испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће закључком одбацити приговор.

(3) Ако су испуњени услови из става (1) овог члана, Институт ће доставити приговор подносиоцу пријаве и позвати га да се о њему писмено изјасни у року од 60 дана.

(4) Рок из става (3) овог члана не може се продужити, нити након његовог истека подносилац пријаве може поднијети допуне свог одговора на приговор, укључујући и додатне доказе.

(5) Ако се подносилац пријаве не изјасни на приговор у року из става (3) овог члана, Институт ће рјешењем одбити поднесени захтјев за признање жига у границама захтјева из приговора.

(6) Ако подносилац пријаве у року из става (3) овог члана одговори на приговор, Институт испитује оправданост навода из приговора при чему може да одреди усмену расправу.

(7) Ако је приговор поднесен на основу разлога из члана 7. став (1) тачка г) овог закона, а подносилац пријаве је одговорио на приговор, Институт може, с обзиром на околности, упутити странке да постојање разлога из члана 7. став (1) тачка г) овог закона ријеше као претходно питање у поступку пред надлежним судом.

(8) Ако подносилац пријаве истакне да подносилац приговора није користио жиг на којем заснива свој приговор, подносилац приговора је дужан да докаже да је у периоду од пет година, прије објављивања пријаве против које је поднесен приговор, користио свој жиг на територији БиХ за робу и услуге за које је приговор поднесен, или мора да докаже да су постојали озбиљни разлози за некоришћење жига за ту робу или услуге под условом да је ранији жиг на датум објављивања пријаве за коју је поднесен приговор био регистрован најмање пет година.

(9) Ако подносилац приговора не докаже коришћење свог жига у смислу става (8) овог члана, Институт ће рјешењем одбити приговор, у обиму за који коришћење жига није доказано.

(10) Након спроведеног поступка по приговору, на основу утврђених чињеница Институт ће донијети рјешење о одбијању приговора, о дјелимичном одбијању приговора и дјелимичном признању захтјева за признање жига, или о одбијању захтјева за признање жига.

Члан 38. (Рјешење о признању жига)

(1) Ако пријава испуњава услове за признање из чл. 6. и 7. овог закона, Институт ће о томе донијети закључак и позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана плати таксу и трошкове поступка за првих десет година заштите, за објављивање жига и исправу о жигу, те да Институту достави доказе о извршеним уплатама.

(2) Ако подносилац пријаве у остављеном року не достави доказе о извршеним уплатама из става (1) овог члана, сматраће се да је одустао од пријаве и Институт ће донијети закључак о обустављању поступка.

(3) У случају из става (2) овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање таксе и трошкова поступка, поднијети предлог за поврат у пређашње стање у року од три мјесеца од дана пријема закључка о обустављању поступка.

(4) Ако подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из става (1) овог члана, Институт ће донијети рјешење о признању жига, према усвојеном изгледу знака и списка робе или услуга, којима се одређује обим признате заштите жига, те објавити жиг и издати исправу о жигу.

Члан 39. (Уписивање рјешења о признању жига у Регистар жигова)

(1) Рјешење о признању жига са прописаним подацима уписује се у Регистар жигова.

(2) Подаци из рјешења о признању жига који се уписује у Регистар жигова уређују се прописом о спровођењу.

(3) Датум уписивања рјешења о признању жига у Регистар жигова је датум рјешења о признању жига.

Члан 40. (Објављивање жига)

(1) Регистровани жиг са прописаним подацима објављује се у службеном гласилу.

(2) Подаци о жигу који се објављују уређују се прописом о спровођењу.

Члан 41. (Исправа о жигу)

(1) Институт ће издати исправу о жигу заједно са рјешењем о признању жига.

(2) Садржај и изглед исправе о жигу уређују се прописом о спровођењу.

ДИО ЧЕТВРТИ - ПОСТУПАК МЕЂУНАРОДНОГ РЕГИСТРОВАЊА жИГА

Члан 42. (Општа одредба)

На међународно регистроване жигове, за које је заштита затражена и за територију БиХ према Мадридском аранжману о међународном регистровању жигова (у даљњем тексту: Мадридски аранжман) и Протоколу који се односи на Мадридски аранжман (у даљњем тексту: Мадридски протокол), примјењују се одредбе овог закона и прописа о спровођењу у свим питањима која нису уређена тим уговорима, осим ако одредбе овог дијела закона не прописују другачије.

Члан 43. (Захтјев за међународно регистровање жига и захтјев за уписивање промјене у

Међународни регистар)

(1) Носилац жига из БиХ, односно подносилац пријаве у БиХ може да поднесе захтјев за међународно регистровање жига, као и захтјев за уписивање промјена у Међународном регистру у складу са Мадридским аранжманом и Мадридским протоколом.

(2) Захтјеви из става (1) овог члана подносе се путем Института на начин прописан Мадридским аранжманом, Мадридским протоколом, Заједничким правилником Мадридског аранжмана и Мадридског протокола (у даљњем тексту: Заједнички правилник), овим законом и прописом о спровођењу.

(3) За захтјеве из става (1) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка Институту, а међународне таксе директно Међународном бироу Свјетске организације за интелектуалну својину (у даљњем тексту: Међународни биро).

Члан 44. (Поступак за међународно регистровање жига пред Институтом)

(1) Поступак за међународно регистровање жига покреће се подношењем захтјева за међународно регистровање жига.

(2) Уз захтјев за међународно регистровање жига подноси се:

а) изглед знака,

б) уредно састављен и класификован списак робе или услуга на француском или енглеском језику,

ц) пуномоћ, ако се захтјев подноси посредством пуномоћника,

д) доказ о уплати таксе и посебних трошкова поступка за захтјев.

(3) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и садржај прилога који се подносе уз захтјев уређују се спроведбеним прописом.

(4) Ако захтјев за међународно регистровање жига није уредан, Институт ће писменим путем позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(5) На образложени захтјев подносиоца захтјева, рок из става (4) овог члана може да буде продужен највише за 60 дана.

(6) Ако подносилац захтјева у остављеном року из става (4), односно става (5) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев за међународно регистровање жига.

(7) Ако је захтјев за међународно регистровање жига уредан, Институт ће закључком позвати подносиоца захтјева да плати таксу Међународном бироу за међународно регистровање жига и достави доказ о извршеној уплати.

(8) Када подносилац захтјева за међународно регистровање жига достави доказе о извршеним уплатама из става (7) овог члана, Институт ће Међународном бироу доставити захтјев за међународно регистровање жига.

(9) Ако подносилац захтјева за међународно регистровање жига у остављеном року не достави доказ о извршеној уплати из става (7) овог члана, сматраће се да је захтјев повучен, о чему ће Институт донијети закључак.

Члан 45. (Одбијање заштите међународно регистрованог жига пријављеног за БиХ)

(1) Ако међународни жиг пријављен за БиХ путем Мадридског аранжмана или Мадридског протокола не испуњава услове из члана 6. овог закона, Институт ће путем Међународног бироа, писаним путем, у складу са Мадридским аранжманом или Мадридским протоколом, издати привремено одбијање међународне регистрације и позвати носиоца међународног жига да се у року од четири мјесеца од датума привременог одбијања, посредством домаћег заступника, изјасни о наведеним разлозима због којих се његов жиг не може признати у БиХ.

(2) У даљем поступку сходно се примјењују одредбе члана 32. овог закона.

Члан 46. (Приговор на међународно регистровани жиг пријављен за БиХ)

(1) За потребе међународно регистрованих жигова пријављених за БиХ, према Мадридском аранжману и Мадридском протоколу, објављивањем пријаве прописане у члану 33. овог закона сматра се објављивање међународно регистрованог жига у службеном гласилу о међународно регистрованим жиговима које издаје Међународни биро (у даљњем тексту: Маrque Internationan( �/i>.

(2) Рок за подношење приговора на међународно регистровани жиг почиње да тече од првог дана мјесеца који слиједи мјесец назначен на издању Маrque Internationala у којем је тај међународно регистровани жиг објављен.

(3) Институт, путем Међународног бироа, носиоцу међународно регистрованог жига доставља обавјештење о привременом одбијању на основу приговора и позива га да именује домаћег заступника.

(4) Заступник из става (3) овог члана мора у року од четири мјесеца од датума обавјештења о одбијању доставити Институту пуномоћ о заступању.

(5) Институт заступнику из става (3) овог члана доставља примјерак приговора након подношења пуномоћи из става (4) овог члана.

(6) Рок за одговор на приговор је 60 дана од дана пријема приговора од заступника.

(7) Рокови из ст. (4) и (6) овог члана не могу се продужити.

(8) У даљем поступку сходно се примјењују одредбе члана 37. овог закона.

(9) За потребу доказивања употребе жига датумом међународног регистровања жига сматра се датум истицања рока из члана 5. став (2) Мадридског аранжмана или члана 5. став (2) подстав а) Мадридског протокола, или ако на тај датум поступак одобравања заштите или поступак по приговору није окончан, датум обавјештења о коначној одлуци Института о одобравању заштите упућеног Међународном бироу.

Члан 47. (Обавјештење Међународном бироу)

Институт ће без одгађања обавијестити Међународни биро о уписивању промјена у Регистар жигова и о престанку важења међународно регистрованог жига.

Члан 48. (Територијално проширење међународног жига)

(1) Носилац међународно регистрованог жига може поднијети захтјев за територијално проширење међународног жига на БиХ.

(2) Захтјев из става (1) овог члана може се односити на сву робу и услуге за које је жиг регистрован или на један њихов дио.

(3) Садржај захтјева из става (1) овог члана уређује се спроведбеним прописом.

ДИО ПЕТИ - САДРЖАЈ, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА

Члан 49. (Искључива права носиоца жига)

(1) Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:

а) знак који је идентичан његовом жигу у односу на робу или услуге које су идентичне роби или услугама за које је жиг регистрован,

б) знак који је идентичан или сличан његовом жигу у односу на робу или услуге које су идентичне или сличне роби или услугама за које је жиг регистрован уколико постоји вјероватноћа да јавност може бити доведена у заблуду, што укључује вјероватноћу довођења у везу с тим знаком и жигом,

ц) знак који је идентичан или сличан његовом жигу у односу на робу или услуге које нису сличне онима за које је жиг регистрован када тај жиг има углед у БиХ и када коришћење тог знака без оправданог разлога нелојално користи дистинктивни карактер или углед жига, или им наноси штету (чувени жиг).

(2) У смислу става (1) овог члана, носилац жига има право да забрани сљедеће:

а) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обиљежавање робе,

б) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе, или обављање услуга под заштићеним знаком,

ц) увоз, извоз или транзит робе под заштићеним знаком,

д) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами.

(3) Права која произлазе из овог члана имају дејство према трећим лицима од датума уписивања жига у Регистар жигова.

Члан 50. (Репродукција жига у рјечнику)

Ако репродукција жига у рјечнику, енциклопедији или сличним дјелима, укључујући и она у електронској форми, ствара утисак да је жиг генерички назив за робу или услуге за које је регистрован, на захтјев носиоца жига издавач дјела мора да обезбиједи, најкасније у сљедећем издању, да репродукција жига буде праћена назнаком да је жиг регистрован (ознака Р).

Члан 51. (Исцрпљење права носиоца жига)

(1) жиг не даје право његовом носиоцу да забрани његово коришћење у вези са робом коју је означио жигом и ставио у промет било гдје у свијету носилац жига или лице које је он овластио.

(2) Одредба става (1) овог члана неће се примијенити у случају постојања оправданог разлога носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промјене стања робе послије њеног првог стављања у промет.

Члан 52. (Ограничење права носиоца жига)

(1) Носилац жига не може да забрани другом лицу да под истим или сличним знаком ставља у промет своју робу или услуге ако тај знак представља пословно име или назив тог лица који је на савјестан начин стечен прије признатог датума првенства жига.

(2) Носилац жига не може да забрани другом лицу да, у складу са добрим пословним обичајима, користи у привредном промету:

а) своје име или адресу,

б) назнаку о врсти, квалитету, количини, намјени, вриједности, географском поријеклу, времену производње или другом својству робе или услуга,

ц) жигом заштићени знак кад је његово коришћење неопходно ради назначавања намјене робе или услуге, посебно кад је ријеч о резервним дијеловима или прибору.

(3) Ако је предмет заштите колективног жига или жига гаранције знак који указује на одређени географски локалитет са којег потиче роба или услуга означена њиме, корисник колективног жига или жига гаранције не може да забрани другоме да тај знак користи у складу са добрим пословним обичајима, нити може да забрани његово коришћење овлашћеном кориснику исте или сличне регистроване ознаке географског поријекла за исту или сличну врсту робе или услуга.

(4) Носилац жига не може да забрани другом лицу да исти или сличан знак користи за обиљежавање робе или услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг.

(5) Носилац регистрованог чувеног жига може да забрани другом лицу да исти или сличан знак користи за обиљежавање робе, односно услуга које нису сличне онима за које је жиг регистрован ако би коришћење таквог знака упућивало на повезаност те робе, односно услуга и носиоца заштићеног чувеног жига и ако постоји вјероватноћа да би носилац чувеног жига трпио штету таквим коришћењем.

Члан 53. (Стицање и важење жига)

(1) жиг се стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве.

(2) жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се уз плаћање таксе и трошкова поступка његово важење може продужавати неограничен број пута.

(3) Садржај захтјева за продужење важења жига уређује се спроведбеним прописом.

Члан 54. (Обавеза коришћења жига)

(1) Носилац жига дужан је да користи жиг.

(2) Ако се без оправданог разлога жиг не користи, уз плаћање таксе и трошкова поступка, у складу са чланом 71. овог закона, свако заинтересовано лице може да покрене поступак за престанак тог жига због некоришћења.

Члан 55. (Раздвајање жига)

(1) жиг који је регистрован за више врста робе, односно услуга (у даљњем тексту: првобитна регистрација), на захтјев носиоца жига, у свако доба може да буде раздвојен на два или више регистрованих жигова, тако што ће се раздвојити списак робе или услуга.

(2) Садржај захтјева за раздвајање жига уређује се спроведбеним прописом.

(3) Издвојени жиг задржава сва права из првобитне регистрације.

(4) О раздвајању жига Институт ће донијети посебно рјешење у којем се назначава: број првобитне регистрације, број, односно бројеви нових жигова, знак из првобитне регистрације, као и роба, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и роба, односно услуге које су у издвојеном или издвојеним жиговима.

(5) Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар жигова и објављују у службеном гласилу.

(6) Институт ће издати исправу о издвојеном жигу, односно издвојеним жиговима, заједно са рјешењем о признању тих жигова.

(7) На колективни жиг, односно жиг гаранције, неће се примјењивати одредбе од става (1) до става (6) овог члана.

ДИО ШЕСТИ - ПРОМЈЕНЕ У ПРИЈАВИ ИЛИ РЕГИСТРАЦИЈИ жИГА

Члан 56. (Промјена имена и адресе носиоца права)

(1) На захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће донијети рјешење о уписивању у одговарајући регистар промјене имена и адресе носиоца жига, односно подносиоца пријаве.

(2) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање промјене имена и адресе носиоца права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.

(3) За уписивање промјена у складу са ставом (2) овог члана за сваку захтијевану промјену плаћају се посебно такса и трошкови поступка.

(4) Сваку уписану промјену из става (1) овог члана, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће објавити у службеном гласилу.

(5) Садржај захтјева за уписивање промјене из става (1) овог члана уређује се спроведбеним прописом.

Члан 57. (Ограничење списка робе и услуга)

(1) У регистрованом жигу, односно поднесеној пријави, на захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве, може се ограничити списак робе, односно услуга.

(2) Садржај захтјева за уписивање промјене из става (1) овог члана уређује се спроведбеним прописом.

(3) За захтјев поднесен у складу са ставом (1) овог члана плаћају се такса и трошкови поступка.

(4) О захтјеву за ограничење списка робе, односно услуга регистрованог жига, односно пријаве, Институт ће донијети посебно рјешење.

(5) Рјешење из става (4) овог члана објављује се у службеном гласилу.

(6) Институт ће издати исправу о жигу са ограниченим списком робе, односно услуга заједно са рјешењем из става (4) овог члана, којим се ограничава списак робе, односно услуга.

Члан 58. (Пренос права)

(1) Пренос жига, односно права из пријаве може се извршити на основу уговора о преносу права, као и на основу статусне промјене носиоца жига, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке.

(2) Пренос права из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар Института на захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

(3) Неће се одобрити уписивање преноса жига, односно права из пријаве, на основу уговора о преносу права ако би такав пренос на очигледан начин могао да створи забуну у промету у погледу врсте, квалитета или географског поријекла робе, односно услуга за које је жиг регистрован, односно за које је поднесена пријава за признање жига, осим ако се стицалац права одрекне заштите за оне врсте робе, односно услуге у односу на које могућност забуне постоји.

(4) Неће се одобрити уписивање преноса жига, односно права из пријаве који се односи само за неку робу, односно услугу, у случају када су врсте робе, односно услуге које се преносе битно сличне роби, односно услугама које су обухваћене жигом, односно пријавом за признање жига преносиоца.

(5) Уписивање преноса права из става (1) овог члана у одговарајући регистар производи правно дејство према трећим лицима од датума уписивања.

(6) Институт ће донијети посебно рјешење о уписивању преноса права из става (1) овог члана у одговарајући регистар.

(7) Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет преноса права.

Члан 59. (Уговор о преносу права)

(1) Уговором о преносу права из члана 58. став (1) овог закона носилац жига, односно подносилац пријаве, може да пренесе жиг, односно право из пријаве, и то за све или само за неке врсте робе, односно услуге.

(2) Уговор о преносу права из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора да садржи: назнаку о уговорним странама, број жига или број пријаве и висину накнаде, ако је уговорена, и робу и услуге које се преносе.

Члан 60. (Лиценца и франшиза)

(1) Носилац жига, односно подносилац пријаве, може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за све или само за неке врсте робе или услуге.

(2) Уговор о лиценци из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора да садржи: назнаку о уговорним странама, број жига или број пријаве, вријеме трајања лиценце, робу, односно услуге за које се лиценца даје и обим лиценце.

(3) Уговор о лиценци из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар на захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

(4) Уписивање уговора о лиценци из става (1) овог члана у одговарајући регистар производи правно дејство према трећим лицима од датума уписивања.

(5) Институт доноси рјешење о уписивању уговора о лиценци из става (1) овог члана у одговарајући регистар.

(6) Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци.

(7) Одредбе овог члана које се односе на уговор о лиценци сходно се примјењују и на уговор о франшизи.

Члан 61. (Објављивање преноса права, лиценце или франшизе)

Институт ће у службеном гласилу објавити да су пренос права, лиценца или франшиза из чл. 59. и 60. овог закона уписани у одговарајући регистар.

Члан 62. (Залога)

(1) жиг, односно право из пријаве може бити предмет уговора о залози, и то за све или само за неке врсте робе или услуге.

(2) Уговор о залози из става (1) овог члана саставља се у писаној форми и мора да садржи: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно сједиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и податке о потраживању које се обезбјеђује заложним правом.

(3) Повјерилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар Института.

(4) Уговор о залози из става (1) овог члана уписује се у одговарајући регистар, уз плаћање таксе и трошкова поступка, на захтјев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или заложног повјериоца.

(5) Институт доноси рјешење о уписивању уговора о залози из става (1) овог члана у одговарајући регистар.

(6) Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о залози.

Члан 63. (Поступак за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге)

(1) Поступак за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге у одговарајући регистар Института покреће се писаним захтјевом.

(2) Уз захтјев из става (1) овог члана подноси се:

а) доказ о правном основу преноса чије се уписивање тражи,

б) пуномоћ, ако се поступак за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге покреће посредством пуномоћника,

ц) доказ о уплати таксе и трошкова поступка за рјешење по захтјеву за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге.

(3) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање преноса права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви жигова, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.

(4) Једним захтјевом из става (1) овог члана може се тражити уписивање лиценце, франшизе или залоге који се односе на више жигова, односно више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце, франшизе, односно залоге исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви жигова, односно бројеви пријава назначени у захтјеву.

(5) За захтјеве из ст. (3) и (4) овог члана плаћају се таксе и трошкови поступка за сваки жиг или пријаву који су назначени у захтјеву.

(6) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и садржај прилога који се подносе уз захтјев уређују се спроведбеним прописом.

Члан 64. (Уредност захтјева за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге)

(1) Захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге је уредан ако садржи податке из члана 63. став (2) овог закона и друге прописане податке.

(2) Ако захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге није уредан, Институт ће позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(3) Уз образложење подносиоца захтјева и плаћање таксе и трошкова поступка Институт ће продужити рок из става (2) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(4) Ако подносилац захтјева у року из става (2) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев.

Члан 65. (Испитивање правног основа захтјева за уписивање преноса права, лиценце, франшизе

или залоге)

(1) Ако је захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге уредан, у смислу члана 64. став (1) овог закона, Институт ће испитати да ли правни основ на коме се тај захтјев заснива испуњава законом прописане услове за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге.

(2) Ако правни основ на којем се заснива захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге не испуњава услове прописане овим законом, Институт ће позвати подносиоца захтјева да се у року од 30 дана од дана пријема позива изјасни о разлозима због којих се уписивање не може извршити.

(3) Уз образложење подносиоца захтјева и плаћање таксе и трошкова поступка Институт ће продужити рок из става (2) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(4) Институт ће рјешењем одбити захтјев за уписивање преноса права, лиценце, франшизе или залоге ако се подносилац захтјева у року из става (2) овог члана не изјасни о разлозима због којих уписивање не може да буде одобрено, или ако се изјасни, а Институт и даље сматра да уписивање не може да буде одобрено.

ДИО СЕДМИ - ПРЕСТАНАК ПРАВА

Члан 66. (Престанак жига)

(1) жиг престаје истеком рока од десет година за који су плаћени такса и трошкови поступка, ако се његово важење не продужи.

(2) жиг престаје и прије истека рока из става (1) овог члана:

а) ако се носилац жига одрекне свог права - наредног дана од дана предаје Институту изјаве о одрицању,

б) на основу судске одлуке, односно одлуке Института, у случајевима предвиђеним овим законом - даном одређеним том одлуком,

ц) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац жига - даном престанка, односно смрти, осим ако је жиг прешао на правне сљеднике тог лица.

(3) Колективни жиг и жиг гаранције престају да важе и ако Институт током испитивања измјена општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, утврди да нису испуњени услови предвиђени чланом 30. став (1) овог закона.

(4) У случајевима из ст. (2) тач. а) и ц) и ст. (3) овог члана, Институт ће донијети посебно рјешење.

Члан 67. (Право трећег лица)

(1) Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица, носилац жига не може се одрећи жига без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

(2) Ако носилац жига у одређеном року не плати прописану таксу и трошкове поступка, а у Регистру жигова је уписано право у корист трећег лица, Институт ће то лице обавијестити да нису плаћени такса и трошкови поступка и да је може платити у року од шест мјесеци од дана пријема обавјештења и тиме одржати важење жига.

ДИО ОСМИ - ПРОГЛАШАВАЊЕ РЈЕШЕЊА О ПРИЗНАЊУ ЖИГА НИШТАВНИМ

Члан 68. (Услови за проглашавање рјешења о признању жига ништавним)

(1) Рјешење о признању жига може се прогласити ништавним у цјелини или само за неку врсту робе или услугу ако се утврди да у вријеме регистрације жига нису били испуњени услови за признање жига предвиђени овим законом.

(2) Рјешење о признању колективног жига или жига гаранције може се прогласити ништавним и ако се утврди да општи акт о колективном жигу или општи акт о жигу гаранције, односно њихове измјене, нису испуњавали, односно не испуњавају услове из члана 30. став (1) овог закона.

Члан 69. (Предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним)

(1) Рјешење о признању жига може се прогласити ништавним по службеној дужности или на предлог заинтересованог лица или правобраниоца БиХ или омбудсмена БиХ за све вријеме трајања жига.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним на основу члана 7. став (1) овог закона може поднијети само носилац старијег права или лице које он овласти, осим ако је током пет узастопних година прије подношења предлога знао за коришћење каснијег жига чији је носилац био савјестан и није се противио коришћењу каснијег жига.

(3) Ако је изјављен приговор на поднесену пријаву жига из разлога прописаних у члану 7. став (1) овог закона па је рјешење о одбијању приговора коначно, предлог за проглашавање ништавним рјешења о признању жига исто лице не може поднијети из истих разлога који су наведени у одбијеном приговору, осим ако подносилац предлога не достави нове доказе који би сами или у вези са већ употријебљеним доказима могли довести до другачијег рјешења у поступку по приговору.

(4) Рјешење о признању жига не може се прогласити ништавним на основу члана 7. став (1) тач. а), б) и ц) овог закона ако ранији жиг без оправданог разлога није коришћен у БиХ за обиљежавање робе или услуга на које се односи у периоду од пет година прије подношења предлога за проглашавање ништавним, осим ако је подносилац пријаве каснијег жига био несавјестан.

(5) Уз предлог за проглашавање ништавним рјешења о признању жига подносе се одговарајући докази.

Члан 70. (Поступак за проглашавање рјешења о признању жига ништавним)

(1) Поступак за проглашавање рјешења о признању жига ништавним покреће се писаним предлогом за проглашавање рјешења о признању жига ништавним.

(2) Садржај предлога из става (1) овог члана, као и прилози уз предлог уређују се спроведбеним прописом.

(3) Предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним је уредан ако садржи прописане податке.

(4) Ако предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним није уредан, Институт ће позвати подносиоца предлога да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(5) На образложени захтјев подносиоца предлога, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (4) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(6) Ако подносилац предлога у року из става (4) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити предлог.

(7) Уредан предлог Институт ће доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

(8) На образложени захтјев носиоца жига, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (7) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(9) Ако носилац жига у остављеном року не одговори на предлог за проглашавање рјешења о признању жига ништавним, Институт ће прогласити жиг ништавним за ону врсту робе или услуге за које је то у предлогу захтијевано.

(10) Ако то оцијени неопходним, Институт може одредити усмену расправу поводом поднесеног предлога за проглашавање рјешења о признању жига ништавним.

(11) Послије спроведеног поступка по предлогу за проглашавање рјешења о признању жига ништавним на основу предлога из члана 69. став (1) овог закона, Институт може у свако доба донијети рјешење о проглашавању рјешења о признању жига ништавним у цјелини или само за неку врсту робе или услугу, или рјешење о одбијању предлога.

(12) Рјешење о проглашавању рјешења о признању жига ништавним, које је коначно у управном поступку, Институт ће објавити у службеном гласилу.

ДИО ДЕВЕТИ - ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРЕСТАНКА жИГА

Члан 71. (Престанак жига због некоришћења)

(1) На захтјев заинтересованог лица, Институт ће донијети рјешење о престанку жига у цјелини или само за неке врсте робе или услугу ако носилац жига или лице које је он овластио без оправданог разлога није на тржишту БиХ озбиљно користило жиг за обиљежавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском периоду од пет година, рачунајући од дана уписивања жига у Регистар жигова, односно од дана кад је жиг посљедњи пут коришћен.

(2) У поступку по захтјеву за престанак жига због некоришћења жига носилац жига или лице које је он овластио дужни су да докажу да су жиг користили.

(3) Коришћењем жига, у смислу става (1) овог члана, сматра се и коришћење знака заштићеног жигом у облику који се разликује у елементима који не мијењају дистинктивни карактер знака, као и коришћење заштићеног знака на роби или паковању робе намијењене искључиво извозу.

(4) Оправданим разлогом за некоришћење жига из става (1) овог члана сматраће се околност која је настала независно од воље носиоца жига, а која представља сметњу за коришћење жига, као што су одлука државног органа, забрана увоза или извоза или друга забрана која се односи на робу или услуге за које је призната заштита жигом.

(5) Коришћењем жига не сматра се рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.

(6) Институт неће донијети рјешење о престанку жига због некоришћења ако је коришћење жига почело или је настављено послије истека непрекидног временског периода од пет година у којем жиг није коришћен, а прије подношења захтјева за престанак жига због некоришћења, осим ако је до почетка или наставка коришћења жига дошло пошто је носилац права сазнао да ће бити поднесен захтјев за престанак његовог жига и ако је коришћење почело или настављено у периоду од три мјесеца прије подношења захтјева за престанак жига.

Члан 72. (Одређивање датума престанка жига због некоришћења)

У случају из члана 71. овог закона жиг престаје да важи истеком периода од пет година од дана када је жиг посљедњи пут коришћен, односно истеком периода од пет година од дана регистровања жига, ако жиг није коришћен.

Члан 73. (Престанак жига у другим случајевима)

(1) Институт ће, на захтјев заинтересованог лица, донијети рјешење о престанку жига у цјелини или само за неку врсту робе или услугу и у сљедећим случајевима:

а) ако је знак заштићен жигом, због чињења или нечињења носиоца жига или његовог правног сљедника, постао генерички назив робе, односно услуге за коју је регистрован,

б) ако знак заштићен жигом, због начина на који га носилац жига или његов правни сљедник користи, може у промету изазвати забуну о географском поријеклу, врсти, квалитету или другим својствима робе, односно услуге,

ц) ако је знак заштићен жигом постао супротан моралу или јавном поретку.

(2) Право на коришћење колективног жига и жига гаранције може престати и ако се колективни жиг и жиг гаранције употребљавају супротно општем акту о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

(3) У случају из ст. (1) и (2) овог члана жиг престаје да важи наредног дана од дана правоснажности рјешења о престанку жига.

Члан 74. (Поступак по захтјеву за престанак жига)

(1) Поступак за престанак жига из разлога предвиђених у чл. 71. и 73. овог закона покреће се писаним захтјевом.

(2) Садржај захтјева из става (1) овог члана, као и прилози уз захтјев уређују се спроведбеним прописом.

(3) Захтјев за престанак жига је уредан ако садржи прописане податке.

(4) Ако захтјев за престанак жига није уредан, Институт ће позвати подносиоца захтјева да га у року од 30 дана од дана пријема позива уреди.

(5) На образложени захтјев подносиоца захтјева за престанак жига, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (4) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(6) Ако подносилац захтјева за престанак жига у року из става (4) овог члана не поступи по позиву, Институт ће закључком одбацити захтјев.

(7) Институт ће уредан захтјев доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

(8) На образложени захтјев носиоца жига, уз плаћање таксе и трошкова поступка, Институт ће продужити рок из става (7) овог члана за вријеме које сматра примјереним, али не краће од 15 дана, нити дуже од 60 дана.

(9) Ако носилац жига у остављеном року не одговори на захтјев за престанак жига, Институт ће донијети рјешење о престанку жига за ону врсту робе или услуге за које је то у поднесеном захтјеву тражено.

(10) Ако то оцијени неопходним, Институт може одредити усмену расправу поводом поднесеног захтјева за престанак жига.

(11) Послије спроведеног поступка по захтјеву за престанак жига, Институт ће донијети рјешење о престанку жига у цјелини, или само за неку врсту робе или услугу, или рјешење о одбијању захтјева.

(12) Рјешење о престанку жига које је коначно у управном поступку Институт ће објавити у службеном гласилу.

Члан 75. (Дејство на правоснажну судску одлуку)

Проглашавање ништавним жига и престанак жига немају дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог рјешења биле правоснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце ако су и у мјери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац жига био савјестан.

ДИО ДЕСЕТИ - ЖАЛБЕНИ ПОСТУПАК

Члан 76. (Право на жалбу)

(1) Против одлука Института донесених у првом степену странка чијем захтјеву у цјелини или у дијелу није удовољено има право жалбе у року од 15 дана од дана достављања одлуке.

(2) Друге странке у поступку који је окончан одлуком против које се подноси жалба сматрају се странкама у жалбеном поступку.

Члан 77. (Садржај жалбе)

Уз податке које мора да садржи сваки поднесак, жалба мора да садржи и:

а) ознаку управног акта против којег се подноси,

б) изјаву о томе да се управни акт оспорава у цјелини или у одређеном дијелу,

ц) разлоге због којих се жалба подноси,

д) образложење жалбе са свим доказима којима подносилац жалбе потврђује своје наводе из жалбе,

е) потпис подносиоца жалбе,

ф) пуномоћ, ако се жалба подноси посредством пуномоћника.

Члан 78. (Комисија за жалбе)

(1) Комисија за жалбе оснива се као независни орган за одлучивање о жалби у складу са одредбама овог закона.

(2) Комисија за жалбе има три члана, од којих је један предсједник Комисије за жалбе, и три замјеника члана, од којих је један замјеник предсједника.

(3) чланове Комисије за жалбе именује Савјет министара Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Савјет министара БиХ) између независних стручњака у области права индустријске својине и државних службеника из Института, на начин уређен одлуком Савјета министара БиХ.

(4) Сједиште Комисије за жалбе је при Институту.

(5) Институт Комисији за жалбе обезбјеђује радни простор и потребну опрему за рад, као и обављање канцеларијских и административних послова.

(6) Комисија за жалбе има посебан печат.

(7) Предсједник Комисије за жалбе управља њеним радом.

(8) У случају одсуства, предсједника Комисије за жалбе мијења замјеник предсједника, а члана замјеник члана Комисије за жалбе.

(9) Предсједник и чланови Комисије за жалбе у свом раду су независни, нису обавезани никаквим упутствима директора Института и своје задатке обављају непристрасно, у складу са законом и правилима струке.

(10) Предсједник и чланови Комисије за жалбе имају положај независних стручњака, а накнаду за свој рад примају у складу са спроведбеним прописом о накнадама за рад у Комисији за жалбе.

(11) чланови Комисије за жалбе и замјеници чланова који су учествовали у доношењу одлуке у првостепеном поступку, или ако постоје неки други разлози за њихово изузеће, не могу учествовати у поступку по жалби у конкретном предмету.

(12) Комисија за жалбе доноси пословник којим се уређују појединости о раду.

Члан 79. (Одлучивање о жалби)

(1) Комисија за жалбе о изјављеној жалби одлучује на сједници, већином гласова.

(2) Комисија за жалбе одлучује на основу поднесака странака, а када сматра да је то неопходно, може одредити одржавање усмене расправе.

(3) У поступку одлучивања о жалби на одговарајући начин примјењују се одредбе чл. 26, 37. и 70. овог закона.

ДИО ЈЕДАНАЕСТИ - ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Члан 80. (Тужбени захтјеви)

(1) У случају повреде жига или права из пријаве жига ако жиг буде признат, тужилац може тужбом захтијевати:

а) утврђење повреде права,

б) забрану даљег вршења учињене повреде и будућих сличних повреда престанком или уздржавањем од радњи које то право повређују,

ц) уклањање стања насталог повредом права,

д) повлачење предмета повреде из привредних токова уз уважавање интереса трећих савјесних лица,

е) потпуно уклањање предмета повреде из привредних токова,

ф) уништење предмета којима је извршена повреда права,

г) уништење средстава која су искључиво или у претежној мјери намијењена или се употребљавају за чињење повреда и која су својина повредилаца,

х) препуштање предмета повреде носиоцу права уз накнаду трошкова производње,

и) накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступка,

ј) објављивање пресуде о трошку туженог.

(2) При одлучивању о захтјевима из става (1) тач. ц), д), е), ф), г) и х) овог члана, суд је дужан да узме у обзир све околности случаја, нарочито размјеру између тежине учињене повреде и захтјева, као и интерес овлашћеног лица за обезбјеђивање ефективне заштите права.

(3) У поступку против лица чије су услуге биле употријебљене за повреду права, а постојање те повреде већ је правоснажно установљено у поступку према трећем лицу, претпоставља се да повреда права постоји.

(4) Поступак по тужби из става (1) овог члана је хитан.

Члан 81. (Повреда жига)

(1) Повредом жига или права из пријаве, ако жиг буде накнадно признат, сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака у смислу члана 49. овог закона.

(2) Повредом из става (1) овог члана сматра се и подражавање, транскрипција и транслитерација заштићеног знака.

(3) Повредом из става (1) овог члана сматра се и додавање знаку ријечи: "тип", "начин", "по поступку" и сл.

Члан 82. (Накнада штете)

(1) За све повреде права из овог закона важе општа правила о накнади штете и одговорности за штету, осим ако овим законом није другачије одређено.

(2) Лице које повриједи жиг дужно је да плати носиоцу права одштету у обиму који се одређује према општим правилима о накнади штете, или у обиму који одговара уговореној или уобичајеној накнади за законито коришћење жига.

Члан 83. (Пенал)

(1) Ако је повреда жига учињена намјерно или крајњом непажњом, носилац жига може од лица које је жиг повриједило тражити накнаду до троструког износа уговорене, а ако није уговорена, од одговарајуће уобичајене лиценцне накнаде коју би примио за коришћење жига.

(2) При одлучивању о захтјеву за плаћање пенала суд ће узимати у обзир све околности случаја, а нарочито обим настале штете, степен кривице повредиоца, износ уговорене или уобичајене лиценцне накнаде и превентивни циљ пенала.

(3) Ако је настала штета већа од пенала из става (1) овог члана, носилац права овлашћен је да тражи разлику до износа накнаде потпуне штете.

Члан 84. (Активна легитимација за тужбу)

(1) Тужбу због повреде жига, односно права из пријаве може да поднесе носилац жига, подносилац пријаве, стицалац искључиве лиценце, корисник колективног жига уз сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције.

(2) Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне одлуке Института о поднесеној пријави.

(3) Ако је пред Институтом, односно судом покренут поступак из чл. 69. или 73. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 79. овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке Института или суда.

Члан 85. (Рок за подношење тужбе)

Тужба због повреде жига, односно повреде права из пријаве може да буде поднесена у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.

Члан 86. (Привремене мјере)

(1) Суд ће одредити привремену мјеру ради обезбјеђења захтјева према одредбама овог закона, ако предлагач учини вјероватним да је:

а) носилац права из овог закона и

б) његово право повријеђено или да пријети стварна опасност од повреде.

(2) Носилац права мора да учини вјероватним и једну од сљедећих претпоставки:

а) опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано,

б) да је привремена мјера потребна ради спречавања настанка штете коју ће бити касније тешко поправити, или

ц) да претпостављени повредилац, доношењем привремене мјере која би се касније у поступку показала као неоправдана, не би претрпио веће негативне посљедице од оних које би без доношења такве привремене мјере претрпио носилац права.

(3) Носилац права који предлаже да се донесе привремена мјера без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је, осим услова из ст. (1) и (2) овог члана, да учини вјероватним да би било какво одгађање доношења привремене мјере проузроковало носиоцу права настанак штете коју би било тешко поправити.

(4) У случају доношења привремене мјере према одредбама става (3) овог члана, суд ће рјешење о привременој мјери доставити супротној страни одмах послије њеног спровођења.

(5) Носилац права не мора да доказује опасност да ће остваривање захтјева бити онемогућено или знатно отежано ако учини вјероватним да ће предложена привремена мјера проузроковати претпостављеном повредиоцу само незнатну штету.

(6) Сматра се да опасност постоји ако би требало остваривати захтјеве у иностранству.

(7) Суд може да одреди за обезбјеђење захтјева, према ставу (1) овог члана, било коју привремену мјеру којом се може постићи циљ обезбјеђења, а нарочито да се:

а) претпостављеном повредиоцу забране радње којима се повређује право из овог закона,

б) одузму, уклоне из промета и похране предмети повреде и средства повреде који су искључиво или у претежној мјери намијењени, односно употребљавају се за чињење повреда.

(8) Ако је мјера одређена прије подношења тужбе, суд ће у рјешењу одредити и рок у којем предлагач мора да поднесе тужбу ради оправдања те мјере.

(9) Рок из става (8) овог члана не може бити дужи од 20 радних дана, односно 31 календарског дана, од дана достављања рјешења предлагачу, зависно од тога који рок истиче касније.

(10) Суд мора одлучити о приговору против рјешења о привременој мјери у року од 30 дана од дана подношења одговора на приговор, односно од истека рока за подношење тог одговора.

(11) Поступак у вези са доношењем привремене мјере је хитан.

Члан 87. (Обезбјеђење доказа)

(1) Суд ће донијети рјешење о обезбјеђењу доказа ако предлагач пружи суду разумне доказе о томе да:

а) је носилац права из овог закона,

б) је његово право повријеђено, или да пријети стварна опасност од повреде,

ц) ће докази о тој повреди бити уништени, или касније неће моћи бити изведени.

(2) Носилац права који тражи да се донесе рјешење о обезбјеђењу доказа без претходног обавјештавања и саслушања супротне стране дужан је да, осим услова из става (1) овог члана, учини вјероватним и постојање опасности да ће докази о повреди, због радњи противника, бити уништени, или да касније неће моћи бити изведени.

(3) У случају доношења одлуке о обезбјеђењу доказа према одредбама става (2) овог члана, суд ће рјешење о обезбјеђењу доставити супротној страни одмах послије извођења доказа.

(4) Суд може рјешењем из става (1) овог члана одредити да се изведе било који доказ, а нарочито:

а) увиђај просторија, пословне документације, инвентара, база података, компјутерских меморијских јединица или других ствари,

б) одузимање узорака предмета повреде,

ц) преглед и предају докумената,

д) одређивање и саслушање вјештака,

е) саслушање свједока.

(5) Обезбјеђење доказа може да се тражи и послије правоснажно окончаног поступка, ако је то потребно ради покретања поступка према ванредним правним лијековима, или за вријеме таквог поступка.

(6) У поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, примјењују се одговарајуће одредбе закона о парничном поступку, а које се односе на привремене мјере, осим ако је овим законом другачије одређено.

(7) Поступак обезбјеђења доказа је хитан.

(8) Ако се касније покаже да је предлог за обезбјеђење доказа неоправдан, или ако носилац права тај предлог не оправда, супротна страна има право да тражи:

а) враћање одузетих предмета,

б) забрану употребе прибављених информација,

ц) накнаду штете.

(9) Суд мора у поступку обезбјеђења доказа, према одредбама овог члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не злоупотребљава искључиво са намјером прибављања повјерљивих података супротне стране.

Члан 88. (Дужност обавјештавања)

(1) Суд може у току парнице, због повреде права из овог закона, на основу оправданог захтјева једне од странака наложити повредиоцу права да достави податке о извору и дистрибутивним каналима робе или услуга којима се повређује право из овог закона.

(2) Суд може наложити да податке из става (1) овог члана доставе суду и лица која у обиму комерцијалне дјелатности:

а) посједују робу за коју се сумња да се њоме повређује право из овог закона, или

б) користе услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона, или

ц) дају услуге за које се сумња да се њима повређује право из овог закона.

(3) Сматра се да је нека радња предузета у обиму комерцијалне дјелатности ако је предузета за прибављање индиректне или директне економске користи.

(4) Појам комерцијалне дјелатности не обухвата радње савјесних крајњих потрошача.

(5) Суд може наложити да податке из става (1) овог члана достави суду и лице које је неко од лица наведених у ставу (2) овог члана означило као умијешано у производњу, израду и дистрибуцију робе или давање услуга за које се сумња да се њима повређује право из овог закона.

(6) Подаци тражени на основу става (1) овог члана могу нарочито обухватити:

а) име, адресу, односно фирму и сједиште произвођача, израђивача, дистрибутера, добављача и других претходних посједника робе, односно давалаца услуга, као и намјераваних продавача на велико и мало,

б) податке о количинама произведене, израђене, испоручене, примљене или наручене робе или услуга, као и о цијенама оствареним за односну робу и услуге.

Члан 89. (Извођење доказа)

(1) Ако суд одлучи да ће извести предложени доказ који се налази код супротне стране, та страна дужна је на захтјев суда да преда доказна средства којима располаже.

(2) Став (1) овог члана односи се и на банкарску, финансијску и пословну документацију која је под контролом супротне стране, ако се ради о повреди која достиже обим комерцијалне дјелатности.

(3) У поступку извођења доказа примјењују се одговарајуће одредбе закона који уређује парнични поступак, осим ако је овим законом другачије одређено.

(4) Суд мора послије извођења доказа, у складу са ставом (1) овог члана, обезбиједити заштиту повјерљивих података странака и водити бригу о томе да се судски поступак не злоупотребљава искључиво са намјером прибављања повјерљивих података супротстављене странке.

Члан 90. (Средство обезбјеђења за супротстављену странку)

На захтјев лица против којег је покренут поступак за одређење привремене мјере или обезбјеђења доказа, суд може одредити одговарајући новчани износ као средство обезбјеђења у случају неоснованости захтјева, на терет подносиоца захтјева.

Члан 91. (Оспоравање жига)

(1) Ако је пријава поднесена супротно принципу савјесности и поштења, или је знак регистрован на основу такве пријаве, односно на основу пријаве којом је повријеђена законска или уговорна обавеза, лице чији је правни интерес тиме повријеђен може тражити да га суд прогласи за подносиоца пријаве или носиоца права.

(2) Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтјев из става (1) овог члана, Институт ће по пријему пресуде, или на захтјев тужиоца, уписати тужиоца у одговарајући регистар Института као подносиоца пријаве, или носиоца жига, и податке о томе објавити у службеном гласилу.

Члан 92. (Оспоравање несумњиво познатог жига из члана 6бис Париске конвенције)

(1) Физичко или правно лице које у промету користи знак за обиљежавање робе, односно услуга, а за који је друго лице поднијело пријаву или га регистровало на своје име за обиљежавање исте или сличне робе, односно услуга, може тражити да га суд прогласи за подносиоца пријаве, односно носиоца права, ако докаже да је тај знак био општепознат у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине за обиљежавање његове робе, односно услуга, прије него што је тужени поднио пријаву.

(2) Ако тужени докаже да је исти или сличан знак користио у промету за обиљежавање исте или сличне робе, односно услуга, исто колико и тужилац, или дуже од њега, суд ће одбити тужбени захтјев из става (1) овог члана.

(3) Тужба из става (1) овог члана не може бити поднесена након истека рока од пет година од дана уписивања жига у Регистар жигова.

(4) Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтјев из става (1) овог члана, Институт ће, по пријему пресуде, или на захтјев тужиоца, уписати тужиоца у одговарајући регистар као подносиоца пријаве, или као носиоца жига, и податке о томе објавити у службеном гласилу.

Члан 93. (Прибављено право трећег лица на оспореном жигу)

Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца жига, из чл. 90. и 91. овог закона, престаје даном уписивања новог подносиоца пријаве, односно носиоца жига, у одговарајући регистар Института.

ДИО ДВАНАЕСТИ - ЦАРИНСКЕ МЈЕРЕ

Члан 94. (Захтјев носиоца права)

(1) Носилац искључивих права према овоме закону, који оправдано сумња да ће доћи до увоза, транзита или извоза робе произведене у супротности са одредбама овог закона, може код надлежног царинског органа (у даљњем тексту: царински орган) поднијети захтјев за заштиту својих права путем царинских мјера привременог задржавања робе од даљег пуштања у промет.

(2) Захтјев за заштиту права, према ставу (1) овог члана, мора садржавати нарочито:

а) податке о подносиоцу захтјева и о носиоцу искључивог права из овог закона, ако се не ради о истом лицу,

б) детаљан опис робе, који омогућава њену идентификацију,

ц) доказе о томе да је подносилац захтјева, односно лице које је он овластио, носилац искључивог права из овог закона у вези с том робом,

д) доказе о томе да је искључиво право вјероватно повријеђено, е) друге податке важне за одлучивање о захтјеву којима располаже подносилац, као што су подаци о локацији робе и њеној дестинацији, очекивани датум доласка или одласка пошиљке, подаци о средству транспорта, подаци о увознику, извознику, примаоцу и сл.,

ф) временски период у којем ће царински органи поступати према захтјеву и који не може бити дужи од двије године од дана подношења захтјева.

(3) Царински орган може прије доношења одлуке, којом удовољава захтјеву из става (1) овог члана, тражити од носиоца права да положи обезбјеђење за трошкове похрањивања и превоза робе, као и за накнаду штете, који би у вези са робом могли настати царинском органу, као и страни против које је прихваћен захтјев из става (1) овог члана.

(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из става (1) овог члана, он о томе обавјештава све царинске испоставе и носиоца права.

Члан 95. (Поступак након привременог задржавања робе)

(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка нађе робу која одговара опису робе из одлуке надлежног царинског органа, она ће ту робу привремено задржати од даљег пуштања у промет.

(2) Одлука о привременом задржавању робе уручује се њеном увознику.

(3) У одлуци из става (2) овог члана одређује се да се сопственик робе, односно лице које је овлашћено за располагање робом, у року од десет радних дана од дана привременог задржавања, може изјаснити о томе да ли се ради о кривотвореној роби, односно другој повреди права из овог закона.

(4) Ако царински орган не прими писано изјашњење сопственика или лица које је овлашћено да располаже робом у року из става (3) овог члана, он може на захтјев и о трошку носиоца права привремено задржану робу одузети и уништити.

(5) Ако сопственик робе или лице које је овлашћено да располаже робом, у року из става (3) овог члана, поднесе изјаву да се не ради о кривотвореној роби, односно другој повреди права из овог закона, носилац права може у року од десет радних дана од пријема обавјештења о таквој изјави поднијети тужбу због повреде права.

(6) Ако посебне околности случаја то оправдавају, царински орган може, на захтјев носиоца права, одредити додатни рок за подношење тужбе из става (5) овог члана, који не може бити дужи од десет радних дана.

(7) Носилац права или лице које он овласти може за вријеме привременог задржавања извршити преглед и контролу робе и пратеће документације у обиму који је потребан за утврђивање његових захтјева и за остваривање судске заштите његових права уз обезбјеђење заштите повјерљивих података.

(8) Право да изврши преглед и контролу робе има и њен увозник.

(9) Ако носилац права не поднесе тужбу из става (5) овог члана, привремено задржана роба пушта се у тражену царински дозвољену употребу, односно промет.

(10) Ако носилац права покрене судски поступак, царински орган донијеће одлуку о запљени робе до доношења правоснажне судске одлуке.

Члан 96. (Поступак по службеној дужности)

(1) Ако царинска испостава при спровођењу царинског поступка у вези са увозом, транзитом или извозом робе оправдано сумња да су одређеном робом повријеђена права према овом закону, она ће привремено задржати пуштање те робе у промет и о томе обавијестити царински орган.

(2) Царински орган писмено обавјештава носиоца права о задржавању робе, сумњи да се ради о повреди његових права и о могућности да поднесе захтјев према члану 94. овог закона, у року од пет радних дана од дана задржавања робе.

(3) Ако носилац права поднесе захтјев, у складу са ставом (2) овог члана, роба се задржава до доношења одлуке царинског органа.

(4) Ако царински орган удовољи захтјеву из члана 94. овог закона, роба се привремено задржава за даљих десет радних дана.

(5) Носилац права мора у року из става (4) овог члана да спроведе радње из члана 95. став (7) овог закона.

(6) Одредбе чл. 95. и 96. овог закона не примјењују се на увоз, транзит или извоз робе у малим количинама намијењеним за приватну и некомерцијалну употребу, које се уносе или износе као дио личног пртљага или шаљу у малим пошиљкама.

Члан 97. (Примјена других царинских прописа)

(1) На царински поступак у вези с робом којом се повређују права из овог закона примјењују се на одговарајући начин остали царински прописи.

(2) Ближе прописе о спровођењу царинских мјера из овог дијела Закона доноси Савјет министара БиХ на предлог Управе за индиректно опорезивање БиХ.

(3) Царински поступак у вези са робом којом се повређују права из овог закона је хитан.

ДИО ТРИНАЕСТИ - ПРЕКРШАЈНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 98. (Прекршаји)

(1) Новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 200.000 КМ казниће се за прекршај правно лице а новчаном казном у износу од 5.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај предузетник који на начин из члана 81. овог закона повриједе жиг или право из пријаве.

(2) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана и одговорно лице у правном лицу и код предузетника.

(3) Новчаном казном у износу од 3.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај из става (1) овог члана физичко лице.

(4) Предмети који су настали извршењем прекршаја из става (1) овог члана одузеће се и уништити, а предмети, односно уређаји намијењени или употријебљени за извршење тих прекршаја биће одузети.

(5) Прекршајни поступак на основу одредаба овог члана је хитан.

Члан 99. (Заштитна мјера)

(1) Правном лицу и предузетнику који учине прекршаје из члана 98. став (1) овог закона у обављању дјелатности може се изрећи заштитна мјера забране обављања дјелатности или дијелова дјелатности којима се вријеђа жиг, у трајању до једне године, ако је учињени прекршај нарочито тежак због начина извршења, посљедица дјела или других околности учињеног прекршаја.

(2) Правном лицу и предузетнику који учине прекршај из члана 98. став (1) овог закона у поврату изрећи ће се заштитна мјера забране дјелатности или дијелова дјелатности којима се вријеђа жиг у трајању од најмање једне године.

Члан 100. (Инспекцијска контрола у вези са прекршајима)

(1) Инспекцијску контролу у вези са прекршајима, санкционисаним у члану 98. овог закона, врши инспекција надлежна за контролу тржишта у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Српској и Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине.

(2) Инспекцијски поступак је хитан.

ДИО ЧЕТРНАЕСТИ - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 101. (Права призната до примјене овог закона и спроведбени прописи за извршење овог

закона)

(1) Регистровани жигови који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примјењивати одредбе овог закона.

(2) Директор Института донијеће спроведбене прописе за извршење овог закона у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу, изузев прописа из члана 14. овог закона.

(3) Спроведбени прописи у смислу става (2) овог члана су: Правилник о поступку за признање жига, Одлука о посебним трошковима поступка за стицање и одржавање права индустријске својине, Одлука о условима за упис у регистре заступника за заштиту индустријске својине, Правилник о стручном испиту за заступнике за заштиту индустријске својине и Одлука о накнади за рад у Комисији за жалбе.

Члан 102. (Примјена међународних уговора)

Одредбе међународних уговора у вези са жиговима којима је приступила БиХ примјењују се на предмете које третира овај закон и у случају сукоба са одредбама овог закона примјењују се одредбе међународних уговора.

Члан 103. (Престанак важења других прописа и поступци за признање жига у току)

(1) Почетком примјене овог закона престају да важе одредбе Главе ИИ - ВРСТЕ ПРАВА ИНДУСТРИЈСКОГ ВЛАСНИшТВА Одјељак 2. жиг (чл. 69. до 96.) Закона о индустријском власништву у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 3/02 и 29/02), као и одредбе које се могу сходно примијенити на жиг.

(2) Изузетно од одредбе става (1) овог члана, Закон о индустријском власништву у Босни и Херцеговини примјењиваће се и даље на све управне поступке у вези са жигом који нису окончани до дана почетка примјене овог закона.

Члан 104. (Јединствена примјена одредаба о Комисији за жалбе у Закону о патенту, Закону о

заштити ознака географског поријекла и Закону о индустријском дизајну)

Одредбе чл. 78. и 79. овог закона и одговарајуће одредбе Закона о патенту, Закона о заштити ознака географског поријекла и Закона о индустријском дизајну, којима се уређује Комисија за жалбе Института, примјењују се на начин да се формира једна комисија за жалбе.

Члан 105. (Ступање на снагу и примјена Закона)

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењује се од 1. јануара 2011. године.

ПСБиХ, број 522/10 28. маја 2010. године

Сарајево

Предсједавајући Представничког дома

Парламентарне скупштине БиХ Др Милорад живковић

Предсједавајући Дома народа

Парламентарне скупштине БиХ Сулејман Тихић, с. р.


Législation Modifie (1 texte(s)) Modifie (1 texte(s)) Est mis(e) en application par (3 texte(s)) Est mis(e) en application par (3 texte(s))
Traités Se rapporte à (4 documents) Se rapporte à (4 documents)
Aucune donnée disponible

N° WIPO Lex BA001