WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
THE LAW ON COPYRIGHT AND RELATED RIGHTS
(Official gazette of RS 104/09 and 99/11 and 119/12, decision of Constitutional
Court - 29/16 )
Version in force 18.3.2016
Revised text of the Law
I. SUBJECT-MATTER OF THE LAW
Article 1
This Law shall regulate the rights of the authors of literary, scientific and artistic works
(hereinafter: the copyright), right of performers, right of the first publisher of a free work,
rights of producers of phonograms, videograms, broadcasts and databases, and rights of
the editors of printed editions as rights related to the copyright (hereinafter: the related
rights), the way of exercising the copyright and related rights and the judicial protection
of such rights.
II. COPYRIGHT
1. WORK OF AUTHORSHIP
Article 2
(1) A work of authorship is an author’s original intellectual creation, expressed in a
certain form, regardless of its artistic, scientific or some other value, its purpose, size,
contents and way of manifestation, as well as the permissibility of public communication
of its contents.
(2) The following shall be deemed works of authorship in particular:
1) Written works (e.g. books, brochures, articles, translations, computer programs in any
form of their expression, including their preparatory design material and other);
2) Spoken works (lectures, speeches, orations, etc.);
3) Dramatic, dramatic-musical, choreographic and pantomime works, as well as works
originating from folklore;
4) Works of music, with or without words;
5) Films (cinema and television);
6) Fine art works (paintings, drawings, sketches, graphics, sculptures, etc.);
7) Works of architecture, applied art and industrial design;
8) Cartographic works (geographic and topographic maps);
9) Drawings, sketches, dummies and photographs;
10) The direction of a theatre play.
Article 3
(1) An unfinished work of authorship, parts of a work of authorship, as well as the title of
a work of authorship, shall be deemed a work of authorship, subject to meeting the
requirements set out in Article 2, Paragraph 1, of this Law.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
2
Article 4
(1) Modifications of works of authorship shall be deemed works of authorship, subject to
the requirements referred to in Article 2, Paragraph 1, of this Law.
(2) A work of modification shall be a work in which the characteristic elements of the
modified (original) work (musical remixes, arrangements, adaptations and other) are
recognizable.
(3) The protection of a copyright referred to in Paragraph 1 of this Article shall in no way
limit the rights of the author of the original work.
Article 5
(1) A collection of the works of authorship, which in view of the selection and
arrangement of its integral parts, meets the requirements referred to in Article 2,
Paragraph 1, of this Law (an encyclopedia, collection of works, anthology, selected
works, music collection, photograph collection, graphic map, exhibition and the like),
shall also be deemed a work of authorship.
(2) A collection of folk literary and artistic creations, as well as a collection of
documents, court decisions and similar materials, which in view of their selection and
arrangement, meets the requirements referred to in Article 2, Paragraph 1, of this Law,
shall also be deemed a work of authorship.
(3) A collection shall also be understood to mean a database, regardless of whether it is in
a mechanically or otherwise legible form, which in view of the selection and arrangement
of its integral parts, meets the requirements referred to in Article 2, Paragraph 1, of this
Law.
(4) The protection of a collection shall in no way restrict the rights of authors of the
works constituting an integral part of the collection.
Article 6
(1) The protection of copyright shall not apply to general ideas, procedures and methods
of operations or mathematical concepts as such, as well as concepts, principles and
instructions included in a work of authorship.
(2) The following shall not be deemed works of authorship:
1) Laws, decrees and other regulations;
2) Official materials of state bodies and bodies performing public functions;
3) Official translations of regulations and official materials of state bodies and bodies
performing public functions;
4) Submissions and other documents presented in the administrative or court proceedings.
Article 7
(1) A work of authorship shall be deemed disclosed once it is communicated to the public
for the first time by its author or a person duly authorized by him/her, in any way and
anywhere in the world.
(2) A work of authorship has been communicated to the public if it has been made
available to a larger number of persons not connected by family or other personal ties.
(3) A work of authorship shall be deemed published once the copies of it are released by
its author or a person duly authorized by him/her, in a number, which in view of the kind
and nature of the work, can satisfy the needs of the public.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
3
(4) A work of fine arts shall also be deemed published when the original or at least a copy
of that work is made accessible to the public on a permanent basis by its author or a
person duly authorized by him/her.
2. COMMENCEMENT OF RIGHTS
Article 8
Any author shall enjoy moral and pecuniary rights with regard to his/her work of
authorship from the moment of its creation.
3. HOLDER OF COPYRIGHT
Article 9
(1) An author is a natural person who has created a work of authorship (hereinafter: the
work).
(2) An author shall be understood to mean a person whose name, pseudonym or mark is
stated on copies of the work or is referred to on the occasion of publication of the work,
until proven to the contrary. Exceptionally, legal or natural person whose title and/or
name is in the usual way displayed on the film work shall be considered as the producer
of that work, until proven to the contrary.
(3) The author of the work shall be the holder of copyright.
(4) Besides the author, the holder of copyright may also be a person who is not an author
who has acquired the copyright in accordance with this Law.
Article 10
(1) A co-author is a natural person who has created a work on the basis of creative work
with another person.
(2) Co-authors shall be joint holders of the copyright on a work of authorship, unless
otherwise provided by this Law or a contract governing their mutual relations.
(3) The consent of all co-authors shall be necessary for the exercise of a copyright and its
assignment. A co-author may not withhold his/her consent contrary to the principle of
good faith and fair dealing, or do anything that is harmful or could be harmful to the
interests of other co-authors.
(4) Each co-author shall be authorized to file an action for the protection of right with
respect to the co-authored work, in which case he/she may file claims only in his/her own
name and for his/her own behalf.
(5) Co-authors shall share the economic benefit from exploiting a co-authored work in
proportion to the actual contribution made by each of them to the creation of such work,
unless otherwise agreed on among them.
Article 11
(1) The scriptwriter, director and chief cameraman shall be regarded as co-authors of a
film.
(2) If music makes up an essential component of a film (musical film) and it has been
composed for that film, then also the composer shall be regarded as a co-author of that
film.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
4
(3) In a cartoon and/or animated film, or in a film where drawings or animation are its
essential elements, the main film-animator shall also be deemed to be the coauthor of the
film.
Article 12
(1) If two or more authors combine their works for the sake of joint exploitation, each
author shall reserve his/her right on his/her work.
(2) The relations between the authors of combined works shall be determined by contract.
Article 13
(1) The copyright on a work of authorship, the author of which is unknown (an
anonymous work or a work under pseudonym), shall be held by the following:
1) If published, by its publisher;
2) If disclosed, but not published, by the person who has disclosed it.
(2) If proved that persons referred to in Paragraph 1 of this Article have not acquired the
permission to publish and/or disclose the work from its author or his/her successor,
Paragraph 1 of this Article shall not apply.
(3) Once the identity of the author of a work referred to in Paragraph 1 of this Article is
established, the rights of the publisher and/or the person who has disclosed it shall be
terminated
4. CONTENT OF THE COPYRIGHT
4.1. Author’s Moral Rights
4.1.1. Right of Authorship
Article 14
Any author shall have the exclusive right to be recognized as the author of his work.
4.1.2 Right to be Named
Article 15
Any author shall have the exclusive right to his/her name, pseudonym or mark being put
on each copy of his work or be quoted at each public communication of that work, unless
that is technically impossible or unfeasible in regard to the concrete form of the public
communication of the work.
4.1.3. Right of Disclosure
Article 16
(1) Any author shall have the exclusive right to disclose his/her work and set the way in
which it is to be disclosed.
(2) Pending the disclosure of a work, only its author shall have the exclusive right to give
information in public about the contents of his/her work or to describe it.
4.1.4. Right of Protection of the Work’s Integrity
Article 17
Any author shall have the exclusive right to protect the integrity of his/her work,
particularly by the following actions:
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
5
1) Opposing the alterations to his/her work by unauthorized persons;
2) Opposing the communication of his/her work to the public in an altered or incomplete
form, taking into account the concrete technical form of communication of the work and
good business practices.
3) Giving permission for his work to be modified.
4.1.5. Right to Oppose Unbecoming Exploitation of the Work
Article 18
Any author shall have the exclusive right to oppose the exploitation of his/her work in a
manner that is posing or could pose a threat to his honour or reputation.
4.2. Author’s Pecuniary Rights
Article 19
(1) Any author shall have the right to commercial exploitation of his/her work, as well as
of a work resulting from the modification of his/her work.
(2) Any author shall be entitled to remuneration for the exploitation of his work by
another person, unless otherwise provided by this Law or a contract.
4.2.1. Right to Reproduce
Article 20
(1) The author shall have the exclusive right to authorize or prohibit fixation or
reproduction of his work in total or partially, by any means, in any shape, in any manner,
permanently or temporarily, directly or indirectly.
(2) Work is copied, in particular, by graphic procedures, photocopying and other
photographic procedures giving the same result, sound or visual recording, erecting the
work of architecture, storage of the work in electronic form into the memory of the
computer.
(3) Reproduction of the works shall exist regardless of the number of their copies,
technique by which they are multiplied or the durability of the copy.
(4) If the work of authorship is a computer program, reproduction shall also be
understood to mean the operation of the program in the computer.
4.2.2. The Right to Place in Circulation Copies of the Work.
Article 21
(1) The author shall have the exclusive right to prohibit anybody from placing originals
or multiplied copies of his work on the market or to permit him/her to do so by sale or
other means of property transfer.
(2) Placing copies of a work on the market shall also include the following:
1) Offering copies of the work for the purposes of placing it in circulation;
2) Storing copies of the work for the purposes of placing it in circulation;
3) Importing copies of the work.
(3) The right of an author to place copies of the work on the market shall not affect any
owner of a copy of the work who has legally acquired in the Republic of Serbia that copy
from the author or the author’s legal successor (the exhaustion of right). The owner of
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
6
the copy of a work, who has legally obtained it from its author or his legal successor, may
freely dispose of the copy of the work.
4.2.3. The Right to Rent Copies of the Work
Article 22
(1) The author shall have the exclusive right to give permission or prohibit renting the the
originals or the multiplied copies of his/her work. For the purposes of this Law, “renting”
means making the originals or the copies of the work available for use to other persons
for a limited period of time and for the purpose of realizing direct or indirect pecuniary
benefit.
(2) If an author licenses his/her right referred to in Paragraph 1 of this Article to a
producer of phonograms and/or videograms, he/she shall retain the right to obtain an
equitable remuneration for the rental of the work (work recorded on a video cassette,
audio cassette, compact disc and the like).
(3) The author may not waive the right to remuneration referred to in Paragraph 2 of this
Article.
(4) The right from the paragraph 1 of this article is not exhausted by sale or other acts of
marketing the originals or multiplied copies of the work.
Article 23
The author shall not enjoy the right referred to in Article 22, Paragraph 1, of this Law, if
any of the following is involved:
1) A built work of architecture;
2) A work of applied art materialized in the form of an industrial or artisan
product;
3) A work that came into being or was reproduced for the purpose of being rented as the
exclusive form of the exploited work agreed upon between the author and owner of a
copy of the work.
Article 24-Deleted
4.2. 5. The Right to Perform
Article 25
(1) The author shall have the exclusive right to permit or prohibit performance of his/her
work.
(2) For the purposes of Paragraph 1 of this Article, performance shall be understood to
mean public communication of non-stage works (speech, music) live to the audience.
4.2.6. The Right to Present
Article 26
(1) The author shall have the exclusive right to give permission or prohibit presentations
of his/her work.
(2) For the purposes of Paragraph 1 of this Article, presentation shall be understood to
mean public communication of stage works (dramatic, dramatic-musical, choreographic,
pantomimic) live to the audience.
4.2.7. The Right to Transmit Performance or Presentation
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
7
Article 27
(1) The author shall have the exclusive right to give permission or prohibit transmitting of
the performance or presentation of his/her work.
(2) For the purposes of Paragraph 1 of this Article, transmission shall be understood to
mean the simultaneous public communication of a work that is being performed or
presented to the audience present outside the premises on which the work is being
performed or presented live, with the means of technical devices, such as a loudspeaker
or a screen and a loudspeaker.
4.2.8. The Right to Broadcast
Article 28
(1) The author shall have the exclusive right to give permission or prohibit broadcasting
of his/her work.
(2) For the purposes of Paragraph 1 of this Article, broadcasting shall be understood to
mean public communication of a work by wire or wireless transmission of radio or
television programme signals intended for public reception (radio broadcasting and cable
broadcasting).
(3) The wireless and wire broadcasting are two different ways of exploiting a work and
they make up the subject-matter of two different copyright authorizations, except in the
following cases:
1) If the re-broadcasting of a work by wire is a technically essential condition for the
reception of a broadcast;
2) If the re-broadcasting by wire of a work that is broadcast wireless supplies less than a
hundred receivers with signal on a non-commercial basis.
(4) For the purposes of Paragraph 2 of this Article, special broadcasting operation shall
also be deemed to exist when signals intended for public reception are transmitted in an
uninterrupted communication chain to a satellite and back to the ground, under the
control of a broadcaster (hereinafter: the broadcasting organization), which shall be
responsible therefore.
(5) If the program signals are coded, transmission via satellite shall be deemed to exist on
condition that the signal decoding devices are accessible to the public through a
broadcasting organization referred to in Paragraph 4 of this Article or through a third
party duly authorized by the broadcasting organization.
4.2.9 The Right of Re-Broadcasting
Article 29.
(1)The author has the exclusive right to forbid or allow some other person that the
copyright protected work broadcasted in radio diffusion should be simultaneously
communicated to the public in the unchanged shape and as a whole:
1) when the communication to the public is performed by another broadcasting
organization, and not the one that has originally broadcasted the work;
2) when the communication to the public is performed by the cable or micro wave system
or when the work is originally broadcasted from another country (cable re-broadcasting).
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
8
(2) In the case of cable rebroadcasting or works, the right of the author is realized only
through the collective management organization for copyright and related rights.
(3) The provision of the paragraph 2 of this article is not applied in the case of cable re-
broadcasting if it concerns the emissions belonging to the broadcasting organizations,
regardless whether those are the original rights of the broadcasting organizations or the
rights transferred to them by the other holders of rights.
4.2.10 The Right to Public Communication, including the Interactive Communication of
the Work to the Public
Article 30
The author shall have the exclusive right to give permission or prohibit communication of
his/ her work to the public by wire or wireless means including the making available in
such a way that member of the public may individually access the work from a place and
at a time he/she chooses.
4.2.11 The Right to Adapt, Arrange or Alter the Work in Some Other Manner
Article 31
The author shall have the exclusive right to prohibit or permit adaptation, arrangement or
other alterations of his/her work.
4.2.12 The Right to Communicate a Broadcasted Work to the Public
Article 32
The author shall have the exclusive right to give permission or prohibit communication of
his/her work that is being broadcasted, or re-broadcasted, simultaneously to audience at
public places, such as means of public transport, restaurants, waiting rooms and the like,
with the means of such devices as radio receivers or television sets.
4.2.13 The Right to Communicate a Work from a Sound or Picture Carrier to the Public
Article 33
The author shall have the exclusive right to give permission or prohibit communication to
the public of his/her work recorded on a sound carrier or picture carrier (a record,
compact disc, audio cassette, video cassette, film tape, optic disc, slide) with the means of
technical devices for the reproduction of sound and/or picture.
4.3. Author’s Rights in Relation to the Owner of a Work of Authorship
4.3.1. Right of Access to a Copy of the Work
Article 34
(1) Any author shall have the right to request an owner of a copy of his work to allow
him/her access to that copy, if so is necessary for the reproduction of that work and if that
is not a threat to justified interests of the owner or the person keeping the work in his/her
possession.
(2) The owner of a work or the person keeping it in his/her possession referred to in
Paragraph 1 of this Article, shall not have to hand over a copy of the work to the author.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
9
4.3.2. Droit de Suite
Article 35
(1) If the original of the work of fine art, after the first sale by the author, is sold again,
the author has the right to be informed of the sale and the new owner and to ask for
remuneration in the scope prescribed by this article.
(2) As the originals of the works of the fine art, from paragraph 1 of this article, are
considered to be pictures, drawings, collages, graphics, photographs, tapestries,
sculptures, works of art made in ceramics, glass or other material and similar works made
by the artists own hand.
(3) Originals of the work of the fine art, from paragraph 1 of this article are taken to be
also the multiplied copies of that work (reproductions) if they have been made in the
limited number by the author or the person he authorized. Such copies must be numerated
in the usual way and signed or in some other manner marked by the author.
(4) The provision of paragraph 1 of this article is applied to all the works of resale which
include as salesmen, buyers or agents, persons which are professionally engaged in the
sale of works of art, such as sales salons, art galleries, auction houses, etc.
(5) The obligations from paragraph 1 of this Article are the equal responsibility of the
seller, buyer and agent in solidarity.
(6) The remuneration on the basis of the droit de suite is paid in the percentage from the
price of sale of the original without taxes:
(7) The remuneration from paragraph 6 of this article is:
1) 4% from the sales price realized in the amount of 100.000 – 5.000.000 dinars
2) 3% from the sales price realized in the amount 5.000.000 – 20,000.000 dinars
3) 1% from the sales price realized in the amount of 20.000.000 – 35.000.000 dinars
4) 0.4% from the sales price realized in the amount of 35.000.000- 50.000.000 dinars
5) 0.25% from the sales price realized in the amount of 50.000.001 dinars.
(8) With no regard to the sales price of the original, the compensation on the basis of the
droit de suite can not amount to more than 1.300.000 dinars.
(9) Persons mentioned in paragraph 5 of this article have the obligation, in the term of 30
days from the date of the sale, to inform the author on the amount of the sales price, name
or title or address of the seller, buyer and agent. The obligation for the payment of
remuneration from this article is due in the term of 30 days from the date when the sales
has been performed.
Article 36
(1)Author can not waive droit de suite nor can he dispose with it. After the death of the
author, the droit de suite passes to his heirs.
(2)Droit de suite can not be the subject of the judicial enforcement.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
10
(3)Author has the right, in the term of three years from the resale of the original of the
work of fine arts, to demand from the persons mentioned in article 35, paragraph 5 of this
Law, any information which is necessary for the securing of the payment of remuneration
which belongs to him, on the basis of that resale.
4.3.3. Right to Prohibit the Exhibition of the
Original Copy of a Work of Fine Arts
Article 37
(1) The owner of the original version of a painting, sculpture and photograph shall have
the right to exhibit such item, regardless of whether it has been disclosed, unless
expressly prohibited by the author in writing, a the time original version was disposed of.
(2) No author may prohibit the displaying of the original version of a work belonging to a
museum, art gallery or a similar public institution.
4.3.4. Author’s Priority Right of Modification
of a Work of Architecture
Article 38
(1) If the owner of a building, which is a materialized work of architecture, intends to
make certain alterations on that building, he/she shall first offer the author to make such
alteration, if he/she is accessible. Author has the obligation to make a declaration
concerning the offer of the owner of the building in the term of 30 days from the
reception date of the offer.
(2)The author of the work of architecture can not oppose to the alterations of his work if
the need to make alterations came out of the circumstances involving safety risk or
technical reasons.
(3) The author’s moral rights shall be observed if alterations in a building are not made in
accordance with the modification of the work made by the author.
4.4. Authors’ Right to Special Remuneration
Article 39
(1) When the copyright protected work is copied without the permission of the author, in
compliance with provisions of article 46, paragraph 1 and 2 of this Law, the authors of
the works for which, bearing in mind their nature, it can be expected that they will be
multiplied by photocopying or recording onto the carriers of sound, picture or text for
personal non commercial needs of the natural persons (literary works, music, films, etc.)
have a right for special remuneration from import or sale of technical devices and empty
carriers of sound, picture and text for whom we can justifiably assume that they shall be
used for such multiplication.
(2)The remuneration from paragraph 1 of this article are paid by the producers of devices
for sound or visual recording, producers of photocopying devices or other devices with
the similar technology for multiplication, the producers of empty carriers of sound,
picture and text, and in solidarity with them, the importers of devices for sound or visual
recording, photocopying devices or other devices with the similar technology for
reproduction and empty carriers of sound, picture or text, with the exception of the import
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
11
of small amounts intended for the private and non commercial use, as part of the personal
luggage.
(3) If the devices and items from paragraph 1 of this article are not produced in the
Republic of Serbia, the remuneration is paid by the importer.
(4) The obligation for the payment of remuneration from paragraph 1 of this article
orginates:
1) at the fist sale in the Republic of Serbia or import in the Republic of Serbia of new
devices for sound or visual recording;
2) at the first sale in the Republic of Serbia or import in the Republic of Serbia, of empty
carriers of sound, picture and text;
3) at the first sale in the Republic of Serbia or import in the Republic of Serbia, of new
devices for photocopying or other devices with the similar technology of copying.
(5) In the case of copying works protected by copyright by photocopying or similar
technology, apart from the right to remuneration from paragraph 1 of this article, the
author has the right to remuneration from the legal or natural person providing
commercial services of photocopying.
(6) Persons from paragraph 2 of this article do not pay remuneration for the:
1) technical devices and empty carriers of sound, picture and text if they are intended for
export,
2) technical devices which are usually not used for the copying of works for personal non
commercial purposes (for example, studio equipment and devices, dictaphone, and
similar),
3) empty carriers of sound, picture and text applicable exclusively with technical devices
from item 2 of this paragraph.
4) technical devices and empty carriers of sound, picture and text which the potential
taxpayer, obliged to pay remuneration, buys in another state or customs territory, if they
are directly delivered to another state or customs territory, or if the potential taxpayer,
obliged to pay remuneration after the conducted appropriate customs procedure,
dispatches them from the territory of the Republic of Serbia;
5) computers, technical equipment, components and computer memories, except if some
of those devices are not expressly mentioned in the list from paragraph 12 of this article.
(7)Taxpayer obliged to pay special remuneration that has paid special remuneration for
the devices and items from the list from paragraph 12 of this article, which were later
dispatched from the territory of the Republic of Serbia, has the right for the return of the
paid special remuneration
(8) Persons from paragraphs 2 and 5 of this article have an obligation, at the request of
the organizations for collective management of copyright and related rights, to forward
information on the type and number of sold or imported devices or carriers of sound,
picture and text, as well as information on the number of photocopies made, as the
ground for the calculation of compensation. Information obtained in such a way can be
used by the organization only for the calculation of the remuneration and must not be
used for any other purposes.
(9) Remuneration from paragraphs 1 and 5 of this article must be the fair compensation
and the determination of its amount must take into account the probable damage suffered
by the author when his work is copied without his permission for personal non
commercial use, the application of technical measures of protection and other
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
12
circumstances that can influence the correct calculation of the amount of this special
remuneration.
(10) The authors may realize their right to remuneration from paragraphs 1 and 5 of this
article only through the organizations for collective management of copyright and related
rights.
(11) Author can not renounce the right to special remuneration from paragraphs 1 and 5
of this article. Right to special remuneration can not be the subject matter of
abandonment, disposition for life and judicial enforcement.
(12) List of technical devices and objects for which there is an obligation of payment of
special remuneration according to conditions from paragraph 1-10 of this article is
determined by the Government (henceforward: device and object from the list of the
Government).
(13) In the case of the doubt if for some device or object from the Government list, which
has more functions, special remuneration is paid, the existence of the obligation of
payment of special remuneration is established on the basis of the essential purpose of the
device or object.
4.5 Right of the author to remuneration in the case of lending
Article 40
(1)In the case of lending the originals or the multiplied copies of the work, by public
libraries or other institutions engaged in lending on a professional basis, the author has a
right to suitable remuneration.
(2)Lending, in the meaning of this Law, is giving the originals or multiplied copies of
works to be used in the limited period of time, without realizing direct or indirect
economic benefit.
(3)Provisions of Paragraphs 1 and 2 of this Article are not applied when lending
1) originals or multiplied copies of library material in the national libraries, libraries of
the public education institutions and public specialized libraries,
2) originals or multiplied copies of works of the applied art or industrial designs,
3) buildings;
4) originals or multiplied copies of works mutually lent by the institutions from
paragraph 1 of this article.
(4) The right from paragraph 1 of this article can be realized only through the
organizations for collective management of copyright and related rights.
5. LIMITATIONS ON COPYRIGHT
5.1. Common Provision
Article 41
(1) In the cases in which a work of authorship is exploited pursuant to the provisions of
this Law dealing with limitations on copyright, the name of that work’s author and the
source from which the work was taken (publisher of the work, year and place of
publication, periodical, newspaper, television or radio station where the work or a part of
it was originally published or directly taken from, and the like), shall be quoted.
(2) In any specific case, the scope of limitation of exclusive rights may not conflict with a
normal exploitation of the work nor may unreasonably prejudice the legitimate interests
of the author.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
13
5.2. Suspension of Exclusive Rights and Right to Remuneration
Article 42
A work of authorship may be reproduced and communicated to the public without the
author’s permission and without paying remuneration for the purpose of conducting an
official procedure before a court or other state bodies or for the purpose of securing
public safety.
Article 43
(1) It is allowed, in the scope of informing the public with the means of the press, radio,
television and other media on current events, in the volume which corresponds to the
purpose and manner of reporting on the current event, without author’s permission and
without paying remuneration:
1) the multiplication of the copies of the published works which appear as the integral
part of the current event that the public is being informed about;
2) preparation and multiplication of the short extracts or digest from the press and other
articles in the press reviews.
3) multiplication of public political, religious and other speeches gave in the government
bodies, religious institutions or during the state or religious festivities.
4) free use of daily information and news which have the nature of the news report.
(2) The provision of the paragraph 1 of this article is duly applied to all forms of public
communication of the mentioned works.
Article 44
It is allowed, without the permission of the author and without payment of remuneration
to the author, for the non commercial purposes of education:
1) to perform publicly or represent the published works in the shape of direct
presentation of a lecture in the process of tuition,
2) public performance or representation of the published works at the school
festivals providing the interpreters are not given compensation for their
performance and the entrance is not charged,
3) communication to the public of the broadcasted school emissions by means of
technical devices internally within the educational establishment.
Article 45
It is allowed, without the permission of the author and without payment of the copyright
remuneration to multiply works by public libraries, educational institutions, museums
and archives, only for the own archive needs, if the work is copied from the copy in their
possession and if by such copying these institutions have no intention to realize direct or
indirect economic or commercial benefit.
Article 46
(1) Without prejudice to the provisions of Article 208, Paragraph 1, Items 4 and 5 of this
Law, any natural person shall have the right to reproduce for personal noncommercial
purposes a disclosed work without the author’s permission and without paying
remuneration.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
14
(2) The copies referred to in Paragraph 1 of this Article shall not be placed on the market
or be used for any other form of public communication of that work.
(3) The provisions of Paragraph 1 of this Article shall not apply to the following:
1) Recording of the performance, presentation or showing the work;
2) Three-dimensional realization of drawings for works of fine arts;
3) Constructed works of architecture;
4) Construction of a new building after an existing building, which is a work of
authorship;
5) Computer programs and electronic data bases,
6) Multiplication of the written works in the scope of an entire book, unless if copies of
that book have been sold out for at least two years,
7) Multiplication of the sheet music, except by manual copying.
(4) The author shall have the right of remuneration in accordance with the provisions of
Article 39 of this Law for the use of its work in a manner prescribed by paragraphs 1 and
2 of this Article.
Article 47
(1) If a work of authorship is a computer program, the person who has legitimately
obtained a copy of that computer program for his/her own usual use, may do the
following without its author’s permission and without paying any remuneration:
1) Store the program in the computer memory and run the program;
2) Eliminate errors in the program, as well as make any other necessary changes in it, in
accordance with its purpose, unless otherwise provided by contract;
3) Make a one back-up copy of the program on a lasting tangible carrier;
4) Decompile the program exclusively for the purpose of obtaining the data necessary for
making that program inter-operational with some other independently developed program
or some hardware, on condition that such data were not accessible in some other way and
that decompilation is limited only to those parts of the program which are necessary to
achieve
interoperability.
(2) The data obtained in the way referred to in Paragraph 1, Item 4, of this Article may
not be communicated to others or be used for other purposes, particularly for the purpose
of developing or selling another computer program that would infringe on the copyright
on the original one.
(3) Act referred to in Paragraph 1, Sub-paragraph 4 of this Article may be directly
conducted by a person who has legally obtained a copy of a computer program, or by
some other qualified person acting under his/her instructions.
Article 48
Any person shall have the right of temporary reproduction of the work of authorship
without the author’s permission and without paying any remuneration, under the
following conditions:
1) Reproduction is transient or incidental,
2) Reproduction is an integral and essential part of a technological process,
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
15
3) Purpose of reproduction is to enable a transmission of data in a network between two
or more persons through an intermediary, or to enable a lawful use of a work of
authorship, and
4) Reproduction does not have independent economic significance.
Article 49
Short excerpts of a work of authorship, or individual short copyright protected works,
may be reproduced or be communicated to the public (right of quotation), without the
author’s permission and without paying remuneration, on the following conditions:
1) The work has been disclosed;
2) The mentioned parts or short works, are integrated into another work without
alterations, for the sake of illustration, confirmation or reference, with a clear indication
that a reference is involved and in compliance with the fair practices;
3) The name of the quoted author, the title of the quoted work and when and where the
quoted work was disclosed or published are noted in a suitable place, if those data are
known.
Article 50
(1) A broadcasting enterprise possessing the permission to broadcast a work may record
it using its own facilities on a sound carrier or picture carrier or on a sound and picture
carrier, for its own broadcasting purposes, without the author’s permission and without
paying any remuneration.
(2) The recording of the work referred to in Paragraph 1 of this Article shall be deleted
within three months from the date on which such work was broadcasted at the latest.
(3) The recording referred to in Paragraph 1 of this Article may be retained in official
public archives, if it has a documentary value.
(4) Any work recorded pursuant to Paragraph 1 of this Article may not be rebroadcast
without author’s permission.
Article 51
Any work that is permanently displayed in a street, a square or some other open public
places may be reproduced in two dimensions and its copies thus made may be put on the
market, as well as communicated to the public in some other way, without the author’s
permission and without paying remuneration.
Article 52
Displayed works may be reproduced in a suitable way and their copies thus made may be
distributed, for the purpose of making public exhibition catalogues or conducting public
sales, without the authors’ permission and without paying any remuneration.
Article 53
(1) In shops, at trade fairs and other places where the operation of the sound and picture
recording reproducing and transmitting devices is demonstrated, works may be
reproduced on a sound and picture carrier and communicated to public therefrom without
their authors’ permission and without paying remuneration, though only to the extent
necessary to demonstrate the operation of such devices.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
16
(2) Any recording made pursuant to the provision of Paragraph 1 of this Article shall be
deleted without any delay.
Article 54
For the needs of the persons with invalidity, it is allowed, without the permission of the
author and without payment of the remuneration, to copy and distribute the work
protected by copyright, if such a work does not exist in the required form, if its use is in
direct connection with the invalidity of persons concerned and in the scope that is
required by a specific kind of invalidity providing the copying and distribution has not
been made for the sake of realizing direct or indirect commercial gain.
Article 54a
Free adaptation of the published copyright protected work is allowed when it concerns:
1) parody or caricature, if that does not create confusion or does not lead to the
creation of confusion with regard to the source of the work,
2) adaptation of work for personal needs which is not intended and not available to
the public,
3) adaptation connected to the allowed use of the work , which is caused by the very
nature or manner of use.
Article 54b
(1)The authorized user of the published data base or its multiplied copy can freely
multiply and adapt that data base if that is necessary for the access to its contents and the
regular use of that contents. If the user is authorized just for the part of that data base, he
is allowed to multiply or adapt just that part.
(2) The provisions of the contract which are contrary to paragraph 1 of this article are null
and void.
Article 54c
Published works which represent insignificant component in relation to the main corpus
of work which includes them or in relation to the item they are used with, are free to be
used during the utilization of that main corpus of work or that thing.
5.3. Statutory License
Article 55
(1) Without the permission of the author, and with the obligation of payment the
remuneration for copyright, it is allowed, in the form of a manual intended for tuition,
examination or scientific research, to copy on the paper or similar carrier, by
photocopying or some other form of photographic or similar technology which gives
similar results, the parts of the published copyright protected works, individual short
published copyright protected works in the field of science, literature and music or
individual published copyright protected works in the field of photography, industrial and
graphic design and cartography, if it concerns published works of several different
authors, unless the author explicitly prohibits that.
(2) Provision of Paragraph 1 of this Article shall not apply to sheet music.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
17
Article 56
The articles published in mass media may be reproduced, marketed or in other way
communicated to the public by other mass media, without the author’s permission, with
the obligation to pay the remuneration, provided that such articles relate to current
economic, political or religious issues and that such activity is not expressly forbidden by
the author concerned.
Article 57
Three-dimensional reproduction of works permanently displayed in the streets, squares
and other open public places may be made and such copies may be marketed, without
their authors’ permission, with the obligation to pay remuneration, except in the
following cases:
1) If the copy of a sculpture is obtained as a casting from the original mould, from which
also the copy permanently displayed at an open public place or from a mould made by
casting the sculpture;
2) If a building is built after an existing building;
3) If the product is formed after a work of applied arts.
6. TRANSFER OF THE COPYRIGHT
6.1. Transfer by Inheritance
Article 58
(1) The author’s heirs may exercise all powers with respect to the author’s moral rights,
except for the right to publish an undisclosed work, if the author has prohibited it, and the
right to modify the work.
(2) Besides his/her heirs, associations of authors, as well as institutions in the fields of
culture, science and arts, may also protect an author’s rights relating to authorship,
integrity of the work and prohibition of unbecoming exploitation of the work.
Article 59
The pecuniary rights of any author shall be inheritable.
6.2. Transfer by Contract
6.2.1. Author’s Moral Rights
Article 60
The moral rights of any author are not transferable by a contract.
6.2.2. Author’s Pecuniary Rights
Article 61
The author or his/her successor in rights may licence to another person some or all of the
pecuniary rights on his/her work.
Article 62
(1) The licensing of pecuniary rights may be either exclusive or non-exclusive.
(2) In the case of exclusive licensing of pecuniary rights, only the licensee shall be
authorized to exploit the work of authorship in the way stipulated by contract, as well as
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
18
to license such rights to somebody else, with the author’s or his/her successor’s special
permission. The right a licensee licences to others shall be a non-exclusive right, unless
otherwise provided by contract.
(3) In the case of non-exclusive licensing of pecuniary rights, the licensee shall not be
authorized neither to prohibit somebody else from exercising the copyright nor to a
license his/her right to somebody else.
(4) Where the contract does not state whether exclusive or non-exclusive licensing is
implicated, concerned licensing of pecuniary rights shall be deemed to be nonexclusive.
Article 63
(1) The licensing of pecuniary rights may be limited in terms of subject-matter, territory
and time.
(2) In the case of limitation relating to subject-matter, the licensee shall be authorized to
perform one or several specified operations towards exploiting the work of authorship.
(3) In the case of territorial limitation, the licensee shall be authorized to exploit the work
of authorship within a specified territory, which is smaller than the one in which the right
of authorship exists.
(4) In the case of temporal limitation, the licensee shall be authorized to exploit the work
of authorship within a specified period, which is shorter than the period of validity of the
copyright with respect to such work.
Article 64
(1) Any person who has acquired pecuniary rights by a licence from the author or his/her
heir may cede such right wholly to another person, subject to the permission of the author
or his/her heir.
(2) The permission of the author or his/her heir shall not be needed in the event of
transfer of the enterprise holding the pecuniary right.
Article 65
The transfer of title on an original of a work of authorship shall not imply the acquisition
of copyright on that work.
Article 66
(1) The licensing of pecuniary right on a work which has not been created yet shall be
permissible on condition that the kind of the future work and ways of exploiting it are
determined.
(2) Any licensing of pecuniary rights on all future works of an author, as well as on still
unknown forms of exploiting a work, shall be null and void.
6.2.3. Copyright Contract
Article 67
(1) Copyright may be licensed or ceded in whole by the copyright contract.
(2) The provisions of the law that regulates contracts and torts shall apply to copyright
contracts, unless otherwise provided by this Law.
(3) Copyright contracts shall be made in writing, unless otherwise provided by this Law.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
19
Article 68
(1) In the event of doubt as to the contents and scope of the rights being licensed or ceded
by the copyright contract, it shall be deemed that less rights have been licensed or
assigned.
(2) The licence for the publication of a work, for the recording a work on a sound or a
picture carrier, and the licence for broadcasting shall be contracted expressly, unless
otherwise provided by this Law.
(3) The licensing or cession of a right to exploitation of a work shall not be understood to
also mean the licensing or cession of the right to remuneration in the case of exploitation
of a work of authorship on the basis of a statutory licence.
(4) The licensing and/or cession of a right to exploit a work shall also mean the licence
for making such changes in the work that are technically inevitable or usual for such
exploitation of the work.
Article 69
A copyright contract shall include the following: names of contracting parties, title and/or
identification of the work of authorship, rights that the subject-matter of licensing or
cession, amount of remuneration if any, and the method and terms for its payment, as
well as limitations related to content, territory and time, if any.
Article 70
(1) If the profit made by exploiting a work of authorship is evidently disproportionate to
the contractual remuneration, the author or his/her heir shall have the right to request the
contract to be modified for the purpose of eliminating such disproportion.
(2) If the author’s remuneration is not agreed upon and if the profit made by the use of
the work of an author exceeds the costs of its use, allowing therewith the payment of
author’s remuneration, the author or his/her heir shall have the right to request the
contract to be modified by including such remuneration in the contract.
(3) The right referred to in paragraphs 1 and 2 of this Article shall become unenforceable
two years after the existence of such disproportion and /or profit made by the use of work
of an author became known, but not later than six years from the end of the year in which
the disproportion had arisen, and/or profit has been made.
(4) The author and/or his/her heir may not waive in advance the right referred to in
Paragraphs 1 and 2 of this Article.
(5) In order to exercise rights referred to in Paragraphs 1 and 2 of this Article, the user of
the work of authorship shall have a duty to present credible information on economic
effects of the use of a work of authorship to the author, and/or his/her heir within period
not exceeding a month as of the day of the request.
Article 71
(1) The author or his/her heir may withhold the permission granted or revoke a licensed
pecuniary right, if the acquirer of permission or licensee is not exercising the acquired
right or if the right is exercised to a lesser extent than agreed, whereby jeopardizing the
interests of the author or his/her heir.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
20
(2) The author or his heir may not withhold the permission granted or revoke a licensed
pecuniary right if the acquirer is not exercising the right or is doing so inadequately for
reasons for which the author or his/her heir is responsible.
(3) The author or his/her heir may not exercise the right referred to in Paragraph 1 of this
Article prior to the expiration of two years as of the date of the copyright contract, or the
handover of the copy of the work to the acquirer of the right, if such handover had taken
place after the conclusion of contract.
(4) If a contribution (article, illustration and the like) intended to be disclosed and/or
published in a newspaper or periodical is involved, the period referred to in Paragraph 3
shall be six months.
(5) Prior to withholding the permission or revoking the right, the author or his/her heir
shall notify the acquirer of the permission or right accordingly, providing a reasonable
period of time within which the acquirer is to commence exercising the acquired right or
doing so to the agreed extent.
(6) The author or his/her heir may not waive in advance the right referred to in Paragraph
1 of this Article.
Article 72
(1) The author may withhold the permission granted or revoke the licensed pecuniary
right, if he/she is of the opinion that the exploitation of the work could be detrimental to
his/her creative or personal reputation, for reasons arisen subsequent to the conclusion of
the copyright contract, for which the acquirer of the right is not responsible.
(2) The author shall indemnify the acquirer of the right for the real damage sustained.
(3) The statement of withholding the permission or right referred to in Paragraph 1 of this
Article shall be effective as of the date on which the author deposits a security for the
indemnity referred to in Paragraph 2 of this Article.
(4) At the author’s request, the acquirer of the right shall notify the author of the amount
of costs he/she has had in connection with preparations for the exploitation of the work
until the date of the notice of withholding the permission or right, within three months
from receipt of the statement of withholding the permission or right referred to in
Paragraph 1 of this Article. Should the acquirer fail to perform his/her duty referred to in
this paragraph, the statement of withholding the permission or right shall be effective as
of the expiration of the term referred to in this Paragraph.
(5) The author may not waive in advance his/her right referred to in Paragraph 1 of this
Article.
6.2.3.1. Publishing Contract
Article 73
(1) A publishing contract shall be a contract under which an author or any other copyright
holder licences or cedes to a publisher the right to reproduce a work of authorship by
printing and market thus reproduced copies, and where the publisher undertakes to
reproduce that work and market, as well as to remunerate, if agreed upon, the author or
any other copyright holder.
(2) If the work of authorship referred to in Paragraph 1 of this Article has not been
disclosed, the publisher shall be permitted under the publishing contract, to disclose such
work.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
21
(3) The author or any other copyright holder may licence or cede to the publisher, under a
publishing contract, the right to have the work translated, as well as the authority to
reproduce and market the translated work.
Article 74
A publishing contract, the subject-matter of which is the publication of articles, drawings
and other authors’ contributions in newspapers and periodicals, need not be concluded in
writing.
Article 75
(1) The licensing of rights by the publishing contract shall be exclusive, unless otherwise
agreed upon.
(2) The provision of Paragraph 1 of this Article shall not apply to the publishing of
articles, drawings and other authors’ contributions in newspapers and periodicals.
Article 76
(1) Besides the particulars referred to in Article 71 of this Law, a publishing contract
shall also include the following:
1) Term within which the author or other copyright holder shall hand over to the
publisher a proper manuscript or other original of the work, so as to make it possible for
the publisher to reproduce the work. That term shall be a year from the date of contract,
unless otherwise agreed upon;
2) Term within which the publisher shall start marketing copies of the work. Such term
shall be a year from receipt of a proper manuscript or other original of the work, unless
otherwise agreed upon;
3) Number of editions the publisher is authorized to publish. The publisher shall have the
right to publish only one edition of the work, unless otherwise agreed upon;
4) Number of copies of one edition. If the number of copies has not been stipulated, it
shall be 500, unless business practices and other circumstances evidently call for it to be
different;
5) Term within which the publisher has to start marketing copies of the next edition upon
depletion of the previous one, if so has been stipulated. Such term shall be a year from
the date on which the author had made a request to that effect, unless otherwise agreed
upon.
6) Appearance and design of copies of the work.
(2) In the event of a breach of the contractual obligation referred to in Paragraph 1, Items
1, 2 and 5, of this Article, the other contracting party shall have the right to void the
contract and to be indemnified because of the failure to execute the contract.
Article 77
The duties of the publisher shall the following:
1) To take care of the sale of copies of the work and to notify the author or any other
copyright holder periodically, at his/her request;
2) To make it possible for the author or any other copyright holder, at his/her request, to
proof reads in an appropriate phase of reproduction;
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
22
3) To make it possible for the author to make appropriate changes in the preparation of
each subsequent edition, on condition that this does not alter the work’s character and
that in view of the publishing contract as a whole, it does not make up a
disproportionately immense obligation for the publisher.
Article 78
A manuscript or any other original of a work of authorship that has been handed over to
the publisher shall not become the latter’s property, with the exception of articles,
drawings and other contributions in newspapers and periodicals or unless otherwise
provided by contract.
Article 79
If the sole existing copy of a work of authorship perishes because of force majeure after it
was handed over to the publisher for the purpose of being published, the author or any
other copyright holder shall have the right to a fair compensation, which would have been
due to him/her had the work been published.
Article 80
(1) A publisher who has acquired the right to publish a work in the form of a book shall
have priority in the acquisition of the right to reproduce the work and market the copies
thereof in the form of an electronic recording, within three years from the date of the
publishing contract.
(2) The priority referred to in Paragraph 1 of this Article shall expire if the publisher does
not accept in writing the offer made by the author or any other copyright holder within 30
days as of the date of the offer.
Article 81
If the publisher intends to sell the unsold copies of a work as scrap paper, before such
sale, it shall offer the author or any other copyright holder, if accessible, to buy-up such
copies at the price payable for scrap paper.
6.2.3.2. Contract on Presentation and Contract on Performance
Article 82
Based on a contract on presentation or a contract on performance, the author or any other
copyright holder licences a beneficiary to present or to perform of a work of authorship,
and the beneficiary undertakes to present or perform such work within a specified period
of time, in the way and under the conditions established by contract.
Article 83
If the author or any other copyright holder fails to hand over the work (manuscript,
musical score and the like) to the beneficiary within the agreed term or if the beneficiary
fails to present or perform it within the agreed term, the author or any other copyright
holder or the beneficiary may opt to void the contract of presentation on the contract on
performance and claim damages.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
23
Article 84
The manuscript, musical score or any other original work being the subject-matter of a
contract on presentation or a contract on performance shall remain author’s property,
unless otherwise provided by the contract.
Article 85
The beneficiary of a contract on presentation or a contract on performance shall make it
possible for the author or any other copyright holder to see the presentation or
performance of the work, as well as to send him/her the programme and to notify him/her
periodically of the proceeds from the presentation or performance of the work.
6.2.3.3. Contract of Modification of a Work of Authorship
Article 86
Under a contract of modification of a work of authorship, the author or other holder of
copyright gives some other person the permission to modify the work in order to present
or perform it on the stage, make a film or for other purposes.
Article 87
(1) Unless otherwise provided by the contract on modification of a work of authorship for
the purpose of making a film, the author or his/her heir shall cede under such contract the
following exclusive rights:
1) To modify of the work for the purpose of making a film;
2) To reproduce and market of copies of the film thus made;
3) To show the film;
4) To broadcasting the film;
5) To subtitle and dub the film in other languages.
(2) The contract referred to in Paragraph 1 of this Article shall authorize the acquirer of
the right to only one modification and one making of a film, unless otherwise provided by
the contract.
(3) The provisions of Paragraphs 1 and 2 of this Article shall apply mutatis mutandis to a
contract of modification of a work of authorship for the purpose of making a television
work.
6.2.3.4. Contract on Film Production
Article 88
Under a contract on film production, one or several persons undertake to creatively
cooperate
with a film producer in the production of a film and they assign their pecuniary rights on
such work to the producer.
Article 89
The scriptwriter and composer of film music, as co-authors of the cinematographic work
within the meaning of Article 11 of this Law, reserve the right to exploit their work
independently, separately from the film, unless otherwise provided by the contract on
film production.
Article 90
A film shall be deemed completed once an agreement is reached on its final version
between the co-authors and film producer.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
24
Article 91
If a film producer intends to exploit the film in a version that differs from that referred to
in Article 88 of this Law, it shall obtain the consent of the majority of the film’s
coauthors, including the chief director.
Article 92
(1) The provisions on remuneration, if any, in the contract on film production shall
determine which amount of remuneration corresponds to which form and extent of
exploitation of the film.
(2) The contractual remuneration for shooting a film shall not include remuneration for
other forms of exploitation of a film.
(3) The film producer must exploit the completed film.
(4) The film producer shall notify the film co-authors, as well as the authors of any
contributions to the film, of the actual revenue, and make it possible for them to inspect
the business records.
Article 93
(1) The co-authors of a film shall have the right to void the contract, as well as the right
to retain the contractual remuneration, if the film producer fails to complete the film
within three years from the date of the film production contract, unless otherwise agreed
upon.
(2) Besides the rights referred to in Paragraph 1 of this Article, the co-authors of a film
shall have the right to compensation of damages, if the film producer fails to start
exploiting the film within a year from completion of its first standard copy, unless some
other term is provided by the contract.
Article 94
(1) Should a co-author of a film or an author of a contribution to the film refuse to
cooperate in the production of the film or if due to force majeure is unable to continue
co-operating, he/she may not object to the result of his/her creative work being used
towards completing the film.
(2) The co-author of a film or the author of a contribution to a film referred to in
Paragraph 1 of this Article, shall have the appropriate author’s right with respect to
his/her contribution to the film.
6.2.3.5. Contract of Commissioning a Work of Authorship
Article 95
(1) Under a contract of commissioning a work of authorship, the author undertakes to
produce a work of authorship and to hand it over to for the commissioning party.
(2) The commissioning party shall have the right to disclose the work and market the
copy of the work handed over by its author and the author shall retain other author’s
right, unless otherwise provided by the contract on commissioning.
(3) If a computer program was produced on the basis of a contract on commissioning a
work of authorship, the commissioning party shall acquire all rights to the exploitation of
that computer program, unless otherwise provided by the contract.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
25
Article 96
The party commissioning a work of authorship shall have the right to direct and control
the production of that work, though without substantially restricting the author’s freedom
of artistic, technical or scientific expression by doing so.
Article 97
(1) A work of authorship that was created by putting together the contributions of a large
number of authors (an encyclopedia, anthology, computer program, database and the like)
shall be regarded as a collective work of authorship.
(2) The authors of contributions to a collective work of authorship shall in an exclusive
way license all their pecuniary rights to the organizer of the production of such collective
work, unless otherwise provided by the contract.
(3) The organizer of the production of a collective work of authorship shall have the right
to disclose and exploit such work under its own name, on condition that the authors
whose contributions are contained in the collective work are listed on each copy of the
work.
7. WORK OF AUTHORSHIP CREATED AS AN EMPLOYEE
Article 98
(1) If an author has created a work as an employee in the performance of his/her duties,
the employer shall be authorized to disclose such work and to hold exclusive pecuniary
rights on its exploitation within the scope of the employer’s registered business for the
period of five years from completion of that work, unless otherwise provided by a general
regulation or employment contract. The author shall have the right to special
remuneration, depending on the proceeds of the work’s exploitation.
(2) The author of a work created of an employee shall reserve all copyrights on that work,
other than the rights referred to in Paragraph 1 of this Article.
(3) Upon the expiration of the term referred to in Paragraph 1 of this Article, the author
shall acquire the exclusive pecuniary rights on the work.
(4) If the work of authorship is a computer program, the permanent holder of all
exclusive pecuniary rights on such work shall be the employer, unless otherwise provided
for in the contract.
Article 99
The criteria for setting the amount and the method of payment of the remuneration
referred to in Article 96, Paragraph 1, of this Law, shall be established by a general
regulation or the employment contract.
Article 100
(1) In the case of publication of the complete works, the author shall have the right to
disclose his/her work that was produced during employment even before the expiration of
the term referred to in Article 96, Paragraph 1, of this Law.
(2) The employer’s permission shall not be needed for the disclosure of the work referred
to in Paragraph 1 of this Article.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
26
Article 101
When using a work created by an employee, the employer shall quote the author’s name,
pseudonym or mark.
8. DURATION OF COPYRIGHT
Article 102
(1) Pecuniary rights shall last for the life of an author and 70 years after his/her death.
(2) Moral rights of an author shall last even after the expiration of his/her pecuniary
rights.
Article 103
(1) Co-authors’ pecuniary rights shall expire after 70 years elapse from the death of the
author that was the last to die.
(2) Pecuniary rights with respect to the work whose author is unknown (anonymous work
or work under a pseudonym) shall expire after 70 years elapse from the date of its
disclosure. Should its author reveal his/her identity before the expiration of the such term,
the pecuniary right shall last the same as if its author’s identity has been known since the
date of its disclosure.
(3) Copyright on the collective works lasts for 70 years from the date of the legal
publication of the work.
Article 104
(1) Where the term of copyright protection runs from the time of disclosure of the work
and where the work was disclosed in installments, the term of protection shall run for
each such installment separately.
(2) The term of protection of a film shall expire after 70 years elapse from the death of
director, scriptwriter, dialogue author or the author of the music specifically composed
for the film, whoever dies last.
Article 105
The term of copyright protection shall expire after 70 years elapses from the creation of
the work if the term of its protection is not calculated from the date of death of the author
or co-author and if such work has not been lawfully published during such period of time.
Article 106
All time periods used to determine expiration date of pecuniary rights of an author shall
be calculated from the 1st of January of the year following the one in which the event
relevant for the beginning of the period had occurred.
Article 107
(1) Upon the expiration of the authors’ pecuniary rights, the associations of authors and
institutions in the fields of culture, science and arts shall take care of the protection of
authors’ moral rights.
(2) Besides the parties referred to in Paragraph 1 of this Article, any person shall have the
right to protect the right of authorship and integrity of the works, as well as to oppose any
form of unbecoming exploitation of the works of authorship.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
27
9. FOREIGN PERSONS TO WHICH THE LAW APPLIES-
Article 108
(1) The author’s work of the foreign citizens shall be protected in the Republic of Serbia
provided that:
1) the author is a person who whose copyright is recognized on the basis of an
international agreement ratified by Republic of Serbia, or
2) there is reciprocity between Republic of Serbia and the author’s country.
(2) Person invoking the reciprocity referred to in paragraph 1, item 2 of this Article shall
bare the burden of proof of its existence.
Article 109
Droit de suite referred to in Article 34 of this Law shall recognized to a foreign citizen
exclusively on the basis of reciprocity.
Article 110
Author’s moral rights of any foreign citizen shall be recognized regardless of whether the
requirements referred to in Article 106, paragraph 1, of this Law have been met.
III. RELATED RIGHTS
1. PERFORMERS’ RIGHTS
1.1. Establishment of the Right
Article 111
A performer shall enjoy moral rights and pecuniary rights in accordance with this Law
for his/her performance of a work of authorship.
1.2. Performance
Article 112
(1) For the purposes of this Law, the performance shall be understood to mean an
intellectual commodity that originates from personal engagement of a performer during
audio, visual, or audio-visual communication of the author’s work.
(2) The work being performed need not be a protected work of authorship.
1.3 Performer
Article 113
(1) For the purpose of this Law, a performer shall be understood to mean an individual
who engages personally in the performance of works (a musician, actor, dancer,
performer of pantomimes, singer, conductor).
(2) Persons making only a technical contribution to the performance of works are not
performers.
(3) Provisions of this Law regulating relations of co-authors shall apply mutatismutandis
to relationships of two or more performers participating in the performance of one work.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
28
1.4. Scope of the Right
1.4.1. Performer’s Moral Rights
Article 114
(1) A performer shall have the following exclusive rights:
1) To be recognized as such;
2) To have his/her name indicated on each copy of the recording, in the programme or in
any other suitable way each time his/her performance is exploited, unless where that is
technically impossible or impracticable due to the actual form of the public
communication of the work;
3) To oppose the alterations to his/her performance or any exploitation of the
performance in an altered form, should that jeopardize his/her creative or professional
reputation;
4) To oppose marketing of a recording of his/her performance, if such recording has
technical deficiencies that jeopardize the integrity of the performance, and thereby the
performer’s reputation;
5) To oppose the exploitation of his/her performance in a way that jeopardizes or could
jeopardize his/her honour or reputation.
(2) If a group of performers gives a performance, the right referred to in Paragraph 1,
Item 2, of this Article shall be enjoyed both by the group as a whole and the soloists.
Article 115
If several performers participate in the performance of one work, the exercise of moral
rights by any of them shall not be detrimental to the interests of others.
1.4.2. Performer’s Pecuniary Rights
Article 116
(1) A performer shall have the exclusive right to prohibit or permit any person to:
1) Record his/her unrecorded performance and reproduce such copies of the performance
in any form or manner in the meaning of Article 20, Paragraph 1 of this Law;
2) Market the recordings of his/her performance;
3) Rent the recordings of his/her performance;
4) Broadcast or communicate to the public his unrecorded performance, except in the
case when it is the case of already broadcasted performance:
5) Making the performance available to the public interactively by wire or wirelessly, in
the sense of article 30 of this Law.
(2) The performer shall not have the exclusive right on broadcasting of his/her
performance that is recorded and published on a sound carrier or of a performance that
was recorded on a sound and picture carrier with the performer’s permission.
(3) Should a performer licence to a producer of phonograms and/or videograms his/her
right referred to in Paragraph 1, Item 3, of this Article, he/she retains the right to an
equitable remuneration for the rental of the recording of the performance.
(4) If the contract between the performer and a film producer does not specify otherwise,
it shall be deemed that under such contract the performer has licensed the producer the
right to rent copies of the performance.
Article 117
(1) A performer shall have the right to be remunerated for the following:
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
29
1) Broadcasting and re-broadcasting of his/her performance from a published recording
on a sound carrier;
2) Public communication of his/her performance, which is broadcast from a recording
published on a sound carrier;
3) Public communication of his/her performance from a recording published on a sound
carrier.
(2) The right to remuneration referred to in Paragraph 1 of this Article the performers can
realize only through the organization for collective management of copyright and related
rights. The manner of payment of the remuneration from Paragraph 1 of this article has
been determined by Article 127 of this Law.
1.5. Transfer of the Right
Article 118
(1) A performer may licence or cede his/her pecuniary rights referred to in Article 114 of
this Law to another person under the contract on performance.
(2) The person to whom the right referred to in Paragraph 1 of this Article has been
licensed may not licence that right to a third party without the performer’s consent, unless
otherwise provided by the contract on performance.
Article 119
(1) If more than five performers, other the conductor and soloists, participate in the
performance of a work, it shall be deemed that the performance is given by an ensemble
(a choir, orchestra, drama ensemble, ballet ensemble, opera ensemble).
(2) In the exercise of the rights in accordance with this Law, an ensemble shall be
represented by a person duly authorized by the majority of members of such ensemble.
(3) If besides the ensemble, also the director, soloists and players of chief roles, who are
not members of that ensemble, participate in the performance of a work, the exercise of
the rights in accordance with Law shall be also subject to the consent of these persons,
unless otherwise agreed upon between them and the ensemble.
Article 120
(1) The contract on performance shall include the following: names of contracting
parties, type and the manner of exploiting the performance, name of author and name of
the work of authorship performed and the amount, mode and terms of payment of the
remuneration, if agreed upon.
(2) Besides the particulars referred to in paragraph 1 of this Article, the contract on
performance with respect to the broadcasting of a performance shall also include the
number of broadcasts and the period in which the broadcasting shall take place, and a
performance contract with respect to the recording and reproduction of copies of the
recording of a performance, shall also include the number of copies that may be made.
(3) Contract on performance shall be made in writing.
Article 121
The person to whom the right referred to in Article 114 of this Law has been licensed
shall forward to the performer complete data on the exploitation of the performance.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
30
1.6. Rights of the Performer Arising From Employment
Article 122
Provisions of this Law regulating the relations between authors and their employers shall
apply mutatis mutandis to the rights of the performers who created their performance on
the basis of the employment contract.
2. THE RIGHT OF THE PHONOGRAM PRODUCER
2.1. Establishment of the Right
Article 123
The phonogram producer, with respect to its phonogram, shall have the pecuniary rights
in accordance with this Law.
2.2. Phonogram
Article 124
(1) Phonogram is the recording of a sound and/or a sequence of sounds on a sound
carrier.
(2) The recording of a sound is the fixation of sounds on the carrier from which they can
be listened to, copied or communicated by means of a device.
(3) Right on the existing phonogram is by no ways limited by the incorporation of that
phonogram into a videogram.
2.3. Producer of Phonogram
Article 125
The producer of a phonogram shall be understood to mean any natural or legal person,
that has organized and paid for the production of the phonogram and that bears the
responsibility for the first recording of a sound or a sequence of sounds.
2.4. Scope of the Right
Article 126
A producer of a phonogram shall have the exclusive right to prohibit or permit any
person to:
1) Reproduce the phonogram in any form or manner in the meaning of Article 20,
Paragraph 1 of this Law and market the copies of the phonogram thus reproduced;
2) Rent the copies of the phonogram;
3) Make the phonogram available to the public in an interactive manner by wire
or wireless means, within the meaning of Article 30 of this Law.
Article 127
(1) The producer of a published phonogram shall have the right to be remunerated for the
following:
1) Broadcasting and re-broadcasting of the phonogram;
2) Public communication of the phonogram;
3) Public communication of the phonogram being broadcast.
(2) The right for remuneration from Paragraph 1 of this Article the producer of
phonograms can realize only through the organization for collective management of
copyright and related rights.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
31
(3) The remuneration from paragraph 1 of this Article and the remuneration for
performers from paragraph 117 of this Law are collected from the user in the form of the
single remuneration. The collection of the single equitable remuneration is performed by
one organization, determined by a contract concluded between the organization of
performers and organization of the producers of phonograms.
(4) In the contract from Paragraph 3 of this Article, the organizations have the obligation
to determine the amount of expenses for the collection of the single equitable
remuneration and the frequency of transfer of that single equitable remuneration to the
other organization. The Contract is published at the expense of the organizations in the
“Official Gazette of the Republic of Serbia”. The contractors have the obligation to
inform in writing about the beginning of the negotiations the ministry competent for the
tasks of science and the Intellectual Property Office”.
(5) If the organizations do not conclude a contract from the paragraph 3 of this article in
the
period of three months from the date of staring the negotiations from paragraph 4 of this
article, the joint collection will be performed by the oldest organization.
(6)The organization of the producers of phonograms and the organization of the
performers have the obligation to determine the tariff of remunerations jointly in a
manner prescribed by Article 177 of this Law.
(7) The single equitable remuneration collected in a manner prescribed by this Article is
distributed to organizations within the terms of the agreement concluded between the
organization of the producers of phonograms and the organization of the performers. If
the contract between the organizations does not stipulate otherwise, the organization
which collects the single equitable remuneration has the obligation, after the deduction of
the amount of expenses made on account of the collection of a single equitable
remuneration, which can not be more than 10% of its value, to transfer one half of the
collected remuneration to the other organization, without delay, and at least on a
quarterly basis.
(8) If the contract between organizations does not stipulate otherwise, the organization
which collects the single equitable remuneration can not perform the distribution of the
collected single equitable remuneration amongst its members before it transfers the
contracted part of the legally determined part of the single equitable remuneration to the
other organization.
(9) If the contract between the organizations does not stipulate otherwise, the
organization which collects the single equitable remuneration has the obligation to hand
over to the other organization the copies of all the data concerning the utilization of
phonograms and performances recorded on them obtained from the users that broadcast
and publicly communicate the phonograms and performances recorded on them , at the
latest in the period of 30 days from the date when the part of the collected remuneration
has been handed over.
(10)Single equitable remuneration for the communication to the public of a phonogram
and performances recorded on it is paid together with the copyright remuneration for the
public communication of musical works in a manner envisaged by article 156, paragraphs
5 and 6 of this Law.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
32
3. THE RIGHT OF THE VIDEOGRAM PRODUCER
3.1. Establishment of the Right
Article 128
A producer of a videogram, the film producer (producer of videogram), shall have the
pecuniary rights in accordance with this Law.
3.2. Videogram
Article 129
Videogram is a recording of a film work as well as a definite sequence of motion pictures
with or without the accompanying sound on the carrier of picture, or the carrier of picture
and sound.
3.3. Film Producer (Producer of a Videogram)
Article 130
Film producer (producer of videograms) is natural or legal person that on one`s own
behalf gives initiative, gathers financial means, organizes, manages and takes
responsibility for the first recording of a film or motion pictures accompanied by a sound
or without a sound (videogram).
3.4. Contents of the Right
Article 129
Film producer (producer of videogram) shall have the exclusive right to prohibit or
permit any person to:
1) Reproduce his videogram in any form and in any manner in the meaning of Article 20,
Paragraph 1 of this Law or market the copies thus reproduced;
2) Communicate his videogram to the public from a picture carrier or picture and sound
carrier (picture show);
3) Rent copies of his videogram;
4) Make the videogram available to the public in an interactive manner by wire or
wireless means, within the meaning of Article 30 of this Law.
Article 132
The producer of a videogram shall have the right to oppose the exploitation of his
videogram in altered form, if such exploitation can jeopardize his justified economic
interests.
4. THE RIGHT OF THE BROADCAST PRODUCER
4.1. Establishment of the Right
Article 133
The producer of a broadcast shall have pecuniary rights in accordance with this Law.
4.2. Broadcast
Article 134
A broadcast shall be understood to mean an electrical, electromagnetic or some other
signal converted into audio, visual or audio-visual content that is broadcast for the
purpose of being communicated to the public.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
33
4.3. Producer of Broadcast
Article 135
The producer of a broadcast shall be understood to mean any natural or legal person,
which has organized and paid for the production of the broadcast.
4.4. The Contents of the Right
Article 136
The producer of a broadcast shall have the exclusive right to prohibit or permit any other
person to:
1) Re-broadcast his broadcast wirelessly or by cable;
2) Record his broadcast on a sound or picture or a sound and picture carrier;
3) Reproduce the recording in any shape and in any way in the sense of Article 20,
Paragraph 1 of this Law and market the copies of the recording thus reproduced;
4) Rent copies of the broadcast recording;
5) Publicly communicate the broadcast at places accessible to the public against the
payment of an entrance fee;
6) Make the broadcast available to the public in an interactive manner by wire or wireless
means, within the meaning of Article 30 of this Law.
5. THE RIGHT OF A DATABASE PRODUCER
5.1. Establishment of the Right
Article 137
The producer of a database shall have pecuniary rights in accordance with this Law.
5.2. Database
Article 138
(1) For the purposes of this Law the database shall mean a collection of independent data,
works or other materials arranged in a systematic or methodical way, individually
accessible by electronic or other means.
(2) The protection of a data base includes:
1) total contents of the data base,
2) every part of the contents of the data base which is significant in a qualitative or
quantitative way,
3) qualitatively or quantitatively irrelevant parts of the contents of the data base, if such
parts are used repeatedly and systematically and that use is contrary to the usual use of
that data base or unreasonably hinders the legitimate interests of the data base producers.
(3) Protection does not refer to computer programs which are used for the elaboration of
the data base or work with data bases available by electronic means.
5.3. Producer of Database
Article 139
The producer of a database shall be understood to mean any natural or legal person that
has created a database, by qualitative and/or quantitative substantial investment in
obtaining, verification or presentation of its contents
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
34
5.4. Contents of the Right
Article 140
(1) The producer of a database shall have the exclusive right to prohibit or permit any
person to:
1) Occasionally or permanently reproduce a database as a whole or its essential parts by
any means, for any purpose and in any form;
2) Market or rent copies of the database or its substantial parts;
3) Interactive making available to the public by cable or wireless in the meaning of article
30 of this Law and every other form of public communication of the data base in total or
its essential parts.
Article 140a
(1)The authorized user of the published data base or its multiplied copy can freely use for
any purpose the qualitatively and quantitatively irrelevant parts of its contents. If the user
is authorized only with regard to the part of the data base, this paragraph is applied only
to that part.
(2)The authorized user of the published data base must not perform acts contrary to the
usual utilization of such data base which irrationally damages the legitimate interests of
the data base producer.
(3)The authorized user of the published data base must not cause damage to the copyright
or related rights with regard to the part or subject matter of protection contained in the
data base.
(4)The provisions of the contract contrary to the provisions of this article are null and
void.
6. The right of the publisher
6.1. THE RIGHT OF THE FIRST PUBLISHER OF A FREE WORK
Article 141
Any person who, after the expiry of protection of the author’s pecuniary rights, for the
first time lawfully publishes or communicates to the public a previously unpublished
work, shall have the rights equivalent to pecuniary rights of the author.
6.2 The right of the publisher of printed editions to special remuneration.
Article 142
(1) The publishers of printed editions have the right to a special remuneration prescribed
in the Article 39, Paragraphs 1and 5 of this Law under the same conditions which are
valid for the authors.
(2)The publishers of printed editions and the authors of works issued in the printed form
can realize their rights from Article 39, Paragraphs 1 and 5 of this Law and this Article
only through the organization for collective management of copyright and related rights.
(3) The remuneration collected on the basis of the Article 39, Paragraphs 1 and 5 of this
Law and this Article, which is paid by the producers or importers of the photocopying
devices or other devices with the similar technology of multiplication and natural and
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
35
legal persons which give services of photocopying for compensation, is divided between
the author and the publisher in equal halves (50% : 50%)
7. COMMON PROVISIONS APPLICABLE TO RELATED RIGHTS
7.1. Relationship between the Copyright and Related Rights
Article 143
(1)Related rights shall in no way affect protection of the rights of authors with regard to
their works.
(2) The provisions concerning publishing, communication to the public and releasing of
copyright protected work from article 7 of this Law are accordingly applied to related
rights.
7.2. Limitations on Related Rights and Exhaustion of
Rights
Article 144
The provisions of this Law regulating limitations and exhaustion of copyright shall apply
accordingly to related rights.
7.3. Transfer of Related Rights
Article 145
Related rights shall be transferable, with the exception of the performers’ personal rights.
7.4. Right to Special Remuneration
Article 146
The producer of phonograms, performers and the producer of videograms have the right
to a special remuneration, which has been prescribed in the article 39 of this Law, under
the same conditions applicable to the authors.
7.5. Duration of Rights
Article 147
(1) Pecuniary rights of the performer shall last for 50 years from the date of the
performance. If a performance was recorded and lawfully published or communicated to
the public within this period, the term of protection shall expire 50 years from the date of
the first publication or communication to the public, whichever date is earlier. A
performer’s moral rights shall last even after the expiration of his/her pecuniary rights.
(2) The rights of the phonogram producer or a videogram producer shall last for 50 years
after the production of the phonogram or videogram. If the phonogram or videogram has
been lawfully published or communicated to the public within this period, the term of
protection shall expire 50 years from the date of the first publication or communication to
the public, whichever date is earlier.
(3) The rights of the broadcast producer shall last for 50 years from the date of the
protected broadcast’s first broadcasting.
(4) The rights of the database producer shall last for 15 years from the date of the
database’s creation. If a database was made available to the public in whatever manner
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
36
before expiry of that term, the term of protection shall expire 15 years from the date when
database was first made available to the public.
(5) If substantial changes occur in the selection or arrangement of the contents of a
database, the term referred to in Paragraph 4 of this Article shall be extended for another
15 years. Any additions, deletions or improvements of a database as a whole or the part
thereof, resulting in a new version of such database, shall be deemed to be substantial
changes in the selection or arrangement of the contents of a database.
(6) The rights of the first publisher of a free work shall last for 25 years from the date of
the first publication or first communication to the public in any other manner.
(7) The right of the publisher of printed editions to a special remuneration lasts for 50
years from the legal publication of the work.
(8) The deadlines for the need of establishing the date of the termination of the pecuniary
rights of the holders of related rights are calculated from January 1st of the year which
immediately follows the year in which the event relevant for the beginning of the
calculation of deadlines occurred.
7.6. Persons to which the Law Applies
Article 148
(1) Any performer, phonogram producer, videogram producer, broadcast producer,
database producer and a publisher of a printed edition and the editor of a free work which
is a foreign person shall have the rights prescribed by this Law in accordance with the
international agreements ratified by the Republic of Serbia or in accordance with the
reciprocity principle between the Republic of Serbia and the country he/she belongs to.
(2) Exceptionally to the provision of Paragraph 1 of this Article, a database producer
being a legal person without corporate domicile in the Republic of Serbia shall be granted
the rights under this Law only if its business operations are linked directly and on an
ongoing basis with the economy of Serbia.
(3) Where the existence of reciprocity is doubtful, the explanation shall be given by the
Ministry for Foreign Affairs of the Republic of Serbia.
(4) For foreign authors and holders of related rights which enjoy protection on the basis
of this Law, the terms of duration of those rights from this Law are valid, but those terms
expire, at the latest, on the day when the protection expires in the state where they have
citizenship or business seat, and they can not be longer than the terms prescribed by this
Law.
Article 149
Any performer who is a foreign citizen shall be accorded the moral rights, regardless of
whether the requirements referred to in Article 148 have been met.
IV. EXERCISE OF COPYRIGHT
AND RELATED RIGHTS
Article 150
Any holder of copyright or related right shall be authorized to exercise his/her right either
individually or collectively, except in the cases when the collective exercise of copyright
and related rights is mandatory (Article 29, Paragraph 2, Article 39, 40, 117, 127, 142
and 146).
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
37
1. INDIVIDUAL EXERCISE
Article 151
(1) Copyright and related rights can be exercised individually either directly or through a
duly authorized representative.
(2) Both natural or legal persons may act as representatives in the exercise of copyrights
and related rights.
2. COLLECTIVE EXERCISE
2.1. Organization for Collective Exercise of
Copyright and Related Rights
Article 152
(1) Copyright and related rights can be collectively exercised through organizations for
the collective exercise of such rights (hereinafter: the organization).
(2) The organization shall not be established for the purpose of earning profit.
(3) The organization shall specialize in the exercise of certain kinds of rights in
connection with certain subject-matters of protection, in conformity with its statute.
Article 153
(1) Through the organization, the holders of copyright or related rights collectively
exercise exclusive pecuniary rights stemming from copyright and/or related rights, as
well as the right to claim the remuneration for their works and/or the subject matters of
related rights.
(2) In the case of exercising exclusive pecuniary rights, the holders of copyright and/or
related rights shall, by the contract, licence their rights exclusively to the organization,
instructing it to conclude contracts on the non-exclusive licensing of such rights, in its
own name and for their behalf, with the users of works of authorship and subject-matter
of related rights (hereinafter: the users).
(3) In the case of exercise of the right to remuneration, the holders of copyright and/or
related rights shall instruct the organization to collect that remuneration from the users, in
its own name and for their behalf.
(4) The organization has the right to perform control over the exploitation of the subject
matters of protection on its repertoire
(5) The organization shall have the right to protect the rights entrusted to it by the holders
of copyrights and/or related rights to be collectively exercised, before courts and other
authorities.
(6) Upon the request of the organization, any authority responsible for maintaining the
records of data that are relevant for determining the amount of remuneration, shall make
such data available to the organization.
2.2. Foundation of the Organization
Article 154
The organization may be founded by authors and/or holders of copyright or related rights
and/or their associations (hereinafter: the founders).
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
38
Article 155
(1) Memorandum of association shall be the founding document of the organization.
(2) The founding decision shall be the founding document of an organization founded by
one association.
Article 156
(1) The Organization can not perform any other activity except the activities provided for
in the article 153 of this Law.
(2) With the exception of the stipulations of Paragraph 1 of this Article, the organization
may
1) perform activities realizing the artistic, expert or social interests of the holders of
rights, and
2) perform specific administrative and technical services in the name and on the account
of another organization,or in its own name but on the account of another organization, on
the basis of a written contract.
(3) For the sake of more rational and efficient collection and distribution of the
compensation for the use of copyright and related rights by means of a unified data base,
the organizations for the collective management of copyright and related rights can form
a joint Service.
(4) The special agreement shall determine the scope of its activities, competences,
amount of the remuneration for its work and the systemization of the working posts of the
personnel employed in the Service.
(5) Remuneration for the communication of musical works to the public, as the
independent remuneration of authors of musical works and joint single equitable
remuneration of performers and producers of phonograms for public communication of
performances and phonograms, from the reason of public interest, are collected using the
mechanism of one postal money order forwarded to the users, in a manner determined by
the agreement reached by the organizations.
(6) After the deduction of the certain agreed expenses of payment by means of the postal
money order from paragraph 5 of this article, the organization which realizes rights of the
authors of musical works, on account of the independent remuneration for the public
communication of musical works is paid the due amount of 50% of totally collected
funds. The single equitable amount of remuneration for performers and producers of
phonograms for public communication of performances and phonograms is delivered to
the organizations in compliance with the article 127, paragraph 7 of this Law.
Article 157
(1) The founders of the organization shall obtain from the competent body the
organization’s operating license for performing the activities of that organization.
(2) Only one organization can obtain an operating license for collective management of
copyright or related rights for the same kind of rights on the same kind of work or subject
matter of related rights.
(3) The application by the founders for the operating license shall be accompanied with
the organization’s founding document, statute, excerpt from the Register of Legal persons
if the founders are legal persons, proof of the business seat of the organization, data on
the number of authors or holders of right that empowered the organization to realize the
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
39
rights regarding their works or subject matter of related rights, list of works or subject
matter of related rights which will constitute the repertoire of the organization, proof on
the fulfillment of the staff, technical and organizational conditions for the efficient
collective management of rights entrusted to them and proof of payment of the prescribed
administrative fee which is the income of the budget of the Republic of Serbia.
Article 158
The operating licence shall be issued to an organization that filed a request in compliance
with the Article 157, paragraph 3 of this Law, if it fulfills the following conditions:
1) It has a business seat in the Republic of Serbia;
2) Its members, who gave it authority, on the basis of power of attorney or contract, to
realize rights over their works, or subject matter of related rights, represent the majority
of the holders of copyright or related rights in the field that the activity of the
organization covers, and have residence or seat in the Republic of Serbia or have the
Serbian citizenship,
3) In terms of staff, finances, equipment and organization, it is capable to efficiently
exercise the rights of domestic and foreign holders of copyrights and/or related rights in
the Republic of Serbia, and/or the rights of domestic holders of copyrights and/or related
rights abroad in the fields to which its business relates.
4) foundation act and statute of the organization in compliance with the stipulations of
this Law
Article 159
(1) It shall be taken that the organization realizes the conditions from Article 158,
Paragraph 1, Item 3 of this Law if it has the following:
1) business premises equipped with the usual communication and information
equipment;
2) employee with the diploma of the Faculty of Law and at least two years of expert
experience and the knowledge of one of the world languages;
3) employee who meets the prescribed demands for book keeping and has at least
two years of working experience on the tasks of organizing and performing book
keeping.
(2) Expert education and knowledge of languages is proved by the appropriate
documents, and the working experience by documentation from which it is obvious
how the experience has been gained.
Article 160
(1) The competent authority shall render a decision granting the operating licence or a
decision rejecting the application, within 30 days from the filing date of the application
for the operating licence.
(2)If the request filed for the grant of the permission has been formally incorrect in the
meaning of Article 157 and 159 of this Law or if the forwarded foundation actor the
statute contain regulations which are contrary to the stipulations of this law, the
competent body shall invite the person filing the request to correct the request filed
according to the mentioned objections, in the term of 15 days from the receipt of the
objections
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
40
(3) If in the tem provided, the person filing the request does not correct his request in
compliance with the objections of the competent body, the competent body shall reject
the request.
(4) Based on the decision granting the operating license, the organization shall acquire
the right to engage in the collective management of copyright and/or related rights for the
period of five years as of the date of rendering the decision.
(5) The organization shall have the right to apply for the renewal of its operating licence
for an unlimited number of times in the way and following the procedure prescribed by
this law for the obtaining of the license.
(6) The request for the renewal of license for the performing of activities is filed to the
competent body, at the latest, 90 days before the expiry of the valid license.
(7) The decisions of the competent body from paragraphs 1 and 3 of this article are final
and the administrative suit can be initiated against them.
Article 161
(1) The organization shall acquire the status of a legal person once it is entered in the
register of associations in compliance with the Law that regulates the legal position of
associations.
(2) The application the founders of the organization for entry in the register referred to in
paragraph 1 of this Article shall be accompanied with the decision of the competent
authority granting its operating licence.
(3) Any organization that does not renew its operating licence before the expiration of the
term referred to in Article 160, paragraph 4, of this Law, or the one whose operating
license is revoked pursuant to Article 162 of this Law, after the performed procedure of
liquidation or bankruptcy in compliance with the law regulating the procedure of
liquidation or bankruptcy shall be deleted from the register referred to in paragraph 1 of
this Article or the register from Article 163 of this Law.
Article 162
(1) The competent authority shall revoke the organization’s operating license where it
establishes that:
1) The operating license was issued on the basis of false data;
2) The organization has stopped fulfilling some of the prescribed conditions for issuing a
license from Article 158 of this Law;
3) The organization has seriously and repeatedly violated the provisions of this Law;
4) The organization has not fulfilled its obligation in compliance with Article 186 of this
Law.
(2) Before the revocation of the operating license, from the reasons stated in Paragraph 1,
items 2, 3 and 4 of this Article, the competent body shall state in writing the mistakes in
the work of the organization, direct measures for the correction of mistakes and
determine the deadline for their removal.
(3) The decision on revoking the operating license referred to in Paragraph 1 of this
Article shall be final and an administrative dispute can be initiated against it.
(4) The competent authority shall notify the authority competent for maintaining the
register in which the organization is registered, of the decision referred to in Paragraph 1
of this Article.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
41
(5) The decision on granting, renewing and revoking of an operating licence shall be
published in the Official Gazette of the Republic of Serbia.
Article 163
(1) The organization shall be entered in the register of organizations for the collective
exercise of copyrights and related rights maintained by the competent authority.
(2) The following shall be entered in the register of organizations for the collective
exercise of copyright and related rights referred to in Paragraph 1 of this Article: name
and corporate domicile of the organization, business activity of the organization, date of
entry, date of renewal of entry and the date deletion of the organization from the register,
contracts on co-operation with foreign organizations and the data on membership in
international organizations.
(3) The organization shall notify the competent authority of any change of data entered in
the register of organizations for the collective exercise of copyrights and related rights,
within fifteen days from the occurrence of such change.
(4) The changes referred to in Paragraph 3 of this Article shall be entered in the register
of organizations for the collective exercise of copyrights and related rights.
(5) The data concerning the register of the organization for collective management of
copyright and related rights are available to all the interested parties.
2.3. Bodies of the Organization
Article 164
(1) The organization shall be governed by its founders and members in accordance with
the organization’s statute.
(2) The organization’s bodies shall be: General Assembly, Board of Directors, Managing
Director and the Supervisory Board.
(3) Council for the control of payment and distribution of remuneration for
communication to the public (henceforward: Council) is the common body of the
organizations from article 156, paragraph 5 of this Law, which they establish in
agreement.
(4) The Council performs control over the implementation of the agreement from article
156,
paragraph 5 of this Law, concluded between the organizations, as well as control of
payment and distribution of collected remuneration and gives directions with regard to
the payment and division of remuneration between the organizations.
(5) The Council has three members, one from each organization.
(6) The Council has an obligation to pass regulations on its work
2.4. General Acts of the Organization
Article 165
(1) The organization’s general acts shall be: the Statute, Schedule of fees, Distribution
plan and other general acts dealing with certain matters concerning the business activity
of the organization.
(2) The Statute shall be the organization’s basic act and other general acts shall be
compliant with it.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
42
(3) The individual acts adopted by the organization’s bodies and authorized officers of
the organization shall be compliant with the organization’s general act.
Article 166
(1) The Statute of the organization shall include provisions on the kind and subject matter
of the rights collectively exercised through the organization.
(2) The Statute of the organization shall be adopted by the organization’s General
Assembly, by simple majority of votes of the members of the Assembly.
Article 167
(1)The distribution plan contains criteria on the basis of which the organization
distributes to the holders of copyright and related rights the income collected from the
users in the form of the remuneration for the use of the subject matter of protection.
(2)The principles of the distribution plan are the following: proportionality,
appropriateness and justice, that depend on the: kind of the subject matter of protection,
manner of use of the subject matter of protection, scope of use of the subject matter of
protection and other goals established by the foundation act of the organization.
(3) The distribution plan is established by the assembly of the organization.
Article 168
In compliance with the statute and the decisions of its bodies, the organization takes part
of the income collected from the users to cover the costs of its operations.
2.5 The concept of Tariff
Article 169
Tariff is the general act of the organization that determines the amount and way of
determining remuneration that the organization charges from users for specific kinds of
use of copyright protected works and subject matter of related rights and pays special
remuneration to the obligors.
2.5.1
Rules for the Determination of the Tariff
Article 170
(1) Tariff must be appropriate to the kind and manner of use of the copyright
protected work or the subject matter of related rights.
(2) If the use of the subject matter of protection is indispensable for the performing of
the activities of the user (in the case of broadcasting or concert use of the subject
matter of protection, and similar) the tariff is determined, as a rule, in the
percentual amount from the income that the user realizes by performing activity in
the framework of which the subject matter of protection is being used. That
amount must be proportional to the importance that the use of the subject matter
of protection from the repertoire of the organization has for the income of the
user.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
43
(3) If by using the subject matter of protection the user from Paragraph 2 of this
Article does not realize an income, the tariff is determined in the percentual
amount of the expenses necessary for the performing of that activity in the
framework of which the subject matter of protection is being used, taking into
account the importance of the use of the subject matter of protection for the
activities of the user.
(4) Along with the remuneration determined in a way prescribed by the Paragraphs
2and 3 of this Article, the tariff also determines the lowest amount of
remuneration for the use of the subject matter of protection from the repertoire of
the organization.
(5) In the course of determing the tariff, the tariffs of the collective management
organizations of the states which have the similar value of gross domestic product
to the GDP of the Republic of Serbia are taken into consideration.
Article 171
(1) If the use of the subject matter of protection is not necessary for the performing of
activity of the user, but only useful or pleasant (such as in transport, hotelier and
catering industry, merchant shops, sopping malls, exhibition spaces and similar)
and under condition that the determination of tariff in percentual amount would be
impossible or unreasonably difficult, the tariff can be determined as a lump sum.
(2) During the determination of the amount of the lump sum remuneration, the
following shall be taken into consideration:
1) kind and manner of use of the subject matter of protection;
2) geographical location of the seat of the user;
3) kind and size of the space where the subject matter of protection is being used;
4) duration and scope of use and prices of services offered by the user.
2.5.1a Determining of remuneration in tariff for the communication to the public of
musical works, performances and phonograms
Article 171a
On the basis of a decision of the Constitutional Court (published in „Officiel Gazzete RS”
no 29/16), the provisions of Article 171a, paragraphs 1, 2, 4 and 5, are not valid since
18.3.2016.
(3) Remuneration for the public performance of musical works, performances and
phonograms in the craftsmanship shops is not being paid.
2.5 1 b Determination of Special Remuneration in Tariff for the Realization of Right to
Special Remuneration
Article 171b
(1) The amount of special remuneration which is paid per every sold or imported device
and object from the list of the Government can not be higher than 1% of its value, except
when it concerns the sale or import of empty compact discs, empty digital video discs,
empty digital video discs of high definition, empty blue ray discs, empty mini discs,
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
44
empty audio cassettes and empty video cassettes, where the amount of special
remuneration can not be higher than 3% of its value.
(2) As the value of devices and objects from the list of the Government which are
produced in the Republic of Serbia, their resale price is taken without the value added
taxes at the first sale, and when the devices and objects from the list of the Government
are imported in the Republic of Serbia, their purchase price is taken as their value,
calculated into dinars at the rate of exchange on the day when the customs duty is being
collected, increased for the amount of the customs taxes.
Article 172
(1) If the use of the copyright protected works is performed together with the use of
the subject matter of related rights, i.e. if there are more holders of rights involved
in one use of work, the tariffs are determined proportionally.
(2) For the calculation of proportion between the tariffs of remuneration for the
copyright and related rights, the usual international practice is meritory.
2.5.2 Negotiations and Agreement on the Tariff
2.5.2.1 Negotiations on the Tariff
Article 173
The organization initiates negotiations about the tariff by the publication of the invitation
to the representative associations of users and individual users in the “Official Gazette of
the Republic of Serbia”, on its internet page and in one of the daily papers with high
circulation.
2.5.2.2. Tariff agreement
Article 174
(1) After the concluded negotiations between the organization and the representative
association of users, the tariff is determined by agreement in writing. We take as
representative the association of users which on the territory of the Republic of
Serbia represents the majority of users from a certain profession, or the one which
can be acknowledged as representative on the basis of other regulations. If there is
no such association, the representation authority shall be determined based on the
number of the users that the association represents, the activity of the association,
the degree of competent organization within the association and the similar.
(2) The tariff can be determined also by the agreement in writing between the
organization and the individual user, if the nature of conducting business of that
user is such that makes him the only person performing that kind of activity in the
Republic of Serbia. The provisions of this Law referring to the representative
association of users also apply to the individual user.
(3) The companies of the public broadcasting service are the individual users with
whom the organizations determine the tariff by written contract in the meaning of
Paragraph 2 of this Article.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
45
(4) The tariff, determined in a way prescribed in Paragraphs 1 and 2 of this Article, is
published by the organization in the “Official Gazette of the Republic of Serbia”,
and the tariff is enforced on the eight day from the publication date.
(5) Until the termination of the procedure for the determination of the tariff in a way
prescribed by this Article, the remuneration is paid according to the existing tariff.
2.5.2.3 Mandatory Content of the Written Agreement
Article 175
The written agreement from article 174 must contain:
1) the amount of remuneration for the use of copyright protected work or the subject
matter of related rights from the repertoire of the organization;
2) conditions for the use of copyright protected work or subject matter of related
rights from the repertoire of the organization;
3) deadline and way of payment of the remuneration;
4) conditions of use which influence the increase or decrease of the certain amount
of remuneration in the tariff.
2.5.2.4 Determination of the Draft Tariff by the Administrative Board of the Organization
Article 176
(1) If in the term of two months from the publication of invitation from article 173 of
this Law, agreement is not reached, the proposal of the tariff is determined by the
administrative board of the organization. The draft tariff thus determined is
communicated to the Intellectual property Office (henceforward: Office) for
approval.
(2) Until the finalization of procedure concerning the determination of the tariff in a
way prescribed by this Article, the remuneration is paid according to the existing
tariff.
2.5.2.5 Determination of the Single Equitable Tariffs for the Exercise of Rights from
Articles 117 and 127 of This Law
Article 177
(1) The single equitable tariffs for the exercise of rights from Articles 117 and 127 of
this Law are determined by an agreement in writing between the organization of
the producers of phonograms and the organization of the performers from one
side, and the representative association of users from the other side.
(2) The organization of the producers of phonograms and the organization of the
interpreters initiate together the negotiations on the single equitable tariffs and
negotiate jointly with the representative association of users in the procedure and
in a way determined by article 173 and 174 of this Law.
(3) The single equitable tariff determined in a way prescribed by Paragraph 1 of this
Article is published jointly in the “Official Gazette of the Republic of Serbia”.
(4) The tariff is enforced on the eight day from the date of publication in the “Official
Gazette of the republic of Serbia”.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
46
(5) If, in the term of 2 months from the publication date of the invitation from Article
173 of this law, agreement from paragraph 1 of this article is not reached, the
proposal of a single equitable remuneration is determined by the administrative
boards of the organizations on the basis of a written agreement.
(6) The proposal of a single equitable tariff is forwarded to the Office for an
approval.
(7) If in the term of 90 days from the date of the publication of the invitation from
article 173 of this Law, the organization of the producers of phonograms and the
organization of the interpreters do not file to the Office the request for the
approval on the proposal of the single equitable tariff, that tariff shall be
determined by the Office.
2.5.2.6 The Determination of a Single Equitable Tariff for the Payment of a Special
Remuneration
Article 178.
(1) The single equitable remuneration for the realization of right to a special
remuneration from article 39 and 146 of this Law, which is paid from the first sale
or import into the Republic of Serbia of devices to sound or visual recording and
empty carriers of sound, picture and text, is determined by agreement in writing
between the organizations which exercise the right of those holders of copyright
and related rights that by the virtue of this law enjoy the right to a special
remuneration on one side and on the other side the representative association of
producers or importers of devices for sound and visual recording and importers of
empty carriers of sound, picture and text.
(2) The organizations from Paragraph 1 of this Article jointly initiate the negotiations
on the single equitable tariff, jointly negotiate in the procedure and in a way
determined by article 173 and 174 of this Law and jointly publish the single
equitable remuneration from paragraph 1 of this article in the “Official Gazette of
the Republic of Serbia”.
(3) The single equitable remuneration determined in a way prescribed by Paragraphs
1 and 2 of this Article is enforced on the eight day from the publication date in the
“Official Gazette of the Republic of Serbia”.
(4) If in the term of two months from the date of the publication of the invitation from
Article 174 of this Law, the agreement from Paragraph 1 of this Article has not
been reached, the proposal of the single equitable tariff from Paragraph 1 of this
Article is determined by the administrative boards of the organizations on the
basis of a written agreement.
(5) The proposal of a single equitable remuneration is communicated to the Office for
an approval.
(6) If in the term from 90 days from the publication of the invitation from the article
173 of this Law, the organizations from paragraph 1 of this article do not file to
the Office the request for the approval on the proposal of a single equitable tariff,
that tariff shall be determined by the Office.
(7) The collection of the single equitable remuneration from Paragraph 1 of this
Article is performed by the organization for the collective management of musical
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
47
rights with the previously reached agreement in writing with the organizations
that participated in the negotiations on the single equitable tariff and the amount
of the expenses of collecting the special remuneration and the regime of
distribution of the special remuneration among the organizations from this
paragraph.
(8) The organization for the collective management of musical rights has the
obligation to devide the totally collected special remuneration, after the deduction
of expenses of collection of the special remuneration determined as agreed, to the
authors and direct to the organizations of the interpreters and the producers of
phonograms or videograms in the following way: 40% to the authors, 30% to the
interpreters and 30% to the producers and phonograms and the producers of
videograms.
2.6. Application of Other Laws Mutatis Mutandis
Article 179
The provisions of the law regulating the legal status of associations shall apply
accordingly to the organization, unless otherwise provided by this Law.
2.7. Duties of the Organization
Article 180
(1) In the conduct of the organization’s business, it shall be assumed that organization is
authorized to act on behalf of all holders of the copyright and/or related rights with
respect to any rights and any kind of subject-matters of protection that are within the
scope of its business activity.
(2) Any holder of a copyright and/or related right that has not concluded the contract
referred to in Article 153 of this Law with the organization, may notify the organization
in writing of his/her intention to exercise the rights individually, except in the case when
this Law prescribes the compulsory collective management of copyright and related
rights (Article 29, Paragraph 2, Articles 39, 40. 117, 127, 142 and 146).
(3) The organization shall notify the users of the names of the holders of copyright and/or
related rights referred to in Paragraph 2 of this Article.
(4) Whit respect to the distribution of remuneration, the organization shall treat the
holders of copyright and/or related rights who have not notified the organization of their
intention to exercise their rights individually equally to the holders of copyright and
related rights who have concluded the contract referred to in Article 153 of this Law with
the organization.
Article 181
(1)The organization has an obligation to inform regularly the users and interested parties
through the mass media and by electronic publishing on its Internet page on the
following:
1) categories of the holders of right it represents;
2) pecuniary rights that are realized;
3) categories of users of the subject matter of protection and other natural and legal
persons that are obligors to pay the remuneration;
4) contents of the general acts of the organization (statute, tariff, distribution plan,
etc)
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
48
5) number and list of bilateral contracts concluded with the foreign organizations;
6) data on the authorized representatives of the organization;
7) working hours of the organization.
(2) The organization has the obligation to give information, to every user or other person
having legal interest, about its repertoire and the conditions for the exercise of copyright
and related rights.
Article 182
The organization has the obligation to make the following information available to the
members of its organization, apart from the information from Article 181 of this Law, on
its internet page:
1) list of the members of the assembly, administrative board and supervisory board;
2) annual repot on conducting business;
3) information on the sessions of the assembly (date, time, venue, agenda and
decisions of the assembly);
4) decisions of the administrative board and the supervisory board.
Article 183
(1) The organization shall conclude a contract of non-exclusive licensing of the right of
exploiting the subject-matter of protection from its repertoire with each interested user
and/or association of users, under equal and appropriate terms.
(2) The contract referred to in Paragraph 1 of this Article shall include the following in
particular: kind of the subject-matter of protection, mode of exploiting the subject-matter
of protection, amount of remuneration and manner of its payment to the organization and
a period in which the contract is to be effective.
Article 184
The organization shall distribute to the holders of copyright and/or related rights who
have concluded with it the contract referred to in Article 153 of this Law and the holders
of copyright and related rights referred to in Article 180, Paragraph 4, of this Law, the
income from the remuneration collected from users, except for funds designated for the
purposes referred to in Article 165 of this Law, in accordance with the Distribution Plan.
Article 185
(1) The distribution referred to in Article 184 of this Law shall be based on accurate Data
concerning the use of the subject matter of protection.
(2) If accurate data are not available and/or if the collection of accurate data would create
an unacceptable organizational and financial burden for the organization, the distribution
plan may be based on estimates stemming from relevant and verifiable facts.
Article 186
(1) The organization shall provide for the collective exercise of copyrights and related
rights of domestic holders abroad, as well as those of foreign holders in the Republic of
Serbia, on the basis of contracts concluded with appropriate foreign organizations.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
49
(2) The organization has the duty to fulfill the obligation from Paragraph 1 of this Article
in the period of five years from the date of acquisition of the first operating license.
2.8. Duties of the Users
Article 187
(1) The users have an obligation to acquire from the organization the rights for the use of
the subject-matter of the protection before the begining of the actual utilization of the
subject matter of protection in all cases when the obtaining of license for the utilization of
the subject matter of protection is prescribed by this Law.
(2) The users have the obligation to notify the organization of the title of the subject-
matter of protection, frequency and extent of its exploitation, as well as of other
circumstances of relevance for the calculation and distribution of the remuneration
payable in accordance with the tariff.
(3) The data referred to in Paragraph 2 of this Article shall be forwarded to the
organization within 15 days from the date of the beginning of exploitation of the subject
matter of protection, in a way and in a form prescribed by the general acts of the
organization.
(4) The users who are authorized under this Law to exploit subject-matter of protection
without permission of the right holders, and with the obligation of payment of the
remuneration, shall forward the data referred to in Paragraph 2 of this Article monthly, in
a way and in a form prescribed by the general acts of the organization.
(5) The broadcasting organizations have an obligation to send once a month a list of
broadcasted subject matters of protection to the organizations whose subject matters of
protection have been used in a way and in a form determined by the general acts of the
organization.
(6) The users have the obligation to enable to the authorized persons from the
organization, in the course of control of the use of the subject matters of protection, the
insight into the documentation and the data relevant for the calculation of the
remuneration which must be paid according to the tariff.
(7) An owner, holder and lessee of the premises in which the subject-matter of the
protection was used, as well as the organizer of the activity by which the subject matter
was used, shall be jointly and severally liable for the user’s obligations.
(8) In case of a dispute between the organization and the user regarding the amount of
remuneration, the user shall pay to the organization the amount determined by the
previously valid tariff, until the dispute is resolved by the final and enforceable decision
.If the amount in question refers to the tariff number which did not exist in the previously
valid tariff, the user has the obligation to pay to the organization the amount envisaged in
the new tariff into the special fund which is not distributed to the holders of right until the
legal dispute has been finally resolved.
2.9. Supervision over the Organization’s Activity
Article 188
(1) The supervision over the operations of the organization shall be done by the
competent authority that supervises whether the organization performs its tasks in
compliance with the license granted and in compliance with the provisions of this Law.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
50
(2) For purposes of the supervision, the organization shall submit the following to the
competent authority:
1) Annual business report and annual account of remunerations and the report of the
competent auditor;
2) agreements between the organization and the representative associations of users;
3)Amendments to the Statute, tariff and amendments thereto, remuneration distribution
plan and amendments thereto, all other general acts and their amendments, contracts with
appropriate foreign organizations and court and administrative decisions where the
organization was party.
(3) The organization shall submit the documents and data referred to in Paragraph 2 of
this Article within 15 days from their adoption, or the receipt of the repot, and/or the date
of change.
Article 189
(1) The organization has an obligation to adopt or obtain the following for very previous
business year, in the period of six months after its termination:
1) annual reports of the management bodies and the supervisory bodies
concerning the amount of the collected remuneration, its distribution, the
business of the collective management organization, the execution of the
agreements concluded with the representative association of users and the
execution of contracts concluded with the foreign organizations;
2) report of the empowered auditor;
3) proposal of the financial plan of the organization for the following year
which includes the plan of its business expenses.
(2)The provisions of this Article do not influence the obligations which the organization
has regarding other legislation concerning financial management, reports and auditing.
Article 190
(1)The annual report on conducting business, the balance sheet of the remunerations and
book keeping must be submitted to auditing.
(2)The auditing of the management of the organization can be performed only by a
competent auditor, in compliance with the Law on Accounting and Auditing.
(3)The auditor report is accordingly subject to the regulations of the Law on Accounting
and Auditing.
Article 191
(1) The competent authority shall have the right to have its representatives present at the
sessions of the organization’s bodies, as well as the right to inspect business records and
other business documentation
(2) The representative of the competent authority has the right to state its opinion on all
the issues referring to the issues of collective management of copyright and related rights
and the compliance with the legislation without the right to vote at all the sessions of the
bodies of the organization.
(3) The competent body may demand from the organization a written answer concerning
all the issues referring to the activities and management of the organization.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
51
(4) If the competent authority establishes the irregularities in the organization’s activity,
it shall indicate them, issue an order for the application of measures for the elimination of
irregularities and set a term for their elimination.
Chapter V. “Commission for Copyright and Related Rights” and articles 192-201 are
deleted.
V. A PROCEDURE FOR GIVING APPROVAL TO THE TARIFF
Article 201a
Approval to the proposal of the tariff proposed by the organizations is given by the
Intellectual Property Office.
Article 201b
If the proposal of the tariff was determined in agreement by two or more organizations,
the proposal for the approval from article 201a of this Law is initiated by those
organizations jointly.
If the proposal of the tariff is determined by the oldest organization, that organization
files a proposal for a approval.
Article 201c
With the request for approval from article 201a of this Law, the following must be filed:
1) proposal on the amount of the tariff;
2) data on the negotiations (description of the course of the negotiations, the results of the
negotiations, the reasoning if the agreement has not been reached, written declarations of
all of the negotiators).
Article 201d
The procedure for giving approval to the tariff is duly subject to the stipulations of the
law regulating the general administrative procedure, unless otherwise provided by this
Law.
Vb ELECTRONIC RECORDING OF BROADCASTING AND REBROADCASTING
Article 201d
Broadcasters of radio and television program have an obligation to keep electronic record
of the broadcasting and rebroadcasting of copyright protected works.
Supervision over the keeping of the electronic records is done by the Republic
Broadcasting Agency, as the entrusted job.
The manner of keeping the electronic register from the paragraph 1 of this article is
prescribed by the Government.
VI. RECORDS OF WORKS OF AUTHORSHIP AND
SUBJECT-MATTERS OF RELATED RIGHTS
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
52
Article 202
(1) For the purpose of securing the evidence, the holders of copyright and related rights
may deposit copies of their works and subject-matters of related rights with the
competent authority.
(2) The copies of works and subject-matters of related rights to be deposited shall be in
the form of a written document (manuscript, printed text, musical score), sound, visual or
audio-visual recording or in digital form.
(3) The competent authority shall keep a record of each kind of works of authorship and
subject-matters of related rights.
(4) When a work of authorship or subject-matter of related rights is being deposited and
entered into records, the holder of copyright or related right concerned shall give true and
complete data about his/her work of authorship or subject-matter of related right.
(5) The data entered in the records shall be deemed true until proven to the contrary.
(6) Any bona fide person, who has infringed somebody else’s copyright or related right in
reliance on the accuracy of the data entered in the records, shall not be liable for damages
for such infringement.
(7) The entry in records and depositing of the copies of works of authorship and subject-
matters of related rights, shall in no way affect the onset and duration of the rights
determined by this Law.
(8) The contents of the records referred to in Paragraph 3 of this Article and the
requirements to be met by the copies of works and subject-matters of related rights that
are being deposited shall be determined by a specific regulation.
Article 203
The prescribed fee shall be paid for entering the copies of authorship in the records and
depositing them.
VII. PROTECTION OF COPYRIGHT
AND RELATED RIGHTS
Article 204
The infringement of the copyright or related rights is the unauthorized performance of
any act encompassed by the exclusive rights of the holder of copyright or related rights,
not paying remuneration prescribed by this Law or contract, as well as inobservance of
other obligations due to the holder of copyright or related rights, as prescribed by this
Law.
Article 205
(1) Any holder of copyright, performer, producer of a phonogram, producer of a
videogram, producer of a broadcast, producer of a database and acquirer of exclusive
license for copyright and related rights, may file a suit and request particularly the
following:
1) Determination of the infringement of a right;
2) Termination of the infringement of a right;
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
53
3) Destruction or alteration of the objects instrumental to the infringement on rights,
including copies of the subject-matter of protection, their packaging, stencils, negatives
and the like;
4) Destruction or alteration of the tools and equipment that has been used for production
of the objects instrumental to the infringement of rights, if so is necessary for the
protection of rights;
5) Compensation for material damages;
6) Publication of the court decision at the defendant’s expense.
(2) Any author and/or performer shall have the right to file a suit and request
compensation for non-material damage for infringement of his/her moral rights.
(3) The provision of Paragraph 1, Item 3, of this Article shall not apply to the following:
1) Constructed works of architecture;
2) Separable parts of the object which was instrumental to the infringement of rights, if
the production of such parts and marketing thereof are not illegal.
(4) The plaintiff may, instead of a request for the destruction or alteration of the objects
that were instrumental to the infringement on a right (Paragraph 1, Item 3, of this
Article), request such objects to be handed over to him/her.
Article 206
If the infringement of a pecuniary right was done intentionally or by gross negligence, the
plaintiff may, instead of indemnity for material damage, claim up to threefold amount of
usual remuneration that would have been paid had the concrete protected subject-matter
been used lawfully.
Article 207
(1) Notwithstanding the provision in Article 9, Paragraph 2 of this Law, if the plaintiff’s
name is stated on the copy or other form of materialization of the author’s work and/or
subject-matter of related right, he will be considered to be the holder of copyright to that
work and/or related right to that subject-matter of protection, until proven otherwise.
(2) Proceedings for the infringement on copyright and related rights shall be urgent.
Article 208
Apart from the cases envisaged by the provision of article 204 of this Law, the following
shall be deemed to be an infringement of right:
(1) Any of the following shall be deemed to be an infringement of the right:
1) The exploitation of any of the subject-matters of protection involving the use of copies
of such subject-matter of protection that were made without authorization, and/or are
based on the unauthorized broadcasting;
2) Holding copies of the work of authorship or subject-matter of related right for
commercial purposes, if the holder knows or has reason to know that such copies are
produced without authorization;
3) Production, import, marketing, sale, rental, advertising for the purposes of sale or
rental or holding for commercial purposes of the devices, products, composite parts,
computer programs primarily constructed, produced or adjusted for enabling or
facilitating the circumvention of any efficient technological measure, which do not have
any other significant purpose than the said one;
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
54
4) Circumvention of any technological measure, or supply or advertising of services
enabling or facilitating such circumvention;
5) Removal or alteration of the electronic information regarding rights, or marketing,
import, broadcasting or public communication in any other manner of the work of
authorship or the subject-matter of the related rights, from which the electronic
information on rights is removed or altered without authorization, where the perpetrator
knows or has reason to know that by doing so he induces, enables, facilitates or conceals
infringement of copyright
or related right.
(2) For the purposes of Paragraph 1 of this Law:
1) The term “technological measures” shall mean any technology, device or component
constructed in such manner as to prevent or restrict, during the normal course of its
operation, the acts regarding the works of authorship or any other protected subject-
matter, which are not authorized by the holder of copyright or holder of related rights.
Technological measures are considered efficient when the holders of rights mentioned in
this Law, limit the use of their works and subject matter of related rights by means of the
control of access or by means of the protective procedure, such as encryption,
deformation or other transformation of copyright protected work or subject matter of
related rights, or by means of mechanisms for the control of multiplication, achieving
thus the aim of protection.
2) The term “information on rights” shall mean any information originating from the
holder of the right that identifies the work of authorship or the subject matter of related
right, the author, and/or the holder of the right, or the information on the conditions of the
use of a work or subject-matter of related right, or any number or code representing such
information.
Article 208a
(1)The holder of right who uses technological measures, according to the provisions of
this Law, has an obligation to enable to the persons that have, on the basis of the
provisions of this Law on the limitations of copyright, a legal access to the copy of the
work or the subject matter of related rights, to realize the material limitations of rights, at
their request, in the shortest term possible by the alteration or removal of technological
measures or in some other way.
(2) The provision of paragraph 1 of this article is not applied to works or other subject
matters of protection made available to the public on the basis of agreed contractual
conditions in a manner enabling the representatives of the public to have access to them
from the place and at the time of their own choice.
(3) The holder of right, importer or another person that applied technological measures or
who has authority to remove them, must notify, on every copy of the work or subject
matter of related rights, made or imported for commercial purposes, of the use of
technological measures, clearly and visibly, according to the provision of this Law, and
he must state:
1) data on the used technological measure and its effects,
2) his name or title and contact address for the enabling of the efficient realization of the
substantive limitation of right from paragraph 1 of this article.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
55
(3) If the holder of right does not act in compliance with the provisions of paragraph 1 of
this article, stating that there are no conditions permitting the utilization of work or the
subject matter of related rights, on the basis of provisions on limitations of copyright and
related rights, which are prescribed by the provisions of this Law, the person who wants
to realize the substantive limitations of rights can file suit against the holder of right and
demand access to the copyright protected work or the subject matter of related rights, and
the use in compliance with the provisions of this Law, referring to the limitations of
copyright .
Article 209
(1) Copyright and performers’ rights may not be the subject of the judicial enforcement
(2) Only specific pecuniary claims stemming from the rights referred to in Paragraph 1 of
this Article may be the subject of the judicial enforcement.
(3) Unfinished works and unpublished manuscripts may not be the subject the judicial
enforcement.
Article 210
At the request of a holder of the right who makes it credible that his/her copyright or
related right has been infringed on or will be infringed on, the court may order a
provisional measure involving the seizure or removal from the market of the object with
which the infringement is made and/or a provisional measure involving a prohibition
against the acts under way, which could be conducive to infringement.
Article 211
(1) At the request of the holder of the right who makes it credible that his/her copyright
or related right has been infringed, or that such infringement is imminent or that
irreparable harm is likely to occur, as well as that there is justified apprehension that the
evidence of that will be destroyed or that it will not be possible to obtain it later on, the
court may order a measure to secure evidence without giving prior notice to or hearing
the person from which evidence is to be collected.
(2) For the purposes of Paragraph 1 of this Article, the securing of evidence shall mean
the inspection of premises, books, documents, databases, etc., as well as the seizure of
documents and infringing goods, interrogation of witnesses and expert witnesses
(3) The court order for measures to secure evidence shall be served to the person from
which evidence is to be collected, on the occasion of the collection of evidence, and to an
absent person, as soon as that becomes possible.
Article 212
(1) Temporary injunctions or the securing of evidence from Articles 210 and 211 of this
Law may be requested even before filing an action, providing the action is filed in the
period of 30 days from the passing of decision on the temporary measure or the decision
on the furnishing of evidence.
(2) In the case the legal suit is not filed in the term of 30 days from the date of passing
decision on the temporary injunction or the decision on the securing of evidence, the
provisions of the Law regulating the judicial enforcement are applied.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
56
(3) An appeal filed against a decision ordering a provisional measure referred to in
Article 210 shall not postpone the execution of the decision.
Article 213
(1) The court may order the defendant to furnish information about third parties related to
the infringement or hand over documents relating to the infringement.
(2) The person that fails to perform its obligation referred to in Paragraph 1 of this Article
shall be liable for the damage thus incurred.
Article 214
In the event of a dispute for the determination of rights of a publisher and/or a person
who published a work whose author is unknown (Article 13), the court shall provide for
the author’s anonymity to be preserved.
VIII. PENAL PROVISIONS
Article 215
(1) A punishment is envisaged for the economic transgression as a pecuniary penalty in
the amount of 100,000 to 3,000,000 dinars against business company or any other legal
person that:
1) discloses, records, reproduces or communicates to the public in any manner wholly or
partly, a work of authorship, performance, phonogram, videogram, broadcast or database
without permission, or markets or rents or holds in possession in commercial purposes
copies of works of authorship, performances of phonograms, videograms, broadcasts or
databases that have been reproduced or placed on the market without authorization
(Articles 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136 and 140 of this Law);
2) markets or rents copies of works referred to in paragraph 1 of this Article, for the
purpose of deriving pecuniary benefit for itself or somebody else, knowing that they were
disclosed, recorded or reproduced without authorization (Articles 16, 20, 21, 22, 25, 26,
27, 28, 29, 116, 126, 131, 136 and 140 of this Law);
3) produces, imports, markets, sells, rents, advertises for the purposes of sale or renting,
or holds for commercial purposes devices, products, composite parts, computer programs
primarily constructed, produced or adjusted for enabling or facilitating the circumvention
of any efficient technological measure, which do not have any other significant purpose
than the said one (Article 208, paragraph. 1 item 3 of this Law);
4) circumvents any efficient technological measure, or supplies or advertises the services
which enable or facilitate such circumvention (Article 208, paragraph 1, item 4 of this
Law);
5) removes or alters electronic information on rights, or markets, imports, broadcasts or
in any other manner communicates the work of authorship or the subject-matter of related
right to the public, from which the electronic information on rights has illegally been
removed or altered, while knowing or having reason to know that by doing so it
instigates, enables, facilitates or conceals the infringement of a copyright or related right
(Article 208, Paragraph 1, Item 5 of this Law);
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
57
6) being the owner of a building, makes an alteration on the building which is
materialized copy of the work of architecture without prior offering the author to do the
alterations of the work (Article 38 of this Law);
7) does not forward to the organization or does not forward in the prescribed period the
data on the title of the subject matter of protection, frequency and scope of utilization, as
well as other circumstances which are relevant for the calculation and distribution of the
remuneration that must be paid according to the tariff (Article 39, Paragraph 7 and
Article 187, Paragraphs 2, 3, 4 and 5 of this Law).
8) conducts collective exercise of copyright and/or related rights without permission of
the competent authority (Article 160, paragraph 4 of this Law).
(2) The responsible person in the business company or other legal person concerned shall
also be punished for economic transgression by a pecuniary penalty in the amount of
50,000 to 200,000 dinars for any of the acts referred to in Paragraph 1 of this Article.
(3)Objects implying performing economic transgression and objects which were
instrumented for the performing of economic transgression from Paragraph 1 of this
Article shall be confiscated and all the objects implying performing economic
transgression shall also be destroyed.
(4) The decision pronouncing the punishment for the economic transgression from
Paragraph 1 of this Article to the offender is published publicly.
Article 216
(1) The entrepreneur shall be punished for economic transgression by a pecuniary penalty
in the amount of 50,000 to 500,000 dinars for any of the acts referred to in Article 215,
Paragraph 1, Items 1, 2, 3, 4, 5 and 7.
(2) The natural person shall be punished for the economic transgression by a pecuniary
penalty in the amount of 10,000 to 50,000 dinars for acts referred to in Article 215,
Paragraph 1, Item 6 of this Law.
(3)Objects implying performing economic transgression and objects which were
instrumented for the performing of economic transgression from Paragraphs 1and 2 of
this Article shall be confiscated and all the objects implying performing economic
transgression shall also be destroyed.
Article 217
(1) A punishment is envisaged for the economic transgression as a pecuniary penalty in
the amount of 100,000 to 1,000,000 dinars against business company or any other legal
person that:
1) without stating the author’s or performer’s name or under different name, wholly or
partially discloses, performs, presents, communicates the performance or presentation or
broadcasts work of authorship or performance of another person (Article 15 and 114,
Paragraph 1, Item 2 of this Law);
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
58
2) without permission of the author modifies or adapts work of authorship or recorded
performance of another person (Article 17, 31 and 114, Paragraph 1. Item 3 of this Law.);
3) in the capacity of the professional art dealer (sales saloons, art galleries, auction
houses, etc.), in the term of 30 days from the date of sale of the original work of the fine
art, does not inform the author of the work on the title and name and address of the
salesman, agent and buyer of his work, and the price for which the work has been sold,
and does not pay to the author the amount of remuneration, from the sales price of the
work (Article 35, Paragraphs 1, 4,5,6,7 and 9 of this Law);
4) gives incorrect data or deceives true data about its work of authorship or subject-matter
of related rights when entering into the records and depositing work of authorship or
subject-matter or related right with the competent authority (Article 202, Paragraph 4 of
this Law);
5) as a publisher sells the unsold copies of the work as scrap paper without previously
offering it to the author or his/her heirs for purchase (Article 81 of this Law);
6) does not enable to the persons, that on the basis of the provisions of this Law on the
limitations of copyright have legal access to the copies of work or subject matter of
related rights to realize the substantive limitations of rights, by alteration or removal of
technological measures or in some other way (article 208a, paragraph 1);
7) on the copy of work or subject matter of related rights elaborated or imported for
commercial purposes, does not indicate clearly and visibly the use of technological
measures (article 208a, paragraph 3).
(2) The responsible person in the business company or other legal person concerned shall
also be punished for the economic transgression by a pecuniary penalty amounting from
10,000 to 50,000 dinars for any of the acts referred to in Paragraph 1 of this Article.
(3) The entrepreneur shall be punished for an economic transgression by a pecuniary
penalty amounting from 10,000 to 200,000 dinars for acts from Paragraph 1 of this
Article.
(4) Natural person shall be punished for economic transgression by a pecuniary penalty
amounting from 10,000 to 50,000 dinars for any acts referred to in Paragraph 1, Items 4
and 5 of this Article.
(5) The natural person who in the period of 30 days from the date of sale of the copy of
the original work of fine art , does not inform the author of the work about the title and
the name and address of the seller, agent and buyer of his work and the price and does
not pay the author the amount of remuneration from the sale price of the work (Article
35, Paragraph 1,4,5,6,7 and 9) shall be punished by a pecuniary penalty in the amount
from 10,000 to 50,000 dinars.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
59
IX. TRANSITIONAL AND FINAL PROVISIONS
Article 218
Author, interpreter, producer of phonograms, producer of videograms and producer of
broadcasting, whose duration of right expired before the day this Law enters into force
can not ask the establishment of rights according to this Law.
Article 219
(1) The existing organizations for collective management of copyright and related rights
which performed the tasks of the management of these rights before the entry into force
of this Law shall continue working after this Law enters into force.
(2) All subjects from Paragraph 1 of this Article have an obligation to harmonize its
statutory composition and way of doing business with the provisions of this Law in the
term of one year from the date this Law enters into force. For the sake of harmonization
of legal form, the existing organizations have an obligation to perform the application of
entry into the Register of associations and change of legal form and submit the request
for the delete from the Company Register where they had been previously entered.
(3)The subjects from Paragraph 1 of this Article have the obligation, in the term of 60
days from the date this Law enters into force, to announce the invitation from article 173
of this Law.
Article 220
The implementation of Article 29, paragraph 2 of this Law is postponed until the
establishment of the appropriate organization for the collective management of rights in
the Republic of Serbia, and at the latest until the date of the accession of the Republic of
Serbia to the European Union.
Article 221
(1) Provisions of this Law related to protection of copyright, performer’s right,
phonogram producer’s right and broadcast producer’s right, except for provisions of
Articles 14 to 18, shall apply to both natural and legal persons as defined under the
Article 1, Paragraph 3 of the TRIPs Agreement after ratification of this Agreement.
(2) Provisions of Articles 35 and 36 of this Law shall apply to nationals or residents of
the member state of the World Trade Organizations only if the condition of reciprocity.
Article 222
(1) In the term of 30 days from the date this Law enters into force, the
competent body shall publish the invitation from Article 194, Paragraph 2
of this Law, and at the latest at the expiry of two months from the date of
the publication of the invitation, the head of the competent body shall
propose to the Government the candidates for the selection of the
members of the Commission and their deputies.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
60
(2) The Government shall nominate the candidates for the president and
members of the Commission as well as their deputies in the term of 30
days from the date of the reception of the proposal from the competent
body.
(3) In the term of 30 days from the date of the entry into force of this Law, the
competent body shall propose to the Government the list of technical
devices and objects for which there is an obligation of payment of a
special remuneration on the basis of Article 39 of this Law.
(4) The Government shall establish a list of devices and objects mentioned in
Article 29, paragraph 10 of this Law in the term of 60 days from the
reception of proposal from the competent body.
(5) Until the establishment of the list from Paragraph 4 of this Article, the
persons mentioned in Article 39, Paragraph 2 of this Law do not pay
remuneration for computers, computer equipment and components, as well
as all kinds of computer memories.
Article 223
The Commission has an obligation to pass the Rules of procedure of the Commission in
the period of 30 days from the date of the establishment of the Commission.
Article 224
(1) By-laws for the enforcement of this Law shall be passed in the term of four
months from the date this Law enters into force.
(2) Until the passing of by-laws prescribed by this Law, the provisions of regulations
passed on the basis of the Law on Copyright and Related Rights (“Official
Gazette of Serbia and Montenegro”, number 61/04) are enforced with the
exception of the provisions which are contrary to this Law.
Article 225
On the date this Law enters into force, the following shall cease to be effective:
1) Law on Copyright and Related Rights (“Official Gazette of Serbia and
Montenegro”, number 61/04);
2) Provisions of Articles 34, 35, 42, 43 and 44, paragraph 1, Item 1 and 3 of The
Law on Special Authorities for the Sake of Efficient Protection of Intellectual
Property Rights (“Official Gazette of the Republic of Serbia”, number 46/06).
Article 226
This Law shall come into force on the eight day from its publication in the “Official
Gazette of the Republic of Serbia”.
INDEPENDENT ARTICLES OF THE LAW ON AMENDING THE LAW OF
COPYRIGHT AND RELATED RIGHTS *2011
Article 45
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
61
Law on Copyright and Related Rights applies to phonograms made by phonogram
producers and to performances recorded on those phonograms, if from the recording, or
from the first edition or publication of such phonogram, until the day of entry into force
of this Law, a fifty years term did not pass, providing that the beginning of such term is
determined in compliance with article 147, paragraph 8 of the Law on Copyright and
Related Rights.
Article 46
This Law shall come into force on the eight day from its publication in the “Official
Gazette of the Republic of Serbia”.
INDEPENDENT ARTICLES OF THE LAW ON AMENDING THE LAW OF
COPYRIGHT AND RELATED RIGHTS*2012
Article 11
On the day of the entry into force of this Law, the Commission for the Copyright and
Related Rights stops activities and all its rights, obligations, subject matter, equipment,
means of operation and archive for the performance of competences established by this
Law, are taken over by the Intellectual Property Office.
The representative association of users for the territory of the Republic of Serbia has an
obligation to categorize users from article 6 of this Law (new article 171a), in the term of
30 days from the date of entry into force of this Law.
The Intellectual Property Office has an obligation, in the course of 60 days from the entry
into force of this Law to pass the Tariff for the realization of the right to compensation
for the communication to the public of musical works, performances and phonograms
and the Tariff for the realization of right to special remuneration in compliance with the
provisions of this Law.
Article 12
Organizations which realize the right of authors of musical works to remuneration for the
public communication of musical works and organizations which realize rights of
performers and producers of phonograms for remuneration for the communication to the
public of performances and phonograms have an obligation to reach the agreement from
article 3 of this Law (amended article 156) in the term of six months from the date of
entry into force of this Law.
If the organizations from paragraph 1 of this article do not reach the agreement in the
term envisaged, the single equitable remuneration is charged by the oldest organization.
The single equitable remuneration for the communication to the public of musical works,
performances and phonograms will begin to be calculated and charged, in the meaning of
article 3 of this Law (article 156, paragraphs 5 and 6), from January 1st, 2014.
WIPO FOR OFFICIAL USE ONLY
62
Until January 1st, 2014, the organizations from paragraph 1 of this article shall charge
remuneration for communication to the public according to the Tariff passed by the
Intellectual Property Office, and according to the following proportions: 50% to the
organization realizing the rights of the authors for public communication of musical
works, 25% to the organization of the producers of phonograms and 25% to the
organization of interpreters.
Electronic recording of broadcasting and rebroadcasting will start from January 1st, 2014.
Article 13
This Law shall enter into force on the eight day from the date of publication in the
“Official Gazette of the Republic of Serbia” and is implemented since January 1st, 2013.
Закон о ауторском и сродним правима
Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 104/2009, 99/2011 (чл. 45. није у пречишћеном тексту), 119/2012 (чл. 11, 12. и 13. нису у пречишћеном тексту) и 29/2016 - Одлука УС РС.
I. ПРЕДМЕТ ЗАКОНА
Члан 1.
Овим законом уређују се права аутора књижевних, научних, стручних и уметничких дела (у даљем тексту: ауторско право), право интерпретатора, право првог издавача слободног дела, права произвођача фонограма, видеограма, емисија, база података и право издавача штампаних издања као права сродна ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), начин остваривања ауторског и сродних права и судска заштита тих права.
II. АУТОРСКО ПРАВО
1. Ауторско дело
Члан 2.
Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.
Ауторским делом сматрају се, нарочито:
1) писана дела (књиге, брошуре,чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
2) говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
3) драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
4) музичка дела, са речима или без речи;
5) филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
6) дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
7) дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
8) картографска дела (географске и топографске карте);
9) планови, скице, макете и фотографије;
10) позоришна режија.
Члан 3.
Незавршено ауторско дело, делови ауторског дела, као и наслов ауторског дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.
Члан 4.
Прераде ауторских дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.
Дело прераде је дело у коме су препознатљиви карактеристични елементи прерађеног (изворног) дела (музичке обраде, аранжмани, адаптације и друго).
Заштита ауторског дела из става 1. овог члана ни на који начин не ограничава права аутора изворног дела.
Члан 5.
Ауторским делом сматра се и збирка, која с обзиром на избор и распоред саставних делова, испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона (енциклопедија, зборник, антологија, изабрана дела, музичка збирка, збирка фотографија, графичка мапа, изложба и сл.).
Ауторским делом се сматра и збирка народних књижевних и уметничких творевина, као и збирка докумената, судских одлука и сличне грађе, која с обзиром на избор и распоред саставних делова испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.
Збирком се сматра и база података, без обзира да ли је у машински читљивој или другој форми, која с обзиром на избор и распоред саставних делова, испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.
Заштита збирке ни на који начин не ограничава права аутора дела која су саставни део збирке.
Члан 6.
Ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као и начела, принципи и упутства који су садржани у ауторском делу.
Не сматрају се ауторским делом:
1) закони, подзаконски акти и други прописи;
2) службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију;
3) службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију;
4) поднесци и други акти у управном или судском поступку.
Члан 7.
Ауторско дело је објављено кад је, на било који начин и било где у свету, први пут саопштено јавности од стране аутора, односно лица које је он овластио.
Ауторско дело је саопштено јавности ако је учињено доступним већем броју лица која нису међусобно повезана родбинским или другим личним везама.
Ауторско дело је издато кад су примерци дела пуштени у промет од стране аутора, односно лица које је он овластио, у броју који, имајући у виду врсту и природу дела, може да задовољи потребе јавности.
Дело ликовне уметности се сматра издатим и онда кад је оригинални примерак, или најмање једна копија дела учињена трајно приступачном јавности од стране аутора, односно лица са његовом дозволом.
2. Настанак права
Члан 8.
Аутор ужива морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела од тренутка настанка ауторског дела.
3. Субјекат ауторског права
Члан 9.
Аутор је физичко лице које је створило ауторско дело (у даљем тексту: дело).
Аутором се сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже друкчије. Изузетно, правно или физичко лице чији назив, односно име је на уобичајен начин назначено на филмском делу сматра се произвођачем тог дела, док се не докаже друкчије.
Аутор дела је носилац ауторског права.
Поред аутора носилац ауторског права може бити и лице које није аутор, а које је у складу са овим законом стекло ауторско право.
Члан 10.
Коаутор је физичко лице које је заједничким стваралачким радом са другим лицем створило дело.
Коаутори су носиоци заједничког ауторског права на коауторском делу, ако овим законом или уговором којим се уређују њихови међусобни односи није друкчије предвиђено.
За остваривање ауторског права и преношење тог права неопходна је сагласност свих коаутора. Коаутор не сме ускратити своју сагласност противно начелу савесности и поштења, нити чинити било шта што шкоди или би могло шкодити интересима осталих коаутора.
Сваки коаутор је овлашћен да подноси тужбе за заштиту ауторског права на коауторском делу, с тим да може да поставља тужбене захтеве само у своје име и за свој рачун.
Ако се нису друкчије споразумели коаутори деле економску корист од искоришћавања коауторског дела сразмерно стварном доприносу, који је сваки дао у стварању дела.
Члан 11.
Коауторима филмског дела се сматрају писац сценарија, режисер и главни сниматељ.
Ако је музика битан елеменат филмског дела (музички филм) и компонована је за то дело, онда је и композитор коаутор филмског дела.
Ако се ради о цртаном, односно анимираном филму или су цртеж или анимација битни елементи филмског дела, онда је и главни аниматор коаутор филмског дела.
Члан 12.
Ако два или више аутора споје своја дела ради заједничког искоришћавања, сваки од аутора задржава ауторско право на свом делу.
Односи између аутора спојених дела се утврђују уговором.
Члан 13.
Ауторско право на ауторском делу чији аутор није познат (анонимно дело или дело под псеудонимом) остварује:
1) за издато дело - издавач;
2) за објављено али неиздато дело - лице које је дело објавило.
Ако се докаже да лица из става 1. овог члана нису стекла од аутора или његовог правног следбеника право на издавање, односно објављивање дела, одредбе става 1. овог члана не примењују се.
Кад се утврди идентитет аутора дела из става 1. овог члана, престају права издавача, односно лица које је дело објавило.
4. Садржина ауторског права
4.1. Морална права аутора
4.1.1. Право патернитета
Члан 14.
Аутор има искључиво право да му се призна ауторство на његовом делу.
4.1.2. Право на назначење имена
Члан 15.
Аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно.
4.1.3. Право објављивања
Члан 16.
Аутор има искључиво право да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити.
До објављивања дела само аутор има искључиво право да јавно даје обавештења о садржини дела или да описује своје дело.
4.1.4. Право на заштиту интегритета дела
Члан 17.
Аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито:
1) да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица;
2) да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси;
3) да даје дозволу за прераду свог дела.
4.1.5. Право на супротстављање недостојном искоришћавању дела
Члан 18.
Аутор има искључиво право да се супротставља искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.
4.2. Имовинска права аутора
Члан 19.
Аутор има право на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је настало прерадом његовог дела.
За свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица аутору припада накнада ако овим законом или уговором није друкчије одређено.
4.2.1. Право на умножавање
Члан 20.
Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани бележење и умножавање свог дела у целости или делимично, било којим средствима, у било ком облику, на било који трајни или привремени, посредни или непосредни начин.
Дело се умножава нарочито, графичким поступцима, фотокопирањем и другим фотографским поступцима којима се постиже исти резултат, звучним или визуелним снимањем, изградњом дела архитектуре, смештањем дела у електронском облику у меморију рачунара.
Умножавање дела постоји независно од броја примерака дела, технике којом су умножени и трајности примерака.
Ако је ауторско дело рачунарски програм, умножавањем се сматра и односно пуштање програма у рад на рачунару.
4.2.2. Право стављања примерака дела у промет
Члан 21.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи стављање у промет оригинала или умножених примерака свог дела, продајом или другим начином преноса својине.
Стављање примерака дела у промет обухвата и:
1) нуђење примерака дела ради стављања у промет;
2) складиштење примерака дела ради стављања у промет;
3) увоз примерака дела.
Право аутора на стављање примерака дела у промет не делује према оном власнику примерка дела који је тај примерак легално прибавио у Републици Србији од аутора или од ауторовог правног следбеника (исцрпљење права). Власник може слободно отуђити примерак дела који је легално прибавио од аутора или ауторовог правног следбеника.
4.2.3. Право давања примерака дела у закуп
Члан 22.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи давање оригинала или умножених примерака свог дела у закуп. Давање у закуп, у смислу овог закона, је давање оригинала или умножених примерака дела другоме на коришћење на ограничено време у сврху остваривања непосредне или посредне имовинске користи.
Ако аутор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. овог члана он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака ауторског дела (дела забележеног на видео касети, аудио касети, компакт диску и сл.).
Аутор се не може одрећи права на накнаду из става 2. овог члана.
Право из става 1. овог члана се не исцрпљује продајом или другим радњама стављања у промет оригинала или умножених примерака дела.
Члан 23.
Аутор нема искључиво право из члана 22. став 1. овог закона ако је реч о:
1) грађевински реализованом делу архитектуре;
2) делу примењене уметности, реализованом у виду индустријског или занатског производа;
3) делу које је настало или је умножено ради давања у закуп као искључивог облика искоришћавања дела, уговореног између аутора и власника примерка дела.
- назив члана-
Члан 24.
- брисан -
4.2.5. Право извођења
Члан 25.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи извођење свога дела.
Извођењем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање несценских дела (говор, музика) уживо пред публиком.
4.2.6. Право представљања
Члан 26.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи представљање свога дела.
Представљањем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање сценских дела (драмско, драмско-музичко, кореографско, пантомимско дело) уживо пред публиком.
4.2.7. Право преношења извођења или представљања
Члан 27.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи преношење извођења или представљања свог дела.
Преношењем извођења или представљања, у смислу става 1. овог члана, сматра се истовремено јавно саопштавање дела, које се изводи или представља публици која се налази изван простора у коме се дело изводи или представља уживо, уз помоћ техничких уређаја као што су звучник, односно екран и звучник.
4.2.8. Право емитовања
Члан 28.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи емитовање свога дела.
Емитовањем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање дела жичним или бежичним преносом радијских или телевизијских програмских сигнала намењених за јавни пријем (радио-дифузија и кабловска дифузија).
Бежично емитовање и жично емитовање су одвојене радње искоришћавања дела и предмет су два посебна ауторскоправна овлашћења, осим:
1) ако је жична реемисија дела које се бежично емитује технички неопходан услов за пријем емисије;
2) ако се жичном реемисијом дела које се бежично емитује сигналом снабдева мање од сто пријемника, на некомерцијалној основи.
Посебна радња емитовања, у смислу става 2. овог члана, постоји и кад се под контролом субјекта који врши емитовање (у даљем тексту: организација за радиодифузију), и на његову одговорност, програмски сигнали који су намењени за јавни пријем шаљу у непрекинутом комуникационом ланцу ка сателиту и назад на земљу.
Ако су програмски сигнали кодирани, емитовање преко сателита постоји под условом да су средства за декодирање сигнала доступна јавности преко организације за радиодифузију из става 4. овог члана или преко трећег лица које има овлашћење организације за радиодифузију.
4.2.9. Право реемитовања
Члан 29.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да се ауторско дело које је емитовано радиодифузијом истовремено у неизмењеном облику и у целости саопшти јавности:
1) када саопштавање јавности обавља друга организација за радиодифузију, а не она која је ауторско дело изворно емитовала;
2) када се саопштавање јавности обавља кабловским или микроталасним системом или када се дело изворно емитује из друге државе (кабловско реемитовање).
У случају кабловског реемитовања ауторских дела, право аутора остварује се само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Одредба става 2. овог члана не примењује се у случају кабловског реемитовања ако се ради о властитим емисијама организација за радиодифузију, независно од тога да ли су то изворна права радиодифузних организација или права која су на њих пренели други носиоци права.
4.2.10. Право на јавно саопштавање, укључујући интерактивно чињење дела доступним јавности
Члан 30.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи јавно саопштавање дела, укључујући чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере.
4.2.11. Право на прилагођавање, аранжирање и другу измену дела
Члан 31.
Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани прилагођавање, превођење, аранжирање и друге измене дела.
4.2.12. Право јавног саопштавања дела које се емитује
Члан 32.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које се емитује, односно реемитује истовремено јавно саопштава публици на јавним местима као што су возила јавног саобраћаја, ресторани, чекаонице и сл. путем техничких уређаја као што су радио апарат или телевизор.
4.2.13. Право јавног саопштавања дела са носача звука или слике
Члан 33.
Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које је забележено на носачу звука, односно носачу слике (компакт диск, аудио касета, видео касета, филмска трака, оптички диск, дијапозитив) јавно саопштава уз помоћ техничких уређаја за репродуковање звука, односно слике.
4.3. Права аутора према власнику примерка ауторског дела
4.3.1. Право на приступ примерку дела
Члан 34.
Аутор има право да од власника примерка његовог дела тражи да му омогући приступ том примерку, ако је то неопходно ради умножавања дела, и ако се тиме битно не угрожавају оправдани интереси власника, односно лица које држи тај примерак дела.
Власник дела, односно лице које држи примерак дела из става 1. овог члана није дужно да аутору преда примерак дела.
4.3.2. Право слеђења
Члан 35.
Ако је оригинал дела ликовне уметности после прве продаје од стране аутора поново продат, аутор има право да буде обавештен о продаји и новом власнику, као и да потражује накнаду у обиму који је прописан овим чланом.
Као оригинали дела ликовних уметности из става 1. овог члана сматрају се слике, цртежи, колажи, графике, фотографије, таписерије, скулптуре, уметничка дела израђена у керамици, стаклу или другом материјалу и слична дела која је створио аутор својеручно.
Оригиналом дела ликовне уметности из става 1. овог члана сматрају се и умножени примерци тог дела (репродукције), ако их је у ограниченом броју израдио сам аутор или лице које је он овластио. Такви примерци морају да буду на уобичајени начин нумерисани и потписани или на други начин обележени од стране аутора.
Одредба става 1. овог члана примењује се на све радње препродаје у које су укључени као продавци, купци или посредници лица која се професионално баве трговином уметничким делима као што су продајни салони, уметничке галерије, аукцијске куће и сл.
За обавезе из става 1. овог члана солидарно одговарају продавац, купац и посредник.
Накнада на основу права слеђења плаћа се у проценту од продајне цене оригинала без пореза.
Накнада из става 6. овог члана износи:
1) 4% од продајне цене остварене у износу од 100.000 - 5.000.000 динара;
2) 3% од продајне цене остварене у износу од 5.000.001 - 20.000.000 динара;
3) 1% од продајне цене остварене у износу од 20.000.001 - 35.000.000 динара;
4) 0,5% од продајне цене остварене у износу од 35.000.001 - 50.000.000 динара;
5) 0,25% од продајне цене остварене у износу који прелази 50.000.001 динара.
Независно од продајне цене оригинала, накнада на основу права слеђења не сме да износи више од 1.300.000 динара.
Лица наведена у ставу 5. овог члана дужна су да у року од 30 дана од дана када је продаја извршена, обавесте аутора о износу продајне цене, имену, односно називу и адреси продавца, купца и посредника. Обавеза плаћања накнаде из овог члана доспева у року од 30 дана од дана када је продаја извршена.
Члан 36.
Аутор се не може одрећи права слеђења нити може њиме располагати. После смрти аутора право слеђења прелази на његове наследнике.
Право слеђења не може бити предмет принудног извршења.
Аутор има право да, у року од три године од препродаје оригинала дела ликовне уметности, захтева од лица наведених у члану 35. став 5. овог закона, било коју информацију која му је потребна за обезбеђење наплате накнаде која му припада од те препродаје.
4.3.3. Право забране излагања оригиналног примерка дела ликовне уметности
Члан 37.
Власник оригиналног примерка дела сликарства, скулптуре и фотографије има право да тај примерак излаже, без обзира на то да ли је дело објављено, осим ако је аутор, приликом отуђења тог оригиналног примерка, то изричито и у писаној форми забранио.
Аутор не може забранити излагање оригиналног примерка дела који припада музеју, галерији или другој сличној јавној институцији.
4.3.4. Прече право аутора на прераду примерка дела архитектуре
Члан 38.
Ако власник грађевине као материјализованог примерка дела архитектуре има намеру да врши одређене измене на грађевини обавезан је да прераду дела прво понуди аутору ако је доступан. Аутор је дужан да се о понуди власника грађевине изјасни у року од 30 дана од дана пријема понуде.
Аутор архитектонског дела не може да се противи изменама свог дела ако је потреба за изменама дела произашла из околности, као што су сигурносни или технички разлози.
Ако се измене на грађевини врше према делу прераде које није сачинио аутор, морају се поштовати морална права аутора.
4.4. Право аутора на посебну накнаду
Члан 39.
Када се ауторско дело умножава без дозволе аутора, сходно одредбама члана 46. ст. 1. и 2. овог закона, аутори дела за која се, с обзиром на њихову природу, може очекивати да ће бити умножавана фотокопирањем или снимањем на носаче звука, слике или текста за личне некомерцијалне потребе физичких лица (књижевна, музичка, филмска дела и др.) имају право на посебну накнаду од увоза, односно продаје техничких уређаја и празних носача звука, слике и текста за које се оправдано може претпоставити да ће бити коришћени за такво умножавање.
Накнаду из става 1. овог члана плаћају произвођачи уређаја за тонско и визуелно снимање, произвођачи уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања, произвођачи празних носача звука, слике и текста, и солидарно са њима увозници уређаја за тонско и визуелно снимање, уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања и празних носача звука, слике и текста, осим ако се ради о увозу малих количина намењених за приватно и некомерцијално коришћење, као део личног пртљага.
Ако се уређаји и предмети из става 1. овог члана не производе у Републици Србији, накнаду плаћа увозник.
Обавеза плаћања накнаде из става 1. овог члана настаје:
1) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, нових уређаја за тонско и визуелно снимање;
2) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, празних носача звука, слике и текста;
3) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, нових уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања.
У случају умножавања ауторских дела фотокопирањем или сличном техником, поред права на накнаду из става 1. овог члана аутор има право и на накнаду од правног или физичког лица које пружа услуге фотокопирања уз накнаду.
Лица из става 2. овог члана не плаћају накнаду за:
1) техничке уређаје и празне носаче звука, слике и текста ако су они намењени извозу;
2) техничке уређаје који се уобичајено не користе за умножавање ауторских дела за личне, некомерцијалне потребе (на пример, студијска опрема и уређаји, диктафони и сл.);
3) празне носаче звука, слике и текста применљиве искључиво уз техничке уређаје из става 6. тачка 2. овог члана;
4) техничке уређаје и празне носаче звука, слике и текста које потенцијални обвезник плаћања накнаде купује у другој држави или царинској територији, ако се они непосредно испоручују у другу државу или царинску територију или ако их потенцијални обвезник плаћања накнаде после спроведеног одговарајућег царинског поступка отпрема са територије Републике Србије;
5) рачунаре, рачунарску опрему, компоненте и рачунарске меморије, изузев ако неки од тих уређаја није изричито наведен у листи из става 12. овог члана.
Обвезник плаћања посебне накнаде који је платио посебну накнаду за уређаје и предмете са листе из става 12. овог члана, који су касније отпремљени са територије Републике Србије, има право на враћање плаћене посебне накнаде.
Лица из ст. 2. и 5. овог члана дужна су, на захтев организације за колективно остваривање ауторског и сродних права, да доставе информације о типу и броју продатих, односно увезених уређаја или носача звука, слике и текста, као и информације о броју учињених фотокопија, као основ за израчунавање накнаде. Информације добијене на овај начин, организација може користити само за обрачунавање накнаде и не сме их користити у друге сврхе.
Накнаде из ст. 1. и 5. овог члана су правичне накнаде при чијем одређивању се узима у обзир вероватна штета која аутору настаје када се његово дело без његовог одобрења умножава за личне некомерцијалне потребе, примена техничких мера заштите као и друге околности које могу утицати на правилно одмеравање износа посебне накнаде.
Аутори могу остварити своје право на накнаду из ст. 1. и 5. овог члана само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Аутор се не може одрећи права на посебну накнаду из ст. 1. и 5. овог члана. Право на посебну накнаду не може бити предмет одрицања, располагања за живота и принудног извршења.
Листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде према условима из ст. 1 - 10. овог члана утврђује Влада (у даљем тексту: уређај и предмет са листе Владе).
У случају сумње да ли се за неки уређај или предмет са листе Владе који има више функција плаћа посебна накнада, постојање обавезе плаћања посебне накнаде утврђује се на основу превасходне намене уређаја или предмета.
4.5. Право аутора на накнаду за давање на послугу
Члан 40.
У случају давања на послугу оригинала или умножених примерака ауторских дела, од стране јавних библиотека, односно других институција којима је то делатност, аутор има право на одговарајућу накнаду.
Давање на послугу, у смислу овог закона, је давање оригинала или умножених примерака дела на коришћење, у временски ограниченом периоду, без остваривања непосредне или посредне имовинске користи.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се приликом давања на послугу:
1) оригинала или умножених примерака библиотечког материјала у националним библиотекама, библиотекама јавних образовних институција и јавним специјализованим библиотекама;
2) оригинала или умножених примерака дела примењених уметности, односно индустријског дизајна;
3) грађевина;
4) оригинала или умножених примерака дела која међусобно позајмљују институције из става 1. овог члана.
Право из става 1. овог члана може се остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.
5. Ограничења ауторског права
5.1. Заједничка одредба
Члан 41.
У случајевима искоришћавања ауторског дела на основу одредаба овог закона о ограничењу ауторског права, морају се навести име аутора дела и извор из кога је дело преузето (издавач дела, година и место издања, часопис, новина, телевизијска или радио станица где је дело, односно одломак дела изворно објављен или непосредно преузет и сл.).
У сваком конкретном случају, обим ограничења искључивих права не сме бити у супротности са нормалним искоришћавањем дела нити сме неразумно вређати легитимне интересе аутора.
5.2. Суспензија искључивих права и права на накнаду
Члан 42.
Без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде објављено ауторско дело може се умножавати и јавно саопштавати ради спровођења поступка пред судским или другим државним органима или у сврху обезбеђења јавне сигурности.
Члан 43.
Дозвољено је, у оквиру извештавања јавности путем штампе, радија, телевизије и других медија о текућим догађајима, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде:
1) умножавање примерака објављених дела која се појављују као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава;
2) припремање и умножавање кратких извода или сажетака из новинских и других сличних чланака у прегледима штампе;
3) умножавање политичких, верских и других говора одржаних на јавним скуповима, у државним органима, верским установама или приликом државних или верских свечаности;
4) слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја.
Одредба става 1. овог члана сходно се примењује на све облике јавног саопштавања поменутих дела.
Члан 44.
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде за некомерцијалне сврхе наставе:
1) јавно извођење или представљање објављених дела у облику непосредног поучавања на настави;
2) јавно извођење или представљање објављених дела на школским приредбама, под условом да интерпретатори не приме накнаду за своје извођење и да се не наплаћују улазнице;
3) јавно саопштавање емитованих школских емисија путем техничких уређаја унутар образовне установе.
Члан 45.
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела од стране јавних библиотека, образовних установа, музеја и архива, само за сопствене архивске потребе, ако се дело умножава из сопственог примерка и ако таквим умножавањем ове институције немају намеру да остваре непосредну или посредну имовинску корист.
Члан 46.
Дозвољено је физичком лицу да без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножава примерке објављеног дела за личне некомерцијалне потребе, чиме није искључена примена члана 208. став 1. тач. 4. и 5. овог закона.
Умножени примерци дела из става 1. овог члана не смеју се стављати у промет нити користити за било који други облик јавног саопштавања дела.
Одредба става 1. овог члана не односи се на:
1) снимање извођења, представљања и приказивања дела;
2) тродимензионалну реализацију планова за дела ликовне уметности;
3) грађевинску реализацију дела архитектуре;
4) прављење нове грађевине по узору на постојећу грађевину која је ауторско дело;
5) рачунарске програме и електронске базе података;
6) умножавање писаних дела у обиму целе књиге, осим ако су примерци те књиге распродати најмање две године;
7) умножавање нотних записа музике, осим ручним преписивањем.
Обештећење због коришћења дела на начин предвиђен ст. 1. и 2. овог члана, аутори имају на основу одредаба члана 39. овог закона.
Члан 47.
Ако је ауторско дело рачунарски програм, дозвољено је лицу које је на законит начин прибавило примерак рачунарског програма да, ради сопственог уобичајеног наменског коришћења програма, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде:
1) смешта програм у меморију рачунара и пушта програм у рад;
2) отклања грешке у програму, као и да врши друге неопходне измене у њему које су у складу са његовом сврхом, ако уговором није друкчије одређено;
3) начини један резервни примерак програма на трајном телесном носачу;
4) изврши декомпилацију програма искључиво ради прибављања неопходних података за постизање интероперабилности тог програма са другим, независно створеним програмом или одређеном рачунарском опремом, под условом да тај податак није био на други начин доступан и да је декомпилација ограничена само на онај део програма који је неопходан за постизање интероперабилности.
Податак добијен радњом из става 1. тачка 4. овог члана не сме се саопштавати другима или користити за друге сврхе, посебно за стварање или пласман другог рачунарског програма којим би се повредило ауторско право на првом.
Радњу из става 1. тачка 4. овог члана може извршити непосредно лице које је на законит начин прибавило примерак рачунарског програма или друго стручно лице које ради по његовом налогу.
Члан 48.
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде привремено умножавање ауторског дела, под следећим условима:
1) умножавање је пролазно или случајно;
2) умножавање чини саставни и битни део технолошког процеса;
3) сврха умножавања је да омогући пренос података у рачунарској мрежи између два или више лица преко посредника, или да омогући законито коришћење ауторског дела и
4) умножавање нема засебан економски значај.
Члан 49.
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање, као и други облици јавног саопштавања кратких одломака ауторског дела (право цитирања), односно појединачних кратких ауторских дела, под следећим условима:
1) да је дело објављено;
2) да се поменути делови, односно кратка дела, без измена, интегришу у друго дело ако је то неопходно ради илустрације, потврде или референце, уз јасну назнаку да је реч о цитату и у складу са добрим обичајима;
3) да се на погодном месту наведе ко је аутор цитираног дела, који је наслов цитираног дела, када је и где је цитирано дело објављено, односно издато, уколико су ти подаци познати.
Члан 50.
Организацији за радиодифузију која има дозволу за емитовање дела, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде да сними сопственим средствима то дело на носач звука или носач слике, односно носач звука и слике ради емитовања у сопственој емисији.
Снимак дела из става 1. овог члана мора бити избрисан најдоцније у року од 90 дана по емитовању дела.
Снимак дела из става 1. овог члана може бити сачуван у званичној јавној архиви ако има документарну вредност.
Дело снимљено у складу са одредбом става 1. овог члана не сме се поново емитовати без дозволе аутора.
Члан 51.
Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде дводимензионално умножавање, стављање у промет тако умножених примерака, као и други облици јавног саопштавања дела која се трајно налазе изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима.
Члан 52.
За потребе израде каталога јавних изложби или јавних продаја дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде одговарајуће умножавање изложених дела и стављање у промет тако умножених примерака.
Члан 53.
У продавницама, на сајмовима и другим местима где се демонстрира рад уређаја за снимање, репродуковање и пренос звука и слике, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела на носач звука и слике, јавно саопштавање дела са тог носача, као и јавно саопштавање дела које се емитује, али само у мери у којој је то неопходно за демонстрирање рада уређаја.
Снимци који се начине на основу одредбе става 1. овог члана морају се без одлагања брисати.
Члан 54.
За потребе особа са инвалидитетом, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде, умножавање и стављање у промет ауторског дела, ако то дело не постоји у траженом облику, ако је његова употреба у директној вези са инвалидитетом тих особа и у обиму који захтева одређена врста инвалидитета и ако то умножавање и стављање у промет није учињено ради остваривања посредне или непосредне имовинске користи.
Члан 54а
Дозвољена је слободна прерада објављеног ауторског дела ако се ради о:
1) пародији или карикатури, ако то не ствара забуну или не може довести до стварања забуне у погледу извора дела;
2) преради дела за личне потребе која није намењена и није доступна јавности;
3) преради у вези са дозвољеним коришћењем дела, која је проузрокована самом природом или начином тог коришћења.
Члан 54б
Овлашћени корисник објављене базе података или њеног умноженог примерка може слободно да умножава или преради ту базу података ако је то потребно ради приступа њеном садржају и редовног коришћења тог садржаја. Ако је корисник овлашћен само за део базе података, дозвољено му је умножавање и прерада само тог дела.
Одредбе уговора које су у супротности са ставом 1. овог члана су ништаве.
Члан 54в
Објављена дела која представљају небитан састојак у односу на главно дело у које су укључена или у односу на ствар са којом се заједно користе, у слободној су употреби при искоришћавању таквог главног дела или такве ствари.
5.3. Законска лиценца
Члан 55.
Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је, у облику збирке намењене настави, испиту или научном истраживању, умножавање на папиру или сличном носачу, путем фотокопирања или било којег облика фотографске или сличне технике која даје сличне резултате, одломака објављених ауторских дела, појединачних кратких објављених ауторских дела у области науке, књижевности и музике или појединачних објављених ауторских дела фотографије, ликовне уметности, архитектуре, примењене уметности, индустријског и графичког дизајна и картографије ако се ради о објављеним делима више различитих аутора, осим ако то аутор изричито не забрани.
Одредба става 1. овог члана не односи се на нотни запис музике.
Члан 56.
Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је у средствима јавног обавештавања умножавање, стављање у промет примерака, као и други облици јавног саопштавања чланака који су објављени у другим средствима јавног обавештавања, под условом да се ти чланци односе на текућа економска, политичка или верска питања, а да аутор то није изричито забранио.
Члан 57.
Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је тродимензионално умножавање дела која су трајно изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима, као и стављање у промет тих примерака, осим ако се:
1) примерак дела скулптуре добија отиском из оригиналног калупа из којег је добијен и примерак који је трајно изложен на отвореном јавном месту или из калупа који је начињен отискивањем са примерка дела скулптуре;
2) прави нова грађевина по узору на постојећу грађевину;
3) производ обликује према делу примењене уметности.
6. Пренос ауторског права
6.1. Пренос наслеђивањем
Члан 58.
Наследници аутора могу вршити овлашћења која се тичу моралних права аутора, осим права на објављивање необјављеног дела ако је аутор то забранио и права на измену дела.
Заштиту моралних права аутора која се тичу патернитета, интегритета дела и забране недостојног искоришћавања дела могу, осим наследника, вршити и удружења аутора, као и институције из области културе, науке и уметности.
Члан 59.
Имовинска права аутора се наслеђују.
6.2. Пренос на основу уговора
6.2.1. Морална права аутора
Члан 60.
Морална права аутора не могу се преносити уговором.
6.2.2. Имовинска права аутора
Члан 61.
Аутор, односно његов правни следбеник може уступити поједина или сва имовинска права на своме делу другом лицу.
Члан 62.
Уступање имовинских права може бити искључиво или неискључиво.
У случају искључивог уступања имовинских права, једино је стицалац права овлашћен да на начин прописан уговором искоришћава ауторско дело, као и да уз посебну дозволу аутора, односно његовог правног следбеника уступа другима то право. Право које стицалац права уступа другима је неискључиво право, ако уговором није друкчије одређено.
У случају неискључивог уступања имовинских права, стицалац права није овлашћен да забрани другоме да искоришћава ауторско дело, нити је овлашћен да уступа другоме своје право.
Ако у уговору није назначено да се ради о искључивом или неискључивом уступању сматра се да се ради о неискључивом уступању имовинских права.
Члан 63.
Уступање имовинских права може бити предметно, просторно и временски ограничено.
У случају предметног ограничења стицалац права је овлашћен да врши једну или више одређених радњи искоришћавања ауторског дела.
У случају просторног ограничења стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело на одређеној територији која је ужа од оне на којој ауторско право постоји.
У случају временског ограничења стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело у одређеном времену које је краће од трајања ауторског права за то дело.
Члан 64.
Лице које је уступањем стекло имовинско право од аутора или његовог наследника може то своје право у целини пренети на другог уз дозволу аутора, односно ауторовог наследника.
Дозвола аутора, односно ауторовог наследника није потребна у случају преноса привредног друштва које је носилац имовинског права.
Члан 65.
Пренос својине на оригиналном примерку ауторског дела не подразумева стицање ауторских права на делу.
Члан 66.
Уступање имовинских права за дело које још није створено дозвољено је под условом да се одреде врста будућег дела и радње искоришћавања дела.
Уступање имовинских права за сва будућа дела једног аутора, као и за још непознате облике искоришћавања дела је ништаво.
6.2.3. Ауторски уговор
Члан 67.
Ауторским уговором се ауторска права уступају или у целини преносе.
На ауторски уговор примењују се одредбе закона којима се уређују облигациони односи, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.
Ауторски уговори се закључују у писаној форми, ако овим законом није друкчије одређено.
Члан 68.
У сумњи о садржини и обиму права које се уступа, односно преноси ауторским уговором сматра се да је уступљено, односно пренесено мање права.
Дозвола за објављивање дела, за бележење дела на носач звука или слике и дозвола за емитовање дела морају бити изричито уговорене, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.
Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела не подразумева и уступање, односно пренос права на ауторску накнаду у случајевима искоришћавања ауторског дела по основу законске лиценце.
Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела подразумева и давање дозволе за оне измене на делу које су технички неминовне или уобичајене за тај начин искоришћавања дела.
Члан 69.
Ауторски уговор садржи: имена уговорних страна, наслов, односно идентификацију ауторског дела, права која су предмет уступања, односно преноса, висину, начин и рокове плаћања ауторске накнаде ако је уговорена, као и садржинска, просторна и временска ограничења ако постоје.
Члан 70.
Ако се коришћењем ауторског дела оствари добит која је у очигледној несразмери са уговореном ауторском накнадом, аутор, односно његов наследник има право да тражи измену ауторског уговора ради отклањања те несразмере.
Ако ауторска накнада није уговорена, а приход остварен коришћењем ауторског дела премашује трошкове његовог коришћења у мери која омогућује плаћање ауторске накнаде, аутор, односно његов наследник, има право да тражи измену ауторског уговора ради уговарања накнаде.
Право из ст. 1. и 2. овог члана застарева у року од две године од дана сазнања за постојање несразмере, односно за приход остварен коришћењем ауторског дела, а најдуже у року од шест година од краја године у којој је несразмера наступила, односно у којој је приход остварен.
Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из ст. 1. и 2. овог члана.
Ради остваривања права из ст. 1. и 2. овог члана, корисник ауторског дела је дужан да аутору, односно његовом наследнику пружи веродостојне податке о економским ефектима коришћења ауторског дела у року од месец дана од дана упућивања захтева.
Члан 71.
Аутор, односно његов наследник може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако стицалац дозволе, односно права не остварује право које је прибавио, или га остварује у обиму мањем од уговореног, чиме угрожава интересе аутора, односно његовог наследника.
Аутор, односно његов наследник не може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако је неостваривање или недовољно остваривање права од стране стицаоца настало због разлога за које је одговоран аутор, односно његов наследник.
Аутор, односно његов наследник не може остваривати право из става 1. овог члана пре истека рока од две године од закључења ауторског уговора, или предаје примерка дела стицаоцу права ако је та предаја уследила после закључења уговора.
Ако се ради о прилогу (чланак, илустрација и сл.) који је намењен за објављивање, односно издавање у новинама или часопису рок из става 3. овог члана износи шест месеци.
Аутор, односно његов наследник дужан је да пре него што ускрати дозволу, односно повуче право, обавести о томе стицаоца дозволе, односно права, и остави му примерен рок да отпочне са остваривањем права које је прибавио, односно да врши право у обиму који је прибавио.
Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.
Члан 72.
Аутор може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако сматра да би искоришћавање његовог дела могло да нанесе штету његовом стваралачком или личном угледу, и то из разлога који су настали после закључења ауторског уговора, а за које не одговара стицалац права.
Аутор има обавезу да стицаоцу права накнади насталу стварну штету.
Изјава о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана производи дејство од дана кад аутор положи обезбеђење за накнаду штете из става 2. овог члана.
Стицалац права дужан је да на захтев аутора, у року од 90 дана од пријема изјаве о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана, саопшти аутору износ трошкова које је имао у вези са припремом за искоришћавање ауторског дела до дана пријема обавештења о ускраћењу дозволе, односно права. Ако стицалац права не изврши своју обавезу из овог става, изјава о ускраћењу дозволе, односно права производи дејство истеком рока из овог става.
Аутор се не може унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.
6.2.3.1. Издавачки уговор
Члан 73.
Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права уступа, односно преноси на издавача право на умножавање ауторског дела штампањем, и на стављање у промет тако умножених примерака дела, а издавач се обавезује да дело умножи и стави примерке у промет, као и да за то плати накнаду, ако је уговорена, аутору, односно другом носиоцу ауторског права.
Ако ауторско дело из става 1. овог члана није објављено, ауторским уговором издавачу се даје дозвола за објављивање дела.
Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права може издавачу уступити, односно пренети право на превођење свог дела, као и овлашћење на умножавање и стављање у промет преведеног дела.
Члан 74.
Издавачки уговор чији је предмет издавање чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи не мора бити закључен у писаној форми.
Члан 75.
Уступање права на основу издавачког уговора је искључиво, ако није друкчије уговорено.
Одредба става 1. овог члана не односи се на издавање чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи.
Члан 76.
Издавачки уговор, поред елемената из члана 73. овог закона, садржи и следеће:
1) рок у коме је аутор, односно други носилац ауторског права дужан да издавачу преда уредан рукопис или други оригинални примерак дела, како би издавачу омогућио умножавање дела. Ако није друкчије уговорено, тај рок износи годину дана од дана закључења уговора;
2) рок у коме је издавач дужан да отпочне са пуштањем примерака дела у промет. Ако није друкчије уговорено тај рок износи годину дана од дана пријема уредног рукописа или другог оригиналног примерка дела;
3) број издања који је издавач овлашћен да изда. Ако није друкчије уговорено издавач има право само на једно издање дела;
4) висину тиража једног издања. Ако висина тиража није уговорена, а из пословних обичаја или других околности очигледно не произилази друкчије, тираж износи 500 примерака;
5) рок у коме издавач, по исцрпљењу тиража претходног издања, мора отпочети са пуштањем у промет примерака наредног издања, ако је оно уговорено. Ако није друкчије уговорено тај рок износи годину дана од дана кад је аутор то захтевао;
6) изглед и техничку опрему примерака дела.
У случају повреде уговорне обавезе из става 1. тач. 1, 2. и 5. овог члана, друга уговорна страна има право на раскид уговора и на накнаду штете због неизвршења уговора.
Члан 77.
Обавеза је издавача:
1) да се стара о промету примерака дела, и да о томе повремено обавештава аутора, односно другог носиоца ауторског права, на његов захтев;
2) да аутору, односно другом носиоцу ауторског права, на његов захтев, у одговарајућој фази техничког процеса умножавања дела омогући коректуру;
3) да приликом припреме сваког наредног издања дела омогући аутору да унесе одговарајуће измене, под условом да то не мења карактер дела и да, имајући у виду целину издавачког уговора, не представља несразмерно велику обавезу за издавача.
Члан 78.
Рукопис или други оригинални примерак ауторског дела који је предат издавачу не постаје својина издавача, осим чланака, цртежа и других прилога у новинама и периодичној штампи, или ако је уговором друкчије одређено.
Члан 79.
Ако једини постојећи примерак ауторског дела пропадне услед више силе после његове предаје издавачу ради издавања, аутор, односно други носилац ауторског права има право на правичну накнаду која би му припала да је дело било објављено.
Члан 80.
Издавач који је прибавио право да изда дело у форми књиге има током периода од три године од дана закључења издавачког уговора прече право прибављања права на умножавање дела и стављање у промет примерка тог дела у форми електронског записа.
Прече право из става 1. овог члана престаје ако издавач у року од 30 дана од дана учињене понуде у писаној форми не прихвати понуду аутора, односно другог носиоца ауторског права.
Члан 81.
Ако издавач намерава да непродате примерке дела прода као стару хартију, дужан је да претходно понуди аутору, односно његовом наследнику ако је доступан да те примерке откупи, по цени за стару хартију.
6.2.3.2. Уговор о представљању и уговор о извођењу
Члан 82.
Уговором о представљању, односно уговором о извођењу аутор, односно други носилац ауторског права уступа кориснику право на представљање или право на извођење ауторског дела, а корисник се обавезује да то дело представи, односно изведе у одређеном року, на начин и под условима који су одређени уговором.
Члан 83.
Ако аутор, односно други носилац ауторског права не преда кориснику дело (рукопис, партитуру и сл.) у уговореном року или корисник дело не представи, односно не изведе у уговореном року, аутор, односно други носилац ауторског права или корисник дела може захтевати раскид уговора о представљању, односно уговора о извођењу и тражити накнаду штете.
Члан 84.
Рукопис, партитура или други оригинал дела које је предмет уговора о представљању, односно уговора о извођењу остаје својина аутора, ако уговором није друкчије одређено.
Члан 85.
Корисник је дужан да аутору, односно другом носиоцу ауторског права омогући увид у представљање, односно извођење дела, као и да му достави програм и да га повремено обавештава о приходима од представљања, односно извођења дела.
6.2.3.3. Уговор о преради ауторског дела
Члан 86.
Уговором о преради ауторског дела аутор, односно његов наследник даје другом лицу дозволу за прераду дела ради сценског приказивања, односно извођења, ради снимања филмског дела или за друге потребе.
Члан 87.
Ако уговором о преради ауторског дела ради снимања филмског дела није друкчије одређено, аутор, односно његов наследник њиме уступа следећа искључива права:
1) на прераду дела за стварање филмског дела;
2) на умножавање примерака тако створеног филмског дела и њихово стављање у промет;
3) на приказивање филмског дела;
4) на емитовање филмског дела;
5) на титловање и синхронизацију филмског дела на другим језицима.
Уговор из става 1. овог члана овлашћује стицаоца права на само једну прераду и једно снимање, ако није друкчије уговорено.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на уговор о преради ауторског дела ради снимања телевизијског дела.
6.2.3.4. Уговор о филмском делу
Члан 88.
Уговором о филмском делу се једно или више лица обавезују произвођачу филмског дела да стваралачки сарађују на изради филмског дела и уступају му своја имовинска права на то дело.
Члан 89.
Писац сценарија и композитор филмске музике, као коаутори филмског дела у смислу члана 11. овог закона задржавају право да своје дело самостално искоришћавају, одвојено од филмског дела, осим ако је у уговору о филмском делу предвиђено друкчије.
Члан 90.
Филмско дело се сматра завршеним када је постигнут договор о коначној верзији између коаутора и произвођача филмског дела.
Члан 91.
Ако произвођач филмског дела намерава да филмско дело искоришћава у верзији која се разликује од оне из члана 90. овог закона, мора прибавити сагласност већине коаутора филмског дела, међу којима је главни режисер.
Члан 92.
У уговору о филмском делу одредбама о ауторској накнади, ако је уговорена, одређује се који износ ауторске накнаде одговара ком облику и обиму искоришћавања филмског дела.
Уговорена накнада за снимање филмског дела не обухвата накнаду за друге облике искоришћавања филмског дела.
Произвођач филмског дела је дужан да завршено филмско дело користи.
Произвођач филмског дела је обавезан да коауторе филмског дела, као и ауторе појединих доприноса филмском делу обавештава о оствареним приходима, као и да им омогући увид у пословне књиге.
Члан 93.
Коаутори филмског дела имају право на раскид уговора, као и право да задрже уговорену накнаду ако произвођач филмског дела не заврши филмско дело у року од три године од дана закључења уговора о филмском делу, ако није друкчије уговорено.
Осим права из става 1. овог члана коаутори филмског дела имају право на накнаду штете ако произвођач филмског дела не отпочне са искоришћавањем филмског дела у року од једне године од дана завршетка филмског дела, ако уговором није предвиђен други рок.
Члан 94.
Ако коаутор филмског дела или аутор појединих доприноса филмском делу одбије да сарађује на изради филмског дела или ако услед више силе није у могућности да настави сарадњу, не може се противити да се резултат његовог стваралачког рада употреби за довршење филмског дела.
Коаутор филмског дела, односно аутор појединих доприноса филмском делу из става 1. овог члана има одговарајућа ауторска права на дати допринос филмском делу.
6.2.3.5. Уговор о наруџбини ауторског дела
Члан 95.
Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак истог.
Наручилац има право да објави дело и да стави у промет примерак дела који му је аутор предао, а аутор задржава остала ауторска права, ако уговором о наруџбини није друкчије одређено.
Ако је на основу уговора о наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није друкчије одређено.
Члан 96.
Наручилац ауторског дела има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора.
Члан 97.
Ауторско дело настало спајањем прилога већег броја аутора у једну целину (енциклопедија, антологија, рачунарски програм, база података и сл.), сматра се колективним ауторским делом.
Аутори прилога у колективном ауторском делу на искључив начин уступају сва своја имовинска права лицу које је организатор израде колективног дела, ако уговором није друкчије одређено.
Лице које је организатор израде колективног ауторског дела има право да објави и да искоришћава дело под својим именом, с тим да на сваком примерку дела мора бити наведена листа аутора чије ауторске прилоге колективно дело садржи.
7. Ауторско дело створено у радном односу
Члан 98.
Ако је аутор створио дело током трајања радног односа извршавајући своје радне обавезе, послодавац је овлашћен да то дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје привредне делатности у року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није друкчије одређено. Аутор има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела.
Аутор дела створеног у радном односу задржава на том делу сва ауторска права осим права из става 1. овог члана.
После истека рока из става 1. овог члана искључива имовинска права на делу стиче аутор.
Ако је ауторско дело рачунарски програм трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, ако уговором није друкчије одређено.
Члан 99.
Критеријуми за утврђивање висине и начин плаћања накнаде из члана 98. став 1. овог закона одређују се општим актом или уговором о раду.
Члан 100.
Приликом издавања сабраних дела аутор има право да и пре истека рока из члана 98. став 1. овог закона објави своје дело створено у радном односу.
За објављивање дела из става 1. овог члана није потребна дозвола послодавца.
Члан 101.
Приликом коришћења дела створеног у радном односу послодавац је дужан да наведе име, псеудоним или знак аутора.
8. Трајање ауторског права
Члан 102.
Имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година после његове смрти.
Морална права аутора трају и по престанку трајања имовинских права аутора.
Члан 103.
Имовинска права коаутора престају по истеку 70 година од смрти коаутора који је последњи умро.
Имовинска права на делу чији се аутор не зна (анонимно дело или дело под псеудонимом) престају по истеку 70 година од дана објављивања дела. Ако аутор открије свој идентитет пре наведеног рока, имовинско право траје као да је идентитет аутора познат од дана објављивања дела.
Ауторско право на колективним делима траје 70 година од дана законитог објављивања дела.
Члан 104.
Ако се почетак рока трајања ауторског права рачуна од објављивања дела, а дело је објављивано у наставцима, за сваки наставак тече засебан рок заштите.
За филмско дело рок трајања ауторског права истиче 70 година од смрти режисера, сценаристе, аутора дијалога или композитора музике посебно компоноване за филм, зависно од тога ко од њих последњи умре.
Члан 105.
За дела за која се рок заштите не рачуна од смрти аутора или коаутора, а која нису законито објављена током 70 година од њиховог настанка, заштита престаје истеком тог рока.
Члан 106.
Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права аутора рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десио догађај који је релевантан за почетак рока.
Члан 107.
По истеку рока трајања имовинских права аутора о заштити моралних права аутора старају се удружења аутора и институције из области културе, науке и уметности.
Поред субјеката из става 1. овог члана, свако лице има право да штити патернитет и интегритет дела, као и да се супротстави сваком облику недостојног искоришћавања ауторског дела.
9. Страна лица на која се закон примењује
Члан 108.
Ауторско дело страног аутора заштићено је у Републици Србији под условом:
1) да је аутор лице које има ауторска права на основу међународног уговора који је ратификовала Република Србија;
2) да постоји узајамност између Републике Србије и земље којој аутор припада.
Постојање узајамности из става 1. тачка 2. овог члана доказује лице које се на узајамност позива.
Члан 109.
Право слеђења из члана 35. овог закона признаје се страном држављанину искључиво на основу узајамности.
Члан 110.
Морална права аутора признају се страном држављанину без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 108. став 1. овог закона.
III. СРОДНА ПРАВА
1. Право интерпретатора
1.1. Установљење права
Члан 111.
За своју интерпретацију ауторског дела, интерпретатор има морална права и имовинска права у складу са овим законом.
1.2. Интерпретација
Члан 112.
Интерпретација, у смислу овог закона, јесте духовно добро које настаје личним ангажовањем интерпретатора приликом звучног, односно визуелног или звучно-визуелног саопштавања ауторског дела.
Дело које је предмет интерпретације не мора бити заштићено ауторско дело.
1.3. Интерпретатор
Члан 113.
Интерпретатор, у смислу овог закона, јесте физичко лице које се лично ангажује на интерпретацији дела (музичар, глумац, играч, пантомимичар, певач, диригент).
Лица која пружају само технички допринос интерпретацији дела нису интерпретатори.
Односи између два или више интерпретатора који учествују у интерпретацији једног дела уређују се сходном применом одредаба овог закона које се односе на коауторе.
1.4. Садржина права
1.4.1. Морална права интерпретатора
Члан 114.
Интерпретатор има искључиво право:
1) да буде признат као такав;
2) да његово име буде назначено на сваком примерку снимка, на програму или на други прикладан начин приликом сваког искоришћавања његове интерпретације, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик искоришћавања, технички немогуће или нецелисходно;
3) да се супротстави измени своје интерпретације, односно сваком искоришћавању своје интерпретације у измењеној форми, ако се тиме угрожава његов стваралачки или стручни реноме;
4) да се супротстави стављању у промет снимка своје интерпретације, ако снимак садржи техничке недостатке који угрожавају интегритет интерпретације, а тиме и реноме интерпретатора;
5) да се супротставља искоришћавању своје интерпретације на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.
Ако интерпретацију врши ансамбл интерпретатора, право из става 1. тачка 2. овог члана имају ансамбл као целина и солисти.
Члан 115.
Ако више интерпретатора учествује у интерпретацији једног дела, остваривање моралних права не може бити на штету интереса других.
1.4.2. Имовинска права интерпретатора
Члан 116.
Интерпретатор има искључиво право да другоме забрани или дозволи:
1) бележење (снимање) своје неснимљене интерпретације и умножавање таквих снимака интерпретације, у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона;
2) стављање у промет снимака своје интерпретације;
3) давање у закуп снимака своје интерпретације;
4) емитовање и јавно саопштавање своје неснимљене интерпретације, осим у случају када се ради о већ емитованој интерпретацији;
5) интерактивно чињење доступним интерпретације јавности жичним или бежичним путем, у смислу члана 30. овог закона.
Интерпретатор нема искључиво право на емитовање своје интерпретације која је снимљена и издата на носачу звука, као ни интерпретације која је са дозволом интерпретатора снимљена на носачу звука и слике.
Ако интерпретатор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. тачка 3. овог члана, он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака снимка интерпретације. Интерпретатор се не може одрећи тог права.
Ако уговором између интерпретатора и произвођача филмског дела није предвиђено друкчије, сматра се да је интерпретатор таквим уговором уступио произвођачу своје право на давање у закуп снимака своје интерпретације.
Члан 117.
Интерпретатор има право на накнаду за:
1) емитовање и реемитовање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука;
2) јавно саопштавање његове интерпретације која се емитује са снимка издатог на носачу звука;
3) јавно саопштавање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука.
Право на накнаду из става 1. овог члана интерпретатори могу остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права. Начин наплате накнаде из става 1. овог члана одређен је чланом 127. овог закона.
1.5. Пренос права
Члан 118.
Интерпретатор може своја имовинска права из члана 116. овог закона уступити, односно пренети на друго лице интерпретаторским уговором.
Лице коме је уступљено право из става 1. овог члана не може то право уступати трећем лицу без сагласности интерпретатора, ако интерпретаторским уговором није друкчије одређено.
Члан 119.
Ако у интерпретацији једног дела, поред диригента и солиста учествује више од пет интерпретатора, сматра се да интерпретацију врши ансамбл (хор, оркестар, драмски ансамбл, балетски ансамбл, оперски ансамбл).
У остваривању права из овог закона ансамбл заступа лице које овласти већина чланова ансамбла.
Ако у интерпретацији једног дела поред ансамбла учествују диригент, солисти и носиоци главних улога који нису чланови ансамбла, у остваривању права из овог закона потребна је сагласност и ових лица ако између њих и ансамбла није друкчије уговорено.
Члан 120.
Интерпретаторски уговор садржи: имена уговорних страна, врсту и начин коришћења интерпретације, име аутора и назив ауторског дела које се интерпретира и висину, начин и рокове плаћања накнаде, ако је уговорена.
Интерпретаторски уговор који се односи на емитовање интерпретације, осим елемената из става 1. овог члана, садржи и број емитовања и период у коме се може извршити емитовање, а интерпретаторски уговор који се односи на снимање и умножавање примерака снимка интерпретације садржи и број примерака који се могу умножити.
Интерпретаторски уговор се закључује у писаној форми.
Члан 121.
Лице коме је уступљено одређено право из члана 116. овог закона дужно је да интерпретатору доставља потпуне податке о коришћењу интерпретације.
1.6. Права интерпретатора из радног односа
Члан 122.
Права интерпретатора који су своју интерпретацију створили на основу уговора о раду, уређују се сходном применом одредаба овог закона о односу аутора и послодавца.
2. Право произвођача фонограма
2.1. Установљење права
Члан 123.
За свој фонограм, произвођач фонограма има имовинска права у складу са овим законом.
2.2. Фонограм
Члан 124.
Фонограм је снимак звука, односно низа звукова на носачу звука.
Снимак звука је фиксирање звукова на носач са којег се они могу слушати, умножити или саопштити путем неког уређаја.
Право на постојећем фонограму није ни на који начин ограничено уграђивањем тог фонограма у видеограм.
2.3. Произвођач фонограма
Члан 125.
Произвођач фонограма је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима фонограм начињен и који сноси одговорност за прво снимање звука, односно низа звукова.
2.4. Садржина права
Члан 126.
Произвођач фонограма има искључиво право да другоме забрани или дозволи:
1) умножавање свог фонограма у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона, и стављање у промет тако умножених примерака фонограма;
2) давање у закуп примерака фонограма;
3) интерактивно чињење доступним јавности жичним или бежичним путем свог фонограма, у смислу члана 30. овог закона.
Члан 127.
Произвођач издатог фонограма има право на накнаду за:
1) емитовање и реемитовање фонограма;
2) јавно саопштавање фонограма;
3) јавно саопштавање фонограма који се емитује.
Право на накнаду из става 1. овог члана произвођач фонограма може остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Накнада из става 1. овог члана и интерпретаторска накнада из члана 117. овог закона наплаћују се од корисника у виду јединствене накнаде. Наплату јединствене накнаде врши једна организација, одређена уговором закљученим између организације интерпретатора и организације произвођача фонограма.
Уговором из става 3. овог члана организације су дужне да одреде и: висину трошкова наплате јединствене накнаде и учесталост предаје дела јединствене накнаде другој организацији. Уговор се објављује о трошку организација у "Службеном гласнику Републике Србије". Уговарачи су дужни да о почетку преговора писаним путем обавесте министарство надлежно за послове науке и Завод за интелектуалну својину.
Уколико организације не закључе уговор из става 3. овог члана у року од три месеца од дана започињања преговора из става 4. овог члана, јединствену наплату ће вршити најстарија организација.
Организација произвођача фонограма и организација интерпретатора дужне су да заједнички одреде тарифе накнада на начин одређен чланом 177. овог закона.
Јединствена накнада убрана на начин предвиђен овим чланом расподељује се организацијама у складу са уговором закљученим између организације произвођача фонограма и организације интерпретатора. Ако уговором између организација није друкчије одређено, организација која наплаћује јединствену накнаду обавезна је да по одбитку износа трошкова насталих у вези са наплатом јединствене накнаде, који не може бити већи од 10% њене вредности, без одлагања, а најмање на кварталном нивоу, преда половину убране накнаде другој организацији.
Ако уговором између организација није друкчије одређено, организација која наплаћује јединствену накнаду, не сме вршити расподелу убране јединствене накнаде између својих чланова пре него што преда уговорени или законом одређени део убране накнаде другој организацији.
Ако уговором између организација није друкчије одређено организација која наплаћује јединствену накнаду дужна је да преда другој организацији копије свих података о искоришћавању фонограма и на њима забележених интерпретација добијених од корисника који емитују и јавно саопштавају фонограме и на њима забележене интерпретације, најкасније у року од 30 дана од дана предаје дела убране накнаде.
Јединствена накнада за јавно саопштавањe фонограма и на њима забележних интерпретација наплаћује се заједно са ауторском накнадом за јавно саопштавање музичких дела на начин предвиђен чланом 156. ст. 5. и 6. овог закона.
3. Право филмског продуцента (произвођача видеограма)
3.1. Установљење права
Члан 128.
За свој видеограм, филмски продуцент (произвођач видеограма) има имовинска права у складу са овим законом.
3.2. Видеограм
Члан 129.
Видеограм је снимак филмског дела као и одређеног низа покретних слика са или без пратећег звука на носачу слике, односно носачу слике и звука.
3.3. Филмски продуцент (произвођач видеограма)
Члан 130.
Филмски продуцент (произвођач видеограма) је физичко или правно лице које у своје име даје иницијативу, прикупља финансијска средства, организује, руководи и преузима одговорност за прво снимање филмског дела или низа покретних слика праћених звуком или без звука (видеограм).
3.4. Садржина права
Члан 131.
Филмски продуцент (произвођач видеограма) има искључиво право да другоме забрани или дозволи:
1) умножавање свог видеограма у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона и стављање у промет тако умножених примерака;
2) јавно саопштавање свог видеограма са носача слике, односно са носача слике и звука (приказивање);
3) давање примерака свог видеограма у закуп;
4) интерактивно чињење доступним јавности свог видеограма жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.
Члан 132.
Произвођач видеограма има право да се супротстави искоришћавању свог видеограма у измењеној форми, ако се таквим искоришћавањем могу угрозити његови оправдани имовински интереси.
4. Право произвођача емисије
4.1. Установљење права
Члан 133.
Произвођач емисије има имовинска права у складу са овим законом.
4.2. Емисија
Члан 134.
Емисија је у електрични, електромагнетни или други сигнал претворен звучни, визуелни, односно звучно-визуелни садржај који се емитује ради саопштавања јавности.
4.3. Произвођач емисије
Члан 135.
Произвођач емисије је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима емисија произведена.
4.4. Садржина права
Члан 136.
Произвођач емисије бежично или путем жица има искључиво право да другоме забрани или дозволи:
1) реемитовање своје емисије,
2) снимање своје емисије на носач звука или слике, односно звука и слике;
3) умножавање тог снимка у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона и стављање у промет тако умножених примерака снимка;
4) давање примерака снимка емисије у закуп;
5) јавно саопштавање својих емисија на местима која су публици доступна уз плаћање улазнице;
6) интерактивно чињење доступним јавности своје емисије жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.
5. Право произвођача базе података
5.1. Установљење права
Члан 137.
Произвођач базе података има имовинска права у складу са овим законом.
5.2. База података
Члан 138.
База података, у смислу овог закона, је збирка засебних података, ауторских дела или других материјала уређених на систематичан или методичан начин, који су појединачно доступни електронским или другим путем.
Заштита базе података обухвата:
1) целокупан садржај базе података;
2) сваки квалитативно или квантитативно битан део садржаја базе података;
3) квалитативно или квантитативно небитне делове садржаја базе података ако се ти делови поновљено и систематски користе, а то коришћење је у супротности са уобичајеним коришћењем те базе података или неразумно оштећује легитимне интересе произвођача базе података.
Заштита се не односи на рачунарске програме који су коришћени за израду база података или за рад са базама података које су доступне електронским путем.
5.3. Произвођач базе података
Члан 139.
Произвођач базе података је физичко или правно лице које је сачинило базу података, тако што је у квалитативном, односно квантитативном смислу учинило значајно улагање у прибављање, проверу или презентацију њеног садржаја.
5.4. Садржина права
Члан 140.
Произвођач базе података има искључиво право да другоме забрани или дозволи:
1) повремено или стално умножавање било којим средствима базе података у целини или њених битних делова, за било коју намену и у било којој форми;
2) стављање у промет и давање у закуп примерака целе базе података или њених битних делова;
3) интерактивно чињење доступним јавности жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона и сваки други облик јавног саопштавања базе података у целини или њених битних делова.
Право из става 1. овог члана постоји независно од подобности конкретне базе података или њеног садржаја за ауторскоправну или другу заштиту.
Члан 140а
Овлашћени корисник објављене базе података или њеног умноженог примерка може у било коју сврху слободно да користи квалитативно и квантитативно небитне делове њеног садржаја. Ако је корисник овлашћен само у погледу дела базе података, овај став се примењује само на тај део.
Овлашћени корисник објављене базе података не сме да обавља радње које су у супротности са уобичајеним коришћењем такве базе или које неразумно вређају легитимне интересе произвођача базе података.
Овлашћени корисник објављене базе података не сме да нанесе штету ауторском или сродним правима у погледу дела или предмета заштите који су садржани у бази података.
Одредбе уговора које су у супротности са одредбама овог члана су ништаве.
6. Право издавача
6.1. Право првог издавача слободног дела
Члан 141.
Лице које, по истеку имовинских права аутора, први пут законито изда или на други начин саопшти јавности дело које пре тога није било издато, има имовинска права која одговарају имовинским правима аутора.
6.2. Право издавача штампаних издања на посебну накнаду
Члан 142.
Издавачи штампаних издања имају право на посебну накнаду прописану у члану 39. ст. 1. и 5. овог закона под истим условима који важе за ауторе.
Издавачи штампаних издања и аутори дела издатих у штампаној форми могу остварити своја права из члана 39. ст. 1. и 5. овог закона и овог члана само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Накнада остварена на основу члана 39. ст. 1. и 5. овог закона и овог члана коју плаћају произвођачи, односно увозници уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања и физичка и правна лица која пружају услуге фотокопирања уз накнаду, дели се између аутора и издавача у сразмери 50:50.
7. Заједничке одредбе о сродним правима
7.1. Однос између ауторског и сродних права
Члан 143.
Сродна права ни на који начин не утичу на заштиту права аутора у погледу њихових дела.
На сродна права сходно се примењују одредбе о објављивању, саопштавању јавности и издавању ауторског дела из члана 7. овог закона.
7.2. Ограничења сродних права и исцрпљење права
Члан 144.
На сродна права сходно се примењују одредбе овог закона о ограничењима и исцрпљењу ауторског права.
7.3. Пренос сродних права
Члан 145.
Сродна права су преносива, осим личних права интерпретатора.
7.4. Право на посебну накнаду
Члан 146.
Произвођач фонограма, интерпретатор и произвођач видеограма имају право на посебну накнаду, која је прописана у члану 39. овог закона, и то под истим условима који важе за ауторе.
7.5. Трајање права
Члан 147.
Имовинска права интерпретатора трају 50 година од дана настанка интерпретације. Ако је интерпретација снимљена и законито издата или објављена током тог рока, право траје 50 година од дана првог издавања или објављивања, зависно од тога који је датум ранији. Морална права интерпретатора трају и по престанку трајања његових имовинских права.
Право произвођача фонограма, односно произвођача видеограма траје 50 година од дана настанка фонограма, односно видеограма. Ако је фонограм, односно видеограм законито издат или објављен током тог рока, право престаје 50 година од дана тог издавања или објављивања, зависно од тога који датум је ранији.
Право произвођача емисије траје 50 година од дана првог емитовања заштићене емисије.
Право произвођача базе података траје 15 година од дана настанка базе података. Ако је база података учињена доступном јавности на било који начин током тог рока, право траје 15 година од тог дана.
Ако настану битне промене у селекцији или уређењу садржаја базе података рок из става 4. овог члана продужава се за још 15 година. Битним променама у селекцији или уређењу садржаја базе података сматрају се додавање, брисање или поправљање целе или дела садржаја базе података који за резултат имају нову верзију базе података.
Право првог издавача слободног дела траје 25 година од дана првог издавања или првог саопштавања јавности на други начин.
Право издавача штампаних издања на посебну накнаду траје 50 година од законитог издавања дела.
Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права носилаца сродних права рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десио догађај који је релевантан за почетак рока.
7.6. Лица на која се закон односи
Члан 148.
Интерпретатору, произвођачу фонограма, произвођачу видеограма, произвођачу емисије, произвођачу базе података, издавачу штампаних издања и издавачу слободног дела, који је страно лице, признају се права предвиђена овим законом на основу међународног уговора који је ратификовала Република Србија, или на основу узајамности између Републике Србије и земље којој он припада.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, произвођачу базе података који је правно лице које нема седиште у Републици Србији, признају се права предвиђена овим законом само ако је пословање тог лица трајно и непосредно повезано са привредом Републике Србије.
У случају сумње у постојање узајамности, објашњење даје Министарство спољних послова Републике Србије.
За стране ауторе и носиоце сродних права који уживају заштиту на основу овог закона важе рокови трајања тих права из овог закона с тим да истичу најкасније на дан када истиче заштита у држави чији су они држављани или у којој имају своје седиште и не могу бити дужи од рокова прописаних овим законом.
Члан 149.
Интерпретатору који је страни држављанин признају се морална права без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 148. овог закона.
IV. ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА
Члан 150.
Носилац ауторског или сродног права може своје право остваривати индивидуално или колективно осим у случајевима из члана 29. став 2, чл. 39, 40, 117, 127, 142. и 146. овог закона којима је прописано обавезно колективно остваривање ауторског и сродних права.
1. Индивидуално остваривање
Члан 151.
Индивидуално остваривање ауторског и сродних права може се вршити непосредно или преко заступника на основу одговарајућег пуномоћја.
Заступници у индивидуалном остваривању ауторског и сродних права могу бити физичка или правна лица.
2. Колективно остваривање
2.1. Организација за колективно остваривање ауторског и сродних права
Члан 152.
Ауторско и сродна права колективно се остварују преко организације за колективно остваривање тих права (у даљем тексту: организација).
Организација се не оснива ради стицања добити.
Организација је специјализована за остваривање одређених врста права поводом одређених предмета заштите, у складу са статутом.
Члан 153.
Носиоци ауторског, односно сродних права преко организације колективно остварују искључива имовинска ауторска, односно сродна права, као и право на потраживање накнаде за сва своја дела, односно предмете сродног права.
У случају остваривања искључивих имовинских права, носиоци ауторског, односно сродних права уговором на искључив начин уступају своја права организацији, са налогом да она у своје име а за њихов рачун закључује уговоре са корисницима ауторских дела и предмета сродних права (у даљем тексту: корисници) о неискључивом уступању тих права.
У случају остваривања права на накнаду, носиоци ауторског, односно сродних права дају налог организацији да у своје име а за њихов рачун наплати накнаду од корисника.
Организација има право да врши контролу над искоришћавањем предмета заштите са њеног репертоара.
Организација има право да пред судом и другим органима штити права која су јој носиоци ауторског, односно сродних права поверили на колективно остваривање.
На захтев организације, надлежни органи који воде евиденцију о подацима који су од значаја за утврђивање износа накнада, дужни су да те податке дају на увид организацији.
2.2. Оснивање организације
Члан 154.
Организацију оснивају аутори, односно носиоци ауторског или сродних права, односно њихова удружења (у даљем тексту: оснивачи).
Члан 155.
Оснивачки акт организације је уговор о оснивању.
Оснивачки акт организације коју оснива једно удружење је одлука о оснивању.
Члан 156.
Организација не може да обавља ни једну другу делатност осим делатности које су предвиђене у члану 153. овог закона.
Изузетно од одредбе става 1. овог члана, организација може да:
1) врши делатност којом се остварују уметнички, стручни или социјални интереси носилаца права;
2) обавља поједине административно-техничке услуге у име и за рачун или у своје име a за рачун друге организације, на основу писаног уговора.
У циљу рационализације и ефикасније наплате и расподеле накнаде за коришћење ауторског и сродних права путем јединствене базе података организације за колективно остваривање ауторског и сродних права могу образовати заједничку службу.
Посебним споразумом одређује се делокруг њеног рада, овлашћења, висина накнаде за њен рад и систематизација радних места запослених у служби.
Накнада за јавно саопштавање музичких дела, као самостална накнада аутора музичких дела и обједињена, јединствена накнада интерпретатора и произвођача фонограма за јавно саопштавање интерпретација и фонограма, из разлога јавног интереса, прикупљају се кроз механизам једне уплатнице достављене корисницима, на начин одређен споразум који постигну организације.
По одбитку споразумно одређених трошкова наплате путем уплатнице из става 5. овог члана, организацији која остварује права аутора музичких дела, на име самосталне накнаде за јавно саопштавање музичких дела, уплаћује се припадајући износ од 50% укупно прикупљених средстава. Обједињени износ јединствене накнаде интерпретатора и произвођача фонограма за јавно саопштавање интерпретација и фонограма, расподељује се организацијама у складу са чланом 127. став 7. овог закона.
Члан 157.
Оснивачи организације су дужни да од надлежног органа прибаве дозволу за обављање делатности организације.
Само једна организација може добити дозволу за колективно остваривање ауторског, односно сродних права за исту врсту права на истој врсти дела, односно предмета сродног права.
Уз захтев за издавање дозволе за обављање делатности оснивачи подносе оснивачки акт организације, статут, извод из регистра правних лица, уколико су оснивачи правна лица, доказ о пословном седишту организације, податке о броју аутора, односно носилаца права који су овластили организацију да остварује права на њиховим делима, односно предметима сродних права, попис дела, односно предмета сродних права који ће чинити репертоар организације, доказе о испуњености кадровских, техничких и организационих претпоставки за ефикасно колективно остваривање права која су им поверена и доказ о уплати прописане административне таксе, која је приход буџета Републике Србије.
Члан 158.
Дозвола за обављање делатности се издаје организацији која је поднела захтев у складу са чланом 157. став 3. овог закона, уколико испуњава следеће услове:
1) има седиште у Републици Србији;
2) њени чланови, који су је на основу овлашћења или уговора овластили да остварује права на њиховим делима, односно предметима сродних права, представљају већину носилаца ауторског, односно сродних права из области на коју се односи делатност организације, а имају пребивалиште, односно седиште у Републици Србији или су њени држављани;
3) има кадровске, финансијске, техничке и организационе претпоставке да може ефикасно да остварује права домаћих и страних носилаца ауторског, односно сродних права у Републици Србији, односно домаћих носилаца ауторског, односно сродних права у иностранству из области на коју се односи њена делатност;
4) оснивачки акт и статут организације су у складу са одредбама овог закона.
Члан 159.
Сматраће се да организација испуњава услове из члана 158. став 1. тачка 3. овог закона ако има:
1) пословни простор опремљен уобичајеном комуникацијском и информатичком опремом;
2) запослену особу која има завршен правни факултет и најмање две године стручног искуства и знање једног светског језика;
3) запослену особу која испуњава прописане услове за вођење рачуноводства и има најмање две године стручног искуства на пословима организовања и вођења рачуноводства.
Стручна спрема и знање језика доказује се одговарајућим исправама, а стручно искуство документацијом из које је видљиво где је и на којим пословима искуство стечено.
Члан 160.
Надлежни орган дужан је да донесе решење о издавању дозволе за обављање делатности, односно решење о одбијању захтева у року од 30 дана од дана подношења уредног захтева за издавање дозволе за обављање делатности.
Уколико је поднети захтев за издавање дозволе неуредан у смислу чл. 157. и 159. овог закона или достављени оснивачки акт или статут садрже одредбе које нису у складу са одредбама овог закона, надлежни орган ће позвати подносиоца захтева да у року од 15 дана од дана пријема примедби уреди поднети захтев према изнетим примедбама.
Уколико у остављеном року подносилац захтева не уреди свој захтев у складу са примедбама надлежног органа, надлежни орган ће захтев одбацити.
Решењем о издавању дозволе за обављање делатности организација стиче право да у трајању од пет година од дана издавања решења обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права.
Организација има право да неограничени број пута захтева обнову дозволе за обављање делатности, на начин и у поступку прописаном овим законом за прибављање дозволе.
Захтев за обнову дозволе за обављање делатности подноси се надлежном органу најкасније 90 дана пре истека важеће дозволе.
Одлуке надлежног органа из ст. 1. и 3. овог члана су коначне и против њих се може покренути управни спор.
Члан 161.
Организација стиче својство правног лица уписом у регистар у који се уписују удружења у складу са законом који уређује правни положај удружења.
Уз пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана оснивачи организације су дужни да поднесу решење надлежног органа о издавању дозволе за обављање делатности.
Брисаће се из регистра из става 1. овог члана и из евиденције из члана 163. овог закона организација која пре истека периода из члана 160. став 4. овог закона не обнови дозволу за обављање делатности или којој дозвола за обављање делатности буде одузета на основу члана 162. овог закона након спроведеног поступка ликвидације или стечаја, у складу са законом којим се уређује поступак ликвидације или стечаја удружења.
Члан 162.
Надлежни орган одузеће организацији дозволу за обављање делатности кад утврди:
1) да је дозвола за обављање делатности издата на основу неистинитих података;
2) да је организација престала да испуњава неки од прописаних услова за издавање дозволе из члана 158. овог закона;
3) да организација теже и поновљено крши одредбе овог закона;
4) да организација није испунила своју обавезу из члана 186. овог закона.
Пре одузимања дозволе за обављање делатности, из разлога наведених у ставу 1. тач. 2, 3. и 4. овог члана надлежни орган ће писменим путем указати на неправилности у раду организације, наложиће мере за отклањање неправилности и одредити рок за њихово отклањање.
Решење о одузимању дозволе из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.
О издавању решења из става 1. овог члана надлежни орган обавестиће надлежни орган који води регистар у који је организација уписана.
Решење о издавању, обнови и одузимању дозволе за обављање делатности објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије".
Члан 163.
Организација се уписује у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права коју води надлежни орган.
У евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права из става 1. овог члана уписује се: назив и седиште организације, делатност организације, датум уписа, обнове уписа и брисања организације из евиденције, уговори о сарадњи са иностраним организацијама и подаци о чланству у међународним организацијама.
О променама чињеница које се уписују у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, организација је дужна да обавести надлежни орган у року од 15 дана од дана настанка промене.
Промене из става 3. овог члана уписују се у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Подаци из евиденције организација за колективно остваривање ауторског и сродних права доступни су свим заинтересованим лицима.
2.3. Органи организације
Члан 164.
Организацијом управљају њени оснивачи и чланови у складу са статутом организације.
Органи организације су: скупштина, управни одбор, директор и надзорни одбор.
Савет за контролу наплате и расподеле накнаде за јавно саопштавање (у даљем тексту: Савет) је заједничко тело организација из члана 156. став 5. овог закона, које оне споразумно оснивају.
Савет врши контролу над применом споразума из члана 156. став 5. овог закона, закљученог између организација, као и контролу наплате и расподеле прикупљене накнаде и даје смернице у погледу наплате и расподеле накнаде између организација.
Савет има три члана, по једног из сваке организације.
Савет је дужан да донесе правилник о свом раду.
2.4. Општи акти организације
Члан 165.
Општи акти организације су: статут, тарифа, план расподеле и други општи акти којима се уређују одређена питања из делатности организације.
Статут је основни акт организације и други општи акти морају бити у сагласности са њим.
Појединачни акти које доносе органи и овлашћени појединци у организацији морају бити у складу са општим актом организације.
Члан 166.
Статут организације садржи одредбе о врсти и предмету права која се на колективан начин остварују преко организације.
Статут организације доноси скупштина организације, простом већином гласова чланова скупштине.
Члан 167.
План расподеле садржи критеријуме на основу којих организација расподељује носиоцима ауторског, односно сродних права приход који је у виду накнаде за искоришћавање предмета заштите прикупила од корисника.
Начела плана расподеле су: сразмерност, примереност и правичност, зависно од: врсте предмета заштите, начина искоришћавања предмета заштите, обима искоришћавања предмета заштите и других циљева утврђених актима организације.
План расподеле утврђује скупштина организације.
Члан 168.
У складу са статутом и одлукама својих органа организација издваја део прихода прикупљеног од корисника за покриће трошкова свог рада.
2.5. Појам тарифе
Члан 169.
Тарифа је општи акт организације којим се утврђује висина и начин одређивања накнаде коју организација наплаћује корисницима за поједине облике искоришћавања ауторских дела и предмета сродних права и обвезницима плаћања посебне накнаде.
2.5.1. Правила за одређивање тарифе
Члан 170.
Тарифа мора да буде примерена врсти и начину искоришћавања ауторског дела, односно предмета сродног права.
Ако је искоришћавање предмета заштите нужно за обављање делатности корисника (у случају емитовања или концертних коришћења предмета заштите и сл.) тарифа се одређује по правилу у процентуалном износу од прихода који корисник остварује обављајући делатност у оквиру које искоришћава предмете заштите. Тај износ мора да буде у сразмери са значајем који за приходе корисника има искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.
Ако искоришћавањем предмета заштите корисник из става 2. овог члана не остварује приход, тарифа се одређује у процентуалном износу од трошкова потребних за обављање делатности у оквиру које се искоришћавају предмети заштите, водећи рачуна о значају који искоришћавање предмета заштите има за делатност корисника.
Уз накнаде које су одређене на начин прописан ст. 2. и 3. овог члана, тарифом се одређују и најнижи износи накнада за искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.
Приликом одређивања тарифе узимају се у обзир тарифе колективних организација држава чији је бруто друштвени производ приближне вредности бруто друштвеном производу Републике Србије.
Члан 171.
Ако искоришћавање предмета заштите није нужно за обављање делатности корисника већ само корисно или пријатно (на пример у случају превозних средстава, смештајних и угоститељских објеката, трговинских, тржних центара, изложбених простора, и томе слично) и под условом да је одређивање такве тарифе у процентуалном износу немогуће или неразумно тешко, тарифа се може одредити у паушалном износу.
Приликом одређивања висине паушалне накнаде водиће се рачуна о:
1) врсти и начину искоришћавања предмета заштите;
2) географској локацији седишта корисника;
3) врсти и величини простора у којем се користе предмети заштите;
4) трајању и обиму искоришћавања и ценама услуга корисника.
2.5.1а Одређивање накнаде у тарифи за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма
Члан 171а
Накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма у занатским радњама се не плаћа.
Под занатским радњама у смислу става 3. овог члана подразумевају се самосталне занатске радње, као и радње, односно пословни простор у коме предузетник који плаћа порез на приходе од самосталне делатности на паушално утврђени приход који се бави производном делатношћу, a у оквиру производне делатности продаје сопствене производе, односно пружа услуге физичким лицима, обавља ту делатност.
2.5.1б Одређивање посебне накнаде у тарифи за остваривање права на посебну накнаду
Члан 171б
Износ посебне накнаде која се плаћа по сваком продатом или увезеном уређају и предмету са листе Владе не може бити виши од 1% његове вредности, изузев када је реч о продаји или увозу празних компакт дискова, празних дигиталних видео дискова, празних дигиталних видео дискова високе дефиниције, празних blue-ray дискова, празних мини дискова, празних аудио касета и празних видео касета, где износ посебне накнаде не може бити виши од 3% од њихове вредности.
Као вредност уређаја и предмета са листе Владе који се производе у Републици Србији узима се њихова продајна цена без пореза на додату вредност при првој продаји, а кад се уређаји и предмети са листе Владе увозе у Републику Србију, као њихова вредност узима се њихова набавна цена прерачуната у динаре по курсу на дан њиховог царињења, увећана за царину.
Члан 172.
Ако се искоришћавање ауторских дела врши заједно са искоришћавањем предмета сродних права, односно ако за једно искоришћавање има више носилаца права, тарифе се одређују сразмерно.
За одређивање сразмере између тарифа накнада за ауторско право и сродна права меродавна је уобичајена међународна пракса.
2.5.2. Преговори и споразум о тарифи
2.5.2.1. Преговори о тарифи
Члан 173.
Организација иницира преговоре о тарифи објавом позива репрезентативним удружењима корисника и индивидуалним корисницима у "Службеном гласнику Републике Србије", на својој интернет страници и у једном високотиражном дневном листу.
2.5.2.2. Споразум о тарифи
Члан 174.
Тарифа се, након обављених преговора између организације и репрезентативног удружења корисника, одређује споразумом у писаној форми. Као репрезентативно сматра се оно удружење корисника које на територији Републике Србије представља већину корисника из одређене делатности, односно оно коме је репрезентативност призната на основу других прописа. Ако нема таквог удружења, репрезентативност ће се утврђивати на основу броја корисника које удружење представља, активности удружења, степена организованости удружења и слично.
Тарифа се може одредити и споразумом у писаној форми између организације и индивидуалног корисника ако је према природи пословања таквог корисника он једини који обавља ту врсту делатности у Републици Србији. На индивидуалног корисника сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на репрезентативно удружење корисника.
Установе јавног радиодифузног сервиса су индивидуални корисници са којима, у смислу става 2. овог члана, организације одређују тарифу споразумом у писаној форми.
Тарифу одређену на начин из ст. 1. и 2. овог члана, организација објављује у "Службеном гласнику Републике Србије", а тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објаве.
До окончања поступка одређивања тарифе на начин предвиђен овим чланом накнада се плаћа према постојећој тарифи.
2.5.2.3. Обавезна садржина писменог споразума
Члан 175.
Писмени споразум из члана 174. мора да садржи:
1) износ накнаде за искоришћавање ауторских дела, односно предмета сродних права са репертоара организације;
2) услове за коришћење ауторских дела, односно предмета сродних права са репертоара организације;
3) рок и начин наплате накнаде;
4) околности коришћења због којих се висина одређене накнаде у тарифи увећава или смањује.
2.5.2.4. Одређивање предлога тарифе од стране Управног одбора организације
Члан 176.
Ако у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона не буде постигнут споразум, предлог тарифе одређује управни одбор организације. Тако одређен предлог тарифе доставља се Заводу за интелектуалну својину (у даљем тексту: Завод) на сагласност.
До окончања поступка одређивања тарифе на начин предвиђен овим чланом накнада се плаћа према постојећој тарифи.
2.5.2.5. Одређивање јединствених тарифа за остваривање права из чл. 117. и 127. овог закона
Члан 177.
Јединствене тарифе за остваривање права из чл. 117. и 127. овог закона одређују се споразумом у писаној форми између организације произвођача фонограма и организације интерпретатора с једне стране, и репрезентативног удружења корисника с друге стране.
Организација произвођача фонограма и организација интерпретатора заједнички иницирају преговоре о јединственим тарифама и заједнички преговарају са репрезентативним удружењем корисника у поступку и на начин одређен чл. 173. и 174. овог закона.
Јединствену тарифу одређену на начин прописан ставом 1. овог члана организације заједнички објављују у "Службеном гласнику Републике Србије".
Тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објаве у "Службеном гласнику Републике Србије".
Уколико у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона није постигнут споразум из става 1. овог члана, предлог јединствене тарифе одређују управни одбори организација на основу писменог споразума.
Предлог јединствене тарифе доставља се Заводу на сагласност.
Уколико у року од 90 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона, организација произвођача фонограма и организација интерпретатора не поднесу Комисији захтев за добијање сагласности о предлогу јединствене тарифе, ту тарифу одређује Завод.
2.5.2.6. Одређивање јединствене тарифе за остваривање права на посебну накнаду
Члан 178.
Јединствена тарифа за остваривање права на посебну накнаду из чл. 39. и 146. овог закона која се плаћа од прве продаје или увоза у Републику Србију уређаја за тонско и визуелно снимање и празних носача звука, слике и текста, одређује се споразумом у писаној форми између организација које остварују права оних носилаца ауторског и сродних права којима је овим законом дато право на посебну накнаду с једне стране и репрезентативног удружења произвођача, односно увозника уређаја за тонско и визуелно снимање и произвођача, односно увозника празних носача звука, слике и текста.
Организације из става 1. овог члана заједнички иницирају преговоре о јединственој тарифи, заједнички преговарају у поступку и на начин одређен чл. 173. и 174. овог закона и заједнички објављују јединствену тарифу из става 1. овог члана у "Службеном гласнику Републике Србије".
Јединствена тарифа одређена на начин прописан ст. 1. и 2. овог члана ступа на снагу осмог дана од дана објаве у "Службеном гласнику Републике Србије".
Уколико у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона није постигнут споразум из става 1. овог члана, предлог јединствене тарифе из става 1. овог члана одређују управни одбори организација на основу писаног споразума.
Предлог јединствене тарифе доставља се Заводу на сагласност.
Уколико у року од 90 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона, организације из става 1. овог члана не поднесу Заводу захтев за добијање сагласности о предлогу јединствене тарифе, ту тарифу одредиће Завод.
Наплату посебне накнаде из става 1. овог члана врши организација за колективно остваривање ауторских музичких права уз претходно постигнут писмени споразум са организацијама које су учествовале у преговорима о јединственој тарифи о висини трошкова наплате посебне накнаде и режиму расподеле посебне накнаде између организација из овог става.
Организација за колективно остваривање ауторских музичких права дужна је да укупно убрану посебну накнаду, по одбитку споразумно одређених трошкова наплате посебне накнаде, расподели ауторима и преда организацијама интерпретатора и произвођача фонограма, односно видеограма на следећи начин: 40% ауторима, 30% интерпретаторима и 30% произвођачима фонограма и произвођачима видеограма.
2.6. Сходна примена других закона
Члан 179.
На организацију сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правни положај удружења, ако овим законом није друкчије одређено.
2.7. Обавезе организације
Члан 180.
У пословању организације са корисницима постоји претпоставка да организација има овлашћење да делује за рачун свих носилаца ауторског, односно сродних права у погледу оних права и оних врста предмета заштите који су обухваћени њеном делатношћу.
Носилац ауторског, односно сродног права који није са организацијом закључио уговор из члана 153. овог закона може да обавести организацију, писменим обавештењем, да ће своја права остваривати индивидуално, осим у случајевима из члана 29. став 2, чл. 39, 40, 117, 127, 142. и 146. овог закона којима је прописано обавезно колективно остваривање ауторског и сродних права.
Организација је дужна да кориснике извести о именима носилаца ауторског, односно сродних права из става 2. овог члана.
Носиоце ауторског, односно сродних права, који нису обавестили организацију да своја права желе да остварују индивидуално, организација је дужна да приликом расподеле накнаде третира равноправно са носиоцима ауторског, односно сродних права који имају са организацијом уговор из члана 153. овог закона.
Члан 181.
Организација је дужна да кориснике и заинтересовану јавност редовно обавештава преко масовних медија и објавом у електронској форми на својој интернет страници о следећем:
1) категоријама носилаца права које представља;
2) имовинским правима која остварује;
3) категоријама корисника предмета заштите и другим физичким или правним лицима који су обвезници плаћања накнаде;
4) садржини општих аката организације (статут, тарифа, план расподеле и др.);
5) броју и листи билатералних уговора закључених са иностраним организацијама;
6) подацима о овлашћеним заступницима организације;
7) радном времену организације.
Организација је дужна да сваком кориснику или другом лицу које има правни интерес, пружи обавештење о свом репертоару и о условима под којим остварује ауторско, односно сродна права.
Члан 182.
Организација је дужна да поред података из члана 181. овог закона следеће податке учини доступним члановима организације путем своје интернет странице:
1) листу чланова скупштине, управног одбора и надзорног одбора;
2) годишњи извештај о пословању;
3) информације о заседању скупштине (датум, време, место заседања, дневни ред, одлуке скупштине);
4) одлуке управног одбора и надзорног одбора.
Члан 183.
Организација је дужна да са сваким заинтересованим корисником, односно удружењем корисника под равноправним и примереним условима закључи уговор о неискључивом уступању права искоришћавања предмета заштите са њеног репертоара.
Уговор из става 1. овог члана садржи нарочито: врсту предмета заштите, начин искоришћавања предмета заштите, висину и начин плаћања накнаде организацији, време трајања уговора.
Члан 184.
Организација је дужна да носиоцима ауторског, односно сродних права, који су са њом закључили уговор из члана 153. овог закона и носиоцима ауторског и сродних права из члана 180. став 4. овог закона, расподели сав приход остварен од накнаде прикупљене од корисника, изузев средстава одређених за покриће трошкова свог рада, а у складу са планом расподеле.
Изузетно, статутом организације може се изричито предвидети да се одређени део тих средстава издвоји за културне намене, као и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације. Висина тако издвојених средстава не сме бити већа од 10% нето прихода организације.
Члан 185.
Расподела из члана 184. овог закона мора бити заснована на прецизним подацима о искоришћавању предмета заштите.
Уколико прецизних података о искоришћавању предмета заштите нема, односно уколико би прикупљање прецизних података представљало за организацију неприхватљив организациони и финансијски терет, дозвољено је да се план расподеле заснује на проценама које произилазе из релевантних и проверљивих чињеница.
Члан 186.
Организација, на основу уговора са одговарајућим иностраним организацијама, обезбеђује колективно остваривање ауторског и сродних права домаћих носилаца у иностранству, као и страних носилаца у Републици Србији.
Обавезу из става 1. овог члана организација је дужна да испуни у року од пет година од дана стицања прве дозволе за обављање делатности.
2.8. Обавезе корисника
Члан 187.
Корисници су дужни да од организације прибаве права за искоришћавање предмета заштите пре почетка коришћења предмета заштите, у свим случајевима када је добијање дозволе за искоришћавање предмета заштите прописано овим законом.
Корисници су дужни да обавештавају организацију о називу предмета заштите, учесталости и обиму искоришћавања, као и о другим околностима које су релевантне за обрачун и расподелу накнаде која се према тарифи плаћа.
Подаци из става 2. овог члана достављају се организацији у року од 15 дана од дана почетка коришћења предмета заштите, на начин и у форми одређеној општим актима организације.
Корисници који су на основу овог закона овлашћени да искоришћавају предмете заштите без дозволе носиоца права а уз обавезу плаћања накнаде, достављају податке из става 2. овог члана једанпут месечно на начин и у форми одређеној општим актима организације.
Организације за радиодифузију су дужне да једном месечно достављају попис емитованих предмета заштите организацијама чије предмете заштите искоришћавају на начин и у форми одређеној општим актима организације.
Корисници су дужни да овлашћеним лицима организације, у току контроле искоришћавања предмета заштите, омогуће увид у документацију и податке релевантне за обрачун накнаде која се према тарифи плаћа.
За обавезе корисника солидарно одговарају: лице које користи предмет заштите, власник, држалац и закупац простора у којем је предмет заштите коришћен, као и организатор активности у којој је дошло до коришћења предмета заштите.
У случају спора између организације и корисника око висине накнаде, корисник је дужан да плаћа организацији износ предвиђен претходно важећом тарифом, до правоснажног окончања спора. Ако се спорни износ односи на тарифни став који није постојао у претходно важећој тарифи, корисник је дужан да плаћа организацији износ предвиђен новом тарифом у посебан фонд који се не расподељује носиоцима права, до правоснажног окончања спора.
2.9. Надзор над радом организације
Члан 188.
Надзор над радом организације врши надлежни орган који контролише да ли организација обавља своје послове у складу са издатом дозволом и у складу са одредбама овог закона.
Ради остваривања надзора организација је дужна да доставља надлежном органу:
1) годишњи извештај о пословању, годишњи обрачун накнада и извештај овлашћеног ревизора;
2) споразуме између организације и репрезентативних удружења корисника;
3) измене статута, тарифе и њихове измене, план расподеле накнаде и његове измене, све друге опште акте и њихове измене, уговоре са одговарајућим иностраним организацијама, судске и управне одлуке у којима је организација једна од страна.
Организација доставља документа и податке из става 2. овог члана у року од 15 дана од дана њиховог усвајања, односно добијања извештаја, односно од дана настанка промене.
Члан 189.
Организација је дужна да за сваку пословну годину, у року од шест месеци од њеног завршетка, усвоји односно прибави:
1) годишње извештаје органа управљања и надзорних органа о износу наплаћених накнада, њиховој расподели, пословању колективне организације, извршавању споразума закључених са репрезентативним удружењима корисника и о извршавању уговора склопљених са иностраним организацијама;
2) извештај овлашћеног ревизора;
3) предлог финансијског плана организације за наредну годину који укључује план трошкова њеног пословања.
Одредбе овог члана не утичу на обавезе које организација има према другим прописима у погледу финансијског пословања, извештавања и ревизије.
Члан 190.
Годишњи извештај о пословању, годишњи обрачун накнада и књиговодство морају бити предмет ревизије.
Ревизију пословања организације може обавити само овлашћени ревизор, у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.
На извештај ревизора сходно се примењују одредбе закона којим се уређује рачуноводство и ревизија.
Члан 191.
Надлежни орган има право да његови представници присуствују седницама органа организације, као и право увида у пословне књиге и другу пословну документацију.
Представник надлежног органа има право да на седницама органа организације износи мишљење о свим питањима која се односе на послове колективног остваривања ауторског и сродних права и на поштовање законских прописа, без права гласа.
Надлежни орган може захтевати од организације писмени одговор у вези питања која се односе на делатност и пословање организације.
Ако утврди неправилности у раду организације надлежни орган ће указати на њих, наложити спровођење мера за њихово отклањање и одредити рок за отклањање неправилности.
V. - глава брисана -
1. Комисија за ауторско и сродна права
Чланови 192. до 197.
- брисани -
1.5.1. Садржај захтева за добијање мишљења о предлогу тарифе
Члан 198.
- брисан -
1.6. Поступак пред Комисијом
Члан 199.
- брисан -
1.7. Мишљење Комисије
Члан 200.
- брисан -
1.8. Трошкови поступка пред Комисијом
Члан 201.
- брисан -
Vа ПОСТУПАК ЗА ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ТАРИФУ
Члан 201а
Сагласност на предлог тарифе коју предлажу организације даје Завод за интелектуалну својину.
Члан 201б
Ако су предлог тарифе споразумно одредиле две или више организација, поступак за сагласност из члана 201а овог закона покрећу те организације заједнички.
Ако је предлог тарифе одређен од стране најстарије организације, та организација подноси предлог за сагласност.
Члан 201в
Уз захтев за сагласност из члана 201а овог закона обавезно се подноси:
1) предлог висине тарифе;
2) подаци о преговорима (опис тока преговора, резултати преговора, образложење уколико није постигнут споразум, писана изјашњења свих преговарача).
Члан 201г
На поступак за давање сагласности на тарифу сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, уколико овим законом није другачије прописано.
Vб ЕЛЕКТРОНСКА ЕВИДЕНЦИЈА ЕМИТОВАЊА И РЕЕМИТОВАЊА
Члан 201д
Емитери радио и телевизијског програма дужни су да воде електронску евиденцију емитовања и реемитовања ауторских дела.
Надзор над вођењем електронске евиденције врши Републичка радиодифузна агенција, као поверени посао.
Начин вођења електронске евиденције из става 1. овог члана прописује Влада.
VI. ЕВИДЕНЦИЈА АУТОРСКИХ ДЕЛА И ПРЕДМЕТА СРОДНИХ ПРАВА
Члан 202.
Ради обезбеђења доказа носиоци ауторског и сродних права могу да депонују примерке својих дела и предмета сродних права код надлежног органа.
Примерци дела и предмета сродних права који се депонују морају бити у форми писаног документа (рукопис, штампани текст, музичка партитура), звучног, визуелног или аудиовизуелног записа или у дигиталној форми.
Надлежни орган води евиденцију за сваку врсту ауторских дела и предмета сродних права.
Носилац ауторског и сродних права дужан је да приликом депоновања и уношења у евиденцију ауторског дела или предмета заштите сродног права да истинити и потпун податак о свом ауторском делу и предмету заштите сродног права.
Подаци у евиденцији сматрају се истинитим док се супротно не докаже.
Савесно лице које је повредило туђе ауторско или сродно право уздајући се у тачност података у евиденцији не одговара за накнаду штете због повреде тог права.
Уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права ни на који начин не утиче на настанак и трајање права која су утврђена овим законом.
Садржај евиденције из става 3. овог члана и услове које треба да испуњавају примерци дела и предмета сродних права који се депонују уређују се посебним прописом.
Члан 203.
За уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права плаћа се прописана такса.
VII. ЗАШТИТА АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА
Члан 204.
Повреду ауторског или сродног права представља неовлашћено вршење било које радње која је обухваћена искључивим правима носиоца ауторског или сродног права, неплаћање накнаде прописане овим законом или уговором, као и неизвршавање других обавеза према носиоцу ауторског или сродног права, прописаних овим законом.
Члан 205.
Носилац ауторског права, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач видеограма, произвођач емисије, произвођач базе података и стицалац искључивих овлашћења на ауторска и сродна права може тужбом да захтева нарочито:
1) утврђење повреде права;
2) престанак повреде права;
3) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, негативе и слично;
4) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;
5) накнаду имовинске штете;
6) објављивање пресуде о трошку туженог.
Аутор, односно интерпретатор има право на тужбу за накнаду неимовинске штете због повреде својих моралних права.
Одредба става 1. тачке 3. овог члана не односи се на:
1) грађевински реализована дела архитектуре;
2) раздвојиве делове предмета којим је извршена повреда права, ако производња тих делова и њихово стављање у промет нису противзаконити.
Уместо захтева за уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права тужилац може захтевати да му се предају ти предмети.
Члан 206.
Ако је повреда имовинског права учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може, уместо накнаде имовинске штете, захтевати накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито.
Члан 207.
Независно од одредбе члана 9. став 2. овог закона, ако је име тужиоца назначено на примерку или другом облику материјализације ауторског дела, односно предмета сродног права, он ће се сматрати носиоцем ауторског права на том делу, односно сродног права на том предмету заштите, док се не докаже друкчије.
Поступак по тужби због повреде ауторског и сродних права је хитан.
Члан 208.
Поред случајева предвиђених одредбом члана 204. овог закона, повреду права представља и:
1) искоришћавање било ког предмета заштите уз употребу неовлашћено умножених примерака тог предмета заштите, односно на основу неовлашћене емисије;
2) држање у комерцијалне сврхе примерака ауторског дела или предмета сродног права, ако држалац зна или има основа да зна да је реч о неовлашћено произведеном примерку;
3) производња, увоз, стављање у промет, продаја, давање у закуп, рекламирање у циљу продаје или давања у закуп или држање у комерцијалне сврхе уређаја, производа, саставних делова, рачунарских програма, који су превасходно конструисани, произведени или прилагођени да омогуће или олакшају заобилажење било које ефикасне технолошке мере, и који немају другу значајнију сврху осим наведене;
4) заобилажење било које ефикасне технолошке мере или пружање или рекламирање услуге којом се то омогућава или олакшава;
5) уклањање или измена електронске информације о правима, или стављање у промет, увоз, емитовање или на други начин јавно саопштавање ауторског дела или предмета сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, а да при том починилац зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права.
Израз "технолошке мере" у смислу става 1. овог члана, означава сваку технологију, уређај или део који је конструисан да током своје наменске употребе онемогући или ограничи радње у вези са ауторским делом или другим предметом заштите, за које носилац ауторског или сродног права није дао сагласност. Технолошке мере сматрају се ефикасним када носиоци права из овог закона коришћење својих ауторских дела или предмета сродних права ограничавају путем контроле приступа или путем заштитног поступка као што су енкрипција, деформација или друга трансформација ауторског дела или предмета сродног права или путем механизама за контролу умножавања којима се постиже циљ заштите.
Израз "информација о правима" у смислу става 1. овог члана, означава сваку информацију која потиче од носиоца права и која идентификује ауторско дело или предмет сродноправне заштите, аутора, односно носиоца права, или информацију о условима коришћења дела или предмета сродноправне заштите, или било који број или шифру која представља такву информацију.
Члан 208а
Носилац права који користи технолошке мере према одредбама овог закона дужан је да лицима која на основу одредби овог закона о ограничењима ауторског права имају законити приступ примерку дела и предмету сродног права, на њихов захтев, у најкраћем могућем року, омогући да остваре садржајна ограничења права, изменом или отклањањем технолошких мера или на други начин.
Одредба става 1. овог члана не примењује се на дела или друге предмете заштите који су учињени доступним јавности на основу договорених уговорних услова на начин који омогућава припадницима јавности да им приступе са места и у време које сами одаберу.
Носилац права, увозник или друго лице које је применило технолошке мере или које има овлашћење да их отклони мора на сваком примерку дела или предмета сродног права, израђеном или увезеном у комерцијалне сврхе, јасно и видљиво да назначи употребу технолошких мера према одредбама овог закона и да наведе:
1) податке о употребљеној технолошкој мери и њеним учинцима;
2) своје име, односно назив и контакт адресу за омогућавање ефикасног остваривања садржајног ограничења права из става 1. овог члана.
Ако носилац права не поступи у складу са одредбом става 1. овог члана, тврдећи да не постоје услови под којима је дозвољено искоришћавање дела, односно примерка сродног права на основу одредби о ограничењима ауторског и сродних права који су прописани одредбама овог закона, лице које хоће да оствари садржајна ограничења права може да поднесе тужбу против носиоца права и да захтева приступ ауторском делу, односно предмету сродног права и коришћење у складу са одредбама овог закона које се односе на ограничења ауторског права.
Члан 209.
Ауторско право и право интерпретатора не могу бити предмет принудног извршења.
Предмет принудног извршења могу бити само одређена имовинска потраживања која произлазе из права из става 1. овог члана.
Недовршена дела и необјављени рукописи не могу бити предмет принудног извршења.
Члан 210.
На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, односно меру забране настављања започетих радњи којима би се могла извршити повреда.
Члан 211.
На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, односно да може доћи до повреде тог права или да постоји опасност од настанка неотклоњиве штете, као и да постоји оправдана бојазан да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може одредити меру обезбеђења доказа без претходног обавештења или саслушања лица од кога се докази прикупљају.
Обезбеђењем доказа, у смислу става 1. овог члана, сматра се преглед просторија, књига, докумената, база података и др. као и заплена докумената и предмета којима је повреда извршена, испитивање сведока и вештака.
Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању мере обезбеђења доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу чим то постане могуће.
Члан 212.
Привремене мере, односно обезбеђење доказа из чл. 210. и 211. овог закона могу се тражити и пре подношења тужбе, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.
У случају да се тужба не поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа, примењују се одредбе закона којим се уређује извршни поступак.
Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из члана 210. овог закона не одлаже извршење решења.
Члан 213.
Суд може наложити туженом да да обавештења о трећим лицима која су повезана са повредом или преда документе који су у вези са повредом.
Лице које не изврши своју обавезу из става 1. овог члана одговара за штету која из тога произађе.
Члан 214.
У случају спора за утврђење права издавача, односно лица које је објавило дело чији аутор није познат, у смислу члана 13. овог закона суд је дужан да обезбеди да се анонимност аутора сачува.
VIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 215.
Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које:
1) неовлашћено објави, забележи, умножи или јавно саопшти на било који начин, у целини или делимично, ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију или базу података, или стави у промет или да у закуп или у комерцијалне сврхе држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије или базе података (чл. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 116, 126, 131, 136. и 140);
2) у циљу прибављања имовинске користи за себе или другог противправно стави у промет или да у закуп примерке из става 1. овог члана, за које зна да су неовлашћено објављени, забележени или умножени (чл. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136. и 140);
3) произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје, производе, саставне делове, рачунарске програме који су превасходно конструисани, произведени или прилагођени да омогуће или олакшају заобилажење било које ефикасне технолошке мере, или који немају другу значајнију сврху осим наведене (члан 208. став 1. тачка 3);
4) заобилази било коју ефикасну технолошку меру или пружа или рекламира услуге којима се то омогућава или олакшава ( члан 208. став 1. тачка 4);
5) уклони или измени електронску информацију о правима, или стави у промет, увезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, и при том зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права (члан 208. став 1. тачка 5);
6) у својству власника грађевине изврши одређене измене на грађевини која представља материјализовани примерак дела архитектуре, а прераду дела није прво понудило аутору дела (члан 38);
7) организацији не достави или не достави у прописаном року, податке о називу предмета заштите, учесталости и обиму искоришћавања, као и о другим околностима које су релевантне за обрачун и расподелу накнаде која се према тарифи плаћа (члан 39. став 7. и члан 187. ст. 2, 3, 4. и 5);
8) обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права без дозволе надлежног органа (члан 160. став 4).
За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.
Предмети извршења привредних преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредних преступа биће и уништени.
Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.
Члан 216.
За радње из члана 215. став 1. тач. 1, 2, 3, 4, 5. и 7. овог закона казниће се за прекршај предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.
За радњу из члана 215. став 1. тачка 6. овог закона казниће се за прекршај физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.
Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из ст. 1. и 2. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.
Члан 217.
Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које:
1) без навођења имена аутора или интерпретатора или под другим именом у целини или делимично објави, изведе, представи, пренесе извођење или представљање или емитује туђе ауторско дело или искористи туђу интерпретацију (члан 15. и члан 114. став 1. тачка 2);
2) без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или туђу снимљену интерпретацију (чл. 17. и 31. и члан 114. став 1. тачка 3);
3) у својству професионалног трговца уметничким делима (продајни салони, уметничке галерије, аукцијске куће и сл.) у року од 30 дана од дана продаје оригинала дела ликовне уметности, не обавести аутора дела о називу, односно имену и адреси продавца, посредника и купца његовог дела, и о цени по којој је дело продато и не плати аутору износ накнаде од продајне цене дела (члан 35. ст. 1, 4, 5, 6, 7. и 9);
4) приликом уношења у евиденцију и депоновања код надлежног органа, ауторског дела или предмета заштите сродног права да неистинити или прикрије прави податак о свом ауторском делу или предмету заштите сродног права (члан 202. став 4);
5) у својству издавача прода непродате примерке дела као стару хартију, а да их није претходно понудио аутору, односно његовом наследнику да их откупи (члан 81);
6) лицима која на основу одредби овог закона о ограничењима ауторског права имају законити приступ примерку ауторског дела или предмета сродног права, не омогући да остваре садржајна ограничења права, изменом или отклањањем технолошких мера или на други начин (члан 208а став 1);
7) на примерку ауторског дела или предмета сродног права израђеном или увезеном у комерцијалне сврхе, не означи јасно и видљиво употребу технолошких мера (члан 208а став 3).
За радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.
За радње из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном у износу од 10.000 до 200.000 динара.
За радње из става 1. тач. 4. и 5. овог члана, казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.
Новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које у року од 30 дана од дана продаје оригинала дела ликовне уметности, не обавести аутора дела о називу, односно имену и адреси продавца, посредника и купца његовог дела и о цени по којој је дело продато и не плати аутору износ накнаде од продајне цене дела (члан 35. ст. 1, 4, 5, 6, 7. и 9).
IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 218.
Аутор, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач видеограма и произвођач емисије, чије је трајање права истекло до дана ступања на снагу овог закона не може тражити утврђивање права по овом закону.
Члан 219.
Постојеће организације за колективно остваривање ауторског и сродних права које су обављале послове остваривања ових права пре ступања на снагу овог закона, настављају са радом и после ступања на снагу овог закона.
Сви субјекти из става 1. овог члана дужни су да ускладе свој статусни облик и своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Ради усклађивања правне форме, постојеће организације су дужне да изврше пријаву уписа и промене правне форме у Регистар удружења и поднесу захтев за брисање из Регистра привредних субјеката у који су уписани.
Субјекти из става 1. овог члана дужни су да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона објаве позив из члана 173. овог закона.
Члан 220.
Примена члана 29. став 2. овог закона, одлаже се до оснивања у Републици Србији одговарајуће организације за колективно остваривање права, а најкасније до дана приступања Републике Србије Европској унији.
Члан 221.
Потврђивањем Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине, одредбе овог закона о заштити ауторског права, права интерпретатора, права произвођача фонограма и права произвођача емисија, изузев одредаба чл. 14. до 18. примењиваће се и на физичка и правна лица која су обухваћена одредбом члана 1. став 3. тог споразума.
Одредбе чл. 35. и 36. овог закона примењиваће се на лица која су држављани или имају пребивалиште у држави чланици Светске трговинске организације, само под условом реципроцитета.
Члан 222.
У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган ће објавити позив из члана 194. став 2. овог закона, а најкасније по истеку 60 дана од дана објаве позива, руководилац надлежног органа ће предложити Влади кандидате за избор чланова Комисије и њихових заменика.
Влада ће именовати кандидате за председника и чланове Комисије као и њихове заменике у року од 30 дана од дана добијања предлога од надлежног органа.
У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган ће предложити Влади листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде на основу члана 39. овог закона
Влада ће утврдити листу уређаја и предмета из члана 39. став 10. овог закона у року од 60 дана од дана добијања предлога од стране надлежног органа.
До утврђивања листе из става 4. овог члана, лица из члана 39. став 2. овог закона не плаћају накнаду за рачунаре, рачунарску опрему и компоненте, као и све врсте рачунарских меморија.
Члан 223.
Комисија је дужна да донесе Пословник о раду Комисије у року од 30 дана од дана образовања Комисије.
Члан 224.
Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.
До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о ауторском и сродним правима ("Службени лист СЦГ", број 61/04), изузев одредаба које су у супротности са овим законом.
Члан 225.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:
1) Закон о ауторском и сродним правима ("Службени лист СЦГ", број 61/04);
2) одредбе чл. 34, 35, 42, 43. и члана 44. став 1. тач. 1. и 3. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине ("Службени гласник РС", број 46/06).
Члан 226.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије".